Da bi neke radnje postale rutinske mora da postoji iskustvo, a da bi nastalo iskustvo mora da postoji dugotrajna trenaža, a da bi postojala dugotrajna trenaža dotični mora dovoljno dugo da poživi (i preživi) da bi to stekao, jer ukoliko rano nastrada nema ništa ni od iskustva ni od rutine. Međutim ukoliko neko smatra da je početnik bez iskustva sigurniji u saobraćaju od onog koji godinama (i decenijama) svakodnevno vozi onda je za mene potpuno besmisleno da sa takvima diskutujem. A uostalom ima statističkih podataka koja je kategorija vozača najugroženija i ko najviše strada pa ne bih da ja nešto tu tupim bez potrebe.

Ukoliko svakodnevno motorom učestvuješ u saobraćaju predviđanje postaje rutina i nema nekog bitnog zamora. Problem je kod ljudi koji samo povremeno voze motor i koji prave duže pauze. Pri tome nije toliko ni bitno koliko se prelazi godišnje, nego je bitno da se kontinualno vozi tokom godine, tako da se uvek ostaje u "trenaži".

Danas oko podne krećem se pravo kroz raskrsnicu (mesto Žitkovac) iz pravca Niša prema Đunisu. Ispred mene lagano ide auto koji ne daje migavac (što znači da nastavlja pravo) i pri tome propušta da prođe auto koji mu dolazi s desna i koji ima prednost. Iza mene se isto kreće još jedan auto i onda vidim u retrovizoru kako se iza toga auta pojavljuje jedan koji počinje preticanje i tog auta a odmah pretiče i mene (a pri tome ima uključen desni migavac) i bude mi jasno da će na raskrsnici (ili i pre toga) da skrane udesno (i to preko mene). Brzina oko desetak kilometara na sat, dama (plavuša sa još jednom saputnicom) u momentu dok me pretiče i dok je upravo paraleleno sa mnom kreće udesno (vraća se u "svoju" traku) i mene izbacuje na trotoar. Pošto sam već očekivao ovakvu situaciju nisam bio ugrožen (ivičnjak prema trotoaru je blag i nizak pa sam se tu "sklonio" i sačekao da "dama" prođe), pa pošto je morala da se zaustavi (jer je ispred nje bio auto) lepo je obiđem i kulturno je (Kroz njen otvoren prozor) pitam gde je završila obuku i ko joj je izdao lekarsko uverenje. Pri tome mi je bilo sasvim jasno da svojim postupkom ništa nisam postigao kod dotične, jer je bilo očigledno da ona uopšte nije u stanju da shvati šta je učinila. Tako da u stvari pojma nemam da li je ovo za temu "bahati mamlazi" ili za neku temu "debili na putu". U svako slučaju čuvajte se i gledajte da predviđate poteze onih oko vas, jer ako čekate da se nešto desi uglavnom nećete da imate vremena (ili mesta) za reakciju i spašavanje.

Još kao klinac sam čuo kad stariji pričaju da ako imaš oružje sa dozvolom, da je to isto kao i da ga nemaš (jer mogu da ti ga oduzmu kada god im se ćefne).

Onaj ko menja poziciju na putu mora da proceni da li ne ugrožava nekog prilikom toga i da pre nego što započne tu promenu mora blagovremeno (migavcima) da obavesti one iza sebe o svojoj nameri, a ukoliko je svestan da ima mrtvih uglova mora da tu promenu započne sporo i oprezno (da bi dao vremena i prostora da se izvuče neko ko je već započeo preticanje.

Pojma nemam kako si povezao ovaj regler sa slike 1, ali u svakom slučaju moj ti je savet da to baciš da ne bi napravio neku veću štetu. Nisam uspeo da nađem šemu instalacije za tvoj motor, ali po tvom opisu bih rekao da je u pitanju "dvofazni" alternator pa bi mogao eventualno da pokušaš da povežeš ovaj regler sa slike 2 tako što bi te dve žute žice vezao na bilo koja dva pina u donjem redu, svoju crvenu žicu da vežeš na pin u gornjem redu levo, a masu da vežeš na pin u gornjem redu desno.

ma jeste, nego mnogo komplikovano. Em nemam pare, em bi morao da tražim i neku mnogo višlju ženu (ova aktuelna ne može da dofati nogama zemlju ni na APN kad sedne).

Ova cena više nego džabe. Da imam pare uzeo bih ga ja (kao rezervu ili da ga poklonim nekom bliskom). Srećna prodaja!

Poveži jedan otpornik od oko 150 oma na provodnik odakle dolazi napajanje za poziciju, a njegov drugi kraj na poziciju. Tako ćeš da smanjiš intenzitet svetla pozicije, pa kada pritisneš stop videće se razlika. Možda ćeš morati i malo da eksperimentišeš sa vrdnostima otpornika dok ne dobiješ razliku u osvetljenju koji ti odgovara.

ne treba nikakav rele. Pre svega da li ti je na grlo sijalice dovedena masa a 12 Volti da dolaze na kontaktima (iz razloga što je kod obične sijalice svejedno gde je masa a gde je +12V, a kod LED sijalice je to bitno. U slučaju da je ovo pravilno vezano moguće je da ti nije dobar kontakt te LED sijalice sa kontaktom u grlu (možda je malo kraće telo te LED sijalice pa ne naleže na kontakt), ili si pogrešno zaokrenuo sijalicu u grlu, ili je ta LED sijalica neispravna u delu za štop svetlo. Probaj nekom žicom da na metalnom delu te LED sijalice dovedeš masu, a na oba ona pipka naizmenično da dovodiš 12Volti napona, pa ako sve radi sijalica je dobra.

Ja sam koristio LM kada sam prvi put sipao Castrol, a zatim i kada sam sipao Fuchs, a prilikom zadnje promene (kada sam ponovo nalio Castrol) nisam dodao LM i ne primećujem nkakvu razliku. Međutim nije realno ni da se očekuje neka osetljiva promena, jer taj dodatak služi da očuva klizne površine zupčanika od habanja, a ne da olakša menjanje brzina. U svakom slučaju mislim da je povoljno da se ovaj dodatak koristi.

Ovde se ne priča o tome kako će ko od nas da razmišlja i da reaguje u nekoj situaciji, nego o tome kako treba koristiti kočnice da bi imali maksimalni učinak. Znači čisto tehničko pitanje, a ne psihofizička spremnost onog koji vozi

Ja sam koristio oba ulja (prvo Castrol MTX, a zatim Fuch Titan) i onda sam se vratio ponovo na Castrol (iz razloga što u hladnim uslovima sa Fuch uopšte nisam mogao da pomerim polugu menjača i da menjam brzine dok se ulje ne zagreje u vožnji). Sa Castolom nemam nikakvih problema. Isto ulje koristim i za menjač i za "diferencijal" i dodajem i LM aditiv. Inače je ulje Castrol MTX 75W-140 na sobnoj temperaturi dosta ređe nego klasično 80W-90 (ili Fuch 85W-140 koje je baš gusto).

Ajde mi molim te citiraj taj moj komentar gde sam napisao da si ti rekao da se ne koči zadnjom nego samo prednjom, (ja ne mogu da ga pronađem nikako, atrudio sam se). Inače i ja tvrdim da je prednja kočnica "glavna" a zadnja "pomoćna", a jedino što se sa tobom ne slažemje je redosled upotrebe kčnica. Jednostavno korišćenje zadnje, nakon što je prednji točak već preuzeo skoro svu težinu, nema nikakve svrhe (jer skoro da nema trenja) i verovatno će da dovede do proklizavanja zadnjeg točka.

Ma izvini što sam ušao u diskusiju sa tobom bez mog dovoljnog znanja i iskustva. Ja jedino uspeo da nekako završim pet razreda osnovne škole i u šestom "zašmelcovao" (zabagovao) i tu ostao još par godina pa me oslobodili daljeg školovanja (osnovnu ipak završio kasnije na radničkom univerzitetu), međutim sam za to vreme završio "životnu školu" koja je jača od bilo kakvog formalnog obrazovanja. Tako i ovo oko motora: Što bih se ja maltretirao, čitao i učio bilo od koga, kada za par meseci vožnje mogu sve sam da naučim, a sa još par godina iskustva budem majstor bolji od onih školovanih.

Budi kulturan pa navedi konkretno šta sam to OPET izvrnuo? Ja nisam u svojim komentarima izneo lično mišljenje nego sam komentarisao na osnovu poznatih i dokazanih činjenice iz fizike i mehanike (a priložio sam i ono što se predaje u školi vožnje i rezultate sa testiranja). A ti "prilažeš" isključivo svoje lično uverenje i očekuješ da se svi složimo sa njim? Savane, nije da ja tebi ne verujem, ali sam ipak skloniji da verujem zakonima fizike, a i onima koji su za ovu oblast kvalifikovani (a uzgred budi rečeno i moja iskustva se sa tim podudaraju). I molim te nemoj više da naređuješ ili sugerišeš nekom (u ovom slučaju meni) šta ću ja da radim i da li je to što radim pogrešno ili nije. Ovo ti nije prvi put da to radiš pa te molim da to ubuduće preskočiš i da pričuvaš za nekog kome imaš prava da se ovako obraćaš (ako imaš takvih). Eto, ja sam možda smatrao da ti u svojim komentarima lupaš gluposti, ali to nisam hteo da napišem, niti da ti zabranjujem ili ti sugerišem da to ne radiš, pa nemoj ni ti to da radiš. I opet te molim da (pre nego što nastaviš sa novim komentarima) ipak prvo navedeš konkretno šta sam to OPET izvrnuo?

Savane ili su te pogrešno učili (u šta čisto sumnjam), ili si ti slabo slušao na časovima (što mi je mnogo verovatnije). Ali da te neko uči da je lakše dozirati zadnju kočnicu kada je sva težina već napred i kada zadnji točak već i onako "visi" i gotovo jedva dodiruje podlogu je malo verovatno. Jednostavno, kada već kočimo punom snagom prednjom kočnicom, upotreba zadnje kočnice više nema gotovo nikakvog efekta (osim ako baš želimo da padnemo zbog vrlo izvesnog proklizavanja zadnjeg točka). Već sam više puta rekao da upotreba zadnje kočnice ima svrhu (i da je to bezbedno) samo u prvim trenucima kočenja, odnosno do momenta dok se težište pretežno ne prebaci na prednji točak, kada dalja upotreba zadnje postaje i neefikasna i opasna.

Pa ja nisam tražio da mi veruješ ili da mi ne veruješ i nisam iznosio isključivo svoje mišljenje, nego sam izneo zakone fizike. A da mi stanemo na crtu (istim motorima, pri istoj brzini i na istoj podlozi), pa ti koči samo prednjom a ja ću sa obe? Takvih je proba inače već bilo sasvim dovoljno i sve su se završile istim rezultatom, ali ako ne veruješ ...

Kolega, očigledno mešaš pojmove iz mehanike (statiku, kinematiju, dinamiku). Ovo što ti navodiš vredi samo u momentu dok traje promena (dok UBRZAVAŠ ili dok USPORAVAŠ), međutim potreba za oštrim kočenjem najčešće bude dok se krećemo ustaljenom brzinom (uglavnom većom) i tada ovo što ti navodiš skoro da nema uticaja. I samo još jednom da naglasim da je kod većine motora (dok su bez opterećenja) odnos težine napred/nazad približno 50%, a već kad samo vozač sedne taj odnos se (statički) menja u prilog zadnjeg točka (opet u zavisnosti od same koncepcije motora), a sa suvozačem i sa dodatnim teretom taj je odnos još dosta veći. Dok oštro ubrzavamo to je još više izraženo (dinamički), a dok usporavamo to ide na suprotnu stranu (a veličina usporavanja zavisi i od brzine i od stepena prenosa pri kome kočimo mašinom). Šta god bilo mi u početnom stadijumu kočenja imamo znatnu težinu na zadnjem točku koju možemo ili da iskoristimo za neko usporenje, ili da je ne iskoristimo, a meni jedino nije jasan razlog zbog čega neki insistiraju da ne treba iskoristiti nešto što može da se iskoristi. To bi bilo kao da na motoru imamo šest stepeni prenosa, a mi insistiramo da nam taj šesti stepen nije potreban (a samo iz razloga što ne umemo pravilno da ga upotrebimo).

Sumnjao ili ne sumnjao isto ti se f'ata, ali je to tako po zakonima fizike i tu ne može bilo ko nešto da ti priča ili te uči. Možeš da kočiš samo onim točkom na kom je u tom momentu težina, u suprotnom kočišeš u vazduhu. Što se mene tičenisam ja tu imo šta da izmišljam i da mudrujem, nego sam samo sebe samo uvežbao da to tako radim. Ako kočiš prvo prednjom gubiš onaj deo iskorišćenja kočenja kada je 70-80% težine na zadnjem točku, a koji jedino možeš da iskkoristiš upotrebom zadnje kočnice. A kada kažem prvo zadnja pa prednja, ne radi se tu o sekundama nego o desetinkama sekunde razlike između prednje i zadnje.

Ja uvek kada nešto komentarišem podrazumevam da je to "po pravilu" odnosno da bi tako trebalo, što međutim ne znači da će u realnoj situaciji da se desi da ne možemo tako da odreagujemo zbog raznoraznih razloga. A u ovoj temi je polemika oko korišćenja ili nekorišćenja obe kočnice, pa sam na to i stavio prioritet, a pri tome podrazumevam da bi izbegavanje neke prepreke bilo prioritet. Što se tiče refleksnih radnji moramo da razlikujemo refleksnu radnju koja je posledica prirodne (urođene) reakcije i one koja je posledica obuke (trenaže). Postupanje na osnovu ove prve može da ima i pozitivne, ali i negativne rezultate, a postupanje po ovoj drugoj uglavnom ima pozitivne rezultate. Konkretno, zadnja kočnica ima učinak samo ukoliko je koristimo kao prvu (dok je težina još uvek na zadnjem točku), a čim se težina prebaci napred ona skoro da gubi smisao i prednja preuzima primat. Korićenje zadnje kočnice (kao pripomoč kada je već prednja maksimalno iskorišćena je skoro bez funkcije, jer je u tom slučaju zadnji točak bez opterećenja i vrlo lako prokliza. Znači zadnja i odmah za njom prednja i onda popuštanje zadnje.

Savane, vežbom se postiže automatizacija (sinhronizacija) nekih radnji tokom vožnje i onda tu nema nikakvog mozganja nego se reakcija automatski odvija (kao što recimo ne mozgamo kako ćemo da pritiskamo i puštamo kvačilo prilikm promene brzine, ili kao što bez razmišljanja uključujem migavac, ....). Znači moramo da se potrudimo da neke stvari dovedemo da nam postanu refleksna radnja i onda nam ta radnja više ne oduzima vreme za razmišljanje (mozganje) nego se u momentu primenjuje. Smatram da nije dobro zbog nedostatka znanja (utreniranosti) usvojiti pogrešan (lakši) način za neku radnju, nego treba malo poraditi na tome da se pravilno osposobimo za to što radimo. Upotrebom i zadnje kočnice (uz prednju) sigurno skraćujemo zaustavni put za minimalno 10-20%, što je često razlika između onoga da li ćemo vožnju da završimo kući ili u bolnici ili ...! Prema tome, zalažem se da nešto (što nam stoji na raspolaganju) naučimo da koristimo pravilno, a ne da to izbacimo iz upotrebe jer nismo naučili da ga koristimo. Samo da naglasim da sam se aktivno bavio (a i sada se povremeno bavim) aktivnostima gde delići sekunde odlučuju o mnogo čemu (padobranstvo, letenje na svemu i svačemu, ...) i jedini način da skratiš vreme za reakcije je taj da budeš istreniran da u većini iznenadnih situacija možeš da reaguješ automatski (jer si ih već mnogo puta prošao kroz obuku i vežbe). A najvažnije je da budeš svestan svog znanja (ili neznanja) i svoje osposobljenosti, pa da tome i prilagodiš način bavljenja time čime se baviš. Uostalom neko motorom može sasvim bezbedno da prođe neku trasu za dva minuta, a neko tu trasu ni za pet minuta ne može da prođe.

I na mom motoru je isto tako, a isto i kod par motora od drugara koje sam imao prilike da isprobam. Prema tome ja mislim da je to kod BMW normalna pojava.

Korišćenje (trkačkih) motora na stazi i upotreba (svakojakih) motora u realnim uslovima na putu imaju malo toga zajedničkog. Kada natovarite nekog kruzera saputnikom i prtljagom njemu je 80% težine na zadjnem točku i kočenjem samo prednjom dovodimo se u situaciju da prednji točak odmah proklizne. Takođe i kočenje prednjom prilikom spuštanja niz oštrije serpentine završilo bi neslavno. Uglavnom na putu prilikom vožnje (i u prvim metrima kočenja) težina je na zadnjem točku i zato treba to iskoristiti za usporenje zadnjom, do momenta kada težina pređe napred i kada prednja preuzima primat. To zavisi od motora do motora i od samih uslova na putu u tom momentu. A usvajanje pravila da na putu treba koristiti samo jednu kočnicu je neviđena glupost.