Zaboravio sam da napišem i sledeće: Sa prethodnim "punjenjem" rezervora sam sa 6,5 litara prešao svega 43 km! Međutim s obzirom da je to uglavnom bilo u lokalu i uz povremena "jača" ubrzanja i kratke deonice sa većim brzinama, a uglavnom po veoma hladnom vremenu, nisam obratio pažnu na ovakvu potrošnju (skoro 15 l/100km). U svakom slučaju ovaj Transalp ostaje parkiran do daljnjeg, jer nisam u mogućnosti da ga "napojim". A čim dođem do sredstava ugrađujem plin.

Juče sam prvi put imao priliku da malo poteram motor van naselja i da se malo bolje upoznam sa njegovim osobinama. Do sada sam njime bio prešao svega dvestotinak kilometara i to uglavnom po naselju. Radi se o Transalpu 600 iz 1989 god, uvoz iz Švajcarske. Po podacima iz saobraćajne ima 19.5 kW ali po ubrzanjima je očigledno da je "blokada" skinuta ranije. Ukupno sam zadovoljan motorom osim ... Na pređenih 82 km regionalnog puta i uz veoma "smirenu" vožnju pri brzini kretanja 60-80 km/h motor je potrošio više od sedam litara bezolovnog benzina!? Proizilazi da je potrošnja preko 8.5 l/100 km. Šta li bi tek bilo na malo oštriju vožnju? Posumnjao sam na filter za vazduh ali je isti bio potpuno čist. Skinuo sam zatim i otvorio karburatore. Na oba karburatiora su membrane (one velike što koštaju 130 E po komadu) ispucale! One male membrane (koje stoje bočno na karburatorima) su ispravne. Pitanje glasi: Može li uzrok prevelike potrošnje da bude neispravnost ovih membrana? ja sam smatrao da bi ovaj kvar uzrokovao slabije performanse, ali ne znam da li bi bitno uticao na potrošnju. Molim da mi neko ko je imao slično iskustvo hitno da savet u vezi ovog problema. Nije mi problem da sam rasturim i sastavim bilo šta na motoru. Problem je što sam motor nedavno kupio pa nemam nikakvo iskustvo sa njim. Takođe me zanima nije li mogući uzrok ovakve potrošnje loše izvedena "deblokada" mašine, odnosno loše izvršeno podešavanje nakon "deblokade".

Saučešće porodici i prijateljima. Žao mi je što ga nisam upoznao.

Nekad bilo ovako: Idemo motorčetom (Tomos Elektronik 90) sa suprugom i stigne nas grupa "bajkera" na raznoraznim "alama". Uspore, "siđu" na našu brzinu da bi nas pozdravili pa nastave dalje. Ili: Zaustavimo se pored puta da malo odmorimo "pozadinu". Koji god bajker prođe pored, koči i vraća se da pita je li potrebna neka pomoć. I supruga i ja shvatili smo tada gde pripadamo. Spletom okolnosti dugo nismo imali motor, ali sam motoriste uvek pozdravljao i uvažavao. A sada sam pnovo "u sedlu" posle četvrt veka. Mnogo toga se promenilo ali mi se čini da su bajkeri (uglavnom) ostali isti kao i pre tridesetak godina. I da ne budem shvaćen pogrešno. Pod kategorijom "bajkeri" ne podrazumevam obavezno baš svakog koji poseduje motor, ali zato poznajem i mnoge prave "bajkere" koji međutim nisu u situaciji da poseduju motor.

Čim se ukaže mogućnost (odnosno sakupim pare) "turam" plin. Cilj mi je da se vozim što više.

Čitam ovo i pokušavam da se setim kako sam podigao motor kad sam se pre mesec dana sa njim "rasprostro" po zaleđenom putu. I ne mogu da se setim tog detalja. A samo da napomenem da sam u mladosti imao više teških povreda-preloma nogu, ruku, ramena ..., (pored ostalog i naprsnuće pet pršljenova), pa ne smem (a i ne mogu) da podignem ništa teže od par kila. Ujutru kad se probudim prvo popijem Brufen pa ustajem tek posle četdesetak minuta (kad leđa malo popuste). Kako li sam podigao motor nije mi jasno. A znam da mi niko nije pomagao. Adrenalin očigledno čini čuda!

S'a ce sunce!!! S'a ce! Gde je onaj Đokić što ovo napisa pre mesec dana? Ja izmrzo načisto čekajući to sunce. Ipak se po malo "vozikam" čim nema leda na putu. Još uvek nemam tablicu i saobraćajnu iako sam još pre desetak dana uplatio sve dažbine i predao dokumentaciju. U Nišu je naime "običaj" da prvo čekaš par sati u redu da predaš za registraciju, pa onda da ponovo dođeš (nakon 7-14 dana) i opet čekaš par sati da preuzmeš saobraćajnu (pod uslovom da su uspeli da je za to vreme "opečate" i potpišu dozvolu). Pre par dana sam imao priliku da u vožnji uporedim moj motor (iz 1989) sa Transalpom iz 1997 god. Taj drugi motor je bio na servisu pa sam ga iskoristio za uporedno testiranje. Utvrdio sam da moj motor (sa navodno 27 kS) ubrzava gotovo isto toliko dobro koliko i ovaj od 50 kS. Postoji veoma mala razlika u nižim obrtajima (u korist novijeg modela) ali zato nakon 6000 o/min razlika nestaje, a možda čak i malo "preteže" na stranu "starca". Mislim da bi uz malo podešavanja rezultat bio povoljniji i u nižim obrtajima. Kočnice su neuporedivo bolje kod novog modela (tri diska umesto jednog diska i jednog doboša). Druge bitne razlike praktično nema. Ovim testiranjem sam definitivno potvrdio da je ovaj moj Transalp "uštrojen" samo na papiru (švajcarskoj saobraćajnoj dozvoli), a da u stvari ima punu snagu. Sa kolegom smo postizali ubrzanja do 100 km/h za manje od 6 sekundi i brzinu od preko 160k m/h na vrlo kratkoj stazi. Motori su mogli i mnogo brže ali nismo imali više prostora. Nisam još uvek testirao potrošnju.

Zaista je lepo što je ponuda kod nas sve bogatija i na taj način (zbog konkurencuje) i sve pristupačnija. Ja trenutno tražim opremu za suprugu i mene. Međutim čim na sajtu firme koja nudi opremu nema istaknutih cena za tu opremu prekidam razgledanje i tražim ozbiljnije ponuđače. Kako da upoređujem odnos cena kvalitet. Da gledam "u bob" ili da zovem i pitam za cenu svakog pojedimačnog "eksponata"? Neozbiljno i nekulturno.

Opet se javljam u vezi ove akcije, ovog puta sa predlogom za promenom "rute" prilikom povratka iz Kuline. S obzirom da prilično poznajem rutu kojom se planira dolazak do Kuline, smatram da je ista dobro odabrana sve do Ribara. Odatle pa do Kuline idu dva puta i ne znam u kakvom su stanju trenutno. Rečeno mi je da je preko pravca Vukanje put obnovljen prošle godine a da je preko Ljuptena (inače "prečica" do Kuline) bio ostao neasvaltiran deo novoizgrađenog puta. Ja planiram da tokom naredne nedelje prođem tamo i da odaberem i predložim bolju trasu. U svakom slučaju tim putevima je moguće lako stići u Kulinu. Ja bih čekao u blizini Ribara i išao bih sa vama do Kuline, a potom i do izlaska sa teritorije opštine Aleksinac (koliko da se uverim da ste otišli)! Izmena koju predlažem odnosi se na mogućnost da se u povratku ne prođe istom relacijom već da se iz Kuline "siđe" do Tešice, a zatim preko Žitkovca, Kormana, ... , (dobrim asvaltnim putem koji prati tok reke Južne Morave kao i prugu Niš-Beograd) izađe na trasu starog auto puta kod Ražnja, odakle se udobno stiže do Paraćina i dalje. Na ovaj način bi se izbeglo ponavljanje trase i omogućio obilazak par zanimljivih istorijskih i kulturnih znamenitosti. Naime na dva kilometra od "glavnog" puta nalazi se takozvana "Ruska crkva" u selu Gornji Adrovac, podignuta na mestu pogibije pukovnika Rajevskog (mnogo poznatijeg kao Vronski u romanu Ana Karenjina). Takođe u blizini Đunisa se nalazi manastir Sveti Roman a koji je poznat po čudnovatim izlečenjima od svega i svačega tako da je veoma psećen tokom leta. Ovakva trasa u povratku ne bi produžila vreme putovanja niti udaljenost pri povratku jer se izbegavanjem odlaska prema Kruševcu skraćuje put pa bi vreme putovanja uglavnom ostalo isto. Od mene za sada toliko .

Tek sam danas naišao na temu o ovoj akciji. Pokušaćemo (supruga i ja) da prikupimo u našem okruženju (kolege sposla, rođaci prijatelji) odeću, obuću i sve drugo što je upotrebljivo za ove namene. Supruga je inače već više puta organizovala i prikupljala pomoć za Kulinu u akcijama na teritoriji gradske opštine Crveni Krst -Niš. U svakom slučaju računajte da ću i ja da se priključim "konvoju" negde u blizini Ribara pošto mi je to prilično blizu mesta boravka. Žao mi je da nisam ranije pročitao ovu temu jer bi sigurno više doprineo akciji, ali pokušaću pa koliko uspem. Za sledeći put biću spreman.

Ne znam kako se registracija obavlja u drugim mestima, ali kod nas u Nišu to izgleda ovako: Nakon izvršenog teh. pregleda i uplaćenih obaveza (za Transalp 600 iz 1989. god oko ukupno 12.500 din) odnosite "papire" u MUP. Pošto tamo ima samo jedan šalter za registraciju čekate par sati da iste predate. Ukoliko imate sreće da je sve uredno uplaćeno i da su vam sva dokumenta "pod konac" kažu vam da dođete za deset dana po saobraćajnu dozvolu!? Obaveste vas da za to vreme ne smete da upravljate tim vozilom (bez obzira što vam registracija važi od dana kada ste predali dokumenta). Za desetak dana ponovo dođete i čekate par sati da bi ste uzeli dozvolu. Neretko se dešava da vam kažu da još nije gotovo i da dođete ponovo za koji dan! Pre mesec dana sam produžavao registraciju za auto i tada sam čekao "samo" osam dan. Aklo ovako nastave uskoro nećemo ni moći da vozimo jer dok Mup Niš overi saobraćajnu registracija će već da istekne. Očigledno je da se radi o najklasičnijoj zajebanciji naroda. Samo da napomenem da službenica na šalteru ručno popunjava podatke u dva primerka a da pri tome ne koristi "indigo" već sve to radi dva puta (lagano i bez "uzbuđavanja). A narod neka čeka u redu. Možda ova tema nije za ovde ali se ipak radi o registraciji.

Jedva sam dočekao da malo prestanu padavine (mislim na kišu i sneg), pa da svesno isprobam ono što se naziva counter steearing. Sasvim je tačno da ovu "pojavu" svi koristimo bilo svesno ili nesvesno, ali .. Radi se o tome da nam korišćenje ove opcije (kada je koristimo namerno) omogućava da se izvlačimo iz situacija iz kojih se ne bi izvukli "klasičnom" tehnikom. Naime više puta mi se desilo da imam problem sa "obaranjem" motora u krivinu i opasnošću da istu "ispravim". A dovoljno je samo neznatno "pritisnuti" upravljač u suprotnu stranu i nastaviti normalno vožnju. O izbegavanju iznenadnih prepreka i da ne govorimo. Ja sam danas "trenirao" pola sata, ali je za bezbedno savladavanje i korišćenje ove tehnike potreban ipak malo "jači" i češći trening.

Zdravo. Prošle godine supruga kupila RIJO Spider X3, lepa četvorotaktna mašinica. Prešao sam njime blizu 6.000 km. Prelazio sam "u cugu" i po 200 km. Povremeno služio i kao "terenac". Mašina odlična, potrošnja 1.5-2 l/100km, max. brzina oko 65-70km/h. Lepo ide i kad imam saputnika. A šta je mana: Otpuštaju se i otpadaju šrafovi i matice, lome se nosači auspuha, "kida" se izduvna grana, zaglavljuju sajle, cure amortizeri .. . Servisi su posebna priča. Uglavnom sitnice ali smetaju. Samo kad bi malo više obraćali pažnju pri montaži bilo bi odlično. U svakom slučaju vredi više nego što košta. Ja sad uglavnom vozim Transalp a skuter je za suprugu, a služi i kao "rezerva".

Bilo mi je u planu da nabavim ove protektore (iz Rume). Međutim kad sam ih video (i probao) kod jednog prijatelja najverovatnije ću da potražim neke druge, jer mi se čini da ove nije moguće dobro fiksirati. Zaista nisam imao prilika da ih isprobam u vožnji ali mi je prvi utisak bio negativan. I prijatelj ih koristi tek par dana ali se žali da ovi za kolena "mrdaju" a da one za laktove nije ni pokušao da koristi jer su previše "neudobni". S obzirom da su mi protektori neophodni (jer nemam moto jaknu i pantalone sa zaštitom), molim one koji imaju pozitivno iskustvo sa ovom opremom da napišu nešto o tome. Ako je ovo možda malo skretanje sa teme izvinjavam se.

S obzirom da sam motor (ponovo) kupio tek pre mesec dana od opreme imam samo poluotvorenu "jet" kacigu (staru pedesetak godina korišćenu na mlaznom avionu F86 "sabre"). Motor (za sada) vozim u farmericama, sportskoj jakni i patikama. Uvek koristim i kožne rukavice. Planiram nabavku kvalitetne "integralne" kacige, kožne jakne i pantalona, kao i moto cipela i rukavica. Sve ovo u dva kompleta (za suprugu i mene). Mislim da je i prva pomoć obavezna. Tokom vožnje ću obavezno da koristim i fluo-prsluk, iz razloga da ne bih skupljao svoje kosti po putu zbog toga što nisam bio primećen, ali i da bi mi bila mirna savest kad ubijem vozača koji me "odalami" jer me navodno "nije uočio".

Očigledno da je ova sezona za mnoge od nas počela na sličan način-padovima. I ja sam pre petnaestak dana slično prošao. Dobro je da se sve uglavnom završavalo bez težih posledica. Međutim smatram da bi, ukoliko bi svako otvorio temu o svom padu, uskoro "ponestalo mesta" na forumu. Naime već postoji tema "Naši padovi" pa smatram da bi ovaj događaj i diskusija o njemu najviše "prilegla" na to mesto. Ja, kad želim da pročitam neko tuđe iskustvo o padovima odem tamo na "obuku", pa ne vidim razloga da po istoj temi tražim i čitam po celom forumu. U svakom slučaju ovakva iskustva (u pisanom obliku) su dragocena i zato ih treba staviti na jedno mesto.

Za Arakis: Hvala na odgovoru. Podrazumeva se (a mislim da sam tako i napisao) da se sva "usporenja" vrše pre krivine. A evo kako rešavam (za sada) situaciju kad "đavo dođe po svoje", odnosno kad nisam siguran "šta da radim". http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=7773.msg733381#msg733381 Ja sam od onih koji smatraju da je bolje "kontrolisano" pasti (dok je to još uvek moguće) nego dozvoliti da vas inercija "odvuče" i onemogući da utičete kad će, gde će i na koji način vožnja da se završi.

Sinoć sam razgovarao sa drugarom koji je u vezi sa Čarlijem. Nisam pitao za detalje udesa ali sam saznao da je u ponedeljak operisan i da su prognoze povoljne. Došlo je do naprsnuća dva pršljena i nije povređena moždina te ne treba očekivati teže/trajne posledice. Ipak sreća u nesreći.

Pročitao sam ovu temu kompletno, a neke (za mene interesantne) delove sam "pročešljao" i više puta. Zaista izvanredan opis onoga što čini "normalnu" vožnju motocikla, kao i "vanrednih situacija" odnosno onoga što može da nas "zadesi", bilo zbog naše, bilo zbog tuđe krivice. Svakako da u temi ima i dosta nepotrebnih "prepucavanja", odnosno rasprave pojedinih učesnika zbog potpuno nevažnih detalja. Sa osnovnom suštinom datih preporuka i opisa skoro su se svi složili i potvdili ih. E pošto je ova tema "razvučena" na mnogo stranica, a na kojima su razni ljudi na svoj način opisali pojedine radnje prilikom korišćenja motocikla u različitim uslovima i situacijama, pokušaću da objasnim kako sam ja, kao neiskuisan "motorista/bajker" razumeo i shvatio "umetnost" vožnje. 1. Na otvorenom putu. Na pravcu voziti sredinom "svoje" trake i osmatrati događaje ispred, oko i iza sebe. Prema situaciji predviđati scenario budućih događaja i biti uvek spreman na najgori mogući rezime. Voziti u "srednjem režimu" obrtaja motora. Biti spreman na potrebu iznenadnog kočenja ili brze izmene pravca kretanja. Prilikom vožnje upravljač držati "opušteno", a tokom kočenja čvrsto sa ispruženim rukama. Pred krivinu dovoljno smanjiti brzinu (prebacivanjem u niži stepen prenosa, oduzimanjem "gasa", kočenjem). Koristiti obe kočnice (najbolje prvo malo zadnjom pa zatim i prednjom). Voditi računa da ne dozvolimo "blokiranje" kočnice (posebno prednje), jer ćemo u tom slučaju verovatno da padnemo. U krivinu ući što bliže "spoljnoj" ivici trake, a krenuti ka "unutrašnjoj" ivici tek kad vidimo izlaz iz krivine. Nagib prilikom ulaska , kao i tokom kretanja kroz krivinu održavati i korigovati "kontra upravljanjem" odnosno kratkim "guranjem" upravljača suprotno od strane u koju skrećemo. Ukoliko procenimo da motor "ispravlja" krivinu, "kontra upravljanjem" zauzimamo veći nagib. Pri tome nikako ne posmatramo pravac u kome nas "vuče " motor, već tačku - orijentir prema kojoj želimo da se krećemo. Poželno je pri kretanju kroz krivinu lagano "dodavati gas". Dok je motor "u nagibu" ne vršiti kočenje. 2. U naselju/gradu. Kretati se sredinom "svoje" trake. Osmatrati "radnje" učesnika u saobraćaju i proceniti šta iz toga može da proistekne. Gledati lica vozača automobila na njihovim retrovizorima, pratiti pokrete ruku, glava, pokrete točkova ... . Koristiti svoje retrovizore (posebno kad se zaustavimo u koloni). Uvek ostaviti dosta prostora do vozila koje je ispred nas. Ne uvlačiti se između automobila i desne ivice kolovoza. Truditi se da vas ostali učesnici u saobraćaju uoče. Ne "gurati se" sa automobilima oko prvenstva jer će da vas obore i da jednostavno nastave dalje Posebnu pažnju obratiti na raskrsnicama. Na opasnim raskrsnicam koristiti automobile oko sebe kao "štit" od mogućih bočnih naletanja. Na asemaforu ne "startovati" preoštro da ne naletimo ispred nekog ko je malo "odocnio" iz bočnog pravca. Pri vožnji po klizavom kolovozu sve isto samo pri mnogo nižim brzinama i sa "mekšimi- nežnijim" korišćenjem upravljača, gasa, kočnice, kvačila. Ovako sam ja razumeo ono što je napisano u ovoj temi. Neka oni koji su ovu temu započeli, u njoj vodili rasprave i diskusije sada procene da li je prosečan korisnik "prosečnog" motora dobro razumeo poruku. Ja inače vozim Transalp 600V.

Ja sam prošle godine započeo gradnju neke letilice (žirokopter), pa su mi za to bili potrebni ovi materijali. Uspeo sam da dođem do nekoliko adresaa gde bi ovo trebalo da ima kod nas. Nisam ništa kupovao za sada, a evo adresa: http://bgmodelshop.com/index.php/Epoksi-smole/View-all-products.html http://www.navodi.com/

Bajkera ne čini motor nego "životna filozofija".

Dobrodošao.

Ako sunce ne požuri za mene ima da bude definitivno kasno. Sav sam se "raskiso" i jedva mrdam. Plaćam ceh za mladalačke ludorije. Zdravlje treba čuvati dok ga još imate. A sa druge strane ... . Život je kratak i treba ga proživet punom snagom u svakom momentu. Svakako pod uslovom da na taj način ne ugrožavamo druge oko sebe.

Ovo vlažno vreme uopšte mi ne prija, pa trenutno nisam dobar ni sebi ni drugima. Boli me svaka koščica, a i psihički sam prilično "neupotrebljiv". Zato ovih par dana sedim u kući i ništa ne radim. Nadam se da ova vlaga neće još dugo da se zadrži jer inače ima da "pandrknem".

Jeste. Neće da se pokvari pečenje zbog predugog putovanja već može da se "preplaši" zbog velike brzine pa da izgubi miris i ukus!!! I šta onda da radimo? A mi (ne znajući za to) pre toga već ispili aperitiv (po nekoliko njih). Ljudi opasnost je suviše velika. Ja ni za medovaču nisam siguran da li će da ostane "ona prava" nakon vožnje sa mnom. Pa i ja kad se vozim ne mogu da se "povratim" u normalu po nekoliko dana nakon toga, pa zaista ne bih smeo da riskiram sa potpuno psihički nespremnim pečenjem za takvu avanturu. Razmislite dobro!