@N.F.S. Da li je to univerzalna vartalica, ili samo za Versys?

Draga Maki, mnogo mi je drago što si opet sela na motor. Iz iskustva... prva ozbiljna povreda na motoru mi je bila '86. (fraktura dva vratna pršljena). Bio sam u bolnici, šanc kragna, čupav, prljava kosa (ne može da se pere u bolnici sa kragnom), naočare "Leo Martin" stil, u penjoaru preko državne pidžame, leva noga ufačlovana jer mi je palac ostao ispod poluge menjača pa je meso bilo razneto, u papučama... Iskočio sam kroz prozor sobe u bolnici, napravio dva kruga po Bolničkom krugu, zamalo me izbaciše iz bolnice jer me je videla predivna glavna med. sestra Verica. A sve to jer sam u momentu kad me je drugar zezao shvatio da ako tad ne sednem na motor i razbijem strah, verovatno nikad više neću voziti motor. Nije mi bilo svejedno, ali mi je posle prvih stotinjak metara osmeh ponovo bio na licu. I do danas je. Samo treba razbiti taj prvi strah. Isto iz iskustva... imao sam razne padove, ali je najgore kad posle pada ili povrede stalno misliš na to "šta može da se desi". Taj strah te vodi u nov pad. Ta misao, ta uplašenost, neretko i vrlo kruto držanje na motoru kao posledica te misli da negde ne pogrešiš, upravo mogu da te dovedu do greške koja vodi u nezgodnu situaciju ili pad. Zaboravi povredu kad voziš. Zaboravi preteranu opreznost. Ne razmišljaj o tome, nikako. Samo razmišljaj o sreći. O sreći što se opet voziš, što opet obilaziš te čarobne predele, sreći što si u mogućnosti da opet budeš tamo gde ti srce jače lupa i gde se osećaš najlepše. Znaš, upravo sam shvatio da su tvoji putopisi najlepši primer ljubavnog pisma. Pisma koje se piše o i za nekog kog neizmerno voliš, kao ti svoj kraj. Uživaj!

Uzmi motor sa karburatorima i uživaj u svakom režimu vožnje

Stvarno ne mogu da shvatim čitavu priču oko toga da početnik seda odmah na jak i težak motor. Još se neki usuđuju da savetuju početnike da "ispod 600 nije motor i to će ti brzo dosaditti". Otkud znaju s kim se "dopisuju", kakva je to osoba u motoričkom smislu. I sve te priče da se neće doći u situaciju da se malo više zavrne, keve mi... Ko će posle da leči te koji su poslušali savete "iskusnih" i polupali se ili još gore. Ne učimo svi isto. Neko uči brže, neko sporije. Neko je spretniji, neko manje. Neko ima izraženiji osećaj za vožnju, neko manje izražen, neko ga nema uopšte. A voli. Hoće. Neće nikad priznati da nije za to. Praktično niko. Svi su odlični vozači (u svojim očima). Svi su pametni po tuđoj guzici. To što se savetodavac provukao bez posledica, nije pravilo. U današnjem saobraćaju i sa današnjom snagom i težinom motora to je izuzetak. Nije isto pasti ili je čak dovoljno samo da motor pretegne u mestu zbog neiskustva vozača sa 150 ili 250 kg. Nije isto pogrešno dodati gas na izlasku iz krivine pri 40 konja i 140 konjića. Nije isto kad... Ništa nije isto, da ne nabrajam. I motor koji je nov za vozača nije isto kao onaj na kojeg je vozač navikao. Traži vreme prilagođavannja, upoznavanja. A kamo li kad se prvi put sedne na nešto od 250 kg i 100+ ks. Kakvu prethodnu referencu ima taj vozač? Bicikl, ako ga je vozio? Skuter od 250 ccm koji se ponaša sasvim drugačije od motocikla? Nagledao sam se tih što su odmah sedali na, u to doba, japance kao pojam brzine i snage. Malo njih i danas vozi. Zapravo, nisam siguran ni da ima nekog od njih. Odustali posle padova. A i žita sam se najeo po sahranama takvih. Ja sam imao sreću da mi materijlna situacija nije dozvoljavala da preterujem sa snagom motora. A svi smo (bili) mladi, ludi, jaki, neuništivi... Prvo se uči azbuka, onda se čita knjiga. Motor i skuter su slični, ali se voze prilično drugačije. Težina motora i gravitacija su neumoljivi. Po meni, veću uslugu činite nekome ako ga odmah upoznajete sa "tamnom stranom" motociklizma, nego da ga ohrabrujete da preskače stepenike. Previše ljudi smatra da mogu, malo njih je realno u proceni svojih mogućnosti. Postupnost u savladavanju znanja i umeća je osnov za preživljavanje i uživanje na motoru. Realno sagledavanje svojih mogućnosti i svog znanja je drugi oslonac za preživljavanje ovog hobija/ljubavi/načina života. Treći oslonac je iskustvo. Vozite što više, kratke relacije, duge, putujte. Ne žurite da stignete, već uživajte. Svaka vožnja je novo iskustvo, mogućnost da se nauči nešto što niste znali.

Jujuju... kakve izrazne reči

Meni je lepši TF, a lakši je TA jer je bolji asfalt. Mada, vrlo je slično, lepota je i jedan i drugi, na malo različite načine.

https://www.roxy-world.ro/webcam-transfagarasan

Ništa ne razumem. Ko, koga, čiji su motori oboreni? Zanimljiva situacija.

I onda imaju 5. oktobar u tom mestu. Bukvalno, ponovo izborna krađa.

Nije to, sigurno. Svako odstupanje bi se primetilo mnogo ozbiljnije. Ne bi sastavio jedan normalan krug.

"Trka se poništava"

Proveri da li je pravac lanca dobar. Da li su lančanici stavljeni tako da su zaista u liniji? Da li su pravilno vraćeni distanceri zadnjeg točka? Da nije šajbna koja ide spolja završila unutra? Milimetri su u pitanju, da kači samo s jedne strane. Nisi napisao da li je ii unutrašnja strana istovetno oguljena. Zadnji točak može biti minimalno zaokrenut, da se ni ne primeti. Sedi na motor i onda proveri zategnutost lanca. Ako ima malo lufta, to je dobro. Na nogari ili kad stoji samo pod svojom težinom, lanac nije zategnut kao kad na motor sedne neko od 80-120 kg. Našpanuj ga tako da sa svim opterećenjem (ti i suvozač je dovoljno), bude lepo zategnut, a da ne landara. Lanac se ne doteže i otpušta milion puta, sa svakom promenom težine. Našteluje se jednom, kad se luft poveća, malo se dotegne i gotovo.

Sačuvaj bože...

Pri tim ekstremno niskim brzinama se koristi samo zadnja kočnica. Prednja pri i najmanje zaokrenutom volanu vodi u pad. Naglo se zaustavlja motor, težina i gravitacija čine svoje. Pad u mestu, praktično. A to da kupi Horneta 1000... Vidim kako je savladala vožnju ovog koji ima. A ako ga ipak uzme, savetujem da ne kupuje i dodatnu opremu za motor, bolje da ostavi pare za lečenje ili sahranu.

Šupaka ima svuda, prilično su ravnomerno raspoređeni. Nije to nSilje, to je vaspitno popravna, sasvim opravdan način objašnjenja nerazumnom stvorenju

A ovo poređenje i jedan post me podsetiše da je ovo, verovatno, njegova Ardenska bitka

Time ga ipak oslabljuješ. Stavi tanku gumu i stegni. Ne komplikuj.

Što si ti neki komplikovan i zaludan čovek U džeku je najobičnija buksna, kao za spajanje žica. Razlabavila se papučica. Nečim vrlo špicastim malo gurni, savij gornju stranu buksne da se zakrivi na unutra (ka limčiću sijalice). Tako ćeš: 1) dobiti bolji kontakt s gornje strane 2) smanjiti širinu buksne i sve će ležati čvrsto. Svako drugo "sređivanje" je samo komplikovanje života i gubljenje vremena. Idi, bre, vozi se. Jesi li pokisao?

Nije to ništa novo. To se oduvek dešavalo. Mada u te žute komponente od 2e imam 0 poverenja. Zato se uzme tanka guma (unutrašnja od bajsa mi je uvek bila pri ruci i vršila posao), lepo se napravi gumeni prsten i ništa se ne oštećuje i čvrsto drži.

Čemu to služi, osim da ostavi veću fleku na patici?

Prozor noćas mora pasti!

Gde je ovo? Je li ono desnije zamak na naduvavanje? Šta je to sve?

Dobro proveri zadnji točak i gumu, da li je podjednako našpanovan zadnji točak (da nije malo zakrivljen). Tek onda komplikovane stvari, kao što je puknut ram, viljuška... Mada treba proveriti da li je su štapovi jednaki, može da pukne opruga u jednom štapu, da ima manje ulja i da je jedan mekši od drugog... Ali, krenuti uvek od najprostijeg.

Isto

Uživancija je putovati sa vama. Sve najbolje u novim avanturama!