Kove 450 Rally

[el classico 5964 Napisano Septembar 20]

Lokal patriot


Gesendet von iPhone mit Tapatalk Pro

[Baron-Čurug 82 Napisano Septembar 20]

pre 59 minuta, el classico je napisao:

Lokal patriot


Gesendet von iPhone mit Tapatalk Pro

Tako je, Buraz, kupuj domaće!!  ali, šalu na stranu, u odnosu cene i kvaliteta, nema im premca u ovoj nameni 

[severian 16684 Napisano Septembar 23]

Da, Michelin Tracker pravi se u Srbiji (pirot), a za tu namenu mizda su i najbolji izbor. 

[Baron-Čurug 82 Napisano Septembar 23]

Posle prvog servisa mogu da prijavim da sve izgleda vrhunski, opiljaka ni traga, iako sam nimalo nežan na šaltanju dole, a za gore imam "kvikšifter" na čizmi  Doduše, nisam ga "zavrtao" preko 6000 obrtaja, međutim dosta vremena je na tom režimu proveo Ulje mi je igledalo da ima još života u sebi...

 Po meni, za vožnju na Eu5 set up-u, ne treba ništa dirati osim izbalansirati točkove. Za sada imam utisak da meni za ravnicu uopšte ne treba veći zadnji lančanik, recimo... I, da, pratiti šrafove jer se popuštaju, ali to je deo održavanja na svakom motoru za prašinu...

E sad je vreme za otvoreni filter i Coober-ov CDI, čisto da vidimo kako će se taj set up ponašati.

Teškom mukom ću se suzdržati da ne stavim za sada srednju cev bez katalizatora i Cober-ov top, ali, neka stoje u garaži još nedelju dve, čisto da vidim kako radi ovako...

[Gliga 4224 Napisano Septembar 24 (promenjeno)]

Sinoć sam se vratio sa vožnje. Pet dana, 1500km. Autoput, magistrale, lokalni krivudavi putevi, makadami, kamen, blato, kiša, magla... Svo vreme potpuno natovaren, uključujući i kamp opremu. I jebeš ga, ako ovo nije najsvestraniji motor u istoriji svestranih motora stvarno ne znam koji jeste.

 

Zašto? Ima par sitnica.

 

-Prvi dan, kasnim za grupom i nadoknađujem vreme autoputem. 220km od NS do Čačka. 120-125 putna brzina (po GPS je to oko 115) i ne deluje kao opterećenje. Zaštita od vetra odlična (nije vakum kao na GS, ali nema zamaranja). Ne pravim pauze. Od starta se konstantno premeštam na sedištu, menjam položaje i ne smeta mi. Potrošnja 5.2l. Od mene petica za ponašanje na autoputu.

 

Pauza u Užicu, gorivo i komplet lepinja. Dalje preko Mokre gore i Višegrada do Foče, 150km. Što je put krivudaviji-vožnja je zabavnija.

 

 

Bosnu su usrali kamerama. Nekada najprijatnije mesto za vožnju postalo je smor. Sreća pa je posle Višegrada počela padati kiša koja je izbila želju za jurcanjem. Fabričke gume stvarno, ali stvarno ne vole mokar asfalt. Klizavije su od bilo kog krampon Mitasa sa kojim sam se susreo do sada. I opet, brži sam od saobraćaja. 

 

Cilj tog dana je na Šćepan polju, 20km od Foče. Prevedeno na moj jezik to znači krug od skoro 150 kilometara preko Zelengore koji uključuje 60 kilometara makadama. Kiša prestaje brzo nakon Foče, baš kada sam sišao sa asfalta, i do kraja dana se nije vratila. A tu počinje uživanje. Put preko Zelengore je trenutno u najboljem stanju ikada, i ja sam po prvi put tu na motoru koji je zapravo sposoban. Neverovatno koliko malo treba da bi se u čoveku probudio huligan...

 

 

 

 

 

 

Vozim brzo ali napredujem sporo. Relativno često stajem za fotkanje što drastično usporava napredak. Sumrak je bio suviše blizu kada sam izašao na prevoj Čemerno tako da odustajem od uspona na Lebršnik. Poznati i dragi tereni, biće prilike. Asfaltom do Foče, preko Tjentišta. Vlažno je, pada mrak i vožnja je čisto uživanje. U Foči po prvi put punim sva tri rezervoara, 30l koji će mi trajati naredna dva dana

 

 

 

Sve u svemu, 550km prešao tog dana. Duplirao sam dotadašnju kilometražu motora. Podsetnik za drugi servis se upalio negde oko Orlovačkog jezera

 

-Drugi dan, od sada sa većim društvom. Uzani asfalt do Žabljaka (Mala Crna gora, kanjon Nevidio...) a onda pravac Sinjajevina.

 

 

Sale i njegov 450 Rally

 

Radić, "samo da probam"

 

 

Sinjajevina ima neku kombinaciju zemlje i kamena. Pošto je bilo kiša tih dana, zemlja=blato, mestimično baš duboko. Fabričke gume nisu ljubitelj blata. Imao sam jedno neplansko napuštanje vozila kada se ispostavilo da nije moguće preći iz jednog dubokog blatnjavog kolotraga u drugi isti takav. Bez posledica po motor, telefon sam par minuta tražio na dnu blarnjave bare. Iako nije vodootporan, i dalje radi. A bar jedan motor je prešao preko njega, iskrivljen je  Što se tiče kamena, ogibljenje je definitivno tvrdo za moje potrebe. Kompresija napred i nazad je skroz na soft. Mene baš umara. Što se brže vozi, prijatnije postaje. A to mi govori da je "problem" samo u mom pristupu, tj. načinu vožnje.

 

 

Spust u Kolašin, kratka asfaltna deonica do Biogradskog jezera a onda off preko Biogradske gore i Bjelasice do Komova. Kiša je počela da pada čim smo se popeli iznad šume tako da je izostalo uživanje u predelima - bili smo u oblaku. Oko 250km vožnje taj dan, bar 150 van asfalta.

 

 

-Treći dan, od Komova crnogorskim TET-om do Korita, uz par dodatnih deonica. Još kamena, još uživanja.

 

 

Ko nije bio u ovim krajevima stvarno mnogo propušta. Predeli su nestvarno lepi.

 

 

 

 

Spust sa nekog vrha, put je izrovaren jarugama. Vozim brže nego što bih inače. Jaruge za mene imaju magnetnu privlačnost, prosto moram završiti u njima. U momentu već vidim kako ću se razbiti, nema vremena za kočenje a o izlasku nema govora. Posle par metara jaruga naglo skreće sa puta, prednji točak udara u "ivicu", ogibljenje samo kaže swoooosh a ja ne osetim nikakav udar i najnormalnije nastavljam vožnju, kao da sam prešao preko novčića. I tu mi bi jasno da sam prisustvovao čudu: ogibljenje koje RADI.

 

 

Pauza na Rikavačkom jezeru. Saznajem da su drugari sa kojima to veče planiram kampovati negde iza, da će se još malo provozati, otići po namirnice i da dolaze ovamo (informacije putuju od usta do usta, signala za telefon nema u okolini).

 

Od jednog Kove bolja su samo dva  

 

To je bilo rano popodne, meni prerano da bih završio vožnju. TET od Rikavačkog jezera ka Koritima je meni pre par godina ostao u lepom sećanju. Odlučujem da se još malo provozam i onda istim putem vratim na jezero. U odlasku jurim grupu pa ne stajem za fotkanja. A ispostavlja se da je mozak izvesne detalje sa te deonice potisnuo. Naime, u pitanju je 7-8km ružno rastresitog kamena. Odjednom ne umem da vozim, konstantno se borim i nadasve ne uživam. Drugima je bilo isto tako Predeli nenadmašni, to je ono što je ostalo u prethodnom sećanju. Već psujem sebe što ću to voziti i u suprotnom smeru. Na jednoj pauzi hvatam signal za telefon i čujem se sa drugarima. Kujemo plan da ipak kampujemo na Bukumirskom jezeru, nedaleko od Rikavačkog. Meni to daje mogućnost da se do tamo provozam asfaltom. Mogućnost koju oberučke prihvatam. 

 

Kao što već rekoh, Kove je ektremno zabavan motor za vožnju na uzanim krivudavim asfaltnim putevima. Kao bicikl, sa jakim motorom i izuzetnim kočnicama (i dalje opušteno kočim sa samo jednim prstom na prednjoj. To se ni na jednom drugom motoru do sada nije desilo). Dakle upravo ono što je potrebno za opuštanje u smiraj dana.

 

 

Kamp na obali jezera, dobro društvo, pivce i rakija. Za mene smisao putovanja ovakvim predelima.

 

 

-Četvrti dan, nedelja, vreme da se lagano okrene ka kući. Ujtru saznajem da motor kao dodatnu opremu ima ledomat.

 

 

Nepovratni ventil između prednjeg i zadnjeg rezervoara pomalo kaplje. Tokom hladne i vlažne noći isparenja zalede. Sve je zavrnuto kako treba, creva ne deluju oštećeno. Proglašavam da je problem "negde unutra" i rešavam ga ignorisanjem do posete servisu. Ovo je ujedno i jedini nedostatak koji se pojavio na motoru za dosadašnje 2000km.

 

Motor glupavo pada sa ćopave, na desnu stranu. Na desnom retrovizoru je kaciga. Epilog je naprslo ogledalo i iskrivljen retrovizor, i dalje potpuno funkcionalan.

 

Malo se vozikamo oko jezera i onda pravac ka Kolašinu. Ponovo podsetnik za redovni servis, dakle 500km od Zelengore.

 

Ko Čedu nije video u ovom izdanju, nije se ni vozio sa njim

 

Menjamo se motora, vozim Teneru do Bjelog polja. Nije da Kove nema snage, ali uvek prija kada iste ima više. Opet, i Crna gora je dosta zagađena radarima i patrolama tako da vozimo civilizovano. U Bjelom polju gorivo, opet točim sva tri rezervoara. 25.5 litara za 490km, prosek 5.2. Obzirom na uslove i stil vožnje tokom prethodna dva dana, sasvim prihvatljivo. A ostaje i pitanje koliko goriva iskaplje, nije zanemarljiva količina.

 

U Brodarevu spadamo na dva člana, Čeda sa Stromom i ja. Hvatamo naš TET Preko Jadovnika (sve pohvale linesman-u ) i opet se menjamo motora. Propuštamo priliku da uzmemo klopu i piće za to veče jer, na moje insistiranje, "još je rano i lako ćemo uzeti kada stignemo na Zlatibor".

 

Put preko Jadovnika se aktivno sređuje. Dobar deo spada u kategoriju makadamskog autoputa.

 

 

Fotka iznad naravno nije sa jedne od tih deonica. Ovo je situacija koja nastaje kada osoba, u ovom slučaju ja, preceni vlastite sposobnosti i postane drčna. Na par metara od vrha sam ostao bez talenta i prevrnuo se. Padina je toliko strma, iako sam se dočekao na noge nije bilo načina da se zaustavim. Nekontrolisano trčanje nizbrdo sam obustavio kontrolisanim kotrljanjem. Posledice? Narušen ego.

 

 

Obzirom da smo vozili lagano, uživali na vidikovcima i stajali za fotkanje, vreme se izvuče. Na asfalt silazimo oko 17h, kod jezerceta Gorsko oko. Mesto je prelepo i inače bi bilo odličan izbor za kampovanje. Ali, po svoj prilici je i lokalni jebarnik i mesto za cuganje u prirodi. Dakle otpada.

 

 

I dalje je ideja da kampujemo negde na Zlatiboru. Ako krenemo odmah lagano stižemo do tamo, još usput obavimo i nabavku. Ali... Blizu je vidikovac iznad Uvca (skoro tačno preko puta Molitve). A do njega je izuzetno lep makadamski put. Glupo propustiti. Uvac nikad' manje vode, bilo mi žao i da slikam... Menjamo plan, idemo do Sjenice po namirnice i vraćamo se negde u prirodu da kampujemo. Uzani, krivudavi asfalt=uživanje. U Sjenici sumrak. Jedva pronašli prodavnicu koja ima piva... Menjamo plan, trk asfaltom nazad do Gorskog oka dok još ima nekog svetla.

 

Stižemo da postavimo šatore i skupimo drva za vatru pre pravog mraka. Kada je plamen postao dovoljno veliki da "pročišćava", provodim pola sata u skupljanju i spaljivanju (znam, znam, nije najsrećnije rešenje.) otpada, makar oko motora, vatre i na putu do šatora. Osećaj nečistoće je time postao samo manji, nije nestao.

 

 

-Peti dan. Sunčano, toplo, gre'ota mrdati odavde ali mora se. Ima još štošta da se obiđe na putu do kuće. Noć pre mi je krepala baterija na aparatu tako da nema fotki od ovog dana (telefonske ignorišem). Pauza na Tavničkom jezeru, komplet lepinja u Užicu (Blue Moon, nezaobilazna tačka kad god sam u prolazu), stari put do Kosjerića. Vožnja je stvarno uživanje.

 

 

Preko jezera Rosići i Tometinog polja se penjemo na Maljen, veliki, hvatamo TET. To je jedna od kamenitijih deonica (par kilometara pre Velikog Maljena) koje poznajem, i moram priznati da me motor baš kvalitetno istresao. Na vrhu sam ispustio vazduh iz prednjih vila (ovo je preporučeno raditi redovno, mene mrzelo prethodnih dana), brz kompresiju zadnjeg amortizera pdoesio na najmekše. Ovo je dosta ulepšalo sliku o ogibljenju tokom ostatka vožnje, a znate kakav je teren tu. Tradicionalno blejanje na Maljenu i onda grebenom do Suvobora. Put je u još lošijem stanju nego što je bio proletos. Čeda se sa Stromom baš namučio na par nizbrdica (proletos ih je prošao lagano). Meni je bilo zabvno

 

 

Uspon na Suvobor, prvi put na laganom motoru. Bez stresa.

 

 

Još jedna, finalna, pauza na Rajcu. Presabiranje utisaka i psihička priprema za povratak u svakodnevnu realnost. Autoptem do Stare Pazove na pranje motora, i po mraku do NS. Naravno, dan ne bi bio ispunjen da se još jednom nije javio podsetnik za servis, dakle 1500km od polaska iz garaže.

 

Eto, ukratko. Suma-sumarum, ja ne mogu da zamislim bolji motor za ovakav tip putovanja. Da, 690/701 imaju više snage (ali smrt na autoputu, fabrički lošije ogibljenje), Tuareg/T7 mogu sve ovo isto (ali težina mene umara, a u neku ruku i plaši)

 

Promenio Septembar 24 član Gliga

[Andrej_Hotstepper 6767 Napisano Septembar 24]

Čini mi se da smo te sinoć oko 21h videli na keju, kako skrećeš kod Vojske ka centru...

Prelep putopis  

[Gliga 4224 Napisano Septembar 24]

pre 15 minuta, Andrej_Hotstepper je napisao:

Čini mi se da smo te sinoć oko 21h videli na keju, kako skrećeš kod Vojske ka centru...

Prelep putopis  

Tajming i lokacija se poklapaju

[Boban EN 490 Napisano Septembar 24]

Bravo Gligo. Temperatura me omela da putujem ove godine. Upropastila me skroz, ali nadam se da se ovih dana vidim da i ja sednem na tu lepoticu.

[baltrekk 989 Napisano Septembar 24]

1 hour ago, Gliga said:

Sinoć sam se vratio sa vožnje. Pet dana, 1500km. Autoput, magistrale, lokalni krivudavi putevi, makadami, kamen, blato, kiša, magla... Svo vreme potpuno natovaren, uključujući i kamp opremu. I jebeš ga, ako ovo nije najsvestraniji motor u istoriji svestranih motora stvarno ne znam koji jeste.

 

Zašto? Ima par sitnica.

 

-Prvi dan, kasnim za grupom i nadoknađujem vreme autoputem. 220km od NS do Čačka. 120-125 putna brzina (po GPS je to oko 115) i ne deluje kao opterećenje. Zaštita od vetra odlična (nije vakum kao na GS, ali nema zamaranja). Ne pravim pauze. Od starta se konstantno premeštam na sedištu, menjam položaje i ne smeta mi. Potrošnja 5.2l. Od mene petica za ponašanje na autoputu.

 

Pauza u Užicu, gorivo i komplet lepinja. Dalje preko Mokre gore i Višegrada do Foče, 150km. Što je put krivudaviji-vožnja je zabavnija.

 

 

Bosnu su usrali kamerama. Nekada najprijatnije mesto za vožnju postalo je smor. Sreća pa je posle Višegrada počela padati kiša koja je izbila želju za jurcanjem. Fabričke gume stvarno, ali stvarno ne vole mokar asfalt. Klizavije su od bilo kog krampon Mitasa sa kojim sam se susreo do sada. I opet, brži sam od saobraćaja. 

 

Cilj tog dana je na Šćepan polju, 20km od Foče. Prevedeno na moj jezik to znači krug od skoro 150 kilometara preko Zelengore koji uključuje 60 kilometara makadama. Kiša prestaje brzo nakon Foče, baš kada sam sišao sa asfalta, i do kraja dana se nije vratila. A tu počinje uživanje. Put preko Zelengore je trenutno u najboljem stanju ikada, i ja sam po prvi put tu na motoru koji je zapravo sposoban. Neverovatno koliko malo treba da bi se u čoveku probudio huligan...

 

 

 

 

 

 

Vozim brzo ali napredujem sporo. Relativno često stajem za fotkanje što drastično usporava napredak. Sumrak je bio suviše blizu kada sam izašao na prevoj Čemerno tako da odustajem od uspona na Lebršnik. Poznati i dragi tereni, biće prilike. Asfaltom do Foče, preko Tjentišta. Vlažno je, pada mrak i vožnja je čisto uživanje. U Foči po prvi put punim sva tri rezervoara, 30l koji će mi trajati naredna dva dana

 

 

 

Sve u svemu, 550km prešao tog dana. Duplirao sam dotadašnju kilometražu motora. Podsetnik za drugi servis se upalio negde oko Orlovačkog jezera

 

-Drugi dan, od sada sa većim društvom. Uzani asfalt do Žabljaka (Mala Crna gora, kanjon Nevidio...) a onda pravac Sinjajevina.

 

 

Sale i njegov 450 Rally

 

Radić, "samo da probam"

 

 

Sinjajevina ima neku kombinaciju zemlje i kamena. Pošto je bilo kiša tih dana, zemlja=blato, mestimično baš duboko. Fabričke gume nisu ljubitelj blata. Imao sam jedno neplansko napuštanje vozila kada se ispostavilo da nije moguće preći iz jednog dubokog blatnjavog kolotraga u drugi isti takav. Bez posledica po motor, telefon sam par minuta tražio na dnu blarnjave bare. Iako nije vodootporan, i dalje radi. A bar jedan motor je prešao preko njega, iskrivljen je  Što se tiče kamena, ogibljenje je definitivno tvrdo za moje potrebe. Kompresija napred i nazad je skroz na soft. Mene baš umara. Što se brže vozi, prijatnije postaje. A to mi govori da je "problem" samo u mom pristupu, tj. načinu vožnje.

 

 

Spust u Kolašin, kratka asfaltna deonica do Biogradskog jezera a onda off preko Biogradske gore i Bjelasice do Komova. Kiša je počela da pada čim smo se popeli iznad šume tako da je izostalo uživanje u predelima - bili smo u oblaku. Oko 250km vožnje taj dan, bar 150 van asfalta.

 

 

-Treći dan, od Komova crnogorskim TET-om do Korita, uz par dodatnih deonica. Još kamena, još uživanja.

 

 

Ko nije bio u ovim krajevima stvarno mnogo propušta. Predeli su nestvarno lepi.

 

 

 

 

Spust sa nekog vrha, put je izrovaren jarugama. Vozim brže nego što bih inače. Jaruge za mene imaju magnetnu privlačnost, prosto moram završiti u njima. U momentu već vidim kako ću se razbiti, nema vremena za kočenje a o izlasku nema govora. Posle par metara jaruga naglo skreće sa puta, prednji točak udara u "ivicu", ogibljenje samo kaže swoooosh a ja ne osetim nikakav udar i najnormalnije nastavljam vožnju, kao da sam prešao preko novčića. I tu mi bi jasno da sam prisustvovao čudu: ogibljenje koje RADI.

 

 

Pauza na Rikavačkom jezeru. Saznajem da su drugari sa kojima to veče planiram kampovati negde iza, da će se još malo provozati, otići po namirnice i da dolaze ovamo (informacije putuju od usta do usta, signala za telefon nema u okolini).

 

Od jednog Kove bolja su samo dva  

 

To je bilo rano popodne, meni prerano da bih završio vožnju. TET od Rikavačkog jezera ka Koritima je meni pre par godina ostao u lepom sećanju. Odlučujem da se još malo provozam i onda istim putem vratim na jezero. U odlasku jurim grupu pa ne stajem za fotkanja. A ispostavlja se da je mozak izvesne detalje sa te deonice potisnuo. Naime, u pitanju je 7-8km ružno rastresitog kamena. Odjednom ne umem da vozim, konstantno se borim i nadasve ne uživam. Drugima je bilo isto tako Predeli nenadmašni, to je ono što je ostalo u prethodnom sećanju. Već psujem sebe što ću to voziti i u suprotnom smeru. Na jednoj pauzi hvatam signal za telefon i čujem se sa drugarima. Kujemo plan da ipak kampujemo na Bukumirskom jezeru, nedaleko od Rikavačkog. Meni to daje mogućnost da se do tamo provozam asfaltom. Mogućnost koju oberučke prihvatam. 

 

Kao što već rekoh, Kove je ektremno zabavan motor za vožnju na uzanim krivudavim asfaltnim putevima. Kao bicikl, sa jakim motorom i izuzetnim kočnicama (i dalje opušteno kočim sa samo jednim prstom na prednjoj. To se ni na jednom drugom motoru do sada nije desilo). Dakle upravo ono što je potrebno za opuštanje u smiraj dana.

 

 

Kamp na obali jezera, dobro društvo, pivce i rakija. Za mene smisao putovanja ovakvim predelima.

 

 

-Četvrti dan, nedelja, vreme da se lagano okrene ka kući. Ujtru saznajem da motor kao dodatnu opremu ima ledomat.

 

 

Nepovratni ventil između prednjeg i zadnjeg rezervoara pomalo kaplje. Tokom hladne i vlažne noći isparenja zalede. Sve je zavrnuto kako treba, creva ne deluju oštećeno. Proglašavam da je problem "negde unutra" i rešavam ga ignorisanjem do posete servisu. Ovo je ujedno i jedini nedostatak koji se pojavio na motoru za dosadašnje 2000km.

 

Motor glupavo pada sa ćopave, na desnu stranu. Na desnom retrovizoru je kaciga. Epilog je naprslo ogledalo i iskrivljen retrovizor, i dalje potpuno funkcionalan.

 

Malo se vozikamo oko jezera i onda pravac ka Kolašinu. Ponovo podsetnik za redovni servis, dakle 500km od Zelengore.

 

Ko Čedu nije video u ovom izdanju, nije se ni vozio sa njim

 

Menjamo se motora, vozim Teneru do Bjelog polja. Nije da Kove nema snage, ali uvek prija kada iste ima više. Opet, i Crna gora je dosta zagađena radarima i patrolama tako da vozimo civilizovano. U Bjelom polju gorivo, opet točim sva tri rezervoara. 25.5 litara za 490km, prosek 5.2. Obzirom na uslove i stil vožnje tokom prethodna dva dana, sasvim prihvatljivo. A ostaje i pitanje koliko goriva iskaplje, nije zanemarljiva količina.

 

U Brodarevu spadamo na dva člana, Čeda sa Stromom i ja. Hvatamo naš TET Preko Jadovnika (sve pohvale linesman-u ) i opet se menjamo motora. Propuštamo priliku da uzmemo klopu i piće za to veče jer, na moje insistiranje, "još je rano i lako ćemo uzeti kada stignemo na Zlatibor".

 

Put preko Jadovnika se aktivno sređuje. Dobar deo spada u kategoriju makadamskog autoputa.

 

 

Fotka iznad naravno nije sa jedne od tih deonica. Ovo je situacija koja nastaje kada osoba, u ovom slučaju ja, preceni vlastite sposobnosti i postane drčna. Na par metara od vrha sam ostao bez talenta i prevrnuo se. Padina je toliko strma, iako sam se dočekao na noge nije bilo načina da se zaustavim. Nekontrolisano trčanje nizbrdo sam obustavio kontrolisanim kotrljanjem. Posledice? Narušen ego.

 

 

Obzirom da smo vozili lagano, uživali na vidikovcima i stajali za fotkanje, vreme se izvuče. Na asfalt silazimo oko 17h, kod jezerceta Gorsko oko. Mesto je prelepo i inače bi bilo odličan izbor za kampovanje. Ali, po svoj prilici je i lokalni jebarnik i mesto za cuganje u prirodi. Dakle otpada.

 

 

I dalje je ideja da kampujemo negde na Zlatiboru. Ako krenemo odmah lagano stižemo do tamo, još usput obavimo i nabavku. Ali... Blizu je vidikovac iznad Uvca (skoro tačno preko puta Molitve). A do njega je izuzetno lep makadamski put. Glupo propustiti. Uvac nikad' manje vode, bilo mi žao i da slikam... Menjamo plan, idemo do Sjenice po namirnice i vraćamo se negde u prirodu da kampujemo. Uzani, krivudavi asfalt=uživanje. U Sjenici sumrak. Jedva pronašli prodavnicu koja ima piva... Menjamo plan, trk asfaltom nazad do Gorskog oka dok još ima nekog svetla.

 

Stižemo da postavimo šatore i skupimo drva za vatru pre pravog mraka. Kada je plamen postao dovoljno veliki da "pročišćava", provodim pola sata u skupljanju i spaljivanju (znam, znam, nije najsrećnije rešenje.) otpada, makar oko motora, vatre i na putu do šatora. Osećaj nečistoće je time postao samo manji, nije nestao.

 

 

-Peti dan. Sunčano, toplo, gre'ota mrdati odavde ali mora se. Ima još štošta da se obiđe na putu do kuće. Noć pre mi je krepala baterija na aparatu tako da nema fotki od ovog dana (telefonske ignorišem). Pauza na Tavničkom jezeru, komplet lepinja u Užicu (Blue Moon, nezaobilazna tačka kad god sam u prolazu), stari put do Kosjerića. Vožnja je stvarno uživanje.

 

 

Preko jezera Rosići i Tometinog polja se penjemo na Maljen, veliki, hvatamo TET. To je jedna od kamenitijih deonica (par kilometara pre Velikog Maljena) koje poznajem, i moram priznati da me motor baš kvalitetno istresao. Na vrhu sam ispustio vazduh iz prednjih vila (ovo je preporučeno raditi redovno, mene mrzelo prethodnih dana), brz kompresiju zadnjeg amortizera pdoesio na najmekše. Ovo je dosta ulepšalo sliku o ogibljenju tokom ostatka vožnje, a znate kakav je teren tu. Tradicionalno blejanje na Maljenu i onda grebenom do Suvobora. Put je u još lošijem stanju nego što je bio proletos. Čeda se sa Stromom baš namučio na par nizbrdica (proletos ih je prošao lagano). Meni je bilo zabvno

 

 

Uspon na Suvobor, prvi put na laganom motoru. Bez stresa.

 

 

Još jedna, finalna, pauza na Rajcu. Presabiranje utisaka i psihička priprema za povratak u svakodnevnu realnost. Autoptem do Stare Pazove na pranje motora, i po mraku do NS. Naravno, dan ne bi bio ispunjen da se još jednom nije javio podsetnik za servis, dakle 1500km od polaska iz garaže.

 

Eto, ukratko. Suma-sumarum, ja ne mogu da zamislim bolji motor za ovakav tip putovanja. Da, 690/701 imaju više snage (ali smrt na autoputu, fabrički lošije ogibljenje), Tuareg/T7 mogu sve ovo isto (ali težina mene umara, a u neku ruku i plaši)

 

Bravo Gligo i bravo Kove!  :d  :d 

 

Nema šta - deluje da je taj motor potpuno dobitna kombinacija za full ADV & Rally užitak za neke razumne novce.  Autonomija goriva je neverovatna kao i suspenzija. Za te novce jednostavno nema bolje.   

[živke 4978 Napisano Septembar 24]

@Gliga bravo ,  šta drugo reći !
Jel ste se vi ovo priključili nekoj većoj grupnoj vožnji  (vidim na slikama motore koji se ne pominju i pominju se neki koji se ne vide )?

[Gliga 4224 Napisano Septembar 24]

Pre 1 sat, Boban EN je napisao:

Bravo Gligo. Temperatura me omela da putujem ove godine. Upropastila me skroz, ali nadam se da se ovih dana vidim da i ja sednem na tu lepoticu.

U četvrtak Kove ide na servis, za vikend vozim Tomos trku 24h. Posle toga može nešto da se uklapa

 

Pre sat vremena, živke je napisao:

@Gliga bravo ,  šta drugo reći !
Jel ste se vi ovo priključili nekoj većoj grupnoj vožnji  (vidim na slikama motore koji se ne pominju i pominju se neki koji se ne vide )?

Druženje i vožnja u narodu poznati kao Kepijada. Preko 30 motora (a i ljudi) ove godine, kroz Bosnu, Crnu goru i Srbiju. Uglavnom se podelimo na manje grupe, svako nađe društvo koje mu najviše odgovara. Pošto je ovo tema o Kove 450, a ne putopisi, trudio sam se da ne stavljam fotke drugih motora  Na kraju te grupne vožnje svako svojim putem. Dva drugara i ja smo se veče ranije prebacili na kamperski režim.

 

 

[živke 4978 Napisano Septembar 24]

Pretpostavljao sam, ali da proverim. Svaka čast!

[aca-pn 6251 Napisano Septembar 24]

Na pomenutoj vožnji sam imao prilike da provozam Kove.

 

Plusevi su jako dobra ciklistika,posle 5 min vožnje, obarao sam ga po krivinama kao da je moj duže vremena. Snage ima dovoljno, ali nije linearna, traži obrtaje. Zastita od vetra ODLICNA, prosto neverovatno za onako mali vizir, nema turbulencija što je najbitnije. Kod jačeg dodavanja gasa čuje se glasno ROAAAR iz airbox-a, nekom bi možda smetalo, meni prija.

 

Minusi - suviše je sirov za moj ukus, imajte u vidu da vozim crf300 koji je jedan od najugladjenijih enduro motora, malo sam razmažen. Vibracije se osećaju na kormanu, ne previše ali ih ima. Masina zvuci kao da je KTM pravio, imate osecaj da ce svaki cas da se raspadne Sediste je usko i tvrdo, i skid plate je tako namesten da je nezgodno menjanje brzina naviše, mada je primerak koji sam vozio imao torbe na zadnjem delu sedista pa nisam mogao da se namestim odgovarajuće.

 

[Gliga 4224 Napisano Septembar 25 (promenjeno)]

Jutro kada sam kretao na vožnju mi je stigao paket od ujaka iz Kine. U paketu kućište filtera vazduha, još jedan vazdušni filter, par filtera za ulje, slavina goriva za zadnji rezervoar i ventili za ispuštanje vazduha iz prednjih vila.

 

 

Vremena sam imao dovoljno tek da proverim da li je sve poručeno na broju, i da na vožnju ponesem slavinu goriva i ventile. Ideja je bila da ih montiram u nekom momentu dokolice. 

 

Kako to biva na putovanjima, dokolice nije ni bilo. A potencijalno čačkanje oko motora je obeshrabrivala i količina blata na njemu. Svakako nije pomoglo ni to što sam jedan od dva ventila za prednju vilu izgubio negde uz put...

 

Danas sam uhvatio malo vremena i montirao slavinu na zadnji rezervoar. Slavina omogućava da se zadnji rezervoar skroz odvoji od prednjih. Moja ideja je da u zadnjem rezervoaru stalno imam 2-3l koje će služiti za rezervu u slučaju nužde. 15l iz prednjih rezervoara je sasvim dovoljno za vožnju u našim krajevima. Naravno, u svakom trenutku mogu da napunim i zadnji ukoliko poželim.

 

 

 

Zamena traje maksimalno 10min. A najviše vremena je otišlo na skidanje creva sa starog priključka (neke čudne šelne...).

 

Montirao sam i jedan preostali ventil na prednju vilu. Moraću da napravim novu porudžbinu od ujke samo zbog ovoga. Stvarno je primetna razlika u ponašanju/tvrdoći prednjeg ogibljenja zavisno od toga da li je vazduh ispušten ili ne. Sa ventilom je to 2 sekunde posla, bez njih možda i 30, pod uslovom da je šrafciger pri ruci.

 

 

 

Sutra idem na servis, 2000km. Posle toga, kada uhvatim vremena, montiram airbox. Još uvek većam šta mi je činiti sa ECU. Sa ovim fabričkim može da se vozi, ali zamenski definitivno radi upeglanije. Srećom dolazi zima pa nije ni toliko bitno da odmah odlučim.

Promenio Septembar 25 član Gliga

[Baron-Čurug 82 Napisano Septembar 25]

@Gliga Svaka čast i puno hvala i za utiske i za fotke. Prelepa tura 

[Gliga 4224 Napisano Septembar 26 (promenjeno)]

Servis gotov, baš brzo i efikasno. Bez opiljaka u ulju, na sitima ili magnetu. Antifriz je bio negde oko minimuma, to je dosuto. Jedan radni sat, 1.5l ulja (Shell Advance Ultra 15W-50), filter ulja i "sitan potrošni materijal", sve ukupno nešto ispod 8700 din. Strahovao sam od više cifre.

 

 

 

Ko vozi blato neka obrati pažnju na higijenu uljnog hladnjaka. Ovo je nakon tri žetona na praonici... Nedostupan je za pranje, skid plate ga zaklanja.

 

Korisničko uputstvo nalaže da se nakon servisa izbegava povratak kući asfaltom 

 

Promenio Septembar 26 član Gliga

[Boban EN 490 Napisano Septembar 27]

Uvek imaš tablicu po izboru samo nikako da stigne i GLIGA na red

[Gliga 4224 Napisano Septembar 27]

Odlučim da sinoć pred spavanje zamenim air box, ili makar započnem posao. Pre odlaska u garažu sam mislio da je to posao od 15minuta. Onda sam nabasao na video ispod u kom je, između ostalog, prikazana i zamena air box-a.

 

 

Ok, jasno je da neće trajati 15min, ali makar znam šta treba da se radi  

 

Neću da dajem uputstvo, samo par napomena u odnosu na video:

-Prenju masku nisam skroz skidao, ostala je montirana na nosače kod vizira. Nije bilo potrebe za skidanjem konektora sa žmigavaca.

-Bočni šrafovi koji drže rezervoare se dosta teško odvrću, voditi računa da se ne upropasti glava.

-Desni rezervoar se skida nakon što se raskače brze spojke ka zadnjem tanku (vidljiv sa desne strane motora) i ka levom tanku (dostupan kada se skine levi tank). Gorivo neće curiti.

-Levi rezervoar nisam skroz skidao, tj nisam vadio pumpu i otkačinjao kablove. Kada mi je trebao pristup levoj strani pridržavao sam ga nogama. Ostatak vremena je stajao montiran na gornje kačenje, kod čepa.

-Izduv se ne dira.

 

 

U suštini ceo posao ide prijatno lako. I tako sve do momenta kada jedna od plastičnih podloški koje se nalaze između air box-a i rama motora ne ispadne. Naravno, ne ispada ona na pod gde bi čovek mogao da je pronađe. Upala je u neki od budžaka oko mašine. Bez zezanja, sat ipo sam tražio i na kraju odustao. Pomerao motor, polegao ga na zemlju na obe strane. I nema. Naravno, tamo oko 10 minuta potrage ceo proces prestaje da bude zanimljiv... Ostatak vremena je čista frustracija.

 

 

Iskoristio sam priliku da sve lepo očistim i pregledam ada je već dostupno. Nijedan labav šraf ili načet kabl 

 

Nadam se da golotinja u temi neće smetati?

 

U nekom momentu sam rešio da sastavim motor, podloške stavim na stranu koja je teže dostupna (desna, jer za nju moraju da se skidaju oba rezervoara) a nedostajuću montiram kada je nabavim. Nakon 3-4 neuspešna pokušaja ubacivanja prednje desne podloške na mesto (to naravno svaki put završi tako što ona zapadne negde ispod air box-a, kog moram skroz skidati...) odlučujem da je pravi blagoslov što je ona jedna izgubljena  Toliko nepristupačno, zavučeno i blokirano sajlama i kablovima.

 

Do momenta kada sam proglasio fajront bilo je već solidno kasno.

 

 

E da, još jedna napomena u odnosu na video:

-Šelna koja crevo air boxa fiksira na ubrizgavanje je fabrički okrenuta ka desnoj strani motora. Tako je i tip na videu vraća. Međutim, pristup je dosta ograničen velikim konektorom i kablovima. Posle nekoliko skidanja/stavljanja ja sam šelnu okrenuo na suprotnu stranu, tako da se zateže sa leve strane motora. Mnogo pristupačnije. Fabrička šelna je samo za ravni šrafciger, ona koja je došla uz novo kućište filtera može šrafcigerom ali i ključem 8 (niko nikog ne nosa).

 

Jutros sam posao priveo kraju. Vraćanje rezervoara na mesto je išlo teže od očekivanog, kao da jedan od bočnih nosača bude pomeren.

 

Ja sam odmah poručio i ovaj filter:

 

450RALLY air filter sponge (B）

UNCLEWANG.NET

---

We only provide high-quality and cost-effective products.

 

Na kraju ga nisam montirao, delovalo mi je da je malo kraći nego što bi trebalo a stvarno više nisam imao snage da se nerviram. I da, nisam provalio kako da izvadim onaj aluminijum iz sunđerastog filtera koji je došao uz air box?

 

 

Dabome, kako bi stvar bila kompletna, jutros sam saznao i da više nemam ulja za filtere. U par prodavnica koje sam obišao su me gledali kao da tražim delove za nuklearni reaktor. Stiže od nedelje preko Pegaza (Markone)...

 

Malo sam se provozao po gradu i realno ne primetim nikakvu razliku u ponašanju motora. Meni je osnovni razlog za zamenu svakako bila mogućnost održavanja tako da je ovo skroz u redu. A "bojim se" da ću na kraju ipak uzimati i ECU. Nije neophodno, ali kad' znaš da može da radi bolje i ima više snage...

 

Toliko.

 

PS.

Proverite fabrički alat. Meni se torbica dezintegrisala već posle 1500km, klješta su se rastavila na sastavne delove. Od alata imamo: imbus 6mm, jedan torx (nemam pojma oznaku), dvostrani šrafciger, ključeve 8, 10, 12 i 14 i klješta. Sve sem klješta deluje upotrebljivo ali svakako ne za stalnu upotrebu. U prostoru za alat ima dovoljno mesta da se dodaju verovatno svi potrebni imbusi i torx ključevi. 

 

U nekom narednom periodu ću gledati da izbacim onaj sistem za cirkulaciju vazduha. Time se sa leve strane skid plate-a oslobađa izuzetan prostor gde bi se mogao postaviti i kompletniji alat (dizalica, pajseri...). Samo treba smisliti način da se torba/rolna fiksira za skid plate. I da, biće mokro i blatnjavo.

[Šumi Zmajček 1282 Napisano Septembar 30 (promenjeno)]

.

Promenio Septembar 30 član Šumi Zmajček

[Šumi Zmajček 1282 Napisano Septembar 30]

 

[Šumi Zmajček 1282 Napisano Septembar 30]

On 24. 9. 2024. at 14:56, Gliga je napisao:

Zelengore koji uključuje 60 kilometara makadama. Kiša prestaje brzo nakon Foče, baš kada sam sišao sa asfalta, i do kraja dana se nije vratila. A tu počinje uživanje. Put preko Zelengore je trenutno u najboljem stanju ikada...

 

Letos sam prvi put prosao tim putem sam sa Afrikom i asvaltnim gumama, prelepa priroda, i put je bio ok, zao mi samo sto nisam ono jezero na vrhu posetio bilo kasno a nije mi se vozilo po mraku ...

[Baron-Čurug 82 Napisano Septembar 30]

Evo i moje iskustvo sa modifikacijom. Po običaju, pustim @Gliga da sve detaljno opiše i samo dodam po koju obzervaciju. Uopšte mi se ne sviđa rešenje sa maticama unutar kutije filtera za vazduh, te sam ih obeležio markerom radi praćenja. Jesu to stop matice, ali, pobogu, i recept za katastrofu...

Prednji vizir nisam ni ja skinuo jer migavci nemaju svoj brzi konektor i to je sledeće što ću hitno da namestim. Rezervoari su išli lako, i da, istina je da su šrafovi krvnički stegnuti. Videvši to, mislim da generalno treba proveriti i druge šrafove, jer je vrlo moguće da su i vile pretegnute na mostovima, i da je i to jedan od problema "pretvrdoće" napred, kao što sam video da jedan od Jutjubera sugeriše. Brze spojke rade besprekorno, i trebalo bi nauljiti gumice pre ponovnog spajanja.

Iponov sprej za filter imaš u Moto Bike-u, a Motul-ov malo moraš da potražiš, isti k.., drugo pakovanje ako mene pitaš, ali neophodna stvar. Uvek možeš i uzeti to ulje u piksli, pa nauljiš ceo fiter i umuljaš u plastičnoj kesi. Jeftinije i bolje rešenje na duže staze.

Što se tiče plastičnih podloški, našao sam samo dve na Eu5 filteru, a kako Ujka nije poslao ni jednu u setu, dodao sam obične platne

Sve se relativno lako vrati nazad, ali, kao što Gliga kaže nosači rezervoara se malo pomere i prave jebadu prilokom vraćanja, te bi i to trebalo vremenom gledati jer će i ti šrafovi ponekad da popuste...

Usput govoreći... Nisam izdražao da probam samo filter i CDI, nego sam odma' i granu i auspuh stavio... Jbg, malo je lepih dana ostalo u blatnjavom ritu da bi sad eksperimentisao... A ja mrzim blato  

Motor je značajno žešći, odziv na gas je brži, direktniji, a zvuk se ne može ni porediti. Sad se može konačno reći da sam dobio skroz drugačiju Zverku Mislim da bi momci i devojke iz Kove Srbija ozbiljno trebalo da razmisle da poput stranih uvoznika imaju u ponudi i gotov-modifikkovan motor u ponudi novog... Stvarno je razlika osetna.
Idem da opet izduvam hladnjak za ulje i da proverim kutijicu za alat...
 

[Gliga 4224 Napisano pre 22 sati (promenjeno)]

Spominjao sam već razliku u veličini između sunđerastog filtera koji dolazi uz otvoreni airbox i filtera "tip B" sa Uncle Wang sajta. E, izmerio sam to sada. 2.5cm razlike u dužini.

 

 

 

Sad, moguće da je glatki filter razvučen pošto je došao montiran na airbox, odnosto u njemu je bila metalna ploča koja mu daje oblik i potporu.

 

Ujedno sam iskoristio priliku da malo obrusim ivice te metalne ploče. Par minuta vodenom šmirglom, ništa specijalno. Ali više nema oštrih ivica. Sunđeri će ovo voleti.

 

 

E, da. Stiglo mi je i ulje za filtere. Mnogo manje lepljivo i prijatnije za pranje od prethodnog (Bell Ray). I fensi je, crveno

 

Promenio pre 21 sati član Gliga