Mali korak za čovečanstvo, ali veliki za čoveka...

[the_doctor 8090 Napisano Avgust 23, 2024]

@Гоша

Hvala kolega.

Drago mi da je ovo moje pisanje dopadljivo i da nije uzaludno.

 

Uvek je upitno šta snimak i slika mogu da dočaraju... sem ako to neko već nije okusio, kao što si ti pomenuo.

Moju naknadnu upalu ramena i ruku nakon borbe sa motorom svakako ne.  

 

Da, vremena nikad dosta.

 

Hm, oba poteza su odprilike po istom šablonu. Nećeš ni sa jednim pogrešiti.

Ako bi baš morao da se odlučim izabrao bih Majdanpek - Rudna glava.

[the_doctor 8090 Napisano Avgust 29, 2024]

Dugo nas nije bilo?

 

Nikolica je sa prikolicom krenuo u nove avanture.

 

Kao mali nagoveštaj,

neko je poneo slameni šešir i knjigu od 300 strana, a neko sam poneo, ne nije greška u pisanju, peraja i masku.

 

 

Putna trema golica moj desni dlan, kilometri držite se...

[Atorn 3717 Napisano Avgust 29, 2024]

Kolko imaš odmora jbt? 

Uživajte. 

[gebee&co 8218 Napisano Avgust 29, 2024]

Pa kad neko ume da ubode posao.Dooooccoooo....cepajjjj.

[the_doctor 8090 Napisano Avgust 31, 2024]

E pa dobro, putopis. 

 

Kao takav treba da bude potkovan našim osećajima koje steknemo na proputovanju. Da osetite naše impresije, emocije, želje, znoj. Da vam dočaram kad smo se smrzli, a kad prepali, da stvorite sliku kao da ste sa nama. 

 

Nama. Ne moram da vas podsećam, već znate, da najveći broj svojih mototura vozim sa dragom mi i Bubom - koju humanizujem, kao živo stvorenje. 

 

Volimo je. Pazimo je.

I ona nas pazi. Valjda i voli.

 

Biće svega uz standardan šablon, samo da se podsetim... red šunke, red sira, a ne! Ovo je recept za sendviče.

 

Pu, da ovlažim prst, okrećem drugu stranu, šuška papir, aha, evo ga!

Red teksta, red slika, red teksta, dve slike... Laganica!?

 

Da krenemo...

 

Odluka je pala.

Na letovanje ćemo Bubom uz neizostavni usputni turizam.

Ovo je priča o turizmu, ne o letovanju.

 

Spakovaćemo se racionalno i bez preterivanja.

 

U startu smo napravili laku selekciju.

Izgledala je ovako.

 

. . .

 

 

"Ne, ne treba ti noćna krema za lice.

Lice ne zna koliko je sati kad ga mažeš."

"Takodje, krema ne zna da li ide na dupe ili lice."

 

. . .

 

"Sa očima ti je sve ok. Ne treba ti krema za oko istih."

 

. . .

 

"Ne, ne treba ti puder. Ideš na more."

 

. . .

 

"Pobogu gospodjo imaš samo dve noge. Ne treba ti 5 pari obuće."

 

. . .

 

"Šešir do mora? A da ga ne izlomimo."

Može! Rešavam ti to.

I dušek na naduvavnje. "Dobro 'ajde!"

 

. . .

 

Najteži deo je prošao.

 

Sa mnom je lako i nije zanimljivo za pisanje. Šorc, majice, gaće, čarape i četkica za zube. Ende.

Ideja je bila samo da se nadje mesta za peraja i masku, bez svega ostalog mogu.

Te dve stvari su mi, ono, za gušt. 

I uspeo sam.

 

. . .

 

Radni je dan - Četvrtak. Krećemo nakon poslova uz malooo vaćarenje vremena pred kraj. Iskoristićemo popodne da dobacimo što dalje, a u pravcu našeg konačnog odredišta, Rovinja.

 

Spakovani veče pre.

Polazak neki minut iza 15h.

 

Komšija nas uslikava tik pred puštanje kvačila.

 

Slika odozgo, već vidjena, ali...red teksta, red slika, podsećam samo.

 

 

. . .

 

Do granice autoputem.

 

. . .

 

 

Na tabli piše: državna granica 6km.

I da, tu počinje kolona.

 

Svesno smo to tako uradili. Video sam ja na kamerama da je gužva, ali nisam očekivao 6 km provlačenja sa natovarenim motorom na bezmalo 40 stepeni.

 

Bilo je prenaporno.

 

Buba se usijala. Doslovce.

Temperatura za cela dva podeoka iznad radne. Klikće sva i ne zvuči dobro.

 

Švaba je označio bočnom strelicom kao "odavde na gore ne sme".

 

Na sekundu sam čak video i lampicu za ulje kako čkilji. 

 

Razbili smo i pregrejali ulje, naše jedino sredstvo za hladjenje agregata.

 

U poslednjem trenutku dobijamo pečat u pasoš, razvlačim najlaganije moguće do pete, 100 na sat, klizimo, i stvari dolaze na svoje.

 

Temperatura pada. Huh. Agregat opet zvuči kao doksa.

Ili taj zvuk pre podseća na helikopter - č, č, č, č....

 

Zoka mi čestita za manevrisanja kroz kolonu, svaka čast Miki - reče.

 

. . .

 

Ko je gore primetio, primetio. Ko nije, nama se uz put, malo kasnije, smešio mali jubilej.

Sem punoletstva ove godine naša Buba prelazi u šestocifreno merenje predjene kilometraže.

 

 

Tek razradjena!

Vidimo se i na 200 000. Bože zdravlja i sreće junačke.

 

. . .

 

Sa HR autoputa silazimo, hvatamo put Bosne.

 

Opet granica. Za razliku od prvog prelaska ovde su tri auta ispred nas.

Ima fore i za fotku.

 

 

 

. . .

 

Modriča, pravac Doboj, odvajanje za Prnjavor, Laktaši, Banja Luka...

 

. . .

 

Na gore pomenutom potezu doživljavamo stres.

 

U toku vožnje, iz suprotnog smera, u preticanje kreće Golf 3, iako mu ablendujem i on ima gde da se vrati, ipak nastavlja. Za kočenje nemam vremena, hvatam desnu ivicu asfalta, mislim poslednje centimetre pre rizle i mimoilazim se sa idiotom koji pretiče šleper.

Da, u jednom trenutku u ravni smo sva trojica. Stegao sam guzove u momentu.

Mili Bože...

 

Ne bih slagao ako bih rekao da su centimetri bili u pitanju.

Ohladio sam se, noge su mi se odsekle.

Nastavljam hladne glave dok u sebi brojim do beskonačno.

 

. . .

 

U grad na prvu pumpu ulazimo na poslednjim kapima goriva. Iskreno, mislio sam da ćemo morati da guramo.

Koliko je stalo?

 

 

Bubin rezervoar je po specifikacijama ravno 20l zapremine.

 

. . .

 

A u BL, ćevapi na najboljem mestu.

 

 

Sa lukom i kajmakom, dabome!

 

Gospodjini su krompirići, voli ih uz ćevape. 

 

Ode i tu sat, a mrak je uveliko.

Banja Luka je mokra. Neka kiša je bila neposredno pred naš dolazak.

Otežava kretanje kroz gužvu u gradu. Na dva mesta su i neki veliki radovi. Preusmeravanje saobraćaja.

 

. . .

 

Smeštaj je rezervisan u Novom Gradu, na samoj granici sa HR.

 

Sledi nam još oko sat i po' vožnje tj nekih 90ak kilometara.

 

. . .

 

Bosna. Mrkli mrak.

Spoljna temperatura uveliko pala ispod 20 stepeni.

Imamo na sebi meš jakne i ispod majice kratkih rukava.

 

Da da, smrzli, kao dupeta!

 

"Da li je tako bilo hladno,

kao mornarima sa Aurore"

 

Ide mi ta Bajagina u glavi dok odbrojavam naše poslednje kilometre za danas.

 

Popalio sam sva svetla koja imam na motoru, dan, nigde nikog, sečemo mrak kao nožem. Vidim u nedogled mislim. Uliva poverenje.

 

U motel stižemo u pola 11. Kilometraža za danas 402.

 

 

Vreo vreo vreo tuš pa u krevet...

 

 

Sutra je ceo dan pred nama i avanture tek slede.

 

[shoyyka 10374 Napisano Septembar 1, 2024]

Podrška puna, entuzijazam vidim kao kod mene iz mlađih dana, samo da se vozim, nikad dosta. Sad se ne mogu naterati, malo ugreje ne mogu... Valjda čekam penziju, još 5 godina, sa umanjenjem, majke im... pst! 

Samo guraj! 

[the_doctor 8090 Napisano Septembar 1, 2024]

Jučerašnji dan je bio pravac Istok - Zapad.

 

 

Sada je vreme ubaciti Jug u igru.

 

. . .

 

Zavrtimo točak sreće.

Zapravo oba.

I još po koji zupčanik, lančanik, kardan... Razumemo se!

 

. . .

U 7 smo već bili za stolom, obavljali doručak.

 

45 min kasnije na drumu.

Jutro je sveže. Sunce već proviruje i hvatamo ga.

 

 

Fotosinteza beše?

Ili sangejzing?

 

. . .

 

Zanimljivo bi bilo za videti one vodopade, mogu nam biti uz put, ali ne one na koje svi idu, mi ćemo na Štrbački buk.

 

Granicu opet prelazimo. Opet pečat, opet imate li šta za prijaviti?

"Samo ženu iza mene!"

"Slobodni ste."

 

U mestu Nebljusi treba da sidjemo sa glavnog puta. Tu se konsultujemo sa navigacijom.

3,5km - 18min do lokacije...

Deža Vu. 

 

"Gospodjo, meni ovo nešto sumnjivo i neproporcionalno? Da ne kažem opet!"

"Ne, ne. Dunja (Zokina koleginica), je tu bila kolima. Ne može biti problem."

Vozimo dalje!

 

Tadaaaaa, nema asfalta više kao što sam i predpostavio.

 

 

Zapišite tamo "osoba koja nije od reči". Rekli smo i opet porekli.

 

Okrenuli se nismo, nastavili jesmo.

 

Jedino što u svoju odbranu imam da kažem je da je Buba ta koja to potpiruje u meni.

Ono, uhvatio sam se pogrešnog društva, znate kako kažu.

 

Ne bih ja verovatno išao dalje da ona ne može. A može!

I to jako dobro.

I eto tako, i eto zato.

 

 

 

Dokle je moglo. Sve nizbrdo.

Do nekog nazovimo proširenja i zaravnjenja.

Treba li da kažem i frazu "nigde nikog"?

 

 

 

Odatle mali pešak i onda ono zbog čega se zapravo isplati sav ovaj rizik.

 

 

Mir, tišina.

Samo zvuk vodopada.

Čuće te ga nakon još koje slike.

 

 

 

 

Prebiram ih upravo i ova izuva.

 

 

Miki, vidi je.

 

 

Dug duge i predhodnog putopisa je izmiren.

Imamo je.

 

 

Biće nam jasno, videvši preko Une, da je Dunja došla sa Bosanske strane, i da do tamo vodi asfalt koji se jasno vidi sa ove naše, Hrvatske, strane.

 

. . .

 

E pa da, zamalo da zaboravim. Video.

Kompletan doživljaj sa sve zvukom.

30 sekundi, ni premalo, ni previše.

 

 

Uredjenom stazicom nazad.

 

 

Jedan zanimljiv detalj uz put.

 

 

Pa onda uzbrdo istom onom "pistom" na glavni put.

 

 

. . .

 

U pravcu našeg sledećeg stajanja, kome se posebno radujem proćićemo vrhunskom etapom za vožnju motora.

 

Asfalt je nov, put je uzak, ali je krivina na krivini. Prelepo.

 

Iz skroz desnog savijanja, ide naglo krivina u levo, te bih morao kao na MotoGP-ju da prebacim težinu kako bih ispratio put.

Top!

 

Pričamo o sledećem.

 

Donji Lapac - Korenica

Putna oznaka 218.

 

 

A potom Korenica - Gospić.

Putna oznaka 25.

 

 

Na malo kolorizovaniji način to izgleda ovako.

 

 

 

Prisećamo se meda sa Karpata. Sve očekujemo i ovde nekog.

Samo bi se s ovima lakše razumeli.

Ovi znaju "naški".

 

. . .

 

Rekao neko Gospić, a odmah pored Smiljan?

Jedan od mojih omiljenih istorijskih likova Nikola Tesla.

Imam od ranije čak i neku, fol, člansku kartu njegovih obožavalaca.

 

Ne bih ovo propustili nikako.

 

 

Bubu ostavljamo kao Rumunski buvljak i krećemo u obilazak.

 

 

Baš izgledamo kao oni hepi turists koje sam vidjao. Natovareni, šareni, svega ima.

 

. . .

 

Informativno, karta 10e po osobi.

 

 

U crkvicu se ne može. Virkamo samo kroz prozore. Sve je unutra uredjeno.

 

 

 

Izmedju crkve i kuće...

 

 

Nastavljamo ka kući.

 

Ispred...

 

 

 

Unutra...

 

Sve je počelo od mačke i elektriciteta koji je nastajao dok je Nikola mazio kao dete.

 

Nikola je bio dete, mačka je bila mače.

 

 

Brojevi svih njegovih patenata.

Ukupno 271.

 

 

 

Koji je vaš ideal?

 

 

Izumi da ne ulazim u detalje.

 

Na dugmence mogu i da se pokrenu. 

Sitan kratak detalj:

 

 

Nacrt brodića koji je plovio po reci dok je Nikola upravljao sa njim sa obale.

. . .

 

Pored kuće je mala prodavnica sa suvenirima kao i Teslin generator za prenos električne energije na daljinu.

 

 

Njega smo imali priliku da osetimo na svojoj koži.

 

 

Puca, grmi, lomi i mi držimo neonke u rukama koje svetle bez da su bilo gde priključene.

Odaljavanjem od izvora neonka bi slabije svetlela.

 

Po izlasku još jedna od izreka.

 

 

Da se uslikamo i sa Nidžom.

 

 

 

 

Zoka me tera da krenemo, mora gasim ovde, pa ću nastaviti.

 

Da li je ovo bilo dovoljno pitko?

Nemamo još mnogo.

[admiki 1686 Napisano Septembar 1, 2024]

pre 23 minuta, the_doctor je napisao:

Jučerašnji dan je bio pravac Istok - Zapad.

 

 

Sada je vreme ubaciti Jug u igru.

 

. . .

 

Zavrtimo točak sreće.

Zapravo oba.

I još po koji zupčanik, lančanik, kardan... Razumemo se!

 

. . .

U 7 smo već bili za stolom, obavljali doručak.

 

45 min kasnije na drumu.

Jutro je sveže. Sunce već proviruje i hvatamo ga.

 

 

Fotosinteza beše?

Ili sangejzing?

 

. . .

 

Zanimljivo bi bilo za videti one vodopade, mogu nam biti uz put, ali ne one na koje svi idu, mi ćemo na Štrbački buk.

 

Granicu opet prelazimo. Opet pečat, opet imate li šta za prijaviti?

"Samo ženu iza mene!"

"Slobodni ste."

 

U mestu Nebljusi treba da sidjemo sa glavnog puta. Tu se konsultujemo sa navigacijom.

3,5km - 18min do lokacije...

Deža Vu. 

 

"Gospodjo, meni ovo nešto sumnjivo i neproporcionalno? Da ne kažem opet!"

"Ne, ne. Dunja (Zokina koleginica), je tu bila kolima. Ne može biti problem."

Vozimo dalje!

 

Tadaaaaa, nema asfalta više kao što sam i predpostavio.

 

 

Zapišite tamo "osoba koja nije od reči". Rekli smo i opet porekli.

 

Okrenuli se nismo, nastavili jesmo.

 

Jedino što u svoju odbranu imam da kažem je da je Buba ta koja to potpiruje u meni.

Ono, uhvatio sam se pogrešnog društva, znate kako kažu.

 

Ne bih ja verovatno išao dalje da ona ne može. A može!

I to jako dobro.

I eto tako, i eto zato.

 

 

 

Dokle je moglo. Sve nizbrdo.

Do nekog nazovimo proširenja i zaravnjenja.

Treba li da kažem i frazu "nigde nikog"?

 

 

 

Odatle mali pešak i onda ono zbog čega se zapravo isplati sav ovaj rizik.

 

 

Mir, tišina.

Samo zvuk vodopada.

Čuće te ga nakon još koje slike.

 

 

 

 

Prebiram ih upravo i ova izuva.

 

 

Miki, vidi je.

 

 

Dug duge i predhodnog putopisa je izmiren.

Imamo je.

 

 

Biće nam jasno, videvši preko Une, da je Dunja došla sa Bosanske strane, i da do tamo vodi asfalt koji se jasno vidi sa ove naše, Hrvatske, strane.

 

. . .

 

E pa da, zamalo da zaboravim. Video.

Kompletan doživljaj sa sve zvukom.

30 sekundi, ni premalo, ni previše.

 

 

Uredjenom stazicom nazad.

 

 

Jedan zanimljiv detalj uz put.

 

 

Pa onda uzbrdo istom onom "pistom" na glavni put.

 

 

. . .

 

U pravcu našeg sledećeg stajanja, kome se posebno radujem proćićemo vrhunskom etapom za vožnju motora.

 

Asfalt je nov, put je uzak, ali je krivina na krivini. Prelepo.

 

Iz skroz desnog savijanja, ide naglo krivina u levo, te bih morao kao na MotoGP-ju da prebacim težinu kako bih ispratio put.

Top!

 

Pričamo o sledećem.

 

Donji Lapac - Korenica

Putna oznaka 218.

 

 

A potom Korenica - Gospić.

Putna oznaka 25.

 

 

Na malo kolorizovaniji način to izgleda ovako.

 

 

 

Prisećamo se meda sa Karpata. Sve očekujemo i ovde nekog.

Samo bi se s ovima lakše razumeli.

Ovi znaju "naški".

 

. . .

 

Rekao neko Gospić, a odmah pored Smiljan?

Jedan od mojih omiljenih istorijskih likova Nikola Tesla.

Imam od ranije čak i neku, fol, člansku kartu njegovih obožavalaca.

 

Ne bih ovo propustili nikako.

 

 

Bubu ostavljamo kao Rumunski buvljak i krećemo u obilazak.

 

 

Baš izgledamo kao oni hepi turists koje sam vidjao. Natovareni, šareni, svega ima.

 

. . .

 

Informativno, karta 10e po osobi.

 

 

U crkvicu se ne može. Virkamo samo kroz prozore. Sve je unutra uredjeno.

 

 

 

Izmedju crkve i kuće...

 

 

Nastavljamo ka kući.

 

Ispred...

 

 

 

Unutra...

 

Sve je počelo od mačke i elektriciteta koji je nastajao dok je Nikola mazio kao dete.

 

Nikola je bio dete, mačka je bila mače.

 

 

Brojevi svih njegovih patenata.

Ukupno 271.

 

 

 

Koji je vaš ideal?

 

 

Izumi da ne ulazim u detalje.

 

Na dugmence mogu i da se pokrenu. 

Sitan kratak detalj:

 

 

Nacrt brodića koji je plovio po reci dok je Nikola upravljao sa njim sa obale.

. . .

 

Pored kuće je mala prodavnica sa suvenirima kao i Teslin generator za prenos električne energije na daljinu.

 

 

Njega smo imali priliku da osetimo na svojoj koži.

 

 

Puca, grmi, lomi i mi držimo neonke u rukama koje svetle bez da su bilo gde priključene.

Odaljavanjem od izvora neonka bi slabije svetlela.

 

Po izlasku još jedna od izreka.

 

 

Da se uslikamo i sa Nidžom.

 

 

 

 

Zoka me tera da krenemo, mora gasim ovde, pa ću nastaviti.

 

Da li je ovo bilo dovoljno pitko?

Nemamo još mnogo.

Samo da vidim jesam li dobro shvatio: spavali ste u Novom, kanjonom Une došli do Hrvatske?

[gebee&co 8218 Napisano Septembar 1, 2024]

Docooo,čitam,i kao da sam tamo.Svaka čast na opisima.

[admiki 1686 Napisano Septembar 1, 2024]

@the_doctorto znači da ste prošli pored mene i nisi se javio da se nešto popije.

Ajde, mlad si, nisi znao, pa ti opraštam.

Sledeći put kad tako nešto uradiš ima da bacim kletvu da ti se ptica pokenja na svježe opranu Bubu. I to rijetko, da se razlije.

Pa ti sam odluči šta ćeš i kako ćeš ubuduće.

[the_doctor 8090 Napisano Septembar 3, 2024]

Hvala na komentarima dobri ljudi.

 

@admiki

Pozivam se na neznanje. 

Nadoknadjujemo naredni put. 

Unapred, hvala na pozivu, rado ću svratiti.

 

. . .

 

Večera gotova, ležim na plaži, svi su već otišli, ležaljke prazne. Talasi udaraju obalu, nazire mi se neka inspiracija, koristim, pa da dovršim svoj referat.

 

. . .

 

Na motoru smo, zujimo ka primorju.

Vrtim po glavi genijalnost Nikole Tesle.

Koliko bi nam svet i okruženje bilo drugačije da se tada imala svest o vrednosti toga što je on plasirao.

 

Tu misao mi prekidaju krivine koje slede. Vraćam koncetraciju na drum.

Gubimo na visini.

Serpentina za serpentinom - probajte ovo kao brzalicu.

 

To znači samo jedno. Spuštamo se ka moru. 

Skoro da mu mogu osetiti miris.

 

Aha, sad ga i vidimo.

 

 

 

Radujem se unapred nečemu što sledi, ujedno, to će biti i moje polurazočarenje. Naknadno o tome.

 

Pre toga ćemo zastati kod vidikovca Prpa. Zanimljiv usputni lokalitet.

 

Na parkingu sama. U sred ničega okolo, praktično nikla iz kamena.

Beležim.

 

 

Malo iznad...

 

Stvar koja se zove Kubus.

 

Ostalo mi je da malo izgooglam o njoj. Naknadno ću - realno verovatno nikad.

 

 

Tu smo.

 

 

Karta na licu mesta možda deluje i zanimljivije. Fotkam.

 

 

 

U daljini vidimo ostrvo Pag.

Prisećam se da mi je poznata So na kojoj je pisalo Solana Pag, plavo bela kutija.

 

 

 

Naša znojava tela, (ovo zvuči kao uvod u afterporn priču, ali nije haha), hladi prijatan vetar koji tamo duva. Prija.

 

Vidite ko vam dole maše.

 

 

 

Sa penjanjem na najvišu tačku, sećate se priče oko horoskopa, morao sam, vetar ozbiljno pojačava.

 

Primećujem da sam sebi upadam u reč dok ovo pišem. Verovatno stručnjaci u belom imaju adekvatnu šifru za to.

Meni, kako god, lepo! 

 

Khm, vetar i vidikovac.

30 sekundi dočaravanja.

Panorama, uživajte.

 

 

Stazicom nazad...

 

 

 

. . .

 

Zajahasmo.

 

Nastavljamo,

Spuštamo se u Karlobag.

Odatle bi po svemu sudeći trebala da bude vrhunska vožnja do Senja kojoj sam se toliko radovao. O kojoj se toliko priča...

 

. . .

 

Zvao sam bata @Nole Bgta juče da ga pitam zašto je moje oduševljenje izostalo. Šta nisam dobro uradio? Toliko se pričalo o tom potezu na Jadranki.

 

Krivine lepe, dugačke, asfalt ima ozbiljan grip. Hajde, tu i tamo malo gužve koja mi je možda omela doživljaj. Pogled na more, da! Ali...

 

Pap. Eto nas u Senju, a ja sam u fazonu: "Šta? To je to?" 

Lepše sam se vozio do Karlobaga svim onim krivinčugama.

 

Ostao je dogovor sa Noletom da se baci potez Starigrad - Karlobag kao popravni. Imamo dogovor!

 

. . .

 

 

Senj

 

 

 

 

. . .

 

Uz još malo lepe vožnje uz primorje sletanje nešto kasnije vršimo u Rovinj. Mesto gde ćemo biti narednih 7 dana i koji neće biti tema ovog pisanija.

 

 

 

I Buba ima adekvatan tretman.

 

 

 

. . .

 

Red plaže, red ležaljki, red kupanja...nije nešto što me ispunjava na max kao savijanje motora po oštrim krivinama, kroz lepu prirodu, pogotovo.

 

Ovo je za gospodjin gušt.

Draga, uživaj!

 

. . .

 

Biće tu kratkih ekskurzija do Poreča...

 

Obilaženja okolnih polja maslina...

 

Limskog kanala.

 

Pule...

 

Pulske Arene, dabome.

 

Jedna za druga @Marko05.

 

 

 

Ali otom' potom o ostalom...

 

. . .

 

Sa ovom slikom bih završio ovo pisanje. Zahvalio se na pažnji i čitanju. 

Slike generala Frižidera sa putnim ordenjem naknadno. Za njega nismo našli mesta prilikom pakovanja.

 

Ustupam prostor za reakcije i po koju vašu reč...

 

Ćao!

[gebee&co 8218 Napisano Septembar 3, 2024]

Ja,kao i uvek.....uživao.

[admiki 1686 Napisano Septembar 3, 2024]

Mislim da gledaš to sa pogrešne strane. Ako ti put prođe u trenu, znači da si toliko uživao u njemu da si izgubio pojam o prostoru i vremenu.

[Marko05 5610 Napisano Septembar 3, 2024]

3 hours ago, the_doctor said:

Jedna za druga @Marko05.

 

Хвала брат.

Пратим све и уживам у сваком новом посту.

Имам осећај да се и ја возим са вама.

Само тако настави.

Боже здравља па да се прави нека заједничка вожња.

[Nole Bg 5635 Napisano Septembar 3, 2024]

Ubedjen sam bata Doco da bi ti mnogo bolje prijalo da si otisao na drugu stranu prema Starigradu, ali tebe je put odveo u tom smeru i znatno brze se vozi na tom delu, jer su duze i brze krivine. Ja to obicno u komadu vozim i jedan sam od velike većine kome se prica o krivinama skoro pa zavrsava ovde. Siguran sam ako odvezemo ovo zajedno u komadu da menjas mišljenje

Poslato sa ELI-NX9 pomoću Tapatoka

[misa-pei 6185 Napisano Septembar 3, 2024]

Baš, baš lep putopis i dobre fotke. Uživancija, sve u svemu, Hvala, Doco!

[Tumbe 3437 Napisano Septembar 3, 2024]

Extraaa. 

Definitivno sam od onih kojima nikada neće biti dovoljno HR primorja. (Opštepoznato).

Tako da mi prija vaše putovanje kao da i sam učestvujem.

Ali tvoj stil pisanja daje specifičnu "boju"... Produbljuje užitak. 

Samo napred...

[Milan81 179 Napisano Septembar 5, 2024]

Ajde dolazi vise da se vidimo, dosta je bilo putesestvija i pisanija. 

[the_doctor 8090 Napisano Septembar 7, 2024]

Unapred se izvinjavam na smetnji. 

 

Kratak info, da ispoštujem proceduru i formu.

 

 

 

Magnetići su se umnožavali kroz tačno 1900km vožnje unaokolo po HR i poslednjih skoro 640km u cugu do kuće, i s ponosom dodeljeni frižideru na dalje staranje.

 

Kako zapažamo postaje premali, prebrzo ga popunjavamo. Hvala Bogu da je tako.

 

 

. . . 

 

 

Lepo je proputovati, svašta videti, ali kući je definitivno najprijatnije.

Jedan je dom i naš krevet je, ipak, naš krevet. 

 

Do narednog, nadam se najskorijeg, putovanja... 

[Atorn 3717 Napisano Septembar 7, 2024]

pre 15 minuta, the_doctor je napisao:

Kako zapažamo postaje premali

Hoće to s godinama 

[kick88 81 Napisano Septembar 8, 2024]

Odlicna tura. Malo problematicna u spicu sezoe zbog granica (sada u septembru bi bila prava stvar, dok je jos relativno dugacak dan).

Da li je smestaj u Rovinju sa bookinga? Pitam jer deluje malo izvan grada, pa moze biti dosta jeftinije...

[the_doctor 8090 Napisano Septembar 8, 2024]

@kick88

Hvala! Imaš ih još raznih na predhodnim stranicama ove teme. 

Jeste. Nadjosmo preko bookinga. A onda ih kontaktirali mailom i dobismo još povoljnije skoro 100e.

Obod Rovinja. Meni leglo savršeno što je tako.

[kick88 81 Napisano Septembar 8, 2024]

Za motor nije problem ali je za auto zgodnije malo van grada

[the_doctor 8090 Napisano Octobar 13, 2024 (promenjeno)]

Ako bi se kao pisac ovih redova osvrnuo na kvalitet svog pisanja jedno od merila su reakcije koje dajete na kraju teksta. 

Analiziram.

Svaki put oko 20ak, i malo preko. Reklo bi se "prosečno".

Nije loše biti prosečan, mislim se.

To je ono kad si na pola.

Ni tamo, ni vamo.

Igla koja na vagi stoji uspravno, baš na sredini.

Ukoliko se zagrebe malo dublje, pa pogledamo koliko pregleda dobije ova tema nakon svakog putopisa: eee onda svatiš da je stvar i malo bolja od onoga kako se na prvu činilo. Nisu valjda ludi da se svaki put vrate ako štivo ne valja!? Hrabrim se.

Oštrim tastaturu.

Članovi koji ovde svraćaju se ponašaju voajerski. Samo gledaju, čitaju i ne oglašavaju se.

Inkognito.

Poštujem.

E pa voajeri i vi ostali dobri moji koji plaćate svoje karte fer, nizam nove redove, pa izvolite.

Dan se skratio, temperature su niže, stoga i avantura mora biti u skladu sa tim.

 

Dan je počeo uz knedle. Madre pravila dan ranije, pa spakovala. 

 

Od kad je tetka prodala foru da se jedu ćelave, bez prezli, uz šećer i pavlaku, nikad ih više nisam drugačije jeo.

 

Šećer natera šljivu da pusti sokić. Preko toga dodje pavlaka koja bude ofarbana i "marinirana" istim.

Kombinacija top!

 

 

 

 

Nema mrštenja. Probaj pa komentariši. 

 

Privodim poslednje zalogaje kraju, sve uživam. Valjalo bi sve ovo još danas začiniti nekom vožnjom.

Uželeo sam se vožnje.

Gospodja je za.

 

"To do" kaže Zagajička brda - istražiti.

Loading...

Uklapa se, stižemo sve to do mraka.

 

. . .

 

Kroz grad do Pančevca, preko mosta, Pančevo, put Bavaništa, odvajanje za Dolovo i Mramorak. 

Pospešujemo zaravnjenju zadnje gume. Ravno sve kao tepsija. Dosadno.

 

Prvi znaci raja za oči nastupiše u prirodnom rezervatu Kraljevac nadomak Deliblata.

 

Pauza uz baru. Koji slatkiš iz kofera, malo vode...

 

 

Potajno iznad nas viri čeeeka.

Hajmo.

Strmim peščanim putem, pa kroz travu, ne Gorane, nije detelina, trava.

Ne ta trava.

 

Gospodja uživa u pogledu. Da ja obavim što se mora.

 

. . . 

 

 

I nesvesno Zoki upropastih panoramski snimak.

Brzisnka montaža je za bolji doživljaj situacije iz njenog ugla.

 

 

Šta je tu je..što udje, mora i da izadje - objašnjavam. 
 

Virnuh i ja sa čeke.

Prelepo.

Fotkam, dabome.

 

 

 

 

Avantura sledi tek nakon što uskim putem zagazismo kroz rezervat prirode, svima poznat, Deliblatska peščara.

 

Vozimo potez Čardak - Šušara.

 

 

Ovo je od prilike najbolje stanje puta. Ostatak je šaren. Samo pesak, blato, kamenje ili mešano sa ostacima nekadašnjeg asfalta.

 

Vozimo 50, 60, a onda u kočenje. Prva. Pa polako preko džombi.

 

Onda opet razvlačenje: prva, druga, negde i treća. Apsolutno sami.

Mimoišli se sa svega jednim autom.

 

Mirisi već opijaju. Koliko nam ovo fali u onako zagadjenom gradu.

Nismo ni svesni šta dišemo dok ne osetimo ovu svetinju ovde i ne uporedimo je sa...

 

E pa dobro, presekosmo šumicu, spuštamo se u mesto Šušara. Čuj spuštamo, ravno sve.

 

Konsultujemo se sa mapom i nastavljamo kroz šumu peščanim putem. Svugde uz put su crvene table na kojima piše "Zagajička brda". Ne može se promašiti.

 

Ili može!? Može!

 

 

 

Motor pod peščanim tlom leluja kao da pleše. Videti gornju sliku, donji levi ugao, put.

Procenjujem da brzina mora biti osrednja. Presporo glavi, prebrzo mnogo djida levo desno...da ne padnemo. Ide.

 

Prelazimo na utabaniji prteni put.

Zoki se svidja priroda i okolina.

Gotivi ove naše avanture, kaže.

 

 

 

Iza šumarka dobismo prve nagrade zbog kojih smo ovde.

 

Iza poslednjeg brdašca sledi strmaaaa uzbrdica pravo do Obeliska. Da se ne zezamo, deluje prezajebano, neravno je, strmo, dovoljno dugačko da unosi nervozu neiskunom offroad vozaču, čitaj meni.

 

Puče nešto u glavi, odvrnuh gas, možemo mi to. Zoka dok je izgovorila: "a da ja ipak sidjem" već smo krenuli u uspon. 

R, r, r, r...grokće Buba, dozirem gas, opet osećajno sa brzinom, osetim da se podiže prednji kraj, labavi mi volan, nema stajanja, naginjem se napred, kažem Zoki da me prati, eto mi je na ledjima, isterasmo ga gore.

Smeje se Zoka na sav glas.

Krivo mi što to nismo snimili, bilo je to preludih 40ak sekundi.

 

 

 

Tadaaaaa!

 

Pokušao sam na karti da označim kuda smo prošli. Nemoguća misija.

Google maps ne kapira tu rutu ni kao opciju.

 

Gore omanji skup ljudi, uživa u prizoru. Kulturno se izvinim na napravljenoj buci. Nema problema.

 

Prilazi čovek, počesmo priču oko GS-a. Nije prošao minut priče skapirasmo da se znamo.

Naravno, odavde sa foruma.

 

Kolega @srbac i ja.

 

Onomad još reče vozi isti motor kao što je moja Buba. Razvezli smo priču, Zoka gleda, nije joj ništa jasno.

 

Pozdrav za kolegu, susret je bio prijatno iznenadjenje.

 

Sad već možda i mogu reći gore.

Dakle,

Gore to izgleda ovako.

 

Princeza, i moj balansero, je kao i uvek našla gde će da smesti svoju lepu pozadinu.

 

Ptičica!

 

Gore je par klupica u igri. Odmoriće, a ja odoh malo da prodivljam po okolini.

 

 

 

U povratku, pred kraj snimka, tik kod crvene table se vidi taj strmi deo puta koji je bio baš čupav za izvući.

 

 

Još slika okoline iz mog solo obilaska.

 

Žutiš preovladava. Jesen potvrdjuje svoje prisustvo, kao da najavljuje šta nakon nje sledi.

 

Ćao Zoko!

 

Ćao Miki!

 

U dolasku smo se već psihički pripremili da opet prolazimo u povratku isti onaj zahtevni put, ali je kolega Srbac izvukao situaciju.

Rekao da kroz atar, s druge strane, ima svega 15ak minuta vožnje do asfalta što i koristimo, na uštrb avanture, kako bi pre mraka i zime stigli kući.

 

Sljuštih svoj Pepsić, pa polako put pod točkove.

 

Kažu meteorolozi da nam sledi duga i hladna zima. Ako pola odbijem, jer im ne verujem, drugu polovinu ću nivelisati sa razgledanjem ovih i sličnih slika gde smo sve bili ove sezone i uživali pun gas.

 

Spakovasmo vrhunsko uživanje u ispod 200km i za jedno popodne.

 

Hvala na čitanju i živeli!

Promenio Octobar 13, 2024 član the_doctor