Znam da ti nije nije neka uteha, ali ni ostali dileri /uvoznici nisu mnogo bolji. Ja ne znam u čeku je fora ali kao da im motore otimamo a ne plaćamo, trebaju na servisi, oprema...

Zena te zaprica i zaboravis na semafor.Kad si sam imas koncentraciju.

Mnogo motora za malo para. Da vec nemam gotovo isti motor ja bih ovo sigurno gledao da kupim.

Nije mi problem da dam neki dinar pa ni duplo vise, ali kako sam kupio motor meni se u Gevari prvih mesec dana niko nije javljao na telefon da porucim kres barove… Salon u Nisu gde sam kupio nije imao i njih sam cimao vise puta kazali su mi da nema ni u BGu na stanju… Posle izgovor imaju problema sa zaposlenima, uzmu kontakt i kazu da ce mi javiti i nadavno nista… Na kraju sam ih uzeo u Bugarskoj! Za skid mi s enjje cimalo do Bugarske pa sam resio da probam ovaj sa Alija, svakako ako bude losijeg kvaliteta necu ga stavljati na motor… Motor je vrhunski i prezadovoljan sam njime ali samo molim Boga da mi ovlasceni uvoznik ne zatreba… Fantasticno bi bilo kada bi makar 10% energije koju cepaju u marketing i promocije ulozili u podrsku korisnicima… Na zalost izgleda za sada je samo bitno da se prodaju motori i kvadovi… Cak sam cuo i procitao po netu za puno losih prica o uvozniku CFa ali jbg 450mt mi je savrseno legao za svakodnevne potrebe i ne kajem se zbog kupovine…

R1 il' nijedan

Samo nemoj mnogo da se razočaraš kad vidiš kako i gde se kači zaštita o kojoj pričamo. BMW(wunderlich) je isti proizvod pošteno deklarisao kao protection bars za grad kao zaštita od češanja u saobraćajnoj gužvi.Znači nisu crash bars! U nekom padu to nema gde da prenese silu,težinu ,osim na plastike za koje je ušrafljen..Na bmw svuda se kaci na plastiku ..glupost..e sad tvoj motor mozda ima neke tacke na ramu koje su pogodne.

Juce sam ih postavio burazeru na auto...

Po gradu samo zaključam korman Negde na putu zbog kaska stavim disc lock i to je to. Sto kaze kolega, dodju dvojica i ubace ga u kombi.

Zato vozim V-Strom...Stroma niko ne krade,neznam jesam ikad čuo,...možda neko je...da je V-Strom nekom ukraden...ja nisam...gdje god parkiram, jedino sto sam primijetio da ima dosta interesanata,i da ga gledaju,i pokazuju palac gore, kao to je makinja... maaa...nije da se hvalim,il seruckam...promjenio sam 3 Stroma 650 XT...te sad imam 1000 XT...,nikad ni sa jednim nisam imao nikakvih problema, i još svi voze... Ipak sto se tiče osiguranja, provučem lanac kroz zadnji točak te eventualno stavim naprijed disc-lock...i pokrijem ceradom,naravno i mjesto parkinga je bitno...ali ne zamaram se oce li ga ukrasti...ako hoće...doče njih 2-3...ubacit ga u prikolicu, da ima sve pokljucano...i odeeeee... Ostavim i kacigu na retrovizoru ponekad-zaboravim...,eto to me ćudi, da nije nestala nikad...

Da se ogradim, nije losh 400 nego za grad je i 300 sasvim dovoljno a van grada tj za duge ture bar meni nije udoban, krece da me ubija nakon sat vremena sedenja, možda je i do mene

Hvala @Džim Džarmuš, ja sam nasao i ove sa Tajlanda HONDA FORZA 750 2025 Archives - SRC THAILAND SRCTHAILAND.COM , ali mi mnogo bolje izgleda ovo sto si ti pronasao.

Nisam nesto pametan za ulja al da reknem koju,sipao u 1150GS motorex koji kosta kao porez na prenos apsolutnih prava. Trosio na 5000 km 500ml, predjem na Mannol safari,na 5000km 500ml. Meni to isti q cena nebo i zemlja.Nesto mi se cini da smo sa uljima kao i sa gumama malo otisli u q, Ako ne kosta boga oca ne valja...Kaze lepse radi,manje trosi...ok,ako cujes promenu u radu motora zbog ulja skidam kapu majstore,meni to sve isti djavo

Moj prijatelj (onaj što je i Sym prodavao) prodaje svoj MP3. Na njega se vodi, godište je 2011., održavan kako bog zapoveda. Prešao je 37.000km, registrovan do marta 2026. Nedavno je uradio sedište kod Srđana iz Surčina, ali na slikama je sedište pre remonta. Cena je 2900€, kaže, nije fiksna. Vozi se sa A kategorijom, da se neko sa B ne ponada Ako se pozovete na mene, realno sigurno ide popust Prijatelj se zove Miloš, 064 4797 797

Danas rezervisani Camry i C-HR.

Malo se vozilo. Jadranska magistrala.

Kada vozim po Bg...najmanje kroz 5 kom crvenih svetala prodjem...zena mi uvek kaze evo opet si prosao na crveno... Sve bez namere...zamislim se. Zadnji put sam joj rekao da kad ona nije sa mnom nikad ne prodjem na crveno...a ona mi odgovori na to..."zato sto kada ja nisam tu nema ko da ti kaze da si prosao kroz crveno" Malo se zamislim...ima logike

Ako gresim ispravite me. Fake izduv nece doneti nista osim buke. Ako je dobar i priznatog proizvodjaca poremetice smesu.Postace siromasna.Znaci treba dodati gorivo.

Ма и ја сам на Нешову препоруку узимао само плаве Аутомакс. Него јуче док сам ишао да видим имају ли их на стању овде код мене, поред њих запазих ове Вомакс. Кажу радници скоро су их добили. Можда узмем на тест па јављам утиске.

Malo smo se provozali, oko 1300km... Beograd-Sarajevo-Zelengora-Herceg Novi-Ostrog-Zabljak-Kokin Brod-Arilje-Beograd. 7 dana kampovanja i voznje.. Detaljnije slike i opis: Facebook WWW.FACEBOOK.COM

Versys 650 Mk3 Service Manual.pdf - Google Drive DRIVE.GOOGLE.COM Evo service manual za 2015+.. Izvrti dole do sekcije 16, ima shema za tablu. Napaja se sa osigurača No2 iz fusebox-a, pa kreni od njega, da li imaju oksidacije. Koliko sam video on treba da ima +BAT što znači da bi trebalo da je stalno pod napajanjem , ukoliko nije, problem verovatno leži tu..

Lice ali nisu te, moje (na cbf) su neke lanseko.... (Svetle samo tako inace!) Iz Wobi-ja koristim one sa plavim telom, te su vrh.

Ову моју причу завршићу стиховима Београдског синдиката и Павлине Радовановић: "Не плаши се роде мој Дођи види слободно Играј, певај целу ноћ То је царство небеско!" Надам се да ћете уживати у овим словима и да ћу пробудити жељу да кренете овим путем. Ја вам стојим на располагању, а драге воље ћу поћи и са вама. До тада, живи били и дуго се возили. Видимо се на друму! Дражен Драки Каришик

@Milomir83Nađi ovu firmu na FB, za mustru ako i kad budes isao kod Sebe.. a i da vidis otprilike kako čuči kreš na forzi.Rade sve živo,ozbiljni majstori.

Трећи дан вожње Током дуге каријере путника на два точка, спавао сам на разним мјестима. Хотели, мотели, кампови, али нигдје се боље нисам наспавао него када сам ноћио у манастирским конацима. Тако је било и овог пута. Наспаван и одморан, устао сам пред свитање. Када сам изашао напоље, дочекала ме је свјежина са Шар Планине и жубор Призренске Бистрице. Врло брзо су се појавили и Бобан и Славко, па смо заједно отишли на јутарњу литургију коју је служио игуман Михајло. По завршетку литургије, отишли смо да спакујемо ствари на моторе и договорили се да ћемо заједно доручковати у Штрпцу. Пут Призрен – Штрпце, преко Брезовице, својим квалитетом може се мјерити са путевима у Аустрији и Швајцарској. Свака кривина је савршено урађена, асфалтна подлога – као да се возим стазом Формуле 1, а поглед на снијегом покривене врхове Шаре даје посебан доживљај. Нешто више од 30 километара правог уживања. Вожња је била толико добра да је Бобан предложио да се вратимо и одвозимо још једном. Нажалост, и њих и мене чекао је дуг пут, па смо овај приједлог морали одбити. У Етно ресторану Акустик пробали смо домаће специјалитете (ћуфте у кајмаку, паприке у кајмаку и домаћу салату) и потврдили гласине да се у Сиринићкој жупи припрема врхунска храна. У непосредној близини Урошевца растао сам се с Бобаном и Славком. Они су кренули пут Гњилана и административног прелаза Кончуљ, а ја ка Приштини и Грачаници. Како бих уштедео време, укључио сам се на дионицу аутопута која води до највећег града на простору Косова и Метохије. Данас Приштина изгледа као модеран град са великим бројем зграда и тржних центара. Примјетан је велики број иностраних брендова, а и аеродром се може похвалити великим бројем летова. Огромна гужва узрокована интензивним радовима на путу Приштина – Грачаница дочекала ме је одмах по изласку са аутопута. Колико је било напорно прећи само неколико километара, говори и чињеница да сам у једном моменту хтио да одустанем од посјете манастиру Грачаница. Међутим, љубав према овој светињи помогла ми је да пребродим ову препреку, па сам се брзо нашао испред споменика Милошу Обилићу и капије манастира. Грачаница је једна од бројних задужбина краља Милутина, саграђена 1321. године и од тада представља духовни и културни центар српске историје и народа на Косову и Метохији. Манастирска црква, посвећена празнику Успења Пресвете Богородице, има величанствене фреске, међу којима се нарочито истичу фреске ктитора, краљице Симониде и „Судњи дан“. Један је од најпосјећенијих манастира на Косову и Метохији, гдје вјерници, али и туристи, могу да уживају у прелијепо уређеном манастирском дворишту. До административног прелаза Мердаре пратио ме је пут који ће, по свему судећи, за неколико година постати репрезентативан ауто-пут, или можда мото-пут, достојан модерног саобраћаја. За сада је у фази изградње, па је вожња била напорна и захтијевала доста пажње. На срећу, саобраћај је био минималан, као и задржавање на самом прелазу. Моја следећа станица био је манастир Светог Николе Мириклијског у Куршумлији. До тог светог мјеста води тридесетак километара изузетно доброг пута. На благом узвишењу, изнад ушћа ријека Бањске и Топлице, источније од самог центра Куршумлије, смјештена је прва позната задужбина великог жупана Стефана Немање. Манастир је подигнут у другој половини 12. вијека, између 1166. и 1169. године, у времену када је Немања учвршћивао своју власт и темеље српске државности. Шетајући данас кроз тишину и мир манастирског комплекса, тешко је повјеровати да је ова светиња једно вријеме била на ивици нестанка. Након Велике сеобе Срба 1690. године, остала је без монашког живота, а Османлије су убрзо уклониле и оловни кров, што је покренуло процес убрзаног пропадања. С временом, зидови су се урушавали, пратеће грађевине нестале, а једино је централни дио цркве преживио зуб времена. Ипак, почетком 20. вијека, та искра духовности није потпуно угашена. Први корак ка спасу био је покривање преживјелог дијела храма 1910. године. Након Другог свјетског рата, 1948. године, започети су озбиљни археолошки и конзерваторски радови. Стрпљиво, годинама, корак по корак, црква је поново добијала свој изглед и достојанство, све до завршетка обнове 2003. године. На путу до куће остало ми је још да посјетим манастир Љубостињу и тиме завршим своје ходочашће. Пролазећи путевима општина Брус, Блаце и Александровац имао сам прилику да видим сву љепоту овог виноградарског краја. Србија има чиме да се поноси. Скривен међу брдима, окружен зеленилом и тишином, ова светиња дјелује као да је избјегла вријеме и све његове промјене. Љубостиња је женски манастир, посвећен Успењу Пресвете Богородице, а подигла га је кнегиња Милица, супруга кнеза Лазара, крајем 14. и почетком 15. вијека – тачније, између 1388. и 1405. године. Управо у овом манастиру кнегиња Милица је провела посљедње године свог живота као монахиња под именом Евгенија. Рађена у духу Моравске школе, Љубостиња плени својом каменом фасадом и украсима утиснутим у зидове. Унутрашњост цркве красе фреске које, иако оштећене током вијекова, и даље зраче духовном снагом и тишином. Најупечатљивија је фреска која приказује кнегињу Милицу, што овом мјесту даје посебну историјску дубину. Манастир је неколико пута страдао – највише током Првог српског устанка када су га Турци запалили, тражећи скривено благо. Ипак, упркос свим недаћама, Љубостиња је опстала и данас је једна од најзначајнијих женских монашких заједница у Србији. Посљедње километре до куће прошао сам размишљајући о путовању. Док сам се приближавао Београду, у срцу ми се мијешала радост због повратка породици и тиха туга што се путовање завршава. Када сам стигао у гаражу и погледао бројчаник, на сату стајао је број 1059,2. Иако је ово једно од краћих мојих путовања, несумњиво је најбогатије по свим искуствима која ми је подарило.

Kao sto @grafigo rece za italijane ja potvrdjujem i za dance, tu zivim pa znam. Ovde se takodje meri potrosnja na nacin koliko mozes preci sa 1 litrom... Ali iz svega procitanog slazdm se i sa @jasminko VIR...