Veličina radnog zazora nije komforna u smislu odstupanja od propisanog, odnosno proračunatog. Skoro da je jednako, pogubno, ako se smanji za 0,05 i sa 0,50 i sa 0,15. Odstupanje od par stotih neće da kvari, pogotovu ako je u plusu, al ja gledam savaku đunticu da isteram. Taki sam. Pločica ventila, uobičajeni pojam za regulacionu podlošku auto ventila, sad što ima sferičnih na BMW-u, mnogi neće odmah da prepoznaju o čemu se radi. Ne moš svako na Bembaru, a i nije za svakog. A za ključ, bitno je da smo našli bez po muke. Kolko nemam želju da više isprobavam ostale motore, još veću imam da okrenem svaki BMW.

Dekana, ja sam dvaput skido filter i otkinuo se šraf. Zato što je predviđen dug interval zamene a protekne nekoliko godina, vrlo čest je slučaj da pri odvijanju pukne upucani brezon. Tu se verovatno javlja i kondenz, baš je loše rešenje. Meni je puko pri finom dotezanju sa 2 prsta bez ikakve najave u smislu većeg otpora.

Ih bre Popsy na skoro svakoj temi jedes po 3 kesice kokica, masno je to Sport za zubi, melem za creva Će dođe na bozu, da se razmasti. "Bezanje" prednjeg sredjeno ipsustanjem gume na preporucenu vrednost. Ovo drugo Djunta, pih jbg ne znam kako da opisem. Motor tesko obaram, ali zato kad ga oborim, ne mogu ga vratim . U svakom slucaju nema guranja na nos. Nemam pojma .... U svakom slucaju dalja akcija ce morati saceka dan dva jer sam slomio prst Mislim da ste spustili previše zadnji kraj i učoperili motor. Ne mora da se projektuje drastičnim bežanjem, dovoljno je da ti širi putanju. Iako ste pravilno podesili sag, na prazno, pod opterećenjem može da ne bude dobro, pretežak si za oprugu il je ona popustila. A ako ste skidali štapove napred, moguće je da ste ih previše povratili na gore u trouglovima. Mora da se zezaš, a pod predpostavkom da niste nešto grubo pogrešili.

Malo je da okreneš samo jedan krug da bi se isterala mast, nekoliko, ne do sutra naravno. Sad sam malo pogledo net, praktično skida se sama pojedinačna klackalica, menja poluloptica i onda vraća nazad i tad treba mast da zalepi? Pošto postoji zazor između samog ventila i polulopte, obmotaš je oko klackalice, vratiš na osovinu i izvučeš selotejp, kuhinjsku foliji, bakarnu žicu, nešto priručno, sabiješ malo ventil oprugu ako treba da dobiješ više prostora za to. Ako iz bilo kog razloga ne ide, upotrebiš bilo koju mast, ne grafitnu, i računaš je 0,02mm bez obzira na istiskivanje okretanjem agregata, što je sigurno sigurno. Ako ti je predviđeni servisni zazor recimo 0,15, radionički 0,13, špijun 0,15 ide malo tvrdo, ostaviš tako, ne ideš na tanju polulopticu. To tvrdo, ili meko, je empirijski osećaj pa ga primenjuju samo majstori od rutine. Ja štelujem ventile vremenski malo duže, po nekoliko puta provlačim špijun, odvijam, zavijam štel šraf, brišem merni listić upravo da bi izbego uljni film i imao utisak tvrdoće, kad završim, pauza, okretanje agregata i onda brzo provlačenje špijuna dok se osećaj ne poremeti. Zazor ventila direktno utiče na snagu, potrošnju, podsis, pa se valja uraditi kontrola sinhronizacije leptira. Voljan sam da ti pripomognem, nisam kocoš al nisam ni trapav. Pošto mora posle "majstorska" probna vožnja, krug na 1200-tki, tolke će te košta.

Aca reko sve. Da dodam malo, ako motor gura na nos, prenizak zadnji kraj, ako pak odma pada u nagib, "nervozan", suprotno. Koliko sam uspeo da te razumem, beži ti prednji kraj, navodi da treba da podigneš, nategneš zadnju oprugu. To činiš ne po više od 2 kruga pa proba dok ne uteraš praktično predtrag kako ti odgovara, s tim, da nije isto podešavanje za duge brze krivine i za kratke. Kompresiju prema podlozi, meko,tvrdo. Rebaund zadnjeg, staviš na polovinu opsega, proba, zategneš, usporiš povrat dok ne počne zadnji kraj da ševrda prilikom kočenja i onda otpuštaš dok ne dobiješ utisak da stabilno kočiš, opet ne po više od po 2 klika. Bitno je da se povrati na oba točka usaglase, odnosno da vraćaju što ujednačenije. Stisneš motor oko ose težišta i kad pustiš ruku da da se oba kraja povrate što više istovremeno. Neko fino podešavanje svih parametara činiš sam prema svom načinu vožnje, tipu motora, podlozi, teretu...vrlo kompleksna priča.

Baš niko nema neko iskustvo? Ako ćeš da budeš Toma, nemoj da čitaš. Bez konkretnog iskustva, čisto principijelno: Svi zazori i sile stezanja se odnose na suvo. Poluloptasta podloška, isto što i pločica kod auta, bi trebala da se takođe postavi obrisana i tad izmeri zazor pa se onda odredi potrebna debljina za pravilan luft. Svaka mast će u konusu vrlo verovatno biti istisnuta toplim uljem pa joj ne vidim svrhu u smislu podmazivanja. Ako treba da pridrži i olakša da ne ispada pri samoj montaži, možeš bilo šta da meteš, ali novi zazor možeš da prekontrolišeš i to ipak sa odstupanjem, tek kad okreneš agregat nekoliko puta i tako istisneš koliko toliko mast. Mast može smanjiti zazor za 2-3 stote pa ako se potrefi neka knap mera, lako može da se izađe iz optimuma jer ako se ne varam, ventil podloške se rade u prekomerama od po celih 5 stotih. I još nešto, servisni podaci za podešavanje ventila se uvek zaokružuju na sledeću veću meru i isto na celih 5 stotiki, radionički mogu da budu recimo 0,13 i 0,23, a mahaničarski 0,15 i 0,25, pa otuda pojam, tvrd zazor, majstor malo jače pritegne štel šraf il mete deblju pločicu. Ako mećeš mast, računaj da ti je zazor veći od izmerenog mernim listićem za 0,02. Ako ne možeš da utrefiš dobar zazor, jednostavno nemaš potrebnu polulopticu, uvek idi na labavije, odnosno veći zazor, tanja loptica, da ne pogori ventil i sic. Ili pak na ravnoj ploči skini finom šmirglom koju stotu, nije previše bitno što se ne može skinuti idealno ravno, bitno je da nakon montaže dobiješ potreban zazor mereno špijunom. Ja bi to montiro na suvo, snašo se nekako, selotejp. Ne znam jel ima adekvatna alatka za sabijanje ventila, namenska za zamenu podešavajućih poluloptica.Dal sam ti nešto pripomogo vako na slepo, ne znam.

Pola metra creva i par šelnica...par stotina kinti i par sati pedantnog rada. Ništa ti niko ne može naplatiti više nego običnu zamenu filtera, možda malčice više.

I sve u redu, al ipak onaj Revam dizajn je vr što bi se reklo.

Mora bar malo da se prepodesi snop bez obzira što imamo za gore dole. Ako se metu 2 fara, nije loše da se makar desni malo pomeri a i ko zna kakva su kućišta, pa kako se ploča napravi, al samo rešenje podešavanja može biti vrlo prosto. Jeste problem crkavanja bi xenon varijante, zato i treba da se obavezno metu dva komada, nebitno dal rade istovremeno. Evo pa bistri malo, ja sam van teme trenutno, a i ti ćeš da smisliš nešto. http://www.sendspace.com/file/3t13fl

Laki, koliko sam ja upoznat, zakonski nigde nije zabranjen xenon kao tip svetla, već se opštim propisom kao i kod nas traži da far baca ispravno, odnosno da ima pravilan snop bez rasipanja i adekvatne dužine a to se utvrđuje na tehničkom pregledu i ajd, kad očigledno juri avione može da sledi kazna i isključenje iz saobraćaja bilo gde. Već smo pričali da xenon sijalica ne ide u ne namenski far, ali ako je sve kako treba nema razloga da se ne ugradi, pogotovu ako je projektor. Hela radi za Turatek, međutim to se ne isplati praviti. Ceo set ko kod Turateka može da se nađe za 175€, a samo jedna Hela kod nas je oko 40€, pa gde je maska, nosač, podešavači itd, ušteda je ispod pedesetak evra a rezultat neizvestan plus budž. I projektori su ne tako velikog prečnika, nego imaju rozetne pa izgledaju veći no što jesu. Imam ceo manual za njih negde. Ovo sa gornjeg linka držo drugar u ruci, samostojeći je far, vrlo plitak tako da predpostavljam da lako može da se spakuje u našu šolju bez prepravki nekih većih. Sa gornjih slika, u pitanju je ShinYo, vrlo moguće je da su i oni kod Turateka, kod Luisa jesu zastupljeni.

Djunta, imas li linkove, gde ovo moze da se kupi? Daj m i vremena molim te, ponedeljak. Ne mogu da nađem linkove, treba mi malo da prelistam kataloge, naći ću. Međutim, ovo deluje vrlo privlačno: http://www.arrow.rs/index.php?main_page=product_info&cPath=65_71&products_id=468

Filter za gorivo kod motora sa direktnim ubrizgavanjem je uglavnom smešten u rezervoar, menja se u sredinama sa čistim gorivom između 25-40 K, u Srbiji mora češće. Procedura je iako retka vrlo trapava, prljava, mora gorivo da se istače, postoji uvek rizik da se nešto ogrebe, slomi,...iako se konkretno rezervoar skida očas posla, svega jedan šraf, 2 šelnice, ukrasna plastika na klik i precizne ruke "majstor" Saleta. Nužno je izvaditi celu pumpu, ošrafljivati šelnice i posle dihtovanje O ring gumom i vrlo velika mugćnost je da gorivo vlaži, nekad tek kad se javi pritisak u rezervoaru od toplote. Najveći rizik je pucanje nekog od steznih šrafova poklopca, jednostavno na dugi niz godina se javi korozija, grube ruke i dešava se da pukne neki. Zamena brezona je moguća al komplikovana, jedno solomonsko rešenje je upotreba specijalne zaptivne mase koja odlično i trajno drži i da se po potrebi vrlo lako da ukloniti. Da bi se sve olakšalo i smanjio rizik od svih mogućih nepogodnosti, filter ide napolje. Za premošćenje voda se uzme armirano crevo za benzin, iseče se nešto duže jer ga je potrebno saviti pod 180°. Tu postoje šajbnice koje sprečavaju da se crevo spljošti i smanji protok. Crevo se malo namasti vazelinom il kočionom mašću, navija da formira kvazi navoj Navuče se fest nekakva opruga koja na sebi ima ukrasno zaštitni sloj nikla, hroma... stegnu šelnice, stavi vezica koja drži crevo u luku šelna na drugom kraju i sve postavi u originalni oblik, tako mora jer vremenom bi moglo crevo da se ispravi i zaglavi plovak Grejanje O ring dihtunga jer je nešto uži od otvora i potrebno ga je malo rastegnuti Vraćenje sklopa na svoje mesto prema tačno obeleženom položaju i redosledu jer lako se zezne plovak Izlazno crevo se ostavi duže i po vraćanju rezervoara na mesto skrati na potrebnu meru. Odredi se neko mesto za filter gde neće da landara i da može da se podveže vezicom. Creva se ostave komotno da filter može da se izvuče napolje ali ne da budu previše duga jer se mogu prelomiti i zaustaviti protok. Električarska krpena traka, čisto da spreči eventalna lupkanja, grebanja...Obične šelne prečnika po meri, bolje bi bili bajonet stop ventili al em su skupi em nekako šelna sigurnija. Šelne valja izbegavati na -, već uvek sa + glavom ili najbolje nekom okastom jer nema rizika da se ubode prst ili probije crevo. Sve je smešteno ispod ukrasnog poklopca, dostupno zameni za sekund.

Djunta, imas li linkove, gde ovo moze da se kupi? Daj m i vremena molim te, ponedeljak.

Vazdušare osciluju konstrukcijski sa radnom temperaturom, nisu svi uprosečeni ko vodenjaci. Merenje temperature je moguće al na kom mestu. Mnogi merači se sondiraju na mesta koja odstupaju u - ,od stvarne čisto da ne bi dolazilo do zaprepašćenja kad pokaže mnogo višu nego što je kod vodenjaka, a to im normalno. Većina aftermarket merača se zabada na čep od ulja ili na mernu šipku i tu je temperatura niža nego u radnom delu motora pa otuda i možda zabluda. Sev jopet ima rezervu prema svom bratu. Radna temperatura ulja mog boxera je oko 140° što znači da u naprezanju ide na više, ako dodam analogiji vodenjaka svega 20% porast, eto špica, s tim da boxer nije temperaturno inertan i očas posla snizi temperaturu jer nema vodeni akumulit i praktično kad se desi pregrevanje on odmah popusti a zbog nužno visokog kvaliteata se ne deformiše. Temperatura ispod klipa je oho. Sklala sa crticama na mom instrumentu izgleda ovako: 10 175° C 9 170° C 8 160° C 7 150° C 6 130° C 5 105° C 4 90° C 3 80° C 2 65° C 1 40° C 0 33° C Novi BMW LC ima vodeno kvačilo i praktično je to razlog uvođenja MA u OM ulje, jednostavno stari motorcikli nisu bitni i postepeno nestaju, a ionako prelaze visoke kilometraže pa prosečnom korisniku ništa ne znači dal će preći 700K il 800K, period od 30-50 godina, u Srbiji čitav životni vek koliko imamo mogućnosti da se vozimo.

Opet klizimo iz teme, teorija prolaska kroz krivinu. Idealna putanja se može postaviti pojednostavljeno kod zavoja od 90°, gde je kružnica poluprećnika u temenu a tangente su na ulazu i izlau. Američki nescar se voza na ovalu, 4 x 90° i kad se prati trka vidi se da postoji bezbroj trajektorija. Van piste trajektoriju određuje krivine ispred i iza, uglovi itd, sve je drugojačije od predpostavljenog modela. Na stranu što određene tehnike prolaska omogućavaju niz putanja. Nije bitan samo što kraći vremenski interval prolaska kroz krivinu, već izlazno ubrzanje gde se odstupa od teoretski idealne putanje. Često se na trkama vidi da pri usporenju i prolasku kroz zavoj neko sustigne predhodnika ali nakon izlaska zaostane i duplo više nego što je bio pre kočenja. Ništa od ovoga skoro da se ne važi pri pristupu defanzivne vožnje, čuvanje glave je jedino što prolazak određuje, bilo idealnom ili ne, putanjom. Vidim da dosta se praktikuje kočenje u krivini, naročito kod postoji ABS. Vožnjom automobila na snegu ili ledu, pod okrenutim točkovima kad se pipne kočnica zna se kud auto krene. No, moguće je kočenje, blago i pri malim brzinama i pri specijalni tehnikama, (kod auta), al generalno to nije postavka. Već je neko objasnio zašto je zadnji točak kod motorcikla širi. Strah je normalna ljudska i osobina i vrlina. Imobiliše svest za ekstremno brzo razmišljanje ali ako ode u paniku, glava može da strada. Gledanjem smrti u oči, što se kaže, se može izvaditi iz nemogućih sitacija. Zato postoji obuka, vežbe,...gde se samokontrola zadržava do kraja. Lično, uvek imam dozu straha dok ne odpustim kvačilo dan danas, makar to bilo i u garaži. Verovanja se uglavnom određuju ličnim stavom proisteklim iz svog ograničenog iskustva, svi preko toga manje više prelazimo u "neverne Tome". Iskustvo je nemoguće steći preko noći a van toga smo u neverici. Zato postoji podučavanje sa Učiteljima koji nam pomeraju virtualno graničnost iskustva, usađuju veru i uče sposobnosti da ispravno rasuđujemo i u situacijama koje prvi put srećemo. Što se kaže, "neko gleda do brega a neko preko", to je sposobnost Učitelja a i naše lično samopouzdanje da prihvatimo nešto što je van lično doživljenog.

Razlika između auto i moto ulja je pojednostavljeno što za motorcikl mora da bude kvalitetnije zbog jednostavno duplo više opterećenja, brojevi obrtaja, stepen kompresije, snaga prema zapremini, ...al u osnovi je sve isto osim mokrog kvačila za čiju upotrebu se jednostavno izvuku nekoliko dodataka. Praktično, vrhunsko auto ulje ala trkaće se na neki način osiromaši i eto moto ulja, da krajnje uprostim. Boxer je nit vamo nit tamo, nema problem sa nisko kliznim aditivima koji se lepe na kvačilo, nit ima visoke obrtaje a još manje je u radu izložen ekstremnim. Al se greje što izaziva pucanje ulja. Dok je nekad vazdušnjaka bilo dosta, Buba, NSU,... auta sa motorom pozadi i uljnim hladnjacima napred, uljare od motorcikala, temperaturnu otpornost su sva ulja morala da isprate. Buba je jednostavno imala veliki uticaj. Danas toga nema i jednostavno zahtevi upotrebe za visoko termičkim uljima su minorni, Porše i BMW. Standard Kastrola iz tih godina je bio početak izgaranja na 180°, Optima Supervisk je tada izdržavala 220°, nestankom Princa Modričino ulje je spušteno na ispod prosečan nivo iz godine u godinu, a jako dugo je opstalo u prodaji pod istim klasifikacijama. BMW sa novim Boxer vodenjakom verovatno snižava temperaturnu lestvicu, videće se u praksi, i novo OM ulje će da se prilagodi novom proizvodu, a ne našim starinama ili 1200-tki koji je pred smešećom penzijom. Inters BMW-a je da moj motor gekne, da ja uzmem recimo Sevov, a on kupi nov vodenjak pa za neku godinu da se ciklus opet obnovi, on super enduro koji je sad u najavi a ja njegov... Šta bi oni danas radili kad bi im motori prelazili tolike kilometraže. Lično, sadašnju OM preporuku bi dobroo izanaliziro. @Sev-jel ovo ulje koje trošiš. Potpiso ga je čuveni Šnicer mada je MA, za mokro kvačilo. I još jedna varijanta, verovatno dostupna ovde je, takođe MA

OM ulje koje je pod fabričkim kataloškim brojem jeste proizvodio Kastol ali po BMW zahtevu specificirano. Isto tako je moglo da bude i Šel ili bilo koje drugo, (možda i jeste povremeno), to nas ne interesuje. Vrlo verovatno nije Kastrol prestao da ga pravi već ga je BMW iz nekog razloga povukao. Inače, Kastrol nema sopstvenu proizvodnju već neka petrohemija po njihovm zahtevu radi, oni samo vrlo uspešno godinama pretaču svoje znanje. Jeste sad problem izbora, ne samo cena. Dosadašnje ulje se opšte poznato pokazalo delotvorno plus je fabrički bilo preporučeno. Od novih predviđenih pod OM brojem, ono 5-40 ću lično da se pravim da ne postoji a za prvo ću da razmišljam. Potrebno je mnogooo kilometara, X stotina da bi se u praksi afirmiso kvalitet, nije mi dovoljna samo fabrička preporuka. Lično ću verovatno da se priklonim Henku i ići na Mobil 1, no na srpskom tržištu od 140 cenovnih stavki nema tog ulja pa opet problem. Dođe mi da cedim semenke suncokreta, muka mi već od zamešateljstva sa uljima. Deka Dane ima referentno iskustvo, pitanje je da li će i izvorni Kastrol 20-50 biti dalje u proizvodnji, na stranu što mislim da nije jednak OM istoj gradaciji. Vodenjaci greju ulje na 110°-130°, faktor eventalnosti još 10%, znači svako "normalno" ulje nije predviđeno za preko 140°- 150° a bokser kuca 170°, možda i koji stepen preko. Prosta analogija je da nijedno ulje nije nepotrebno stabilizovano za visoku temperaturu, zato i postoje posebna ulja koja su naglašeno namenjena vazdušnjacima jer to košta i što bi bacali pare u ulja za Hondu recimo koja se jako malo greje. Generalno viskozitet, gradacija, nema korelaciju sa temperaturnim indeksom viskoznosti, stabilnosti, bar ne u značajnijoj meri. Gušćem ulju samo treba nešto više vremena da se pod istom temperaturom razredi i pukne jednako ko i ređem. Će vidim .

Znaš ono, ludo smo se proveli, napili...taki sam.

Meni je posle pranja promukla par dana pa potom desetak ni da bekne al proradila ponovo, muklo i mic po mic evo je izuva sad. Uđe joj voda duboku unutra i zastanu limčići. Ili skini pa istresi ili razmontiraj i očisti. Nema tu šta da crkne malte ne.

Hvala Vlado, sve sam rasklapao kod sebe al nekako mi bilo mrsko da još i airbox skinem. Moraću posle ovoga.

Ni približno, ko da porediš dečiju trubicu i orkestarsku. Jedino mana što nije za švalere, odma se i čuje i prepozna .

Čim ustadoh i ja pitah jel kiši, a izgubio kišni uložak za lone, drugi neki put, bio bi red? Kad ovlaži, u autu mi odma proradi crta pa po pedali, a na 2 točka skroz suprotno, čim vidim i najmanju pljucku odma se udrvenim,( ruke,noge, ramena...samo ne gde treba ), posle pada po kiši na skuteriću, (pre BJB kursa). Ko što rekoh s početka teme, radi se o filozofski drugojačijem pristupu vožnji, ne samo sigurnoj tehnici i prolasku kroz krivinu po nekoj putanji, ne bitno jel idealna, ovkava il onakva sa aspekta umeća i tehnike, obaranja. I ja primenjujem defanzivni mod pri vožnji autom kad naslutim mogući problem, al ne stalno pa se dešava da moram da pređem i mod za vađenje kog skoro da nema kod motorcikla. ( Sad gledah klip od nedeljne vožnje, ko da smo pošli na svadbu, on ko svat a ja ko pokisli mladoženja)

Mi sve najbolje znamo i razmemo se ama baš u sve, nama ne treba ni škola (800.000 nepismenih?), ni zvanje, ni doktor, ni ovo ni ono, ništa, ko da smo prevazišli davno obećanu Švajcarsku a ne obratno, nešto jedno s drugim ne ide. Gornji Mikulančev post je najrazložniji i najnormalniji. Norveška je neku godinu unazad imala sve ukupno 12 nesreća motorciklista.( Izvor Hornetshooting). Nije to samo zasluga države ili kulture, čime se samo mi pravdamo, prevashodna je obuka koja nije PSP i virtuelna forumska vožnja. Ograničiću se samo na sebe. Na BJB kursu sam naučio osnov vožnje, čitajući forum uznapredio i proširio moto vidik, tu nema dileme i moja zahvalnost, trajna. Kit Kod i ostali dostupan materijal čine gro uticajnog, šampionska garaža deo, a od uličnog edukovanja skoro samo pogrešno da ne kažem štetno. Gledam i ja GP, ( čekm i sad), i naravno težim tome kao vrhuncu umeća, ali prenebgavajući ćinjenicu da tamo voze dvadeset najvrhunskijih vozača koji znaju jedni drugim kako dišu, svi znaju da se paze međusobno poštujući se kad je u pitanju glava, svi idu u jednom pravcu na idealno skrojenim motorima predhodno uvežbavši jedno 20.000 krugova za tih dvadesetak. I kad se udare, ma znaju kako i to bezbedno da urade. ( Hornet ) Hornetshooting mi je rekao nakon vožnje iza, okej al to je za pistu. Gledajući ga, ko čigra, znam da se vrti a deluje ko da stoji, meni magično. U par migova mi je usmerio pozornost. Različit oslonac na motorciklu, drugačiji nagibi tela, motora, druga trajektorija, jednostavno je sve podređeno bezbednoj vožnji, ne bezbedno brzom prolasku krivine po mom poimanju. Okrećem ja na parkingu redovno "kružnicu", krug dva između parkiranih auta i garaža i tangenta poduž parkinga, kao dosta je, znam. Pokušavajući da ga oponašam, okretoh juče 4-5 i to na užem prečniku i ne ispadoh iz kruga, radi, zanimljivo zar ne. Posle nekih 30-40 k na dva točka i jedno milion na 4, shvatih da ne umem da vozim. Ko priznaje, još pola mu se dodaje - potrebno je sad izbiti iz glave ne adekvatnu naviku, probo danas, ide, ide, al se zabrkam, mora vežba i vežba ko što kaže Brat Mikulanac, a ne 4 strelice na tastaturi. Nadam se da će kursa biti pa samim tim i štiva za razgovor, do tad je nedopustivo i besmisleno da bilo šta ja propovedam, spremam se da bivam učen, ko što rekoh, sunđer, kreda... @Mikula-Mladenovac sutra, jel za opzbiljno?

Čuveni Miletrećento, Tristać, je imao jednu od najglasnijih i drečavijih sirena. Ja imam orginalnu talijansku ali jednaka postoji, Čajavec i možda kineska, par ispod 20€. Ja koristim samo jednu jer uz postojeću originalno od motorcikla, to daje jako glasan i nekako neprijatan, disharmoničan zvuk koji je jako delotvoran u saobraćaju, možda poplašljiv. Imam momka u kraju, kolonelo, znajući šta imam, tražio mi u garaži da čuje. Kad sam svirnuo, čovek se trgo a ne reaguje na minu recimo. Kod mog motora je stešnjen prostor ko i kod većine i nikako sirena nije mogla da se smesti a da bude nevidljiva a ne prepokrivena. Zakačena je preko svog nosača na vezni šraf originalne između štapova i dodiruje ih u krajnjem okretu al nije strašno pošto nije kruto ovešena. Horna je prema napred okrenuta, oće da se napuni vodom pranjem pod pritiskom, oprez, a glavna popreko što obezbeđuje široko rasprostiranje piska. Uz sinhroni ablender ova sirena spašava glavu http://forum.bjbiker..._hl__ablendomat