Dečački snovi ostvareni, spremaj se za ostvarenje novih, mladićkih. Želim ti da redom ostvaruješ svoje snove, a na prvom mestu, želim ti zdravlje. Vidiš kako se snovi kad tad ostvare. Maštaj, sanjaj, želi i ostvariće se. Ne kloni duhom, nikada.

Uvek se obradujem kad vidim da je izašla nova epizoda putopisa. Sjajno. Baš mi prija. Guštam.

Trenutno jedna, dve. A nikad ne znam kad će da zatrebaju. Mnogo ti hvala. Javljam se posle na pp

Moraću tako, izgleda. Stalno izbegavam kupovinu preko neta. A i dvaput sam pokušao, pa mi nešto odbijali karticu... Samo sam opsovao i rekao da mi to baš i nije previše potrebno. Za mene nije nikakva kupovina dok ne odem u radnju, opipam, pogledam, ispričam se sa prodavcem, izađem, pa se setim šta sam još zaboravio...:D Hvala ti za imena, da znam šta da tražim

Ovo sam davno pročitao, a i uverio se da je istina. Najklizavije je kad počne kiša. Od prvih kapi do onog da je ovlažilo. Samo je zamšalo prašinu, ulje, sva sranja po asfaltu. Tad voziti kao po ledu. Kad se napada kiša, spere taj najklizaviji sloj, te je već mnogo bolje prijanjanje.

Posle susreta sa srnom, morao sam da skrpim plastike. Nije tako strašno izlomljeno. Bočna strana je na jednom mestu iščupala umnutrašnji nosač, pukao je nosač bočne plastike, gornji deo plastike se zato debelo pomerio i pukao je na jednom malom delu ispod fara. Najveću štetu je pretrpeo prednji blatobran. On mora da se menja, ali pošto je deficitaran na tržištu, zakrpio sam ovaj do daljnjeg (verovatno za sledećih deset godina ). Pošto sam pisao o krpljenju plastike super lepkom i sodom bikarbonom, evo sad slika. Ovako se rascvetao blatobran: E, sad... prvo sam ga krpio iznutra vrućom žicom. Prvi put sam koristio tu lemilicu za plastiku iz Lidla. Odlična je. Vredi svaku paru. Ja nisam odličan, više sam neka slaba trojka jer sam bar tri žice uspeo da proteram na drugu stranu. Problem je bio to što je i blatobran (kao i u ostalom sve plastike na Bedeviji) već neko krpio. Umesto da to radi neko ko se bavi plastikom, izgleda kao da je radio šuster i to u mraku. Na ABS plastiku je nanošen poliester, fiberglas, šta li. Negde je počeo da se skida, negde sam se probijao kroz njega. Što to smrdi, majko mila. Onda sam u pukotine i preko njih nanosio sloj lepka, sloj sode. I tako više puta. Poprilično sam zadovoljan kako je ispalo, u smislu da sam krenuo da mlatim onim onim blatobranom, da ga gužvam i savijam... prošlo je bez ikakvih vidljivih oštećenja. Sa strane fali jedno malo parče, ali nije vitalno za čvrstinu. Evo sad kako to izgleda. Da, nije lepo i baš me briga. Nisam ni ja lep, pa mi ništa ne fali. Ja mrdam, a Bedevija leti Posle svega, imam dva pitanja za sve vas. 1. Gde mogu da nađem te žičice za krpljenje plastika? 2. Kako se zove ova spojnica za plastiku, često i za tapacirung, i gde mogu da ih kupim? Ova je za mašinski M5/M6 a ima ih i za holcšraf. Pravio sam ih nekoliko, jedva savijem pleK jer je sitno, kad zavarujem mnogo precizno treba da se radi, superlako se deformiše... I'm too old for this shit. Zato bih da se snabdem sa tim.

Misliš, ovako? Verdicts on Andrea Iannone, Nicolo Bulega after Czech WorldSBK WWW.CRASH.NET Updates on the condition of Andrea Iannone and Nicolo Bulega after their Czech WorldSBK practice crashes. Dobro, sam je sebi prste polomio, ali nikad se ne zna...

Što sirovije i surovije u razgovoru i edukaciji. Najstrašnije. Najgroznije. Svako ulepšavanje otkinute noge pri mimoilaženju neće ljude naučiti da i njima može to da se desi. Na motoru si uvek jednom nogom u grobu. To mora svako da nauči, shvati i prihvati. Suštinski, vožnja motorom u sebi krije neku podsvesnu samoubilačku želju upakovanu u nešto lepo, bezbrižno, cvetići pored puta, livadica, kravice. Ko to ne prihvati, grdno se iznenadi kad mu se nešto desi, nije mu jasno... Vožnja motora je jedan od najopasnijih opšte prihvaćenih hobija/prevoza. Ako sa tim ne možeš da se pomiriš, ulepšavaš istinu, onda je bolje da igraš šah i prevoziš se kolima. A i tu tek što može da se nastrada. Kad bi se na bilbordima videle slike posledica saobraćajki, prvo bi se smanjio broj motorista, drugo, oni koji ostaju pri tome da hoće da se voze bi dvaput razmislili pre nego što zavrnu gas ili urade nešto nepromišljeno. A to što će da se šokiraju... baš me briga. Bolje šokiran i živ, nego blaženo uljuljkan i mrtav. I moraju ljudi da shvate da uopšte ne moraju oni da pogreše, dovoljno je da neko drugi pogreši, a da rezultat bude isti. Posebna priča su oni samouverenih koji sve mogu i sve znaju... puna groblja takvih. Juče seo na motor i "pegla" baja. Sve zna i može. Cvrc. Znam kako mi je drugar poginuo. Isekao ga nosač bankine. Na pola, kao kod mađioničara. Ostala mu creva na stubiču. Jbg... prepeglao je krivinu. Mislio je da može. Drugom je auto otkinuo nogu na Smederevcu jer je uleteo u preticanje kao treći. Prvi prođe, drugi se provuče, treći gine. Jbg, jurili su se. Jbg... Jbg... Jbg...

Dobro nam došao na forum. Žao mi je, kao i Alexantu, što nije pod lepšim okolnostima. Ali, padovi su sastavni deo ove naše priče. Kod pada s motora važe dva pravila. Ako možeš da odšetaš posle pada, to je bio dobar pad. I drugo, svaka šteta koja može da se plati novcem, nije skupa. Najvažnije je da si ti dobro. Uzmi ovo kao veliki nauk, uvideo si neke svoje slabe tačke u vožnji, sigurno ih više nećeš ponoviti. Veruj, svaka vožnja je neko novo iskustvo i nešto novo se doživi, nauči. Svi mi znamo da upravljamo motorom, ali zanemariv broj ljudi zna da vozi. Uvek se uči. Do poslednje vožnje sa sto godina. A motor... Popraviće se. Sve zavisi šta hoćeš. Videćeš kad prođe koji dan, kad se sabereš i oduzmeš (finansijski), polako. Samo uživaj u vožnji, nemoj da se zbog ovog pada "ukrutiš" na motoru, prepusti se onom lepom. Crno pamti, ali ne dozvoli da te remeti kad sledeći put sedneš i kreneš u vožnju.

Biće sutra

Uf, mnogo mi je žao povređenih. Želim im da se što pre oporave i da nemaju posledice. Pogotovu Krle. Da malo "razvedrim" temu. Što kaže Piki, videli smo se sa nekim starim prijateljima, ali smo se i posle mnogo godina i lično upoznali Piki i ja. Sjajno. Dolazak u Loznicu i mahanje dece i odraslih usput je za moju Ljilju bilo nešto novo. Pogotovu ju je fascinirao doček. I dalje joj krenu suze kad na to pomisli. I zamislite, Ljilju je prepoznala njena (dalja) sestra uprkos kacigi i prolasku u koloni. Naravno, odmah smo se našli sa njima. A ono najdirljivije za oboje je bilo sledeće: kako smo se parkirali kao poslednji u ulici gde su bili svi motori, kad smo kretali studenti mi objašnjavaju kako da izađem iz Loznice i kažu da idem odmah tu desno. Kako desno, pa pešaci... Ne, ne, vi ste naši, mi čistimo put za motore. Petoro ili šestoro studenata je trčali ispred nas, razgrtalo ljude, gurkali ih da se sklone da prođu tri motora. Deca su trčala bar jedno sedamsto, osamsto metara do kružnog toka. Još su nam i mahali i vikali "srećan put" kad su nas izveli na "pravi put" . Srećan je narod koji ima takvu decu. A nesrećan je što ima odrasle kakve ima.

Super lepak i soda bikarbona. Upravo sam krpio Bedeviju. Drži ko smrt babu. Lepak u spoj, pa soda. Red lepak, red soda u finom sloju. Oduvaš višak. Tri, četiri puta i to je to. Kroz sat, dva malo ošmirglaš ili oturpijaš višak i gotovo.

@z ivan Ćaci jer je videla da je motor oblepljen protestnim nalepnicama

Eto, bi i protest u Loznici. Divota. Malo se ukočilo dupe i noge, ali baš je bilo lepo. Protestvovali smo, bunili se, dizali dreku, skakali, ručkali bika/vola, pasulj... ma, sve po redu i redosledu. Do tamo, okolo naokolo, 205 km. Povratak je kraći, nešto oko 180 km. Brzi put Loznica-Šabac-auto put, savršeno. U Beogradu ludnica od gužve. Gde ide taj narod u pola deset uveče u tolikom količinama, pitaj boga. Ma samo da se ja dokopam mojih avalskih puteva. I tako, prođemo mi onaj dugačak pravac kod Rasadnika, leva i duža desna krivina, mali pravac pa ispred Ripanjskog prnjavora ide ona duuuuga desna. E, na samom kraju tog malog pravca, jedan ćaci srnećeg porekla usnimi da mi je motor oblepljen protestnim nalepnicama te reši da se, kako to samo ćaciji umeju, iz potaje osveti za sve srneće gulaše, pečenja i šnicle u lovačkom sosu (sa knedlom) koje sam ikada pojeo. I iskoči guja srneća... Izlete iz nekog žbunja s leve strane i pravac pod prednji točak. Video sam je na pola metra, metar s leva. Samo sam stigao da dodam gas, da mi se slučajno ne prepreči ispred, jer smo onda gotovi i da se spremim da kontriram volanom u zavisnosti na koju stranu krene. Srećom, Bedevija vuče kao lokomotiva, a i slično je građena i teška. Prednost teških motora je što ih je teže izbaciti iz pravca. Puče nešto, volan se zatrese, izkontrirah i smirih motor. Već sam u krivini, dosta sporo i gledam gde da stanem. Nisam našao dobro i bezbedno mesto još tri, četiri krivine. Pita Lj. šta to bi? Nju je srna malo zakačila po nozi kako se odbila. Stadosmo tamo kod Točka. Pomeren i izlomljen blatobran, na celoj levoj strani ima štete, tu i tamo čupka sa dlakama. Ni kapi krvi. Blatobran malo delje o gumu, ali namestih da bude slobodno. Nema druge štete koja bi smetala vožnji. Dođosmo kući, jutros snimih motor pre nego što sam ga rasturio da okrpim (pekarski) plastike. Ionako su bile loše, sad će biti još gore . Pouka: nema opuštanja. Očekuj neočekivano. Pre neki dan sam hiljaditi put pričao nekom da se najveći broj nesreća dešava u blizini kuće jer se čovek opusti. Nisam se opustio, to nas je spaslo. Dalje, smuči mi se kad slušamo o "defanzivnoj vožnji", bar na način na koji se to predstavlja. Opet me je, kao i više puta u životu izvukao gas a ne kočnica. Da sam "defanzivno" kočio, udario bih po sred srne, a ne verujem da bih tako mogao da pređem preko nje i ostanemo na točkovima. Ovako je ona udarila u prednji točak i odbila se. O tome da bi pretrčala ispred (u slučaju da sam kočio), nema govora jer se prekasno pojavila. Da sam je video sa strane dok smo prilazili, pustio bih damu da pređe ili bih se svakako drugačije ponašao. U svemu mi je najžalije srne. Šta je bilo sa njom, stvarno ne znam. Nisam mogao da se vraćam kilometar, dva. Mislim da je pobegla, pa... Nje mi je sad najžalije. Plastike su ipak potrošne. I da, kupujem prednji blatobran! Ako neko ima, zna ko ima... javljajte.

Kupujem prednji blatobran za CBR 1000 F, SC24 064/1675-894 Miša

Izbaci mrtve linkove i ubaci spojnice, ne one sa kopčom, nego one što se stiskaju/zakivaju. Link između dobro očisti u valjku i ubaci mast. Ta spojnica ne bi smela da bude ništa lošija od ostatka lanca.

@demo0007 Gde je ovo? Sjajne su fotke. Molim te, nabroj redom.

One su već imale elektronsko paljenje, pa su bile neuporedivo lakše za održavanje. Njima je slaba tačka bio neki komutator, beše, inače motorić bez mnogo mana. Ja sam uživao u svojim, starijim na 6 V. Uz redovno održavanje, naravno.

Da. Ne znam za Trileta, ali se Jawa 350 tako palila.

Sve, sve da poverujem ali da Trile upali na kurblu iz taka, dvaput i to posle obaranja na stranu... E, to ne mogu da progutam. Ah, taj HoLJivud...

Noga zaraste, a plastika...

Ako može taj indikator brzine, bio bih ti zahvalan.

Narode, znam da ste odrasli dečaci, ali pazite se sutra. Najbolje da preskočite vožnju. Količina pijanih, ludih, nestrpljivih je najveća za 1. maj. Ovde su već počeli sa pripremama za "uranak". Samo piče ka izletištima, razapinju šatore i počinje druženje. A kad sutra zaflai nešto, najmanje pijan ide u nabavku. Uveče, sačuvaj bože po drumovima. Ja 1. maja ne sedam za bilo koji volan. Ili je gužva (četiri sata su gosti putovali od BG do Avale i još skoro sat do Ralje). Pre neku godinu sam morao da se vraćam kući tog dana uveče, tri puta me zamal ne ubiše kreteni oko Avale koji obilaze celu kolonu (od 1000 ruža do skretanja za Zuce) i nađu se ispred mene. Još sam kolima bio.

Onaj ko je dušu ispovraćao posle njega Još mi krene muka na njegov miris, kao i na miris dinje. Odvojeni događaji, od pre 30 i pre 50 godina .

Pa pročitaj ga! Piše tačno koliko je ler gas, gde se šteluje, kako motor treba da se ponaša. Uradi tako i tek ako onda imaš problema, servis.