Bedevija i ja, vorbește din inimă (priča iz srca-rumunski)

[admiki 1517 Napisano Avgust 8]

Mnogo fini taj Aleksa. Ja bih te zajebavao do kraja puta za ovčice.

Možda ne otvoreno, pa ti kontaj čemu se ja toliko smijem.

[ZEMZEM 2521 Napisano Avgust 8]

hahahaha i mi isto jeli u Dangubi

[misa-pei 6052 Napisano Avgust 8]

DAN ŠESTI (3. AVGUST

 

Sedeći prethodne večeri u Dangubi, osmislili smo plan za poslednji dan našeg druženja. Dunavska magistrala je Aleksova velika želja, meni je put ka kući. On će uhvatiti skelu u Ramu, ja ću na Srebrno jezero kod drugara da se bućnem, pa kući. Skela kreće u 13, 15 i 17h. Računamo da uhvati onu u 15h. Pored vožnje najlepšim putem u Srbiji, pogledaćemo i tvrđave Fetisalam, Golubac i Ram. Naravno, Lepenski vir je obavezan. Za njega nije ni znao. 

 

Pred polazak, krenemo na doručak. Nema on pojma šta je to burek s mesom i jogurt. Jedemo, mučimo se, jadni   gužva u jedinoj pekari u tom kraju Kladova. Gleda me on i kaže da mu je sad jasno zašto sam tako debeo kad imamo ovakvu hranu. Stvarno je malo bolje  nego kod njih. Ponovo Pelivan, pozdravim se sa vlasnikom (onim od sinoć), popričamo se, pitam za bozu. Tek je gotova. Donese devojka 3dl, ona još topla, neprofiltrirana, sa ledom... hmmm nije to to. Popismo. Dođosmo do druge poslastičarnice, pitam (opet) vlasnika za bozu. Ima. Je li hladna? Kakva boza može drugačija da bude, naravno da je hladna. Tri deci, vrlo dobra. Usred priče, setih se da nisam platio Pelivanu, nego sam samo mahnuo. Ostavim Aleksa, sad ću ja. Smeje se Pelivan, neka divna bakica klopa svoj sladoled i čavrlja sa nama, popričasmo se, ode Pelivan svojim poslom, ali me je bakica uhvatila u mrežu i saznah o njoj sve što joj je se vredno pomena desilo u životu. Iščupah se nekako, stižem do Aleksa, on već popio bozu, gutljaj mi ostavio. Izvinim mu se kažem da sam ja malo pričljiviji, pa... Kaže, to sam o tebi shvatio posle dva minuta prvog dana   Šta mogu, volim da pričam sa ljudima.

 

I tako krenusmo. Fetisalam je skoro renoviran (kaže čovek u smeštaju, bio i Vučić na otvaranju. Mislim se, eto razloga da ja ne idem) i stvarno lepo izgleda. Skoro je jedanaest. Stajemo na parking, uđemo, popnemo se do tvrđave, kad tamo ona pešačka rampa i piše da se ulaznice prodaju u centru za posetioce koji je u drugom ćošku tvrđave. Dok odemo, vratimo se, nemamo vremena. Paljba, lepo je, videćemo drugi put. Evo kako spolja izgleda.

 

 

Šibamo magistralom, mališa mi odmiče, pa ga stižem dok fotka, sunčano sa nešto malo oblaka, ali vrućina... Obojica jakne zakačili nazad, neizdrživo je. Molio bih dežurne pravovernike da me zaobiđu po pitanju opreme. Malo lepih detalja Dunava koje je Aleks slikao, sve su njegove fotke do Rama. 

 

 

 

 

 

 

Smotah na Lepenski vir. Njemu nije baš nešto stalo, ali ode da pogleda. Ja se muvah oko motora. Rumunski autobusi stali, izneli ljudi zvučnike, neka penzionerska tura, rekao bih. Pevaju, đuskaju oko busa. Prilazi jedan stariji gospodin, pita da li sme da se slika na mom motoru. Naravno. Prilazi i jedan simpatičan stariji par, oboje se slikaju na motoru. Sad se u nekim kućama u Rumuniji pokazuje moja Bedevija u svoj svojoj lepoti. Aleksa još nema. Nema ga i nema, preko pola sata. Zovem ga na Vajber (on hvata rumunsku mrežu, ja MTS), evo ga. Oduševljen, Kupio je ulaznicu, bio unutra, ne može k sebi da dođe od radosti i iznenađenja. Nije to očekivao. Vidim da ima kesu sa sobom, neki suvenir je uzeo, nemamo kad da pričamo, skoro je pola dva. On je nameračio skelu u tri. Stižemo, kažem.

 

Golubac- stajemo i pogledam. Već mi malo nije jasno da li ćemo stići, pitam Gugla, treba nam 43 min. Vreme je 14:10. Stižemo, ali ništa od tvrđave. Samo ova fotka. Tu me je videla naša @GR 46. A ja se okretoh, rekoh ova s leđa liči na Gocu... Šteta što se nismo malo ispričali, ali i ne bi bilo dovoljno vremena. 

 

 

Pun i prepun gas ka Ramu. Odmače mi mali, neću preko 140 na nekim delovima, nije mi do krljanja. Gungula u Gradištu. Provukoh se, skrećem za Ram. E, sad, ko ne zna, do Rama ima baš podosta kroz kojekakve uličice, poljane i livade. Asfaltom, naravno, ali malo fali signalizacije, malo su neki tupsoni pa ne gledaju, uglavnom od skretanja do skele sam uspeo da se tri puta izgubim. Ulećem dole, promašujem njegovu skelu, stajem kod druge, prazne. Onu punu nisam ni video. Šta ovčice, skelu, bre ne vidim. Sa deset automobila i motora. Maše dečko, jurnem tamo. Sve je ispalo savršeno. On je našao neke svoje zemljake, oni će ga sprovesti do Kaluđerova, pošto i oni tamo prelaze. Oprostismo se (sa suzama u očima), putuj Selma... ne, to je drugo. On nije Selma pa da ne zna da čita.   .

 

Još dve Aleksove slike, pa onda moje iz tvrđave Ram.

 

 

 

Ova mi je baš draga. 

 

Ramska tvrđava je decenijama stajala zapuštena. Turci su sad dali pare da se uradi restauracija, te zaista dobro izgleda, ali samo zidine. Ostalo je u muzeju, u crkvenoj porti i još na jednom mestu. Nemam vremena da sve obiđem. Očekivao sam da je veće, ali nije ni ovo loše. Lep je pogled, ali ništa za fotografisanje. Samo voda.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Od Rama do Srebrnog jezera ima jedan fantastičan i mnogo kraći put uz reku. Krenuo sam njim, nigde žive duše, odličan asfalt, 140, 150. Pista. Čas posla sam bio kod Neše, mog druga iz osnovne škole. Jedva sam dočekao da se bućnem. Kafica posle kupanja i oko osam sam bio kod kuće. Radi se onaj deo od jezera kod Požarevca, malo menjanje traka, ali prolazno je, što se tiče gužve. A i inače mrzim taj deo od Gradišta do kuće. Čak sam išao i auto-putem. Sve, samo da stignem pre mraka. 

 

Eto, dragi moji čitaoci, nadam se da sam vam putovanje preneo detaljno, sa svim preporukama koje bih vam i uživo ispričao. Bilo bi mi drago da vam nije bilo dosadno i da ste ponešto novo saznali ili da će vam koristiti kad budete išli na tu stranu.

 

Ostalo mi je da još napišem zaključak i neko svoje, intimno viđenje ovog putovanja. Večeras ću i to, samo malo kasnije.

 

[misa-pei 6052 Napisano Avgust 8]

SUMMA SUMMARUM

 

Bi i to. Proputovah, videh ono o čemu sam samo čitao. Bilo je bolje i lepše nego što sam očekivao. Prešao sam 1928km, put je umesto tri, četiri dana trajao šest, a mogao je da traje još toliko. Bar meni. Zaljubio sam se u Rumuniju koja je mnogo više od TA i TF, samo što svi žure da to vide i provozaju, zanemarujući usputne lepote. Greota je bezglavo juriti samo na jednu destinaciju i zanemariti sve ono usput. I ja sam na ovom putovanju promašio mnogo toga lepog, ali ću ispraviti. 

 

Rumuni - divni, otvoreni, usrdni ljudi, vole da ćaskaju, prijatni su. Slabo divane engleski, ali se rukama i nogama mnogo može objasniti. 

 

TA/TF - šta reći a ne zaplakati od lepote. Kao drugi svet. Moj savet, vozite polako i uživajte u svakom metru i pogledu. Mečke ne hranite, zabranjeno je. A i ipak su, ma koliko medene, to divlje zveri. Ako ste u kolima ne otvarajte prozor, da ne biste postali ručak, ili bar meze. Hoće one da se isprave pored prozora i da mole za hranu. Samo je pitanje kada će molba da postane zahtev. Oprez. Čuvene krivine su na TA dosta uže i zatvorenije nego na TF, ali je asfalt bolji. Po lepoti, ne bih ih poredio. Slične a različite, svaka je savršena na svoj način.

 

Vozači - uglavnom uviđavni i izlome se da vam se sklone s puta ako vide motor. Mada, ima i slepaca, kao i kod nas koji ladno iskaču iz sporedne ulice sa onim "nisam te video" ili "jači sam". Dva puta. Kamiončine na putevima su u redu, ali na onim zavijucima kao oko Herkulanuma gde se radi put, budite oprezni. Dva puta zamalo da naprave fresku od mene. Mada, na toliku kilometražu ta četiri incidenta i nisu loš prosek. Ja kad se vratim kući iz BG (turetur 70km) iznenadim se ako niko nije pokušao da me ubije.

 

Policija - slabo sam ih viđao. Naišli smo na četiri, pet radara ili patrola, svi blicaju isto kao kod nas. Ovako sam ih viđao po gradovima kako se vozikaju, ništa specijalno, čak  i manje nego kod nas. Samo u Curta de Arges... Krenem iz centra da tražim smeštaj. Ludnica, kolona, vrućina. Pičnem sredinom, polako. U suprotnom smeru isto kolona, jedva se vuku. Ja vozim svoje, 20-30 na sat. Snimim da mi u suret ide policijski auto, ignorišem ga. Kad on na mene, kao da hoće da me štreca. Zabuljio se u mene i nešto gunđa, vidim. Jebi se, kažem i klimnem glavom i ramenima ono... šta nije jasno. Prođemo se. Eto, to je jedini susret sa njima. Biće da tamo nije dozvoljeno provlačenje   

 

Rumunija - neuporedivo lepša i zanimljivija nego što je mi doživljavamo. Malo znamo, malo nas i zanima. Ali, verujte, za Sibiu, bar tri četiri dana. Tragu Jiu, bar dan, dva. Za onaj zamak, bar dan, za Albu, dan. O Brašovu i tom kraju ne mogu da pričam, nisam bio, ali sve što sam čuo je predivno. Isto važi i za rudnik soli (Turda, mislim).  Sigurno još gomilu lepota nisam ni pomenuo. Aleks mi je pokazivao neke kanjone, neke sjajne puteve, ali nisam zapamtio imena ni lokacije. A tu nam je, blizu. 

 

Motor. Bedevija je bila tačno onakva kako sam i mislio da će biti. Nije štucnula, ne baš udobna, ali nije ni daska. Jedino što greje međunožje kao nuklerani reaktor. Malo je dugačka za ove krivine, ali kad se dokopa magistrale, to je njeno carstvo. Dadoh je Aleksu da proba. Bled se nešto vratio.   A nije baš plašljiv. Potrošnja se držala između 5 i 6 litara, prema tankovanjima i kilometraži. 

 

Ja nisam uspeo da sredim misli i da nešto pametno osmislim. Nisam napravio presek, nisu mi na pamet pale ideje za dalje, nisam uradio ništa od onog što sam hteo pred put. Samo zato jer je previše lepih događaja ili koncentracija na vožnju to onemogućavla. Odmorio sam malo dušu, pomakao se iz kolotečine, promenio sredinu. Malo li je? Nedovoljno je reći da sam zadovoljan ovim putovanjem. Prezadovoljan sam. Stekao sam novog prijatelja, lepo smo se složili od početka (jedino što vozi malo brže nego što se meni sviđa), odlično smo se družili i putovali bez trzavica.

 

Aleks je stigao na vreme i dobro kući. On se spustio njihovom stranom do Oršave i sledećeg jutra je krenuo direkt kući. Rekoh, on je na severu Rumunije. Za taj dan je prešao 1030km. Neki put se radio, pa je morao da se vraća do Bukurešta i da ide okolo. A smaračica mu je pretila da mora da bude u nedelju uveče kod kuće. Budala detinja, ja bih joj baš zato došao u četvrtak. 

 

Sve u svemu, završavam ovo pisanije. Budite mi pozdravljeni, uživajte u vožnjama, putovanjima i svojim motorima. Ako se setim još nečega što sam propustio, dopisaću.

[the_doctor 7775 Napisano Avgust 8]

@misa-pei

Alal vera Mišo.

Bilo je uživanje čitati. Uhvatih sebe par puta da zaboravim da sam u tekstu već slike u glavi idu kao da sam vam saputnik.

Prava stvar.

 

Da što pre bude još koja slična tura, a naravno i pisanje.

 

Pozdrav za Ljilju i tebe!

[srbac 2388 Napisano Avgust 8 (promenjeno)]

Hvala puno na pisanju i dobrim idejama., uživao sam. Za neki dan krećem u Rumuniju ! Pored dva registrovana motora, ja idem autom !!!   

Promenio Avgust 8 član srbac

[Toreador 703 Napisano Avgust 8]

Odlično, zanimljivo.

[Stefan-K1200R 109 Napisano Avgust 9]

Lep putopis, svaka cast

[djpesic 205 Napisano Avgust 9]

10 hours ago, srbac said:

Hvala puno na pisanju i dobrim idejama., uživao sam. Za neki dan krećem u Rumuniju ! Pored dva registrovana motora, ja idem autom !!!   

Ja sam sa zenom isao kolima, drugi put sa zenom i cerkom. Nece ti biti losije

[severian 17014 Napisano Avgust 9]

Kao i uvek, lepotu nosimo u sebi, tome ovakav putopis najviše svedoči. 

 

Viđao sam ljude koji su obišli svet i ništa lepo nisu videli. Ima, opet, i ljudi koji su kadri videti raznoliku lepotu u svojoj avliji (Rumunija ja naša avlija, Rumuni su naša braća). I to zapisati.

 

Miša je od ovih drugih. I ima tu detinju radost života, a uz sve razlike među ljudima, sa ovim godinama sklon sam da tako mislim, to je jedino što je ustvari važno. Imaš li je ili ne. Radost života.

 

Lep putopis, od mene velika podrška da nastaviš!

 

PS: Što se fokusa i pravca za dalje tiče, preispitivanje je siguran znak inteligencije! Normalno je da ne znamo, da se prispitujemo uvek i ponovo, to se zove život.

 

[Zarkela 1580 Napisano Avgust 9]

Mnogo mi je drago što su poslednja dva putopisa Iran i evo Rumunija načinjeni sa motorima koji nisu GS, Miltistrada, Stromovi novi nakrcani metalnim koferima, navigacijama i svim pratećim čudesima, već sad sa već vremešnim mašinama. I to sa velikom ljubavlju. To me podseti na ranije dok sam trenirao atletiku pa trčao polumaraton, svi sa nekim flašicama, satovi garmin, patike od 300 evra. A mi iz kluba običan šorc, digitalni sat sa štopericom i patike za tadašnjih 5000 din i ostaviš sve te fensi trkače u prašini.

Puno srce kad se tako nešto vidi.

[mali_zmaj 1254 Napisano Avgust 9]

Ljepotica od putopisa!!  Bravo!!

[stari roker 4251 Napisano Avgust 9]

Ja sam uzivao. Ekstra. 

[madjija 115 Napisano Avgust 9]

Kad porastem hocu da umem da pisem kao ovaj cika 

Svaka cast kako si ovo preneo u tekst, pravo je uzivanje bilo za čitanje. I da slažem se sa tobom, Rumunija uopšte nije kakvu mi je ćale opisivao 

[misa-pei 6052 Napisano Avgust 9]

ZAŠTO SAM ISPAO MAMLAZ - DOPUNA SUMMA SUMMARUM

 

Preskočih u pisanju zaključka.

 

Videli ste da sam svaki put kad sam pominjao mobilni net sebi lepio neki pridev. To je zato što sam ga stalno štedeo, a zapravo sam mogao da ga držim upaljenog i koristim mnogo više. Uplatio sam 1.5GB Evropa paket za 999din. Duž celog Đerdapa sam imao pun MTS signal, nisam se ni prebacivao. Od Oršove sam ugasio tel. a dovoljno bi bilo da se prebacim na RMTS, Orange ili... zaboravih koji beše treći operater sa kojim naši imaju ugovor. U startu sam imao, recimo 1 545Mb, a kući sam se vrati sa 1 445Mb ili tako nekako. Minimalno sam ga potrošio. Sve vreme možete pratiti koliko još imate neta preko MojMTS aplikacije. Isključuju vam net kad potrošite, nema mogućnosti da se zeznete. Jedina caka je u tome da primite poruku, budete sigurni da je aktiviran dodatak, jer im za to treba do 24h. Meni je bio uključen u nedelju za 3, 4 sata. Time sam izgubio jedan dan. Ali sam bio bezbedan. Kad je istekao dodatak, vremenski jer traje 7 dana, stigla je poruka. To važi za celu zonu1 u koju spadaju uglavnom sve evropske zemlje. Da se ne stiskate kao ja, kad ne morate.

 

Mada, da sam imao nosač za mobilni na motoru, možda bi mi i net bio korisniji    

[aca-pn 6342 Napisano Avgust 9]

Ne znam.kako je kod MTS-a, ali kod A1 i kad istekne roaming dodatak, jos mesec dana Roaming košta 1 din 1 Mb, tako da ne može da se napravi veliki račun.

[Mediterraneo 1766 Napisano Avgust 10]

Bravo mladicu!

[vladags 131 Napisano Avgust 11]

Jako lepo nepisano, onako sa gomilom ličnih emocija, a ne kao običan putopis...

Svaka čast, na podeljenim emocijama i utiscima...

[Vojkan 185 Napisano Avgust 13]

I ja sam uživao, bravo Mišo

Послато са M2101K9G помоћу Тапатока

[Deki Katana 1781 Napisano Avgust 24]

Super putopis Miso!

 

Onaj zamak/tvdjavu/citadelu sto smo pominjali u temi o Rumuniji ... bas sam pogledao i stvarno se ne vidi sa TF-a. Zapravo, odmah je pored ali 300 metara vise. Koliko sam video, pocetak staze do citadele je u kampu Drakula, bas primereno. E sad, ne znam ko bi tamo prespavao ali tu je "ulaz" do 1480 stepenika koji vode do glavnog utvrdjenja Vlada Tepesa.

 

Nego vidim da si nosio dodatnu torbu na zadnjem sedistu. Da li si je ostavljao na motoru dok si obilazio razne znamenitosti?

 

[misa-pei 6052 Napisano Avgust 24]

Da, ostavljao sam je. Štaviše, mališa me je ubedio da smem da ostavim i jaknu i kacigu dok smo obilazili Alba Luliu. Tvrdi da to nije "ona" Rumunija. Nerado sam sve ostavio i naravno, zaboravvio i ključ u bravi Kad smo došli u Targa Jiu, kaže da tu već nije tako bezbedno, jer ima mnogo Cigana. Mada sam i tamo zaboravljao ključ

[Gastrorider 262 Napisano Septembar 12]

Odlično, baš sam uživao. Pravi old school momački putopis 

[batakole 13 Napisano Octobar 7]

Prelep putopis,vratiše mi se slike sa mog puta po Rumuniji, samo što je ovo tako slikovito opisano. Prelepo.

[Forsberg 4512 Napisano Octobar 11]

Super putopis! Bio sam u Hunedoari prošle godine, ali nisam znao za muzej vozova, tako da si mi otkrio još jedno mesto koje ću gledati sledeće godine da posetim