Što sirovije i surovije u razgovoru i edukaciji. Najstrašnije. Najgroznije. Svako ulepšavanje otkinute noge pri mimoilaženju neće ljude naučiti da i njima može to da se desi. Na motoru si uvek jednom nogom u grobu. To mora svako da nauči, shvati i prihvati. Suštinski, vožnja motorom u sebi krije neku podsvesnu samoubilačku želju upakovanu u nešto lepo, bezbrižno, cvetići pored puta, livadica, kravice. Ko to ne prihvati, grdno se iznenadi kad mu se nešto desi, nije mu jasno... Vožnja motora je jedan od najopasnijih opšte prihvaćenih hobija/prevoza. Ako sa tim ne možeš da se pomiriš, ulepšavaš istinu, onda je bolje da igraš šah i prevoziš se kolima. A i tu tek što može da se nastrada. Kad bi se na bilbordima videle slike posledica saobraćajki, prvo bi se smanjio broj motorista, drugo, oni koji ostaju pri tome da hoće da se voze bi dvaput razmislili pre nego što zavrnu gas ili urade nešto nepromišljeno. A to što će da se šokiraju... baš me briga. Bolje šokiran i živ, nego blaženo uljuljkan i mrtav. I moraju ljudi da shvate da uopšte ne moraju oni da pogreše, dovoljno je da neko drugi pogreši, a da rezultat bude isti. Posebna priča su oni samouverenih koji sve mogu i sve znaju... puna groblja takvih. Juče seo na motor i "pegla" baja. Sve zna i može. Cvrc. Znam kako mi je drugar poginuo. Isekao ga nosač bankine. Na pola, kao kod mađioničara. Ostala mu creva na stubiču. Jbg... prepeglao je krivinu. Mislio je da može. Drugom je auto otkinuo nogu na Smederevcu jer je uleteo u preticanje kao treći. Prvi prođe, drugi se provuče, treći gine. Jbg, jurili su se. Jbg... Jbg... Jbg...

Dobro nam došao na forum. Žao mi je, kao i Alexantu, što nije pod lepšim okolnostima. Ali, padovi su sastavni deo ove naše priče. Kod pada s motora važe dva pravila. Ako možeš da odšetaš posle pada, to je bio dobar pad. I drugo, svaka šteta koja može da se plati novcem, nije skupa. Najvažnije je da si ti dobro. Uzmi ovo kao veliki nauk, uvideo si neke svoje slabe tačke u vožnji, sigurno ih više nećeš ponoviti. Veruj, svaka vožnja je neko novo iskustvo i nešto novo se doživi, nauči. Svi mi znamo da upravljamo motorom, ali zanemariv broj ljudi zna da vozi. Uvek se uči. Do poslednje vožnje sa sto godina. A motor... Popraviće se. Sve zavisi šta hoćeš. Videćeš kad prođe koji dan, kad se sabereš i oduzmeš (finansijski), polako. Samo uživaj u vožnji, nemoj da se zbog ovog pada "ukrutiš" na motoru, prepusti se onom lepom. Crno pamti, ali ne dozvoli da te remeti kad sledeći put sedneš i kreneš u vožnju.

Biće sutra

Uf, mnogo mi je žao povređenih. Želim im da se što pre oporave i da nemaju posledice. Pogotovu Krle. Da malo "razvedrim" temu. Što kaže Piki, videli smo se sa nekim starim prijateljima, ali smo se i posle mnogo godina i lično upoznali Piki i ja. Sjajno. Dolazak u Loznicu i mahanje dece i odraslih usput je za moju Ljilju bilo nešto novo. Pogotovu ju je fascinirao doček. I dalje joj krenu suze kad na to pomisli. I zamislite, Ljilju je prepoznala njena (dalja) sestra uprkos kacigi i prolasku u koloni. Naravno, odmah smo se našli sa njima. A ono najdirljivije za oboje je bilo sledeće: kako smo se parkirali kao poslednji u ulici gde su bili svi motori, kad smo kretali studenti mi objašnjavaju kako da izađem iz Loznice i kažu da idem odmah tu desno. Kako desno, pa pešaci... Ne, ne, vi ste naši, mi čistimo put za motore. Petoro ili šestoro studenata je trčali ispred nas, razgrtalo ljude, gurkali ih da se sklone da prođu tri motora. Deca su trčala bar jedno sedamsto, osamsto metara do kružnog toka. Još su nam i mahali i vikali "srećan put" kad su nas izveli na "pravi put" . Srećan je narod koji ima takvu decu. A nesrećan je što ima odrasle kakve ima.

Super lepak i soda bikarbona. Upravo sam krpio Bedeviju. Drži ko smrt babu. Lepak u spoj, pa soda. Red lepak, red soda u finom sloju. Oduvaš višak. Tri, četiri puta i to je to. Kroz sat, dva malo ošmirglaš ili oturpijaš višak i gotovo.

@z ivan Ćaci jer je videla da je motor oblepljen protestnim nalepnicama

Eto, bi i protest u Loznici. Divota. Malo se ukočilo dupe i noge, ali baš je bilo lepo. Protestvovali smo, bunili se, dizali dreku, skakali, ručkali bika/vola, pasulj... ma, sve po redu i redosledu. Do tamo, okolo naokolo, 205 km. Povratak je kraći, nešto oko 180 km. Brzi put Loznica-Šabac-auto put, savršeno. U Beogradu ludnica od gužve. Gde ide taj narod u pola deset uveče u tolikom količinama, pitaj boga. Ma samo da se ja dokopam mojih avalskih puteva. I tako, prođemo mi onaj dugačak pravac kod Rasadnika, leva i duža desna krivina, mali pravac pa ispred Ripanjskog prnjavora ide ona duuuuga desna. E, na samom kraju tog malog pravca, jedan ćaci srnećeg porekla usnimi da mi je motor oblepljen protestnim nalepnicama te reši da se, kako to samo ćaciji umeju, iz potaje osveti za sve srneće gulaše, pečenja i šnicle u lovačkom sosu (sa knedlom) koje sam ikada pojeo. I iskoči guja srneća... Izlete iz nekog žbunja s leve strane i pravac pod prednji točak. Video sam je na pola metra, metar s leva. Samo sam stigao da dodam gas, da mi se slučajno ne prepreči ispred, jer smo onda gotovi i da se spremim da kontriram volanom u zavisnosti na koju stranu krene. Srećom, Bedevija vuče kao lokomotiva, a i slično je građena i teška. Prednost teških motora je što ih je teže izbaciti iz pravca. Puče nešto, volan se zatrese, izkontrirah i smirih motor. Već sam u krivini, dosta sporo i gledam gde da stanem. Nisam našao dobro i bezbedno mesto još tri, četiri krivine. Pita Lj. šta to bi? Nju je srna malo zakačila po nozi kako se odbila. Stadosmo tamo kod Točka. Pomeren i izlomljen blatobran, na celoj levoj strani ima štete, tu i tamo čupka sa dlakama. Ni kapi krvi. Blatobran malo delje o gumu, ali namestih da bude slobodno. Nema druge štete koja bi smetala vožnji. Dođosmo kući, jutros snimih motor pre nego što sam ga rasturio da okrpim (pekarski) plastike. Ionako su bile loše, sad će biti još gore . Pouka: nema opuštanja. Očekuj neočekivano. Pre neki dan sam hiljaditi put pričao nekom da se najveći broj nesreća dešava u blizini kuće jer se čovek opusti. Nisam se opustio, to nas je spaslo. Dalje, smuči mi se kad slušamo o "defanzivnoj vožnji", bar na način na koji se to predstavlja. Opet me je, kao i više puta u životu izvukao gas a ne kočnica. Da sam "defanzivno" kočio, udario bih po sred srne, a ne verujem da bih tako mogao da pređem preko nje i ostanemo na točkovima. Ovako je ona udarila u prednji točak i odbila se. O tome da bi pretrčala ispred (u slučaju da sam kočio), nema govora jer se prekasno pojavila. Da sam je video sa strane dok smo prilazili, pustio bih damu da pređe ili bih se svakako drugačije ponašao. U svemu mi je najžalije srne. Šta je bilo sa njom, stvarno ne znam. Nisam mogao da se vraćam kilometar, dva. Mislim da je pobegla, pa... Nje mi je sad najžalije. Plastike su ipak potrošne. I da, kupujem prednji blatobran! Ako neko ima, zna ko ima... javljajte.

Kupujem prednji blatobran za CBR 1000 F, SC24 064/1675-894 Miša

Izbaci mrtve linkove i ubaci spojnice, ne one sa kopčom, nego one što se stiskaju/zakivaju. Link između dobro očisti u valjku i ubaci mast. Ta spojnica ne bi smela da bude ništa lošija od ostatka lanca.

@demo0007 Gde je ovo? Sjajne su fotke. Molim te, nabroj redom.

One su već imale elektronsko paljenje, pa su bile neuporedivo lakše za održavanje. Njima je slaba tačka bio neki komutator, beše, inače motorić bez mnogo mana. Ja sam uživao u svojim, starijim na 6 V. Uz redovno održavanje, naravno.

Da. Ne znam za Trileta, ali se Jawa 350 tako palila.

Sve, sve da poverujem ali da Trile upali na kurblu iz taka, dvaput i to posle obaranja na stranu... E, to ne mogu da progutam. Ah, taj HoLJivud...

Noga zaraste, a plastika...

Ako može taj indikator brzine, bio bih ti zahvalan.

Narode, znam da ste odrasli dečaci, ali pazite se sutra. Najbolje da preskočite vožnju. Količina pijanih, ludih, nestrpljivih je najveća za 1. maj. Ovde su već počeli sa pripremama za "uranak". Samo piče ka izletištima, razapinju šatore i počinje druženje. A kad sutra zaflai nešto, najmanje pijan ide u nabavku. Uveče, sačuvaj bože po drumovima. Ja 1. maja ne sedam za bilo koji volan. Ili je gužva (četiri sata su gosti putovali od BG do Avale i još skoro sat do Ralje). Pre neku godinu sam morao da se vraćam kući tog dana uveče, tri puta me zamal ne ubiše kreteni oko Avale koji obilaze celu kolonu (od 1000 ruža do skretanja za Zuce) i nađu se ispred mene. Još sam kolima bio.

Onaj ko je dušu ispovraćao posle njega Još mi krene muka na njegov miris, kao i na miris dinje. Odvojeni događaji, od pre 30 i pre 50 godina .

Pa pročitaj ga! Piše tačno koliko je ler gas, gde se šteluje, kako motor treba da se ponaša. Uradi tako i tek ako onda imaš problema, servis.

Proveri džek levog klastera prekidača na glavni vod, na CDI ili gde već ide. Kontakt sprej neće škoditi.

Bode

Zanimljivo je da otkad postoji automobilizam, primećeno je i kasnije i prouzčavano, da u saobraćaju prvo popuštaju moralne kočnice i zaboravlja se na vaspitanje. Na površinu izlazi bes i frustracije, sve što je potiskivano - svesno i nesvesno, nervoza obuzima vozače.

Kako jedan čovek digne motor na ovaj štender? Ja sam ga napravio, odličan je, stabilan, zakrivljen, ali ne mogu nikako sam da podignem motor. Uvek zovem Ljilju da drži motor ravno dok ga ja nazad podignem.

Spas u pravi čas! Čista sreća. Samo nek se na ovom završi. Izgleda da ti je bio baksuzan dan. Što kaže @N.F.S. Meni je na kolima spala masa između šasije i motora, sva struja išla preko sajli neke usijane, neke pregorele), preseklo mi i crevo za benzin... Srećom, nije se zapalio auto. Peugeot 204.

Otopiš totmast u šerpi i potopiš lanac. Skineš višak kad se ohladi i gotovo. A, bre, svake sezone iste mudrolije oko lanca... Ali svake. Nekd se priča i ne prekida preko zime.

Ovakav, kao drugi je bio na Falkoncu. Ni ne liči po izgledu, ali taj princip.