A inače i sam već godinama unazad sa sobom uvek nosim (i preporučujem svima da to čine) mali preklopni perorez (koji nikako ne može da bude oružje), ali koji bar deset puta dnevno za nešto upotrebim i bez njega bih se osećao kao da sam go. Za istu svrhu može da se koristi i neki multitol.

Samo će potpuni debil da ti priđe sa pištoljem toliko blizu da možeš da mu uhvatiš pištolj (i eventualno mu otneš pištolj ili ga barem sprečiš da te pogodi). A čak i u slučaju da uspeš da mu uhvatiš pištolj velika je verovatnoća da ćeš da dobiješ metak. Što se noža tiče, šanse da se izvučeš (i da razoružaš napadača) su neuporedivo veće. U svakom slučaju nož je pre svega oruđe (alat), a ne oružje i nije pogodan ni kao sredstvo za napad, niti za samoodbranu, (osim ukoliko se ne radi o nekom sečivu od barem pola metra dužine).

Na 14 volti još uvek nije dovoljno napunjen. Napuni ga ovaj put do 14,7V.

Pa ne bi smela da bude neka osetna razlika u odnosu na prethodno stanje (znači oko 12,7-12,8V). Tvoj je akumulator očigledno duboko ispražnjen i vrlo je moguće da je i trajno oštećen, ali poušaj nekim "pametnim" punjačem (koji ima program za desulfatizaciju) da ga povratiš.

Ovaj akumulator stavi da se puni dok ne postigne napon od 14,7 Volti, pa nekoliko sati nakon što ga skineš sa punjača proveri napon. Trebalo bi da bude 12,7-12,9 V.

Kada budeš prešao dvestotinak kilometara biće još bolja situacija sa menjačem.

Već par godina unazad planiram sličnu turu (kroz Bugarsku i Tursku, do Gruzije, pa onda preko Vladikavkaza do Mahačkale, pa do Astrakhana i Volgograda, pa do Krasnodara i odatle do Jalte i Sevastopolja, a povratak planiran isto kao i vaš, preko Ukrajine, Moldavije i Rumunije). Međutim uvek se nešto ispreči da ne uspem da krenem (ove godine će najverovatnije moje levo rame morati na nekakav remont jer mi stara povreda skoro blokirala pokrete leve ruke), tako da plan ostaje za sledeću godinu. Ono što sam se raspitivao kod ljudi koji su išli po tom okruženju, ukazuje da je prelazak sa Krima u Ukrajinu veoma nepredvidiva ( i rizična) rabota, kao i kretanje stranaca u delu iza Vladikavkaza prema Kaspijskom moru. Vama želim srećan put, da nije problema sa ramenom mogli bi i zajedno jednim delom puta.

Moj BMW R1100GS (1997., prešao 98.000 km) od zamene do zamene (10.000 km) potroši 0,3-0,4 l (Silkolene Comp 4, 15W-50).

Zna se da je napad najbolja odbrana i bolje ti njega nego on tebe. Prema tome, po kratkom postupku, čim ga uočimo "zolja" u šofer-šajbnu , (a može i od "straga" i s boka).

"Kila" ili litra? Razlika je poprilična.

Sama veća oktanska vrednost ne bi smela da ima uticaja na lošiji rad motora, već se tu verovatno pojavljuje i još neki razlog za takvu pojavu (nečistoća, voda, ...), a problemi kod nekih starijih mašina su se uglavnom pojavili kada se sa "olovnog" benzina prešlo na bezolovni.

Gorivo veće oktanske vrednosti može da se koristi kod vozila koja su predviđena za nižu oktansku vrednost, ali nikako ne sme da se koristi niža oktanska vrednost na vozilima predviđena za višu oktansku vrednost. Propisana oktanska vrednost podrazumeva minimalnu vrednost koja sme da se koristi u tom motoru (kod nekih vozila je tako bilo i navedeno u uputsvu).

Kolega, dao sam sebi slobodu da neke pasuse iz tvog komentara obeležim brojevima i da dam objašnjenje. Ovo obeleženo pod brojevima 1 i 2 ne spada pod pojmom rutine, nego pod pojmom navike (što je veoma različito). Rutina podrazumeva neku proceduru i zasniva se na nekom redosledu radnji i postupaka, a navika se izvršava uglavnom kontinualno (u "komadu") i često nas odvede tamo gde ne bi smo želeli da se nađemo. Kada sam (pre tridesetak godina) promenio stan, veoma često mi se dešavalo da odem na staru adresu (jer sam išao po navici), ali mi se pri tome nije dešavalo da ne zapazim (i da ne reagujem) na pešaka koji namerava da pređe ulicu, ili na auto koji izlazi sa parkinga, ili na nekog ko počinje da pretiče a preblizu je. A deo komentara obeležen brojem tri su upravo stvari koje spadaju pod pojmom rutine i koje (ako ih pravilno savladamo i redovno koristimo) omogućavaju da budemo mnogo brži i u proceni neke situacije, a i u reakciji na tu situaciju.

To šta je pisalo je jedna stvar, a ko zna kakav je to bučkuriš stvarno bio.

Kolega, ti i ja pod rutinom očigledno podrazumevamo potpuno različite pojmove. A za tebe jedan prost primer šta ja (pored ostalog) podrazumevam pod pojmom rutina: Pre par godina pozajmim auto od svoje supruge (na kome je slomljen desni rerovizor) i meni bilo skoro nemoguće da vozim bez tog retrovizora i jedva sam provezao tih nekoliko kilometara po gradu. Poenta je što ja pre toga uopšte nisam ni bio svestan koliko često pogledam u retrovizore, jer se to dešava rutinski i bez razmišljanja. A isto tako rutinski pritiskam i kvačilo i menjam brzine, ili uključujem migavac pred raskrsnicom ili radim još niz stvari (i n samo u saobraćaju) koje se ponavljaju. Kada sam počeo da letim na avionu više od 70% vremena sam trošio u svesno "zevanje" na gomilu instrumenata, a već par godina kasnije se uopšte i ne sećam da sam ih pogledao (a sigurno je da sam ih pogledao nesvesno), a za to vreme sam svesno pratio ono što se događa okolo. Dakle rutina je jenkada se neke stvari ponavljaju (u tehničkom smislu) i kada ih dovedemo do toga da ih odrađujemo po automatizmu, a na taj način nam ostaje dovoljno mogućnosti (i vremena) da pažnju obraćamo na promenljive događaje oko sebe. Osim ako ti ne smatraš da je u vožnji recimo sigurniji onaj ko razmišlja o tome kada treba da promeni brzinu, pa onda pogleda gde mu je ručica menjača, pa traži pravi trenutak kada će da pritisne kvačilo i kada da (i na koju stranu) će da pomeri ručicu menjača, odonog ko sve to uradi za pola sekunde (i pri tome uopšte i ne bude svestan toga što je uradio), a u isto vreme bez pauze prati saobraćaj oko sebe. A inače sam siguran da ovaj moj odgovor (a i bilo kakva diskusija sa tobom) nemaju svrhe, jer se ti u svim temama isključivo trudiš da drugima dokažeš da su glupi i pri tome si spreman da tumačiš šta je neko hteo da kaže (i to na način kako ti odgovara) pa da onda dalje komentarišeš po tom svom tumačenju a ne po onome što je neko stvarno napisao, pa kada ti neko neko odgovori ti onda ladno "zaboraviš" ono što si napisao par komentara ranije i krećeš u novu ofanzivu. Da rezimiram: Rekao sam da se iskustvom i treningom stiče sposobnost da se neke stvari (koje se često ponavljaju) rade rutinski i da nam na taj načinostaje i vremena i mogućnost da pratimo događaje oko sebe i da na njih reagujemo svesno. A ovo podmetanje oko supermena priliči klincima od 13-14 godina, a nikako ozbiljnim ljudima i uz to je i najveći deo ovoga što si napisao u ovom komentaru neviđena glupost (po sistemu kako mali Perica zamišlja "onu stvar"). Ljudi se godinama (i decenijama) obučavaju i treniraju da na neke događaje odreaguju što brže i(i pravilnije) i onda se pojavi neko da se na to popiša i da kaže kako je takva praksa neispravna!? Izvini drugar, ali ti pojma nemaš (najblaže rečeno) o ovome o čemu pišeš i neću više da se upuštam u diskusiju sa tobom oko bilo čega. I samo još na kraju: Kad sabereš 1 + 1 + 1 + 1 -1 + 1 rezultat mora uvek da bude isti (u ovom slučaju 4), ali samo pod uslovom da znaš matematiku. "Rezultat" može da bude različit samo ukoliko sabira neko ko nije savladao osnove matematike. A najgore je to što su upravo oni koji nisu savladali osnovna znanja najglasniji i najuporniji u svojim tvrdnjama da su isključivo oni u pravu.

Modifikator je koštao oko 50 evra (za 5 litara ulja).

Sa tim modifikatorom imam sledeće iskustvo od pre desetak godina (kada sam se aktivno bavio pčelarstvom): Imao sam Land Rover (SIII) i njime sam prevozio pčele na pašu (šest košnica u autu i dvadeset na prikolici). Oterao ja pčele tokom leta na Rtanj i ujesen otišao po njih da ih vratim kući. Noću izvršio utovar (neki kamenit teren sa gadnim nagibima i bočnim i uzdužnim) i dok sam silazio iz te vukojebine otklizne mi auto bočno i karterom zakači stenu i istog momenta se upali sijalica da nema pritiska ulja. Baterijom pogledam ispod i vidim da je karter prosečen popreko u dužini od oko 20 santimetara i u širini od oko 1-2 santimatara i da je svo ulje u momentu isteklo. Kvar ne može da se otkloni do jutra nikako, a ukoliko dočekam jutro sa pčelama na prikolici najebo sam. I rešim da tako krenem kući (oko 60 km) bez kapi ulja. Da napomenem da sam par hiljada kilometara pre toga nasuo taj ruski Univerzalni modifikator jer je mašina već bila stara, pa kao za svaki slučaj da je malo "podmladim". I da ne dužim, stignem kući bez problema, posle skinem i zavarim karter, nasipam ulje i prešao posle tim džipom još četrdesetak hiljada kilometara (dok ga nisam prodao), a da nije bilo nikakvih posledica zbog ove vožnje bez ulja. Međutim smatram da bi upotreba ovog sredstva kod mokrog kvačila sigurno napravilo belaj.

Jok nego je BMW "navučen" na mene.

Ja ga redovno (već oko 60.000km) koristim u menjaču i u finalnom prenosu i ništa se još uvek nije raspalo.

Uopšte ne mora da znači da su dosipali vodu u cisternu, sasvim je moguće da je u pitanju kondenzovana voda koja se nakupila jer cisterna nije redovno "ispitana". Voda (kao teža) legne na dno cisterne i ne bi treblo da u normalnim uslovima dospe u crevo za točenje (jer je odvod za crevo iznad dna), ali ukoliko je pre toga stigla cisterna i naliveno novo gorivo, onda se sadržaj pomešao i .... Ne bi nikako trebalo točiti gorivo na sa pumpe ukoliko nije prošlo bar sat vremena od kada je stiglo novo gorivo. p.s. Ukoliko hoćemo 100% čist benzin, nalivanje se vrši kroz levak preko kojeg je razapeta prirodna jelenska koža. Benzin prolazi bez problema, a voda i sve nečistoće ostaju na ovoj koži. Ovako se sipa gorivo u avione.

Štampar, lično iskustvo koje sam izneo u prethodnim komentraima odnosi se isključivo na moj motor i ne znači da su pojave koje sam ja imao sa različitim gorivima uobičajene za sva vozila. A izneo sam uglavnom sledeće: Prosečna potrošnja mi je najmanja kada sipam MB 95 (bez aditiva) na MOL pumpama. Potrošnja je veća za 5-10 posto kada sipam MB 95 na NIS, OMV, ... (a kod nekih i za 25-30%). Potrošnja je bitno veća (i motor slabije ide) kada sipam 100 oktana ili gorivo sa aditivima. Inače sam ubedljivo najmanju potrošnju i najlepši rad motora imao u vožnji kroz makedoniju sa gorivom od 95 oktana kupljeno na MAK petrol pumpama. Opet naglašavam da sam svestan da to ne bi trebalo da se dešava i da veća oktanska vrednost ne bi trebalo da ima nikakve negativne posledice na rad motora, međutim ovo što iznosim je tako kako jeste, a zbog čega je tako pojma nemam. Inače u vreme one gadne nestašice goriva (1992.-'93.) imao sam privatnu firmu i tri auta (yugo 45, yugo 55 i pežo 405) i često se dešavalo da nema benzina, a da je hitno trebalo na put. U takvim prilikama je u rezervar sipan benzin iz aerodromske cisterne (B100/140 namenjen za sportske avione). Prosečna oktanska vrednost ovog benzina je bila oko 130 oktana i nikada nisam bilo šta primetio negativno pri radu automobila sa oim benzinom.

Bakar ima osobinu da se stvrdne nakon što ga nekoliko puta savijemo, ili sabijemo, ili "izvlačimo", a da bi ponovo postao mekan i savitljiv zagrejemo ga do crvenog usijanja i sačekamo da se ohladi prirodno (ili ga ohladimo vodom). To kod šajbne znači da je bila mekana kada smo je prvi put upotrebili i mogla je da "legne" na podlogu i da izvrši dihtovanje, a nakon nekoliko takvih skidanja i pritezanja više ne može da se sabija i da legne na površinu. Posle ponovnog zagrevanja i hlađenja šajbna će ponovo da bude mekana.

Slažem se sa tobom da veća oktanska vrednost ne bi nikako trebala da ima lošije osobine kod motora u odnosu na nižu, ali i ja u praksi imam slično iskustvo kao kolega. Pre pet godina nalijem 100 oktana (na nisovoj pumpi na auto putu kod Naisa. rezervoar mi bio skoro prazan, bila gužva za 95 oktana i ja nalijem 100. već posle par stotina metara motor se vuče kao da je upola slabiji, a na kraju mi potrošnja sa tim gorivom izašla na skoro 9 litara na sto kilometara. Znam da ne bi trebalo da ima nikakve veze, ali se iz nekog razloga desilo baš tako kao što sam napisao.

Do pre pet-šest godina nisam vodio računa gde sipam (uglavnom bilo na OMV i NIS), a onda par puta sipao na MOL i potrošnja uvek manja za 5-10%! Imam na tel. onaj programčić "Fuel & Costs" i redovno beležim svako punjenje i pratim potrošnju. Nekada se desi da nemam MOL pumpu u blizini pa kupim na neku drugu (najčešće na NIS),i definitivno mi potrošnja bude veća od proseka. Predprošle godine sa drugarima (14 motora) napravimo neku turu oko 760km (tada sam upoznao i Štampara i ĐoleLO) i napravio sam tako plan da smo svi usput tankovali na MOL pumpama. I svi ustanovili da im je potrošnja niža za desetak procenata u odnosu na uobičajenu (nisu ranije sipali na MOL pumpama). Uglavnom mi prosečna potrošnja (tokom leta) bude oko 5,2-5,3l/100km kada uzimam na MOL, odnosno oko 5,7-5,8 na NIS, OMV, ...! A ima i slučajeva da mi potrošnja (posle takovanja kod pojedinih prodavaca) bude i do 9 litara. Kod jednog tankovao namerno tri puta (na različitim destinacijama) i potrošnja uvek 8-9 litara. Dakle po mom iskustvu je MOL na prvom mestu (i to isključivo običan MB 95 bez aditiva), sa aditivima bitno lošiji rezultat (bar kod mene na motoru). A inače sam čuo da se MOL pumpe snabdevaju benzinom iz Mađarske.