Prolećni tandoprc II - Puglia / Campania / Basilicata - Maj 2023

[m.milivojevic 1706 Napisano Februar 19 (promenjeno)]

Nekada me ne drži mesto.

Jednostavno moram da odem.

Par sati, par dana... Moram da nestanem...

Jug Italije?

Južni Dolomiti?
Zašto da ne?
Cveće, sunce, plaže, voćna vina...

Par dana po povratku iz Toskane, osedlah mog dorata i pohitah dalje na put.

Uzimajući u obzir finalnu destinaciju, putovanje kopnom mi nema baš smisla, te se odlučih da uzmem trajekt.

Polazak je iz Drača jer, draga nam "Jadrolinija" iz Barija vozi samo u sezoni, dok iz Drača postoje tri jutarnja i tri večernja polaska ka Bariju.

 

Do Drača je ~605km i besmisleno je spavati negde usput, te se odlučih da ranije uzjašem...

Polazak, 09.05.2023 u 06:08...
 

 

Dug je put ispred mene te se trudim da koristim prečice, koliko je moguće. Do Čačka sam vozio autoputem, pa magistralom do Užica.
08:03h, Uzice... Moj rodni grad.
Imao sam vremena tek toliko da naspem gorivo.

 

 

Lepo je jutro.
Okupan jutarnjom svežinom i sunčevim zracima, ne skidam osmeh sa lica, te pohitah da prvu jutarnju cigaretu zapalim na Kokinom brodu.
Ne mogu se razvlačiti, imam još mnogo da pređem.
Dobroselica, Draglica, Negbina, divni predeli zapadne Srbije prolaze pred mojim okom, a ja se radujem jutarnjoj cigareti.

Dobar sam, od polaska do Kokaća, 2h 43min.
Konačno, cigareta i taj prelepi pogled na Zlatarsko jezero.

 

 

Zlatarsko jezero iliti Kokin Brod (kod nas poznat kao Kokać) je veštačko jezero u dolini Uvca.
Nalazi se između planina Zlatara na jugo-zapadu i Murtenice na severo-istoku a udaljeno 10-15km od Nove Varoši.
Površine je nešto preko 7km², a u zavisnosti od nivoa vode i tačke merenja, dugačko je od 15km do 23km.
Nastalo 60-ih godina izgradnjom brane koja je pregradila reku Uvac kod Kokinog Broda.
Brana elektrane je visoka 83 metra i najveća je zemljana brana izgrađena u Evropi, a nivo jezera zbog nje varira i do 45m.

Eh, koliko sam se puta kao klinac okupao tu. Ponesoše me emocije, radost detinjstva, no, od sećanja se ne živi. Put se mora nastaviti.
Obilazim oko motora, protežem se, kad u jednom trenutku primetih nevolju, zadnji pneumatik je pokazao znake umora.

 

 

Ok... šta da radim, zameniću negde u Bariju. Italijani su to, motori su im u krvi, pa verujem da će pronaći pneumatik za mene.
Do Bistričkog jezera imam nešto preko 24 km, pa malo spustih tempo.

 

 

RS - MNE, granica... laganica, a ja u nežnijem ritmu nastavih Kolašinu i kasnije ka Podgorici, preko novog autoputa.

Podne je, 6h od polaska iz BG-a.
Vreme je za pauzicu, cigaretu, proveru pneumatika i tankanje goriva.
Podgorica, asfalt je veoma klizav. Opreza nikad dosta.

Pušač sam, ne ponosim se time.

Granica sa Albanijom je veoma blizu, nepunih 25km.
Zeleni karton, provere, objasnjavanje gde idem.
Pustiše me.

Shkodër, Lezhë, Fushë-Krujë, Durrës... još maloooo... 107 km... izdržaće Conti
Duž tog puta, vozači kadkad znaju da uoče motociklistu i da se pomere u stranu.
Incidenata nisam imao, ali nije baš preporučljivo preticati preko pune.
Put do Lezhë (Lješ/Ljež) a potom i do Fushë-Krujë je uglavnom prav, a gužva... nenormalna. Mislim da nikada u životu nisam video veću gužvu na magistrali.

 

 

Par kolega je prošlo pored mene, desnom stranom, obodima puta, po makadamu, mašu rukama, zovu... rado bih i ja na off, al' nisam se smeo usuditi zbog zadnjeg pneumatika.
Poslednjih nekoliko km pred Lezhë sam počeo da vrištim od bolova u levoj šaci.
Nisam više imao snage da pritiskam kvačilo i da menjam 1-2-N-1-2-N-1-2-N, pa sam stao nekoliko puta, pokraj magistrale da odmorim ruku.

Užas!

15:41 -> Durrës (Drač) - konačnooooo!!!!
Stigao sam!
Trajekt je tu, a ukrcavanje počinje u 19h, polazak u 23.
Imam vremena za šetnjicu po gradu, piće i klopu.

 

 

Durrës (Drač) je grad i luka na obali Jadranskog mora, 33 km zapadno od Tirane.
Predstavlja veliki ekonomski centar u Albaniji i jedan je od najstarijih gradova na tom području.
Osnovali su ga pod imenom „Epidamnos“ grčki kolonisti iz Korinta i Kerkire 627. godine p. n. e. Po grčkom istoričaru Tukididu oni su se našli u sporu uzrokovanom peloponeskim ratom. Od 229. p. n. e. pripadao je Rimljanima koji su mu dali ime Dyrrhachium (Dirahijum) i izgradili put do Soluna, Via Egnatia, koji je kasnije produžen sve do Konstantinopolja. Grad je pod rimskom vladom napredovao kao značajan trgovački pristanišni centar.

Međutim, šetnja kroz grad mi ne uliva poverenje.

 

 

 

 

 

 

Jedan od popularnijih izvoznih proizvoda Albanije je Skenderbeg konjak, te ne propustih da se počastim.
 

 

Posle ručka se vratih do luke, ne bih li napravio strategiju i istražio servise za zamenu gume.

 

 

I moj hotel za večeras

 

 

19h, prvi sam u redu za ukrcavanje.

 

 

U međuvremenu sam upoznao kolegu iz Londona koji je posle proputovanja kroz GR i AL krenuo natrag u UK.

 

 

 

 

 

 

Prvenstveno sam planirao da prespavam na otvorenim sedištima, ali sam to promenio i doplatio za sobu. Valja odmoriti.

 

 

 

 

 

 

 

 

Iz ove perspektive, čak i kamioni prikoličari izgledaju minijaturno.

 

 

Lego kockice

 

 

 

 

Par pića za šankom, isplovljavanje, tuširanje i spavanje.

Mirupafshim Shqipëri!

Buongiorno Italia!

 

 

 

 

 

 

 

Promenio Februar 19 član m.milivojevic

[m.milivojevic 1706 Napisano Februar 23]

Buongiorno Italia!

 

 

Danas je novi dan!

Zanimljiva činjenica o Italiji...
U juznom delu, niko ne zna engleski, neverovatno.
A onda se upitam, zašto bi ga i znali?
Velika su oni nacija. Čak mi se čini da su nekada i previše ponosni na svoju istoriju.
Imaju i razloge, zar ne?

Na severu, je malo drugačija situacija.
Uglavnom pričaju nemački, a gore, blizu granice, nisam siguran da znaju italijanski uopšte.

Sve je to ok, sem činjenice da ja, nažalost znam samo engleski i osnove nemačkog.

Kako se na italijanskom kaže vulkanizer? a sve to preko poruke?
kako objasniti da dolazim trajektom ujutru?
Kako objasniti da mi treba "brzi" servis?

Mislim da sam poslao preko 30 poruka razlicitim servisima, pozvao njih, oko 10...
Delove italije ne poznajem veoma dobro, pa kad mi se jave na engleskom, skapirao sam da su oko Milana

Pretraga se odvijala preko dva telefona, na jednom gledam mape i tražim servise, drugi, pozivam, kontaktiram mailom, instagram, facebook itd.

No, moram se osvrnuti na podatak da jedini servis koji mi je odgovorio u roku od 5 min i to na instagram je bio Baldassarre Moto (koje ovom prilikom mnogo pozdravljam).

Ne pitam za proizvođača, trebaju mi samo gume u dimenzijama.
Woohoooo, imaju gume.
Tražio sam Conti, dobio sam Dunlop.
Ma, šta ima veze, novo je novo.

Iskrcavanje, princip, ko prvi uđe, poslednji će da izađe

 

 

Dolazim na adresu, 09h, ovlašćeni diler i servi na Śektu - ljubav u mojim očima.
Biće prženjeee u pogledu novca, al' neka... kada sam majmun.

Uglavnom, motor na servis, biram gume, imaju Meridijan i Mutant(M+S), te se odlučujem za Meridijan.

Sledeće pitanje je bilo, da li sam doručkovao i na moj negativni odgovor su pozvali salon, gde sam prešao da popijem kafu i da pojedem kroasane.
Okeeeej, naplatiće... šta da radim.

Gume su zamenjeneee!
Motor, kompletno proveren od strane servisera u svim kontrolnim tačkama (Ulje, kočione tečnosti, pločice, ležajevi), primerak meni, primerak njima, potpis, pa na plaćanje.

Sve to za 300eur.
Okej, neko se sprda...
Nope.
300 eur set guma sa zamenom i proverom motocikla + doručkom!

 

 

Gaaaaasss!

Putarske oznake duž italije su veoma logične, a svi putevi veoma dobro i kvalitetno obeleženi.

I SS - Stata Statale (Državni put)
II SR - Stada Regionale (Regionalni put)
III SP - Stada Provinziale (Provincijski put)
IV SC - Stada Comunale (Opštinski put)

Složio sam ih po prioritetu (kategorijama).

Današnji plan je da se prebacim na drugu obalu, te od Barija da krenem ka Materi, Potenzi i potom Sorentu.
Znam da je SS7 fantastičan za peglanje, al' ipak se odlučujem da idem preko SP96.

 

 

Stari regionalni put.
Na mapi mi se sviđaju krivine.

Divni predeli se nižu jedan za drugim, pogled se otvara. Razmišljam. Uživam.

Oblaci su iza mene, ma i da pokisnem, nisam od šećera.

 

 

 

GPS mi je poludeo načisto.
Konstantno me usmerava da se vratim na SS, ali ne odustajem, nastavljam duž SP.

Još jedno upozorenje da treba da se vratim

 

 

 

 

 

 

 

Kakav danak neiskustvu.

Vožnjica, onako, malo vlažan kolovoz, al' to nije bitno, ide, i u tom trenutku jupiiiii -> iza krivine, prrrccc!
Nema asfalta. Nema asfalta i to odmah iza krivine. Nema ga.
Fali nekih 30metara i to je bilo dovoljno.

Bio sam dovoljno pribran da sam uspeo da smanjim brzinu koliko toliko, te sam faktički samo spustio motor na stanu, raširio noge i nekako ostao na njima.
Prednji točak je samo je kliznuo, a ja, ostao, komplet zakačen vazdušnim prslukom.
Nije se čak ni aktivirao.
Fantazija!
Nema problema. Super. Dešava se.
Najbitnije je da je glava na ramenima.

Prva stvar koju sam učinio je da sam ugasio motor, potom raskačio prsluk, pomerio se u stranu i zapalio cigaretu.
Treba spustiti adrenalin.
Par čučnjeva, voda, laganica.

Neka traktora nek' leži u svom prirodnom okruženju.
Ništa mu faliti neće.

 

 

 

 

Počinje kiša.
Počinje provala oblaka.
Motor leži, moje kišno odelo je u koferima.
Romantika.

To je put kojim se ređe ide i za tih ~45 minuta koliko sam proveo tu, nije prošao nijedan automobil.
Da podignem motor, po blatu, sa punim koferima, nema šanse. poskidao sam ih, preneo na asfalt. podigao motor, proverio da li je sve u redu, upalio i preterao do kofera.

 

 

Kiša je prestala.
Kačim kofere i gledam, kako da očistim čizme, dok u tom trenutku prolaze veseli italijanski Terrone-i(epitet italijanskog jezika kojim stanovnici severne Italije deprecijativno ili u šali označavaju stanovnike južne Italije).

 

 

Zastaju, nude pomoć, a meni u tom trenutku samo treba paradoksalno, voda, da očistim čizme od blata. Onog najgoreg, kaljuge...

Proveravam motor, sve je u redu, medjutim, jedan od fuzastera koje sam dodatno stavio na crash bar se okrenuo ka levoj dekli i na svu sreću nije je oštetio. Ispravljam a kasnije demontiram i prodajem kolegi sa foruma.
Nikada više gluposti ne stavljam na motor.

Možda je GPS ipak pametniji od mene.
SP96 i razlog znak da je zatvoren (ali sa druge strane)

 

 

 

Vraćam se natrag na SR i nastavljam ka Potenzi i u tom trenutku počinje takva provala oblaka.
Lagano, magistralom, potom autoputem, pa opet magistralom do Sorento bay-a.

 

 

 

 

Sorento, biser Tirenskog mora. Jedna od varošica u Napuljskom okrugu.

Rimski naziv za Sorento bio je Surentum. Od 8. veka pre nove ere u ovoj oblasti je postojala zajednica autohtonih sela, koja je bila prelazna tačka za etrurski saobraćaj. Kasnije je ovo područje palo u ruke Osci, koji su tamo izvršili važan uticaj, u stvari, najstarije ruševine Surentuma su Oskane, datiraju iz oko 600. godine pre nove ere.
Pre nego što ga je kontrolisala Rimska republika, Sarentum je bio jedan od gradova koji je bio podvrgnut Nuceriji, i delio je svoje bogatstvo sve do socijalnog rata; izgleda da se pridružio pobuni 90. pre Hrista poput Stabije; i sveden na poslušnost sledeće godine, kada je i dobio koloniju.

 

 

Tih dana se dogodilo čudo. Napoli je prvi put osvojio titulu, još od sezone 1989/90. Svi gradovi u oblasti su u bojama Napolija, slavlja su na ulicama, Gli Azzurri su veseli, a ja?
Ja volim da slavim.
Volim srećne ljude!
Avantura je zagarantovana.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Limurčići

 

 

 

Bonus video:

 

 

 

P.S. Znam da su slike okrenute naopako, ali ispravicu sve, kad zavrsim putopis. Volim da zavrsim putopis, pa tek onda da otvorim za komentare. Lepo mi je kad je celina.
Hvala sto pratite

[m.milivojevic 1706 Napisano Mart 3]

Sorentooo!

Sorento bay, Amalfi coast (Divina costiera)!
Oduvek sam želeo da posetim ovaj deo Italije.
Klifovi, stene, more.
Eh, kako samo priroda zna da se poigra.
Današnji dan i nije toliko uzbudljiv.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Zanimljiva činjenica je da su predeli prelepi, ali pronalazak mesta za pauzu, fotkanje i uživanje u prizoru je skoro pa nemoguće.

 

 

Zaustavio sam se na nepunih 5 minuta i sam jedva izbegao kaznu. Mislim da se u roku od odmah pojavio policajac na skuteru, izvikao se na mene, mahao rukama i pokazao da moram da nastavim dalje.
Da, pisalo je privatan parking, ali nisam mislio da kampujem tu.

 

 

 

 

 

Na današnjoj to-do listi je i poseta Vezuvu, jedinom aktivnom vulkanu na kopnenom delu Evrope. Vezuv se i dalje smatra jednim od najopasnijih vulkana na svetu.

 

 

 

 

 

Vožnja do samog vrha je zabranjena svim vozilima sem turističkim autobusima, ali me je momak koji radi na naplati karata za ulazak u nacionalni park propustio pod uslovom da se ne zadržavam dugo.
To je automatski značilo da ne mogu prošetati do grotla.
Verujte mi, parkiranje motocikla na neobezbeđenom parkingu u ovom delu Italije nije preporučeno.

Vožnjica do vrha, prizor kao iz SF filmova, pauza i natrag.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Hajde da vidimo snagu prirode.

Pompeja.
Grad mrtvih.
Stanovnici Pompeje nisu znali da žive u blizini vulkana. Vezuv je pre ove erupcije bio „miran” čitavih 1.800 godina.
Pre erupcije Pompeja je bila popularno letovalište bogatih Rimljana.
Veliki imperator Neron podigao je vilu u ovom gradu u kojem je rođena njegova supruga Popeja Sabina.

Oko podneva 79. godine pre nove ere strahovit prasak prekinuo je žitelje rimskog grada Pompeje u njihovim svakodnevnim poslovima.
Od nagomilanog pritiska lave, čep kojim je bio zatvoren krater vulkana rasprsnuo se, a eksplozija je izbacila snop vulkanskog kamenja i peska visok dvadeset kilometara.
Nakon toga usledila je kiša pepela koji je za dvadeset i četiri sata prekrio sve što je dotakao.
Od dvadeset hiljada stanovnika grada najmanje dve hiljade nije uspelo da se spase.
Uz njih, lava je potopila domaće životinje, kuće, ulice, trgove, njive, konzervirajući na ovaj način ne samo jedan antički grad, već i jedan običan antički dan i hiljade običnih antičkih života.

Bila je izgubljena šesnaest vekova da bi Đuzepe Fjoreli 1860 pokrenuo intezivnije iskopavanje.
Pompeja je grad čija topografija nije promenjena i može se videti u nekadašnjem stanju (fantastičan uvid u 1. vek nove ere).
Ulice, popločane kamenjem, bile su ravne i stvarale su ortogonalnu mrežu dok su sa obe strane puta bile prodavnice.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Čuveno pompejsko erotsko slikarstvo prvi put je prikazano javnosti 1819. godine kada je kralj Fransoa I posetio lokalitet sa svojom suprugom i ćerkom.
Zbog eksplicitnih scena osetio je stid pa je naredio da se one zaključaju u tajni kabinet u koji će pristup imati samo punoletni i moralni ljudi.
Tokom narednih godina kabinet je otvaran i zatvaran za javnost naizmenično, da bi konačno bio otvoren tek 2000. godine.

 

 

 

 

 

 

Gledajući u gipsane otiske pompejaca razvijam neverovatan osećaj strahopoštovanja prema prirodi istovremeno i jeze.
Šokiran sam iznenađenjem i pogledima na njihovim licima.

Ko su bili oni?
Da li su bili svesni šta se dogodilo?
Hej, pa to je cela porodica...

 

 

Strašne li sudbine.

 

 

Planirao sam da se vratim natrag u Sorento, ali mi je Giro de Italia poremetio planove.
Upravo se tog dana vozila etapa po poluostrvu i ja produžio ka Salernu.

 

 

I hotelče za danas

 

 

Plaža, vino...

Ma... Vreme je da sumiram utiske.

 

[m.milivojevic 1706 Napisano Mart 4]

Glavni utisak prethodnog dana...

Znali su da žive!
Trgovina, alkohol, sehanje i to.

Moglo im se...
Još sam pod utiskom prethodnog dana.

Verujem da ste gledali film "Čuvar plaže u zimskom periodu".
Iskreno, tako sam se osetio.

Sedim, ispijam espresso i gledam u pustu i neuređenu plažu.

Šta u stvari rade ljudi kada nema turista?
Mora da je mnogo dosadno.

 

 

 

 

No, nastavljam dalje.

Ima jedan put koji želim da vozim. SS18 Maratea - Sapri i potom na jug do Vibo Marina.

 

SS18, Maratea - Sapri

MOTORCYCLE-DIARIES.COM

---

Wonderful coastal road. We admit, it's not Amalfi, but much less people and wonderful.

 

Okeeej, propeler se zavrteo, polećemoo!!!

U početku je sve delovalo fino, krivine, lepo vreme, sunce...
Ma, savršen dan za vožnju.

 

 

 

 

I onda, ovo seoce.

 

 

 

 

 

Mislim da sam jedini bajker koji je ikada ovuda prošao.

I opet. Rampa.
Zatvoreni putevi posle sela, rekonstrukcije, odroni...
Nekoliko puta sam pokušavao da se prebacim na SS18 i bez uspeha.
Kojim god putem da sam krenuo, nisam mogao prići.

Mora da sam skrenuo levo kod Albukerkija.

Kad ne ide, ne treba forsirati.
Ja nisam čovek koji lako odustaje, ali sada stvarno ne vredi.
Odustajem.

U tom trenutku donosim odluku da krenem kući.

Pun gas, paljba ka Bariju, ali preko "passo della Sentinella"

 

 

 

 

Razmišljam, gde sam pogrešio. Kakav je to zbun u mojoj glavi?
Trajekt je tek uveče, nadam se da ću uspeti da prebacim kartu u suprotnom, ostajem u Bariju par dana.

Lagano, ne forsiram.

Eurekaaa, setih se da su tu u neposrednoj blizini su i "Južni Dolomiti"
Idemo, možda i zadržim osmeh na licu.

 

 

 

 

 

 

 

Castelmezzano je nesumnjivo "I Borghi più belli d'Italia" (najlepših selo u Italiji), a možda čak i na svetu.
Više puta je uvršten na liste najlepših italijanskih sela, međutim, samo rezidenti mogu ući vozilom u centar.

Ništa, produžavam dalje ali putem kroz selo.

I opet rampa.

 

 

 

Dok pevušim SMF - Dalje nećeš moći ( https://www.youtube.com/watch?v=osRuitl6-gc) kapiram da je sada stvarno dosta.

Ide gaaas!!! Bari, here I come!
Ostatak puta je nepotrebno prepričavati.
Lagana vožnja do luke, pomeranje karte, doplata razlike, pa pravac u garažu, šetnjica, ručak, piće...

Ubeđenje je jače od istine, a ja sam kadkad ubeđen da su svi lučki gradovi isti.
Kišoviti, prljavi, dosadni.

Iz centra, krenuo sam do luke (koja je u centru, ali ulazna kapija je skroz na suprotnom kraju) i u tom trenutku počinje provala oblaka.
Da, opet sam pokisao!
Nisam čak imao vremena da stanem i da obučem odelo...
Besmisleno!

 

No, osmeh je i dalje tu.

 

 

Addio Italia!!!

 

 

 

Mirmengjesi Shqiperi!

 

 

 

Samo sam sada odmoran, naspavan i ne žurim na trajekt te vozim Kanjonom Morače.

 

 

 

 

Ma, znajte!

Ima nečeg lepog u tome što se živi!

P.S. ne mogu ja bez Italije te nastavak ispratite ovde!

 

 

[m.milivojevic 1706 Napisano Mart 4]

@Jovan Ristic hajde molim te izrotiraj ove slike da tema liči na nešto

[Papisha 215 Napisano Mart 15]

Ovo treba da se zove obrnuti slikopis

[m.milivojevic 1706 Napisano Mart 15]

Ovo treba da se zove obrnuti slikopis

Ajde de, okreni telefon ;-)


Sent from my iPhone using Tapatalk

[DraganNS 7185 Napisano Mart 15]

Stvarno, jel može neko od admina da edituje fotke?  Gre'ota je da krivimo glave kada su slike i putopis fantastični... 

[m.milivojevic 1706 Napisano Mart 15]

Najjace je sto su kod mene na kompu normalno rotirano, kako sam ih uploadovao, sve se izrotirale…
A sad ne mogu da editujem postove


Sent from my iPhone using Tapatalk

[dtesic 353 Napisano Mart 17]

Hvala !