Jao Miru magarče!!

Prodaje se Honda CRF300L Motor kupljen u oktobru 2021, ali registrovan u martu naredne godine od kada je i pocela garancija na vozilo. Kupljen je za voznju van asfalta, prvenstveno za TET rute, tako da ko je osetljiv na ogrebotine, bolje da ne dolazi da ga gleda. Na.motoru je promenjena komplet suspenzija ( napred tvrdja opruga , a pozadi amortizer YSS, 91-110kg) Motor je ovim ogibljenjem i kormanom sa riserima prilagodjen višim vozačima. Takođe, sa ovim ogibljenjm rešen je jedini problem koji ovaj motor ima fabrički - premekano vešanje i mala visina. Sa novim rezervoarom je domet sada duplo veći. Od ostale opreme poseduje: -Yoshimura full system, top + grana -Acerbis veliki rezervoar (14l) -Protaper contour.CR high korman + 5cm Cosmo riseri (promenjene i sajle kvacila i kocnice) -Drc ultra wide footpegs -Cobrra podmazivac lanca -Acerbis skidplate -Acerbis chain guide -Twinair sundjerasti filter -Rack -Stitnici rucki i jos dosta sitnica... Na 17000km promenjena lamela i uradjen servis,na 15000 lanac i lancanici, a inace ulje menjano na 2-3000 km (po knjizi promena je na 12000). Trenutno presao 19000km. Cena 4900e Oglas je uslužni, za više informacija zvati na 065 233 5253

Samo da ne počisti Prdka

Neko se pitao "kako će Alex bez batice"? Sa ćemo da vidimo.

Idi na motomundo i odaberi drugi link. Ne onaj sa prozorom na kom ima neki grafički prikaz nego red ispod - "player 2" Ja sam za tri sezone gledanja isključivo na motomundo, jednom imao problem.

Ne Ranko, imaš jos listati..... videćeš novo kućište osiguraca smesteno na dnu gepeka za kacigu. Oem je ostalo za neke stvari, novo napaja resto šta sam stavio. Od gedžeta imam: - maglenke - alarm - navigacija - USB utičnica - grejače ruku, sedišta i za noge (sve odvojeno radi) - podmazivac lanca

Uuuu moze, bio sam pre dva dana u Ns, Cuvaj je pa mozda se vidimo onda uskoro pa cu uzeti ili ces mi poslati, taman lepo da to sve uklopim. Hvalaaaaa.

Vidim opet smo ujedinjeni...al zamalo...

I MT450 na papiru ne izgleda sjajno ali ga ljudi voze svuda. Tako ce i KLE krenuti po TETu itd, i bice kojekakvih nemogućih videa kao sa T7, koje voze profesionalci sa ogibljenjem koje kosta vise od celog motora ! Koga briga za 17 cola.

Stiže još jedna legenda. Paralel twin 450cc

Radi i unazad. Gledao sam kvalifikacije malo pre. MotoGP 2025 – Round 20, #MalaysianGP / Sepang | Watch Online Free – MotoMundo.Net MOTOMUNDO.NET Sepang International Circuit, Selangor, Malaysia To watch, use a Firefox or Edge browser and uBlock Origin (or similar ADBlocker) LIVE STREAMING QUALIFY PRACTICE #3 PRACTICE #2 PRACTICE #1...

@ZEMZEM pa zasto si jos ovde druze onda

Na tom istom dzeku imam maglenke, car play i usb punjac. Da dopunim prilikom instaliranja maglenki uzeo sam fabricku racvu za prethodni model koji je trebao relej i osigurac, a na nasem modelu ne treba. Tako da mi je ostao visak. Ako imas nekog da dolazi za NS nek mi se javi ili da ti posaljem?

Neki stabilan linkić?

Navodno će iskoristiti CF-ov 450 motor, svakako su sad u kooperaciji. Izgleda da je Kawasaki išao na averziju zapadnjaka prema svemu kineskom, i sudeći po komentarima po socijalnim platformama, uboli su u centar.

Ko od svih nas? :))

U jbt... čudo! Bagnaia na pol poziciji u Maleziji!! Jel beše druga na Brembo listi iza Motegi-a? p.s. 4.

A šta ako ga odvede na potragu koju smo radili za @Searcherka2025? Čudni su putevi internetski......

Interesantan i lep motor, posebno u SE varijanti. Taman da popuni prazninu izmedju 250/300, i 660/700/750 klasa. Najavljene MSRP su $6599 za standard i $7499 za SE model, sto je vrlo primamljivo. Ako u stvarnosti budu priblizno te cene, bice bolja kupovina od recimo Honde CRF300L Rally.

Došli divlji isterali pitome, tako se nekad govorilo.

Ti si opsednut covekom koji nema veze sa finansijskim planovima Volkswagena

Je l' imao neko, možda, iskustva sa ovim uvoznikom motora iz Nemačke? Stoji oglas.. Uvoz motocikala iz Nemacke - KupujemProdajem WWW.KUPUJEMPRODAJEM.COM Uvoz svih vrsta motocikala po narudzbini iz Nemacke. Carinjensko zastupanje u...

Zato što su pogodili stativu, isključili se iz konkurencije. Mislim da je ovo jedini aktuelni model na tržištu sa 21+17 kombinacijom. Opasno sužavanje izbora guma (doduše, nije ovaj motor ni predviđen za ozbiljniju vožnju van asfalta).

Dan 7, 12.8.2025. Danas kreću zanimljivosti. Već uobičajeno, budim se pre ostatka ekipe. Toplo, sunčano jutro. Koristim priliku da osušim šator na prečki gola (mislim da nam je svaka noć na putu bila vlažna, jutra smo dočekivali sa mokrim spoljnim slojevima šatora.). Znaš ono što sam napisao kako mislimo da smo zaklonjeni od puta? Jutro nam jasno pokazuje da to nije bilo tačno. Plavi auto pod plavom rotacijom i simpatičnom sirenom koji od puta ide ka nama takođe šalje takvu poruku Čeda još drema, Spaja taman izlazi iz šatora. Ja već spreman na neko ribanje, provere, kazne... Policija: "Tourists"? (Zamislite da ovo dalje pričamo na engleskom) Gliga: "Yes, došli smo kasno uveče, prenoćili i spremamo se da idemo dalje." Tišina... Gliga: "Ček da dohvatim telefon pa da ti pokažem preko prevodioca." Policija: "Nema potrebe. I'm a mechanical engineer (prilično dobrim Apu iz Simsona akcentom), znam engleski." Gliga i Spaja: Pokušavaju da ne puknu od smeha. Policija: "Veliki je rizik od požara. Jeste li ložili, koliko dugo ostajete?" Mi: "Hvala. Znamo za opasnost, nismo ložili. Krećemo za sat-dva." (dakle uveliko pre 10, zar ne? Mmm?) Spaja: "Ima li nekih problema?" Policija: "No problems." Zbunjenost. Pruža ruku Spaji: "Bye." Doručak, pakovanje, standardna procedura. Pošto smo policajcu obećali da se nećemo zadržavati, već u 10:45 smo na motorima Od jučerašnjeg lošeg raspoloženja u grupi nije ostalo ništa. Vrlo brzo silazimo sa asfalta. Smenjuju se livade i četinarska šuma. Manje-više smo na grebenu a teren oko nas je brežuljkast. Lepo je. Tu negde Kove puni mini jubilej, 8000km. Takvi svečani trenuci moraju se obeležiti Dobrodošlicom. Pažljiv čitalac je do sada možda primetio da je Dobrodošlica skoro uvek puna. Čeda bi na pauzama, ili na kraju dana, izvodio nekakav magijski ritual što je omogućavalo da ta malena flašica traje danima i danima. Moja skromna zaliha rakije (koja nije bila magična) je potrošena pre nekoliko dana... Kraj videa je dobar pokazatelj zašto je korisno imati ogibljenje sa velikim hodom. Bili smo pri kraju sa vodom. Kraj je delovao prilično sušno. Mislim da smo i prošli pored nekoliko presušenih česmi. Ovu koja još teče nismo propustili. Polako se spuštamo sa planine. Put je rastresit i za promenu nema jurcanja. Prolazimo kroz prvo selo sa asfaltom i koga vidimo? Pa majstora Akana, koga drugog. Onaj momenat kada u prolazu krajičkom oka spaziš čoveka da nešto majstoriše u svojoj garaži, a ti recimo imaš auspuh kom je potrebno zavarivanje... Međutim, auspuh neće dole... Znam da je to ranije išlo veoma lako ali sada neće ni da mrdne. Vidm Akana kako iz garaže donosi solidno veliki čekić i pajser. "Ne ne, nećemo tako! Skinuću ga ja." Tri minute kasnije Akan, čekić i pajser ipak preuzimaju pos'o. Postoji izuzetno realna mogućnost da je ovo bio medijski najispraćeniji događaj na celom putovanju. Gle samo ovu foto/video ekipu! Već sam napisao u nekom od prethodnih delova, nosač je sa sobom odvalio i materijal cevi. Rupa se sasvim lepo vidi na ovoj fotki. Uglavnom, nekoliko minuta kasnije auspuh je zavaren i montiran nazad na motor. Odsustvo ružne buke je izuzetno obradovalo moje uši (daleko od toga da Kove ima tih auspuh, ali sa rupom je užasno nesnosan na svakom dodavanju gasa). Znao sam odgovor na moje sledeće pitanje i pre nego što sam ga postavio, ali prosto mora da se pita: "Koliko sam dužan za popravku?" -"Ne dolazi u obzir da platiš bilo šta!" Već dovoljno dugo putujem i imao sam relativno mnogo situacija kada mi je usput zatrebala pomoć. Svaki, baš svaki put je isti odgovor. Ljudi imaju tu neku želju/potrebu/običaj/naviku da pomognu putniku namerniku i to je divno (naravno ne mislim na materijalni deo). Sad, ne znam koliko bih voleo da ovo proverim u Zapadnoj Evropi... Dok sam ja vraćao auspuh na motor, Spaja je otišao po sokove za Akana. Tu je bilo borbe i ubeđivanja da prihvati bilo šta. I taman kada smo bili spremni da krenemo dalje, dobijamo poziv na čaj, a to se u ovakvim okolnostima ne odbija. Glavna ulica u selu, gde je i Akanova radionica, deluje prilično skrnavo i ofucano. Zato me je prilično iznenadilo koliko je kafe sa bašticom lepo ušuškan na mini trgu odmah ispod glavne ulice. Lokalna ekipa sedi, kafeniše i očajava (pije čaj, da ne bude zabune). Deluje mi da baš uživaju u tom vremenu. Kontam da je Akan sa tri gosta stranca bio glavni dasa. Ovo je snimak ekrana sa Google Street view. Da, zabačeno selo u Turskoj ima Street view. I glavne i sporedne ulice... Mesto se zove Gökçeli ako nekog interesuje (40.58712396934162, 36.733659080409225) Negde kroz priču Akan ponavlja "nema problema" i sada već nema dileme, nemoguće da mi se dva puta učinilo. Ispostavlja se da ima neku dalju familiju u Bosni. Znanje jezika? "Jebemu uši." "Jebemu koleno". Klasika za učenje Ja nisam ništa fotkao i snimao. Spaja ili Čeda imaju fotku na kojoj smo svi zajedno. Uglavnom, put nas zove. Uspevamo da odbijemo treću turu čaja (ko nije išao do Turske, pije se isključivo crni čaj. I pije se mnogo, uvek i svuda). Pozdravljamo se sa Akanom i krećemo dalje. Popravka auspuha i druženje su potrajali oko sat ipo, tako kaže navigacija. Duže bi mi trebalo da u NS pronađem majstora, odem do njega i rešim stvar. Idemo ka civilizaciji, gradiću Niksar. Čak se kilometar-dva vozimo magistralom sa četiri trake. GPS pokazuje da ćemo proći pored nekog starog mosta i rešavamo da tu napravimo foto pauzu. Kada smo stigli, ispostavlja se da put ne ide pored mosta. Srednjovekovni kameni most je i dalje u upotrebi (čitam sada Wikipediu. Starost se procenjuje na početak 13. veka. U skorijoj prošlosti je zmljotres srušio centralni raspon, ali je most nakon toga obnovljen). Tarihi Talazan Köprüsü most, koga zanima (40.62087572741983, 36.81437720087941). Reka deluje lepo i privlačno za kupanje. Struja pomalo jaka. Naravno da stoje table zabrane prilaska vodi... Koristim pauzu da ipak odšrafim auspuh sa onog nosača što je Akan zavario. Pokazalo se da stoji i bez njega, a nisam hteo da rizikujem još jedno lomljenje. Mnogo mi je više značilo što se stišala buka. Šta nalazim? Rupu, jebiga. Na nepristupačnom mestu izgleda var nije uhvatio kako treba i pojavila se rupica. Ne marim. No, ako neko ima da preporuči auspuh majstora u NS ili okolini rad sam da saslušam (nešto mi se ne mili da se opet cimam do Ade zbog ovoga). Brzo smo u Niksaru. Ovo je poslednji veći gradić duž treka. Točimo gorivo, kupujemo klopu za večeru i doručak, kupujemo kebab za ručak negde na planini. Nagradno pitanje za vas: da li smo kupili grill kobasice i salamu? Pivo i tursku kolu (koja je zapravo najbolja "neCocaCola" koju smo ikada probali. I Uzimali smo je radije nego originalnu)? Lep dobrosusedski momenat, ili smo ga makar mi tako doživeli: kupujemo hranu u samoposluzi ali nema hleba. Pitamo radnika i dobijamo odgovor "mi ne prodajemo Ekmek. To se kupuje u onoj tamo pekari". A u pekari milion vrsta hlebova, pogača, peciva. Čeda je za to vreme rešavao kebab. Da smo se zadržali malo duže verovatno bi postao ortak sa ženom i momkom koji rade. Veoma srdačni, prijatni ljudi. Gradić odiše nekom lepom energijom. Generalno, gde god se pojavimo privlačimo pažnju. Slabo ima velikih motora u Turskoj. A onih sa inostranim tablicama i višestruko manje. Ljudi su radoznali ali ne i napadni, hteli bi da pričaju pa to i rade. Ni malo im ne smeta što se uopšte ne razumemo. U prvih dan-dva smo navikli da kažemo da smo iz Srbistana. Na to dobijemo osmeh. Oni nastave da pričaju i postavljaju pitanja na turskom, mi dajemo nasumične odgovore na srpskom. Upotreba engleskog verovatno može da se izbroji na prste dve, tri ruke. NASTAVIĆE SE. Ne mogu više da gledam na oči.