Jump to content

Moto Zajednica

Kojekuda po Srbiji - sabrana dela

Recommended Posts

  • Drug član, 1776 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R1250 GSA

Nedaleko od tvrđave koju sam pretstavio u nekoliko zadnjih postova, nalazi se skromna crkva posvećena Svetom Luki koju je sredinom 15. veka podigao despot Đurđe Branković.

 

Najstarija pravoslavna bogomolja severno od save i dunava, prevashodno je značajna zbog svoje istorijsko-dokumentarne vrednosti i ima status spomenika kulture od izuzetnog značaja.

 

Pominje se 1486. i 1502. godine kao grobna crkva sremskih despota Stefana i Jovana Brankovića. Razrušena i zapustela 1502. godine posle turskog osvajanja Srema, dvaput je obnavljana, početkom 18. i krajem 19. veka.

 

Takođe je poznata po svom bogato rezbarenom baroknom ikonostasu, nastalom pre 1780. godine koji u celini zatvara prostor između naosa i oltara. Nažalost, unutrašnjost ove crkve nikada nisam uspeo da vidim uživo jer kada god bih došao, uvek bila zatvorena.

 

20201212-135245.jpg

 

20201212-145636.jpg

 

20201212-145725.jpg

 

20201212-145953.jpg

 

20201212-145923.jpg

 

  • Sviđa mi se 6

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1776 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R1250 GSA

Dok smo još uvek u Kupinovu, spomenuo bih i Srpsku pravoslavnu crkvu posvećenu Svetom Duhu. 

 

O Kupinovu, kao i o njegovoj crkvi sačuvano je dosta istorijskih izvora. Smešteno na levoj obali reke Save kod Obedska bare, jugozapadno od Beograda, Kupinovo je u srednjem veku bilo u posedu ugarskih kraljeva koji su ga dodelili despotu Stefanu Lazareviću, a potom je bilo u rukama despota Brankovića. Turci su ga osvojili i zapalili 1521. godine.

 

Obnovljeno Kupinovo razvijalo se i u novijoj istoriji. Početkom 19. veka meštani su otpočeli sa pripremama oko izgradnje novog hrama. Ugovor o izgradnji crkve, sklopljen 1802. godine, nije realizovan. Sačinjen je 1810. godine novi ugovor sa zemunskim graditeljima Mihailom Sajdlerom, Andreasom Hintermajerom i cimermajstorom Johanom Majerom, koji su 1814. godine završili hram posvećen Svetom Duhu. Za obnovu crkve 1835. godine angažovan je novosadski cimermajstor Stefan Lang.

 

Crkva je minirana i teško oštećena u Drugom svetskom ratu u akciji masovnog razaranja pravoslavnih bogomolja u Sremu. Crkva je sačuvana kao ruševina bez zvonika i zapadnog dela naosa. Danas predstavlja spomenik kulture od velikog značaja i njena obnova je u toku.

 

Cacsd.jpg

 

463454.jpg

 

Izgled Crkve Svetog Duha pre početka obnove.

 

4631246.jpg

 

Trenutni izgled Crkve Svetog Duha (u toku obnove).

 

20200830-185154.jpg 

20200830-184813.jpg

 

20200830-184522.jpg

 

20200830-184913.jpg

 

20200830-184925.jpg

 

20200830-185048.jpg

 

  • Sviđa mi se 4
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1776 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R1250 GSA

Beograd ima 13 jezera. Neka su i danas aktuelna, a neka zaboravljena. Na dvadeset petom kilometru od Beograda, avalskim putem (Ralja ring) :) stiže se u vikend naselje Trešnja. Tu se nailazi istoimeno jezero.

 

Trešnja je veštačko jezero koje je, kažu, izgrađeno posle rata kao rezervoar iz kog bi se uzimala voda u slučaju da požar zahvati šumu koja se prostire na 180 hektara. Međutim, od prvog dana, jezero dužine 150 i širine 30 metara, postalo je omiljeno izletište i kupalište Beograđana, ali i stranaca.

 

Imalo je i 1982. godine zapaženu ulogu u antologijskoj sceni u filmu "Maratonci trče počasni krug". Od vremena kada se Kristina brčkala, jezero je postalo pliće dva metra zbog mulja koje se u njemu taložilo. U blizini postoje i tri izvora vode, ali ih je teško naći.

 

Nekada luksuz, danas ruševina. Hotel na obali jezera svedoči o dve činjenice. Jedna je da se nekada ozbiljno razmišljalo da to mesto postane turistička destinacija, druga da u to izletiše ništa nije uloženo preko 30 godina.

 

20200402-134831.jpg

 

Dok se neko ne seti da očisti jezero i sredi obalu, oni koji žele da pobegnu od grada i buke, uvek tu mogu da nađu malu, skrivenu oazu mira, ali... ukoliko dođu radnim danom, jer vikendom je haos.

 

jtr.jpg

 

20200402-135531.jpg

 

20200402-135642.jpg

 

20200402-140030.jpg

 

20200402-135627a.jpg

 

20200402-141033.jpg

 

  • Sviđa mi se 10
  • Hvala 2
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1776 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R1250 GSA

Jedna od destinacija do koje redovno "skoknem", pogotovo na početku i kraju sezone je naravno, Kosmaj.

 

Kosmaj je planina u Srbiji, u okolini Sopota i Mladenovca. Posle Avale (506 m) je najniža planina u Šumadiji sa svojih 626 m nadmorske visine. Iako je Kosmaj niska planina, ipak svojim izgledom u vidu ostrva dominira u ovom delu niske Šumadije. Naziv Kosmaj nastao je od keltske reči cos (šuma) i predindoevropske reči maj (planina).

 

Čitav pejzaž je pod vegetacijom. Naime, strmije strane obrasle su šumom dok su blage padine pod travnatom vegetacijom. Ako se nekom od staza zaputite dublje u šumu nemojte da se iznenadite ako ugledate i krupniju divljač, kao što su srndaći, zečevi, a ako imate malo više sreće, možete da ugledate i lisicu. Bez brige, nekada su Kosmaj nastanjivali i vukovi, ali proširenjem urbanih područja oni su nestali sa planine. Dakle, dokle god ne eksperimentišete sa pečurkama, na Kosmaju ste savršeno bezbedni. Na planini, prema podacima Ekološkog društva Kosmaj iz Sopota, postoji 95 izvora pitke vode, 551 vrsta biljaka i čak 300 vrsta gljiva.

 

Nastaviće se...

 

20200320-160236a.jpg

 

20191028-133327b.jpg

 

20200320-155637.jpg

 

20191028-131537.jpg

 

20191028-132303.jpg

 

20191028-132542.jpg

 

DJI-0050.jpg

 

  • Sviđa mi se 10
  • Hvala 2
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1776 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R1250 GSA

Jedan od manastira koji se nalazi na obroncima Kosmaja je Manastir Tresije. Pre samo nekoliko godina izazvao je pravu lavinu interesovanja velikog broja ljudi, jer su meštani tvrdili kako se na zidinama samog zdanja ukazala Bogorodica.

 

Manastir Tresija na Kosmaju podigao je despot Stefan Lazarević veruje se u narodu, ipak postoje podaci da je on podignut još krajem 13. ili početkom 14. u vreme kralja Dragutina, a da je samo obnovljen u vreme despota Stefana, početkom 15. veka.

 

Ova svetinja pominje se 1560. godine, kao manastir Svetih Arhanćela pod imenom Tres, koji je imao 12 monarha. Ovaj manastir je uništen u 17. veku od Turaka i tada su kaluđeri spašavali živu glavu i nešto od imovine. U manastir Hopovo donet je 1641. godine jedan Psaltir iz manastira Tresija, koji je kasnije prenet u Hilandar gde se i sada nalazi.

 

Razrušeni manastir obnovili su 1709. godine rakovački kaluđeri sa igumanom Visarionom. O toj obnovi svedoči natpis uklesan u kamenu levo od ulaznih vrata današnjeg hrama. Manastir je konačno onovljen 1950. godine. Novi konak počet je 14. septembra 1991. kada je osveštan kamen temeljac donet sa Svete gore, koji je položila kneginja Jelisaveta Karađorđević.

 

Nastaviće se...

 

kosm.jpg

 

20200402-145741.jpg 

20200402-145936.jpg

 

20200402-150054.jpg

 

20200402-150137.jpg

 

5498846374.jpg

 

20200402-145814.jpg

 

20200402-150516.jpg

 

  • Sviđa mi se 8
  • Hvala 1
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1776 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R1250 GSA

Istorija kaže da su Kosmajci bili izuzetno vešti i hrabri ratnici. Učestvovali su u Kosovskom boju 1389. godine, a pisana predanja govore da je Stojan Popović na Kosovo poveo 400 ratnika, a vojvoda Duča 80 konjanika. Legenda kaže da se pod Kosmajem rodio i veliki srpski junak Ivan Kosančić.

 

Kosmajci su u 18. veku u tursko-austrijskim ratovima bili na strani Austrije. Prva ustanička puška protiv Turaka začula se u Drlupi 1804. godine kada je ranjen čuveni dahija Aganlija. Kosmajci su bili verni saborci Milošu Obrenoviću u Drugom srpskom ustanku. Učestvovali su u srpsko-turskom ratu 1876-1878. godine kao i u balkanskim ratovima.

 

U Prvom svetskom ratu Kosmajci su imali značajnog udela u bitkama na Ceru i Kolubari. U Drugom svetskom ratu na području Kosmaja delovao je čuveni Kosmajsko-posavski partizanski odred.

 

Zaštitni simbol Kosmaja je spomenik podignut borcima palim u Drugom svetskom ratu, delo arhitekte Bogdana Bogdanovića. Kada se Kosmaj ugleda izdaleka, njegovi kraci koji vire iznad krožnji drveća dominiraju panoramom. Spomenik je podignut 1971. kao sećanje na žrtve i borbu Kosmajsko-posavskog partizanskog odreda, a u to vreme je predstavljao veliki umetnički otklon od dotadašnjih dela koja su više naginjala ga socrealizmu. Spomenik je svojevrsni znak raspoznavanja Kosmajskog kraja i cele Šumadije, sa kracima koji simbolizuju slobodarsku iskru.

 

VEČNA IM SLAVA I HVALA!

 

Nastaviće se...

 

20191028-132006a.jpg

 

DJI-0030a.jpg

 

DJI-0024b.jpg

 

DJI-0025b.jpg

 

  • Sviđa mi se 9
  • Hvala 3
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1776 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R1250 GSA

"Doš'o švaba sve do Ralje, a od Ralje ne mož' dalje..."

 

Na pomalo skrivenom vrhu Kosmaja nalazi se mala, skromna, spomen kosturnica. Njena veličina ne odgovara herojskom delu onih koji tu počivaju, ali je napravljena od dugotrajnog kamena sa namerom da odoleva zubu vremena i u narodu čuva sećanje na boj na Kosmaju – po mnogima odlučujućem i prelomnom za Kolubarsku bitku.

 

Druga Poćorekova ofanziva počela je u kasnu jesen 1914. g. Pripremana je mnogo temeljitije i opreznije, pa je davala rezultate. Srpska vojska se hrabro branila, ali je ipak morala da se povlači. Beograd je i pored velike borbe pao, ali nova linija odbrane uspostavljena je na Kosmaju, a jedinicama Komande odbrane grada Beograda i pridodatom Timočkom divizijom rukovodio je Gvozdeni (general Mihailo Živković). Svi su znali da za ovog potomka Hajduk Veljka Petrovića ne postoji predaja, a još je bio „svež“ u pamćenju i njegov odgovor od 22. septembra 1914. g. zapovedniku austro-mađarskih snaga zemunskog regiona, general-majoru Gustavu Golji koji mu je poslao ultimatum o predaji Beograda. General Mihajlo Živković, komandant odbrane Beograda primio je tada neprijateljskog izaslanika, saslušao depešu i na nju imao samo jedan kratak odgovor koji je Evropu ostavio u neverici. Doslovce mu je rekao: "Idi bre u pi*** materinu!".

 

Žestoke borbe otpočele su 6. decembra 1914. g. koje su se uglavnom vodile prsa u prsa, bajonetima i bombama. Poćorekovih 60 bataljona pokoušavalo je da probije odbranu i zađe iza leđa glavnini srpske vojske, ali u tome nisu uspeli. Borbe su vođene tri dana, ali je srpska odbrana izdržala i ostala na Kosmaju.

 

U ovoj presudnoj bitki izginulo je dosta srpskih vojnika, ali žrtva nije bila uzaludna: srpske snage krenule su u kontraofanzivu preko Kolubare. Ubrzo, u završnoj fazi Kolubarske bitke oslobođen je i Beograd koji će biti slobodan do oktobra 1915. g.

 

"I samo dotle, do tog kamena,
Do tog bedema —
Nogom ćeš stupit možda, poganom!
Drzneš li dalje? … Čućeš gromove
Kako tišinu zemlje slobodne
Sa grmljavinom strašnom kidaju"

 

Danas, bela mermerna tabla sa uklesanim stihvima pesnika Đure Jakšića podseća na veličanstveno delo onih koji su ostali da tu večno leže, a nama ostaje u amanet da ih pamtimo i spominjemo.

 

VEČNA IM SLAVA I HVALA!

 

Nastaviće se...

 

Capturesk.jpg

 

20201020-164942a.jpg

 

20201020-164953a.jpg

 

20201020-165014a.jpg

 

  • Sviđa mi se 11
  • Hvala 4
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1776 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R1250 GSA

Šumske doline Kosmaja vekovima kriju tajne Svete gore despota Stefana Lazarevića, koji je na pitomoj šumadijskoj planini stvorio poslednje utočište za pravoslavne monahe, učene ljude i umetnike koji su prevaljivali hiljade kilometara sklanjajući se od osmanske najezde. Početkom 15. veka oni stižu u despotovinu Srbiju iz celog Istočnog rimskog carstva, iz Sinaja, Male Azije, manastira i skitova Atosa natovareni knjigama i relikvijama.

 

Nedaleko od Beograda, Manastir Kastaljan (Kasteljan) nalazi se na severoistočnoj padini Kosmaja u selu Nemenikuće, posvećen je Svetom Đorđu.

 

Podignut je verovatno u 13. veku na temeljima rimskog kastruma iz 2. ili 3. veka u vreme kralja Dragutina što svedoči crkva koja pripada raškoj arhitektonskoj školi. Obnovio ju je despot Stefan Lazarević u 15. veku dodajući joj kupolu. Crkva je najstariji deo manastirskog kompleksa koga još čine trpezarija i konak.

 

Trpezarija je iz 15. veka sa prizemljem i spratom. U trpezariji je nađena nadgrobna ploča iz 1332. godine koja svedoči o starosti ovog zdanja, ali je ona odneta. Konak je nešto mlađi od trpezarije sa prizemljem-odeljenjem za smeštaj putnika i spratom.

 

Ceo manastir je porušen krajem 17. veka. Krajem šezdestih i početkom sedamdesetih godina 20. veka manastir je bukvalno otkopan. Tom prilikom pronađena je časna trpeza sa urezanim likom jelena i fragmenti fresaka, što govori da je manastir nekad bio živopisan.

 

U toku Prvog svetskog rata u okolini manastira Kastaljan otpočeo je odlučujući kontranapad Timočke divizije u Kolubarskoj bici. Danas, manastir Kastaljan je u ruševinama, propada neistražen čekajući neka bolja vremena...

 

Iako zabačen i napušten, Kasteljan nije teško pronaći. Po nekom nepisanom pravilu, kada se radi o lokalitetima ovakve vreste i do ovog vodi makadamski put.

 

Nastaviće se...

 

maka.jpg

 

20200704-153544.jpg

 

20200704-145747.jpg

 

20200704-150152.jpg

 

20200704-150457.jpg

 

20200704-150558.jpg

 

20200704-150632.jpg

 

20200704-150754.jpg

 

20200704-150842-edited.jpg

 

  • Sviđa mi se 6
  • Hvala 3
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 2304 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: TRK502X......SVT650X

@yogibear Mislim da bi turistička organizacija Srbije opasno morala da razmisli o svom poslovanju...

 

Sa druge strane polako mi dolazi gnusan nagon da pozovem morona koji mi je pre nekoliko meseci slupao auto (totalna šteta, čovek odlučio da jednostavno ne stane na znak stop) usled koga sam morao da iskoristim deo novca odvojen za Advanture motor za kupovinu drugog auta i da mu se milosne majke načestitam...

 

Zbog ovakvih stvari sam planirao kupovinu novog motora...i jesam kupio nov ali ne advanture klasu :/ 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pre 17 sati, yogibear je napisao:

Nedaleko od Beograda, Manastir Kastaljan (Kasteljan) nalazi se na severoistočnoj padini Kosmaja u selu Nemenikuće, posvećen je Svetom Đorđu.

 

Podignut je verovatno u 13. veku na temeljima rimskog kastruma iz 2. ili 3. veka u vreme kralja Dragutina što svedoči crkva koja pripada raškoj arhitektonskoj školi. Obnovio ju je despot Stefan Lazarević u 15. veku dodajući joj kupolu. Crkva je najstariji deo manastirskog kompleksa koga još čine trpezarija i konak.

 

Jos od vremena kada sam procitao cuvenu knjigu Crveno i Belo od Ranke Kuic fasciniran sam istorijom naziva koji su se zadrzali  i vise vekova. Ako su Rimljani bili tu u drugom ili trecem veku, sadasnji nazvi Kastaljan je vrlo slican latinskom castellum. Da se taj naziv u nasoj verziji Kastaljan zadrzi skoro 1000 godina do srpske drzave je prosto cudo. Koliko je to generacija koje su zadrzale isti naziv za jedno mesto? Izvinjavam se na digresiji.

  • Hvala 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1776 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R1250 GSA

@mick - ništa mi ne pričaj, čega sam se sve nagledao. Mi i turizam... :( Iskreno mi je žao što si imao takav peh. Ali što bi naš narod rekao: ćuti, glava na ramenima. Što se motora tiče, ako si ga planirao i želeo... polako, "pašće" i enduro jednog dana. :)

    

@СајберГастарбајтер - kakva crna digresija, pogodio si u centar. Ne samo nazivi, mene fascinira još jedna stvar a to je kontinuitet pojedinih lokaliteta kroz milenijume. Poput crkve i nekropole u Dićima o kojima ću tek pisati na ovoj temi. Toliki ratovi, stradanja, selidbe, nestajanja, vraćanja... i ustanovi se da je pored sadašnjeg groblja nedavno pronađena (iskopana) crkva iz srednjeg veka, zapravo podignuta na temeljima tumula starim preko 3000 godina. Dakle to mesto ima status svetosti još od praistorije. A kada si već spomenuo "Crveno i belo"... pročitah nedavno da na osnovu DNK analiza, 5-6% Srba deli gene sa Keltima :)

 

  • Hvala 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1776 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R1250 GSA

Manastir Pavlovac nalazi se u kosmajskom selu Koraćici kraj Pavlovačkog potoka, po kome je i dobio ime. Nalazi se na južnoj padini Kosmaja. Predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.

 

Podignut je po naredbi despota Stefana Lazarevića, a manastir su izgradili učenici Rada Borovića (Rada neimara) koji je bio despotov dvorski arhitekta. U manastiru je srpski despot Stefan Visoki 21. novembra 1425. godine izdao "razrešnicu" nekolicini dubrovačkih trgovaca, koji su bili njegovi carinici. Manastir je u ruševinama bio oko 280 godina. Obnovljen je u drugoj polovini 16. veka. Za vreme Turaka u drugoj polovini 16. veka u turskim popisima ubeležen je manastir Pavlovac pod Kosmajem, sa četiri monaha.

 

U Pavlovcu je patrijarh Arsenije Čarnojević služio jednu od poslednjih liturgija pred prelazak sa narodom u Ugarsku 1690. godine. Međutim, bratstvo manastira nije moglo napustiti ovaj Božji dom pa su ih Turci sve ubili a manastir spalili i razorili. Njihove mošti nalaze se u temelju crkve posebno obeleženi.

 

Manastir je obnovljen 1967. godine. Građen je od lomljenog kamena i živog kreča. Sistematska arheološka istraživanja izvršena su 1973-1974. godine. Manastir je posvećen Svetom Nikoli, i to je hramovna slava.

 

mp.jpg

 

20200424-160628.jpg

 

20200424-154704.jpg

 

20200424-153203.jpg

 

20200424-153315.jpg

 

20200424-153436.jpg

 

20200424-153930.jpg

 

20200424-154013.jpg

 

20200424-153620.jpg

 

20200424-154342.jpg

 

20200424-160033.jpg

 

20200424-153203a.jpg

 

  • Sviđa mi se 12
  • Hvala 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1776 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R1250 GSA

Orašac... 

 

Ovo selo u Šumadijskom okrugu severno od Aranđelovca ima vrlo važno mesto u srpskoj novovekovnoj istoriji jer je u njemu 1804. godine otpočet Prvi srpski ustanak, poznat i kao Srpska revolucija. Mesto Orašac je utvrđeno za nepokretno kulturno dobro kao znamenito mesto.

 

Pošto su odmetnuti turski janičari pobili sve istaknute Srbe kojih su se mogli dočepati, preostali uglednici su se okupili u Orašcu na praznik Sretenja Gospodnjeg, 15. februara 1804. godine. Lokalni knez Teodosije Marićević sazvao je skup u jaruzi na svom imanju gde ih turske uhode nisu mogle videti. Okupljeni hajduci, knezovi i sveštenici najposle su za svog "predvoditelja" izabrali Đorđa Petrovića poznatijeg po nadimku Karađorđe ("Crni Đorđe") koji je odmah zatim poveo ustanike i spalio turski han u selu.

 

Mesto istorijskog skupa postaće poznato kao Marićevića jaruga, pošto je Teodosije tu sahranjen 1807. godine. Memorijalna česma u jaruzi podignuta 1954. povodom 150-godišnjice početka ustanka.

 

Ubrzo su ustanici oslobodili veći deo Beogradskog pašaluka. Sultan je poslao Bećir pašu, bosanskog vezira da umiri ustanike i pogubi dahije, ali ni to nije uspelo. Zato sultan, 1805. naređuje novom beogradskom paši, Hafiz paši da uguši ustanak. Međutim Srbi su dočekali pašu i potukli njegovu vojsku u boju na Ivankovcu.

 

Godine 1806, sultan je poslao veliku vojsku iz Bosne i iz Niša prema Srbiji. Ustanici su potukli obe vojske, Bosansku na Mišaru, a Nišku na utvrđenju Deligradu. Ubrzo su zaključili sa Turskom, Ičkov mir. Rusi su nagovorili ustanike da odbiju Ičkov mir jer su započeli rat s Turskom. 1807. Srbi su oslobodili Beograd i počeli s Rusima zajedno ratovati protiv Turaka u Negotinskoj nahiji i pobedili u tri bitke.

 

Srbi su 1809. oslobodili čitav pašaluk i neke delove Bosne i Novopazarskog sandžaka. 1809. su u bici na Čegru potučeni od Turaka zbog nesloge vojvoda. Rusija je s Turskom zaključila Bukureški mir 1812. god. Prema odredbama osme tačke mira trebalo je da ustanici dobiju autonomiju. Ali Srbi na to nisu pristali i već 1813. Turci su sa svih strana napali Srbiju i osvojili je.

 

Karađorđe je sa najuglednijim starešinama prešao u Austriju, a zatim u Rusiju.

 

--------------

 

Spomen kompleks obuhvata skup građevina i spomenika koje su vezane za podizanje Prvog srpskog ustanka u Orašcu.

 

Spomenik Karađorđu je podignut na dvestogodišnjicu od podizanja Prvog srpskog ustanka. Spomenik je visok 3,4 metra i rad je vajara Drinke Radovanović. Prilikom izrade spomenika je korišćen beli venčački mermer.

 

20200813-135854.jpg

 

Spomen-škola je sagrađena 1932. godine i spada u najlepše zgrade ove vrste u unutrašnjosti Srbije. Arhitekta je nepoznat, ali se po stilu gradnje vidi da se zalagao za povratak starog srpskog arhitektonskog stila. Fasadu karakterišu lučno zasvođeni prozori i precizno obrađen granit koji je korišćen prilikom njenog oblaganja. Iznad ulaznih vrata, na beloj mermernoj ploči je uklesan tekst:

 

„Narodna škola - Spomen na ustanak pod Karađorđem u Orašcu. Zahvalna Šumadija podiže ovaj dom za spomen i slavu velikom Karađorđu i ostalim mnogo zaslužnim precima koji 1804. godine na ovom svetom mestu digoše ustanaka i otpočeše veliko delo narodnog oslobođenja i ujedinjenja."

 

20200813-140032.jpg

 

Spomen-česma se nalazi nedaleko od crkve, na lokaciji Marićevića jaruga. Podignuta je 1954. godine na stopedestogodišnjicu od podizanja Prvog srpskog ustanka. U centralnom delu ovog spomen-obeležja se nalaze tri lučno svedene mermerne ploče. Na srednjoj je uklesan tekst: „Na ovom mestu 15. februara 1804. godine je podignut Prvi srpski ustanak“.

 

20200813-141626.jpg

 

20200813-141055a.jpg

 

20200813-141151.jpg

 

20200813-141544.jpg

 

Nastaviće se...

 

  • Sviđa mi se 5
  • Hvala 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1776 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R1250 GSA

U sklopu spomen kompleksa o kome sam započeo u prethodnom postu je i Crkva u Orašcu, podignuta u periodu između 1868. i 1870. godine. Arhitekta crkve je ostao nepoznat. Po dimenzijama crkva spada u manje, ali sa skladnim proporcijama i jednostavnim oblicima.

 

Dodatnu umetničku vrednost crkvi daje ikonostas koji je oslikao Steva Todorović. Na ikonostasu je oslikano 24 ikone na kojima su predstavljeni svetitelji i scene istorije iz Novog zaveta. Na severnom pilastru je postavljena spomen-ploča u čast poginulim u Balkanskim ratovima.

 

20200813-141924.jpg

 

20200813-142421a.jpg

 

20200813-142457.jpg

 

20200813-142519.jpg

 

20200813-142536.jpg

 

20200813-142623.jpg

 

Odmah pored crkve nalazi se i omanji muzej. Koliko se sećam, karta koja se kupuje pored u suvenirnici je imala neku simboličnu cenu. Na fotografijama ispod, nekoliko detalja iz muzeja...

 

 20200813-143903.jpg

 

20200813-143917.jpg

 

20200813-143950.jpg

 

20200813-144456.jpg

 

20200813-144608.jpg

 

Spomen kompleks u Orašcu je veoma lako naći. Dodao bih jedino da bez obzira da li dolazite sa namerom u Orašac ili ste samo u prolazu, vodite računa na putu #151, od Markovca do uključenja na put #27 koji vodi ka Aranđelovcu. Asfalt je uglačan i na pojedinim delovima izuzetno klizav, čak i za automobile! Na mapi sam ga obeležio crvenom.

 

mjar.jpg

 

  • Sviđa mi se 6
  • Hvala 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1776 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R1250 GSA

Da je kojim slučajem knez Mihailo Obrenović te davne 1868. godine znao na šta će mu u budućnosti ličiti jedna od najlepših zgrada tadašnje Srbije, razmislio bi da li da je gradi.

 

Staro zdanje u Aranđelovcu, reprezentativni primer arhitekture srpskog romantizma i remek-delo arhitekte Koste Šreplovića čiji autorski pečat nosi i Kapetan Mišino zdanje u Beogradu, napušteno je i zapušteno, zatarabljeno i zakatančeno. Kao da će katanac i tih nekoliko na brzinu sklepanih dasaka na razvaljenim vratima sakriti našu nebrigu i bagatelni odnos prema vrednom i jedinstvenom nasleđu.

 

Staro zdanje građeno je od 1868. do 1872. godine po zamisli i naredbi kneza Mihaila Obrenovića, a po nacrtu arhitekte Koste Šreplovića. Međutim, nijedan od njih nije dočekao otvaranje zdanja. Knez Mihailo je još na početku radova ubijen u Topčiderskoj šumi, dok je arhitekta Šreplović pao sa skele i stradao tokom završnih radova na fasadi zgrade.

 

Spolja, iako oronula i trošna, fasada još čuva gracioznost zdanja koje je prvobitno bilo zamišljeno kao Dvor Narodne skupštine, ali je zbog selidbe prestonice iz Kragujevca u Beograd postao dvor dinastije Obrenović. Kada je do Aranđelovca stigla pruga, sa njom i gosti, pretvoren je u luksuzni hotel i identitetsko mesto Aranđelovčana. Bio je to sve do ovih naših dana kada je postao razbijena pingpong loptica između finansijske nemoći lokalne samouprave, državne ingerencije (Direkcija za imovinu Republike Srbije) i privatnog investitora sa kojim je raskinut ugovor i objekat je konzerviran.

 

I dok se pod nogama diže višegodišnja prašina, ne možemo ni da zamislimo kako su u holu i dvoranama ove zapuštene lepotice održavani balovi o kojima se pričalo. Na jednom od njih čuveni vojskovođa Živojin Mišić upoznao je i svoju buduću suprugu Lujzu, čiji je deda, građevinar Šulc, bio izvođač radova na Starom zdanju.

 

Dvor Staro zdanje je danas zatvoren za posetioce, jer je zbog ljudskog nemara pretvoren u ruinu i često je na meti lopova i vandala. Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić planirao je da obnovi Dvor Staro zdanje. Boraveći u Aranđelovcu pred kraj 2002. godine, obreo se na terasi dvora i tom prilikom rekao tadašnjem ministru građevina kako „želi da 2004. godine za proslavu 200-godišnjice srpske državnosti hotel bude spreman da primi delegacije“

 

Ja nažalost nikada nisam imao prilike da uđem unutra. Iskreno se nadam, da će moje fotografije spoljašnosti ostati samo uspomena na neko ružno vreme, kada jednog dana Staro zdanje ponovo zablista punim sjajem.

 

20200813-151157.jpg 

20200813-151349.jpg

 

20200813-151500.jpg

 

20200813-151626.jpg

 

20200813-152242.jpg

 

20200813-152404.jpg

 

20200813-152449.jpg

 

  • Sviđa mi se 12
  • Hvala 1
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 4132 postova
  • Lokacija: CH-HR-BiH
  • Motocikl: 2002 K1200RS-1989 XTZ 750 Chesterfield- 1989 XTZ 750 FarawayBlue, 1985 Honda XLV750-RD01

Nevjerovatan odnos prema kulturnoj baštini.
Žalosno

Inače sabrana djela su ti odlična.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk Pro

  • Sviđa mi se 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1776 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R1250 GSA

@el classico - hvala! :takoje: Inače da, koliko sam se samo puta razočarao obilazeći razna mesta po Srbiji. Toliko nam toga dragocenog prosto nestaje pred očima...

 

------------------------------------

 

Dok smo još uvek u Aranđelovcu...

 

Planina Bukulja nalazi se u Šumadiji i jedna je od najviših tačaka ovog dela Srbije. Ova planina je nekada predstavljala južnu granicu do koje se prostiralo Panonsko more, i jedno od njegovih mnogobrojnih ostrva.

 

Planina Bukulja je vulkanskog porekla o čemu svedoči njena geološka građa (izgrađena je od granitnih stena koje u sebi sadrže specifičnu kombinaciju minerala). Geološka građa planine Bukulje uslovila je pojavu izvorišta gazirane vode, koja se koristi u fabrici Knjaz Miloš. Najviši vrh Bukulje je na nadmorkoj visini od 696 metara.

 

U vegetacijskom pokrivaču dominiraju guste bukove šume, po kojima je planina i dobila ime. U podnožju Bukulje se nalaze grad Aranđelovac i Bukovička Banja, dok su na njenim padinama smeštena dva jezera: Garaško jezero i Bukuljsko jezero (Crvena bara).

 

Turistička osmatračnica se nalazi na nadmorskoj visini od 660 metara, visoka je 19 metara, ima 4 terase i dva odmorišta, a na njoj je postavljen i turistički dvogled za panoramsko posmatranje. Ova osmatračnica je jednistvena u Srbiji i sa nje se pruža veličanstven pogled na ceo Aranđelovac, ali i na okolna mesta: Topolu, Mladenovac, Smederevsku Palanku. Sa turističke osmatračnice na Bukulji se mogu videti i planine: Rudnik, Kosmaj, Avala, Gružanske planine, Suvobor, Maljen.

 

Do osmatračnice vodi uzani, krivudavi planinski put. Tog dana mi vreme nije baš bilo u potpunosti naklonjeno, pa je usled slabašne kišice pomenuti put bio poprilično klizav . 

 

20200809-172405.jpg

 

20200809-171324.jpg

 

20200809-172013a.jpg

 

Garaško jezero se nalazi u srcu Šumadije na obodima Bukulje, desetak kilometara od Aranđelovca na putu Aranđelovac-Belanovica-Ljig na nadmorskoj visini od oko 400m. Nastalo je 1976. godine pregrađivanjem reke Bukulje i nekoliko njenih pritoka za potrebe vodosnadbevanja Aranđelovca i okoline.

 

Sastoji se od tri kraka Milićevići, Lekići i Vrbe, koji su dobili nazive po potopljenim zaseocima sela Garaši i Jelovik. Karakterišu ga strme obale sa jedne i pristupačne sa druge strane.

 

Najveća dubina je preko 20 m. Riblji svet je raznolik pa su od bele ribe prisutni klen, crvenperka, bodorka, krupatica, babuška a od plemenite šaran, smuđ, som, amur a štuka drži nezvanični državni rekord sa najvećim primerkom od 19,6 kg.

 

Nedaleko od jezera nalazi se bazen sa ugostiteljskim objektom i sportskim terenima za odbojku na pesku i mali fudbal.

 

aran.jpg

 

20200813-155829.jpg

 

20200813-155917.jpg

 

20200813-160645.jpg

 

20200813-160348.jpg

 

Negde sam već pisao, a kolega @shoyyka je čini mi se to i detaljno"istražio". :)

 

Ako od Garaškog jezera putem #150 krenete dalje prema Ljigu, nailazite na desno skretanje ispred koga je i ovaj putokaz?

 

20200813-161827-edited.jpg  

Uglavnom, ako sam ja tu skrenuo zbog svoje redoznalosti, ne morate i vi. Osim lokalnog seoskog puta (na fotografijama ispod), ništa spektakularno tamo nećete ni videti ni naći. Ko je i zašto postavio znak "Moto izazov" - pojma nemam. Ako je cilj bila zaj****cija, uspelo mu je. :D

 

20200813-161500-edited.jpg

 

20200813-161453-edited.jpg

 

  • Sviđa mi se 7
  • Haha 2
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 3364 postova
  • Lokacija: Arandjelovac-Darosava
  • Motocikl: Blackie

Ma da... prošao tu x puta...ne znam ni kad su postavljali te nove znakove... Pomenuti vidim da ne odskače od ostalih u smislu da je neko naknadno postavio... 

Ili taj ne zna ili se šalio... :neznam:

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1776 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R1250 GSA

Na vrhu Malog Oplenca,na nadmorskoj visini od 347 metara, uzdiže se Crkva svetog Đorđa i Mauzolej kraljevske porodice Karađorđević, bela petokupolna građevina, prefinjenih oblika i materijala, građena u kombinaciji srpsko -vizantijskog stila, a po projektu arhitekte Koste J. Jovanovića, u periodu od 1910. do 1930. godine.

 

Crkva je zadužbina kralja Petra I Karađorđevića, unuka velikog vožda Karađorđa. Jedna od najsnažnijih karakteristika hrama kao građevine je njena unutrašnja dekoracija, rađena u mozaiku koji se prostire na površini od 3.570 m2. Specijalna vrsta mozaičke staklene paste rađena je u Muranu kod Venecije (Italija), dok je mozaik u kompozicije slagan u Nemačkoj.

 

Neverovatnih 15.000 nijansi boja i pozlata četrnaest i dvadeset karatnog zlata na preko 40 miliona mozaičkih kockica, Mauzolej na Oplencu svrstavaju među prvih nekoliko u svetu po površini i po tehnici kojom je mozaik rađen.

 

Na zidovima oplenačkog hrama, na jednom mestu, sabrana su najlepša dela zidnog slikarstva srpske srednjovekovne umetnosti. Mozaičke kompozicije, njih 725, rađene su po ugledu na najlepše freske iz preko 60 srednjovekovnih manastira i crkava sa prostora Srbije i Makedonije.

 

U naosu hrama, prostorom dominira polijelej – centralno rasvetno telo, namenski rađeno za Oplenac. Liven je od sakupljenog pobedničkog oružija sa Kajmakčalana u obliku krune srednjovekovnih srpskih vladara koja je svojim unutrašnjim delom okrenuta naopako – simbolično, u znak žalosti za izgubljenim carstvom na Kosovu 1389. godine.

 

U tišini oplenačkog hrama svoj večiti spokoj našlo je pet vladara dinastije Karađorđević i 24 člana najuže porodice. U dva sarkofaga od venčačkog mermera, na dva počasna mesta u južnoj i severnoj pevnici, na gornjem prostoru crkve počivaju rodonačelnik dinastije – vožd Prvog srpskog ustanka Đorđe Petrović – Karađorđe (1762-1817) i njegov unuk, ktitor hrama, kralj Petar I Karađorđević (1844-1921). U kripti, na pločama od dečanskog oniksa, nalaze se imena još trojice vladara – kneza Aleksandra Karađorđevića, sina Karađorđevog, koji je Srbijom vladao od 1842. do 1858., kralja Aleksandra I Karađorđevića, ubijenog prilikom zvanične posete Francuskoj u Marseju, 1934. godine i kralja Petra II.

 

Kada je Austrougarska okupirala Srbiju, pred zimu 1915. godine, crkva je bila izložena brutalnom pljačkanju – skinut je i odnet bakarni pokrivač sa kubeta i krovova, kao i bakarna ukrasna oplata sa portala. Nestali su i gromobran i zvona. Polupani su mnogi prozori, mermerni stubići i ornamenti. Pod izgovorom da tu može biti sklonjena važna arhiva, okupatori su oskrnavili grobove u kripti.

 

Po povratku u oslobođenu Otadžbinu i stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kralj Petar nije dočekao da vidi svoju zadužbinu konačno završenu. Umro je 16. avgusta 1921. godine, a njegov naslednik, kralj Aleksandar I Karađorđević, lično se starao o njenom završetku.

 

Znalački ukomponovani u ambijent oplenačkog brda, monumentalne spoljašnosti i sa precizno odabranim mestom gde su podignuti, sa bogatstvom filigranske ornamentike i savršenog mozaika, crkva na Oplencu i mauzolej dinastije Karađorđević predstavljaju biser kulturno – istorijskog nasleđa Topole i Oplenca.

 

Nastaviće se...

 

opl.jpg

 

20201021-133314.jpg

 

20201021-133556.jpg

 

20201021-133933.jpg

 

20201021-133940.jpg

 

20201021-134213.jpg

 

20201021-134316.jpg

 

20201021-134325.jpg

 

20201021-134338.jpg

 

20201021-134458.jpg

 

20201021-134614.jpg

 

20201021-134514.jpg

 

20201021-134639.jpg

 

20201021-134801.jpg

 

20201021-134838.jpg

 

20201021-135622.jpg

 

  • Sviđa mi se 2
  • Hvala 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1776 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R1250 GSA

Silazak u kriptu...

 

20201021-135719.jpg

 

20201021-135819.jpg

 

20201021-140012.jpg

 

20201021-140453.jpg

 

20201021-140417.jpg

 

20201021-140850.jpg

 

20201021-140951.jpg

 

20201021-141045.jpg

 

20201021-141322.jpg

 

20201021-141428.jpg

 

20201021-142910.jpg

 

20201021-143008.jpg

 

20201021-142644.jpg

 

U neposrednoj blizini crkve, nalaze se i kraljevski vinogradi.

 

20201021-142402.jpg

 

20201021-142409.jpg

 

Nastaviće se...

 

  • Sviđa mi se 4
  • Hvala 4

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1776 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R1250 GSA

Nedaleko od Crkve Sv.Đorđa na oplencu nalazi se još jedan objekat koji je u sklopu memorijalnog kompleksa - kuća kralja Petra. 

 

Sa početkom pripremnih radova za izgradnju crkve Sv. Đorđa na Oplencu podignuta je takozvana Crkvena kuća 1910. godine, po projektu arhitekte Koste J. Jovanovića.

 

Postavljena kao privremena građevina, odakle će se nadgledati izgradnja crkve, ova zgrada ima šest prostorija namenjenih za rad i stanovanje graditelja, a ispod podrum za smeštaj alata i materijala. Kralj Petar I uselio se u nju od početka sa poslugom, nadgledajući gradnju crkve. Po tome je ova zgrada i dobila naziv „Petrova kuća”.

 

U njoj je stari Kralj uglavnom stanovao sve do 1915. godine, kada je sa svojom Vojskom pošao u strateško odstupanje sa vojskom preko albanskih gudura na Solunski front. Njegov sin Regent Aleksandar dolazio je na ovo mesto iz glavnog štaba u Kragujevcu da podnosi izveštaje o vojnim planovima i operacijama. Dnevničke beleške, koje je Kralj baš u ovoj kući vodio, pune su dragocenih podataka o gradnji crkve, svakodnevnom životu i mnogobrojnom svetu koji je dolazio u Topolu.

 

Danas je u Petrovoj kući likovna galerija, kao i kancelarije „Zadužbine Kralja Petra I Karađorđevića“. Posle smrti Kralja Petra I i njegove sahrane na Oplencu 1921. godine, a posebno posle tragičnog atentata na Kralja Aleksandra I i sahrane u crkvi Sv. Đorđa, mnoge delegacije i poštovaoci polagali su brojne relikvije i znamenja umetničkih i materijalnih vrednosti.

 

Nastaviće se...

 

20201021-143318.jpg

 

20201021-143540.jpg

 

20201021-143737.jpg

 

20201021-143604.jpg

 

20201021-143741.jpg

 

20201021-143717.jpg

 

20201021-143749.jpg

 

20201021-143727.jpg

 

20201021-143753.jpg

 

20201021-143810.jpg

 

20201021-143847.jpg

 

  • Sviđa mi se 5

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1776 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R1250 GSA

Fotografije vezane za prethodni post...

 

20201021-143850.jpg

 

20201021-143854.jpg

 

Na fotografiji ispod: levo je objava rata Srbiji od Strane Austrougrske i desno, ustav Kraljevine Srbije.

 

20201021-143954.jpg

 

20201021-144017.jpg

 

20201021-144025.jpg

 

20201021-144104.jpg

 

20201021-144206.jpg

 

20201021-144132.jpg

 

20201021-144356.jpg

 

20201021-145102.jpg

 

20201021-145228.jpg

 

Nastaviće se...

 

  • Sviđa mi se 15

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Integrisan, 9288 postova
  • Lokacija: Beograd - M.M.Lug
  • Motocikl: Peugeot Satelis250 ...... Honda NC750XD

Vidim da pises, ako nastavi samo :takoje:

Ne citam sad nista, cekam sneg pa uz kafu na tenane stranu po stranu :kafa:

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja