Sistem je los, na stranu notari. @lemy Da, ali direktno u supu. Online itd. ne bude uvek merodavno, ne pitaj me kako znam. Sto je jos gore, i ako su izvrsitelji popisali motor recimo, ima fora da ga vlasnik i dalje registruje i onda se nadjes u situaciji "pa sve je ok, evo registrovan motor, vlasnik itd.".

Sve jasno...thnks

Pa gde mora mali gas - onda mora, nije zabranjeno. Samo, izbegavati onde gde ne mora. Ako miliš u koloni, bolje malo "prcni" gas, pa klizi na leru, pa onda ponovo prc , manje prži CVT tako.

Pozdrav svima, Planiram kupovinu skutera od 125ccm. Trziste motora vec dugi niz godina ne pratim pa mi treba pomoc oko odabira. Izvinjavam se ako vec postoji ovakva tema. U uzi izbor mi ulaze: Sym evo x 2990e Kymco sky town 3050e Voge adv 3200e Qj atr 3200 Zontes 125d 3490e Hvala unapred na savetima.

Ajde Boki, prošlu si propustio, nemoj i ovu !!! Sent from my ThinkPhone by motorola using Tapatalk

Do pre godinu i po dana sam radio kod notara i ljudi u Srbiji nemaju blage veze o tome šta su njihove nadležnosti. Prvo, ugovor o kupoprodaji vozila sa overom potpisa obe strane je od 2014. (Od uvođenja javnih beležnika) do 2024. koštao 720 dinara. Za tu crkavicu teško da su lopovi, derikože, govna i sl. Drugo, beležnici nemaju uvid u to šta je izvršitelj popisao, ta overa potpisa na ugovoru je samo potvrda identiteta obe strane i dokaz o potpisivanju istih Treće, notari su tekovina mnogo uspešnijih nacija i zemalja od nas, što je kod nas sve nakaradno, nisu notari krivi, već država i lopovi. U tim istim zemljama, notari su na puno načina olakšali život građanima. Četvrto, zabole me uvo da ih branim, ne radim više tamo, ali mi je smešno kakve im ljudi nadležnosti pridaju, pa nisu notari Bogovi da u sistemu imaju sve informacije.

Dobar dan Ja sam Darko iz NS. Dosao ovde da bih se vise raspitao o kupovini motora od 125ccm. I kasnije podele iskustava nakon kupovine. Sa motorima nemam velika iskustva. Kao klinac sam imao tomos automatik, peugeot vivacity i kasnije kymco agility.

@boza_kg spaljivanje kvačila sam više spomenuo kao zezalicu, zanemari... Ali, ne brine me vožnja na pravcu, kretanje na uzbrdici, na semaforu itd...nikad ne dajem gas kad stojim na crveno i sl. uvek je u full leru i čeka svojih pet minuta.... A kako onda voziti 10km/h i praviti krug na 3m u prečniku...

.... uopste ne razmisljati o tome, ne "ispaljivati" se sa semafora i te "tehnike". Vozis totalno kako ti odgovara, potrosno da se trosi i menja.

Konstantan gas na pravcu. Stani kreni grad - sve je dodaj, pusti, tako je. Gas i kočnica zajedno - nikad. Držanje gasića na uzbrdici, da se brže ispališ - nikad. Malecki gas izbegavati uvek gde je to moguće. Stekneš naviku u ruci da odvrćeš gas odsečno. Ne da se zakucaš u auto ispred, nego čisto da lamele zalepe, pa onda malo spustiš gas. Posle pređe u naviku. Mislim, trenja u CVT-u će uvek biti, ali načinom vožnje značajno doprinosiš tome da sklop duže traje, da se manje haba, pregreva i deformiše, i tako to. BTW, za slučaj koji si pomenuo što se mene tiče, to je duža priča. Ja nisam ništa znao o mehanici skutera, nije me ni zanimalo iskreno. U servisu mi je priučeni mehaničar izgubio podlošku iza varijatora, pa je kaiš provrtavao. Onda su me kao majmuna šetali od jednog do drugog majstora, predlagali da promenim kvačilo, kaiš, zvono... što sam iz neznanja i radio, i trošio parice bespotrebno. Dok sam nisam zavrnuo rukave, kupio malo alata, rasklopio, i sam zaključio gde leži problem... Naravno, pre toga je bilo i uzaludnih pokušaja, ali tako se uči

Ja sam prilikom kupovine svih vozila proveravao sve registre, nije ni to 100% sigurno, ali to je ono što možete da uradite. Ne može ''da se stavi šapa'' tek tako, mora se valjda negde uisati i sl. Evo dole link za sudske zabrane. Takođe ako je vrednija oprema (ne motor i neki krš od auta) vredi pogledati da nije založen za neki kredit, isto APR (kamiom, traktor, oprema...) Takođe, treba proveriti i vlasnika da nema nekih neplaćenih kazni jer koliko sa upoznat i to može postati problem prilikom registracije. Šta reći, nakaradan sistem, ali ostaje da se prilagodimo dok ne promenimo Агенција за привредне регистре | Pretraživanje podataka WWW.APR.GOV.RS

Kolega žao mi što si propustio priliku, ali čini mi se da je Astra na putu ka boljem standardu

@Vandrokaš stoji stoji, sve po dogovoru

Osećaj me ne brine, stekao sam, ali preporuka je: zvizni mali jače obrtaje, da se pokrenu rolnice i zalepe "šapice" na zvono, a ako "zviznem" onda moram odmah malo da pustim ili prikočim...a gde je tu konstantan gas, ako ga uopšte ima...ili je sve na "dodaj, pusti"...

Ljudi, jel stoji ovo?

Pa majku mu milosnu, ako je na nešto stavljena "blokada", kako to nešto može da se proda, prevede na drugo lice i završi cela kupoprodajna priča?? Valjda je vlasnik vozila taj koji se za nešto tereti i kome se stavlja blokada, nije vozilo kao vozilo predmet spora. Znači osoba koja je u nekom prekršaju i koja ima "blokade" na svoju imovinu, može da je bez problema proda normalnom čoveku i uzme kintu, a njemu da utrapi jebavanje sa notarima i trulim sistemom?? Močam se na notarska go*na i na ovu cipiripi državu

Bezeki kaže da trebaju da smisle način kako da im se ne pojede guma pred kraj trke, jer je to momenat kada ostali prave razliku. Napredak je tu, ali još nedostaje tih par stvari, ako misle da pobjede još koji put. Hondaši su izgledao veoma zadovoljni kako Marini napreduje.

Auuuu... možda će neko i da zađe u sitna crevca i opširnije filozofiranje, al' ja ću kratko i suštinski: Osećaj. Dosta pomaže i kad razumeš kako stvari funkcionišu, kako mehanika radi i šta se dešava kad radiš to što radiš. Na dobrom si putu i dobro razmišljaš.

Bravo Aco. Shvatili smo da je odlična ta deonica od Montane, vraćamo se prvom prilikom . To barem možemo u jednom danu da izvezemo.

Poštovani članovi foruma, juče sam iščitao kompletnu temu o Hondi ADV350 i na par mesta je pomenuto da se kvačilo sagori, ako se ne zna sa gasom na skuteru. Čak je @boza_kg namerno spalio svoje u nastupu emocionalnog rastrojstva i pokazao rezultate svog rada (pun gas i zadnja kočnica). Btw ja tu kombinaciju koristim kada vozim 10-15 km/h, dakle mali gas i povremeno zadnja da mi ne skoči ko mladi pastuv u teranju. I tu mi pade na pamet da ja možda pravim istu štetu na Forzi kada na poligonu vežbam U-turns i osmice i uopšte vožnju sa minimalnim gasom. Kod motora sa menjačem, sve priče su usmerene na "vagu" kvačila i gasa i ponekad zadnju kočnicu pri kontroli male brzine. Dakle pitanje koje me muči: kako se na skuteru vežba kontrola gasa i vožnja malom brzinom u cilju izvodjenja poligonskih radnji (osmice, polukružno itd), a da se ne sprži kvačilo. Da li je to uopšte realno očekivati od skutera? Ili su napravljeni da se teraju samo napred pa dokle stignu... hvala na odgovorima

Imao sam tu situaciju sa jednim autom,preveo sam ga i platio i porez. Za blokadu od strane izvršitelja sam saznao u policiji kad sam probao da odjavim vozilo. Na sreću izvršitelj bila normalna žena i kad sam je uspeo naći i objasnio da sam već preveo auto i platio porez pristala da skine blokadu. To sam rešio za tri dana ali je policiji trebalo mesec i po dana da to unesu u sistem i to uz urgiranje od strane prošlog vlasnika.

Sto dolazimo do toga da je uloga notara samo posrednik za uzimanje para.

Jutro je jako brzo preraslo u crnilo iznad nas. Gledajući u oblake, bukvalno sam video koliko se brzo kreću. Prognoza kaže da je moguća kiša u narednih sat vremena. Kako su do sad omanuli bar 10 puta, sad ga uboli. Po fazonu i ćorava koka ubode seme. Svih ovih dana puta, vidite i sami po slikama, je bilo oblačno. Za putovanje čista desetka, ne peče sunce, temp oko 25 konstatntno, ali zato i za mogućnost na temu padavina velika - bili smo svesni toga. Na navigaciji aktiviramo opciju izbegavaj naplatne rampe i izbegavaj autoput, kucamo grad Siena, i planiramo uživanje u vožnji po Toskanskim predelima kroz mala mesta. . . . Kišna odela, anti rein sprej na vizir da voda klizi sa njega, i peglaj. Nismo u fazonu da čekamo da stane - ne vozimo prvi put po kiši. . . . Prve slike tek sa prestankom padavina. Toskana nam nudi prizore zbog kojih smo ovde. Nepregledna polja vinograda, maslinjaka, kamene kuće i gomila tuja. U toku vožnje konstantno vrtimo glave gledajući prelepe prirodne pejzaže. Već neko vreme se vozimo po suvom, sunce viri iza oblaka. Osušila su nam se kišna odela. Vreme je za jednu pauzu, za pakovanje kabanica i ulazak u Sienu. I oni se mogu nalaziti "kod konja" kao i mi. Djuzepe Garibaldi, lagani google kaže Italijanski revolucionar i borac za slobodnu veliku Italiju. Šio mi ga Djura. . . . Navigacija nas je uvela u grad u neku pešačku zonu. Ne znam ni kako je moguće da smo tako lako tu ušli bez ikakvih prepreka i da nisam odmah skapirao. Ljudi nas gledaju čudno, Buba grmi kroz male uske ulice. Gledam kako da se najkraćim putem izvučem dok nisu došle čike u plavom koji btw uvek nose čizme kao deo radne uniforme. Tako, tuda smo se vozili haha... . . . Parkinga za motore stvarno ima na sve strane i ne plaća se, ali su i svi uglavnom puni, pa je nekad potrebno napraviti koji krug. Sve pod lokot, kacige u kaciga-džak, pa preko ramena i na glavni trg. Kao i do sada, lično mi cunjanje po gradu nije ultra zanimljivo, ali bi mi svakako bilo žao da ne vidim ove njihove mega gradjevine. Arhitekture sa toliko detalja i stila. Glavni trg u Sieni. . . . Kažem, ima, ali nema slobodnih. Pocepasmo po kroasan, dokupili vodice i cepamo ka motoru. . . . Ruta SR222 je poznata kao ruta sa najlepšim prirodnim predelima. Doduše, kažu da je u Maju najlepša, kada sve cveta i zeleni. Nama je na raspolaganju sada. Lokalni put izmedju Siene i Firence. Lec gou. Krivine se nižu jedna za drugom, predeli prelepi. Grebanje fuzastera u krivini opominje da nismo zbog toga ovde i da smo preteški za ovakve manevre - oduzimam gas - poNJelo me. Par slika iz drona bi ove prizore mnogo bolje dočaralo, ali se nikako ne usudjujem da kupim jedan. Ne želim da gubim vreme na podizanje, spuštnje, pakovanje, kasnije montaže... Baš mi se ne da. . . . Ok, loše nije, ali nisam ni ultra mega giga oduševljen. Pogotovo što dok ovo trenutno pišem, sedim na Dolomitima koji su mi lično 10 skala iznad Toskane - po svakom kriterijumu. Doćićemo i do toga. . . . 250km kasnije, Firenca - Verona, a 450 i neki kilometar tog dana, s prvim mrakom dolazimo u ranije rezervisan smeštaj na obodu Verone. Brzinski tuš, oblačenje u fensi i pravac grad. Arena u Veroni Poznati Dante Aligijeri, pisac, nikad ništa čitao od dotičnog, a i ne planiram. Ne grad nije toliko prazan koliko je umetnik sa ove strane žice maher za slikanje i obradu. Hvalite me usta moja.... Kratko na tu temu. Tast je gledajući slike s mora rekao, posmrzavali ste se ko dupeta sigurno, na plaži nigde nikog, samo vas dvoje. Elem, Verona noću. Nisam stručan, ali Verona ima daleko izraženiju arhitekturu. Agresivniji su detalji, pomalo neke figure ulivaju i strah - kao recimo ovaj lik iznad okovratnika što leži. Krop tog detalja. . . . Da ćapim Juliju za siku, takav je običaj, nisam ja perverznjak, sam zakasnio, radilo do 7. Iako su svi bili tu, a samo vrata zatvorena, ni na moju žvaku kako smo turisti koji su prešli mnogo km tog dana samo zbog toga, nisu dozvolili ni jedno brzinsko fotkanje. Pravila su pravila. A izuzetci? Ništa, a? Tačno tako završiše i njih dvoje zbog nečijih pravila. . . . Slika s neta kao završnica ovog dela pisanija. . . . Naravno da će se nastaviti, neću sigurno ostati u Veroni, a eto Lago di Garde na pljuc od nas.

Koja ti je ovo aplikacija na telefonu da topografskim kartom? Hvala!

2. dan vožnje Posle celovečernje kiše, dočekalo nas je tmurno jutro, ali je bar kiša stala. Sale okreće telefone, traži majstora u okolini koji bi mogao da osposobi zadnju kočnicu i nalazi ga u 20tak km udaljenom gradu. Dogovor je da on popravi kočnicu, Nikola i ja krenemo tet-om, pa da se nadjemo negde usput. Krećemo u voznju, ulice su jos mokre i prvo skretanje sa asfalta nailazimo na ono najgore lepljivo blato. Ja na fabrickim gumama bez krampona imam nula trakciju, posle 10 metara se okrecem i vracam nazad, bukvalno kao po ledu. Nikola prevrće očima, gundja i misli se "nećemo valjda zbog ovog krmeta (cf moto-a) ceo dan da zaobilazimo offroad deonice ???" Nije to rekao naglas, ali je tako razmišljlao garant Srećom, to je to bila samo neka prečica ka magistrali koja nas je vodila dalje, pravo na Bugarsku stranu Stare planine. Kod mesta Berkovica se odvajamo ka Staroj Planini i kreće jedna od najživopisnijih i najtežih deonica na ovom putu. Imamo tu nesreću da je i dalje oblačno, pa ne možemo da uživamo u pogledima koje nudi ova deonica. Podloga srećom nije od klizavog blata, pa vozim bez mnogo problema. Ipak ovaj uspon ispred sam zaobišao, činio mi se previše za moje fabričke poluputne gume. Ispostaviće se posle da je bio mačiji kašalj u odnosu na ono šta nailazi posle njega. Ipak, nekad je neznanje blaženstvo... Nikola kreće da ga osvoji, ima kros gume i lagan motor, ne bi trebalo da ima problema. Nalazimo se sa druge strane brda, nastavljamo dalje, ja idem prvi. Podloga je komadi nekog oštrog pločastog kamenja mešano povremeno sa zemljom, tj sad mokrom zemljom. Penjemo se sve više i ulazimo u oblake, vidljivost je prilično loša i ne vidi se uopste šta nailazi dalje od 10tak-20 metara. Vidim samo da je sve više rastresitog kamenja, a uspon sve veći. Kako se povećava uspon dodajem sve više gasa, ne smem da stanem jer sam siguran da više bez pomoći ne bi krenuo. U jednom trenutku vožnja prelazi skoro u borbu za život, podloga gomila rastresitog kamenja, blato i stene, a uspon baš ozbiljan. Zadnji kraj motora mi šeta levo-desno, nekako ga jurim prednjim, gas ne smem da popustim i nekako uspevam da ostanem na dva točka, konačno izlazim na vrh. Adrenalin pumpa, mislim se jbt šta bi ovo, totalno neočekivano ??? Da sam znao i video ovakav uspon ne verujem da bi se usudio da krenem. Na vrhu grupa planinara koji me gledaju kao da sam pao sa Marsa. Vrh Kom je savladan 2016 mnv ! Odmaram, uzivam u pogledu, koliko-toliko se i vidi nešto, posle nekog vremena Nikole i dalje nema. Srećom, signala ima pa stupamo u kontakt, pokušava već dva puta da se popne i ne uspeva, iz trećeg pokušaja je konačno uspeo. Pita me kako sam se popeo sa ovim motorom i ovim gumama, odgovaram da ne znam ni sam, na sreću i instinkt. Po spuštanju sa planine se nalazimo sa Saletom, kočnicu je popravio, trojac nastavlja dalje u punom sastavu. Vozimo neko vreme po visoravni i spuštamo se serpentinama ka mestu Gara Laktnik gde se nalazi atrakcija Lakatničke stene, odmah pored restorana Pešerata, što je u prevodu Pećina, jer je odmah tu i zanimljiva pećina. Pored restorana je i potok, a bašta je u debelom hladu, tako da je preporuka da se svrati. Mi se nismo zadrzavali, jer je već popodne, a ima još da se vozi. Ubrzo se ponovo odvajamo na offroad, tracklog nas vodi ka Botevgradu gde planiramo da prespavamo. Tu negde i kapiramo da će nalaženje pristupačnog smeštaja biti malo teže u Bugarskoj nego u drugim zemljama u okruženju. Ne samo pristupačnog, negde smeštaja uopste nije ni bilo u blizini pa smo morali prilično da skrećemo sa rute zbog toga. Uspevamo da bukiramo hotel u centru, jer alternative i nema. Cena je ono, hotelska, ali je ukljucen doručak, hotek je sasvim pristojan i ima podzemni parking. Smeštamo se, raspakujemo, sušimo stvari i pravac grad na večeru i šetnju. Botevgrad: Zbog sutrašnjeg dogadjaja, ostaće nam taj grad u dugom sećanju....