Dane, spoljna velika rupa od glavčine točka se oslanja-uvlači, fest na biksnu jednako ko na samom kardanu, a suprotna manja na konusni prihvatnik iza koga ide kompenzacijska podloška protiv osnog odstupanja tokom stezanja, pa potom ultra preczna stezna matica solidne dužine, ne konus sa bočnim steznim šrafovima, a sve se navlači na osovinu koja je prečnika unutrašnje biksne lagera prednjeg točka radi mogućnosti rada i njega. U oba slučaja se jedna strana biksne oslanja na precizan ravan graničnik. Zazor između svih delića je + 0, znači ne merljiv. Izrada od alatnog čelika i obrada na brusilici koja je iznad struga po preciznosti. Strug u ovoj izradi služi za oblikovanje na pred meru. Neću da pričam o tolerancijama i koliko se to projektuje u grešci balansiranja ili tokom žbicanja. Ja svoj alatić čuvam ko oči i ne bi ga dao vulkanizeru ni za šta, jer u ostalom, jedan takav mi je iskrivio felnu prilikom demontaže gume. http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/57545-svi-modeli-alat/page__view__findpost__p__1197761

Ko i sve ćopave i moja je tonula u zemlju. Gledavši raznorazne kreacije rešim i ja da je proširim da ne moram da mećem dasku stalno na reci. Ideja je bila da se obloži gumom i na buvljaku nađem odgovarajuću gumenu navlaku, jedno 8 x 6 cm. Parče lima 2 mm opkrojeno po gumi i malo kupasto previjeno, zavareno punim varom oko postojeće, sprejić i guma. Međutim, sve je izgledalo sjajno dok jednu noć nisam uguravao motor u garažu sa spuštenom ćopavom kako uvek i činim. I pođem da spustim motor i on počne da pada, jedva ga zadržah a taze tek ofarban, uh bila panika. Ćopava zakačila o prag garažnih vrata što nisam čuo jer je gumena i sklopila se. Odmah sam skinuo tako da sad čujem kad zapara i desi mi se da se sklopi al sad se ne dam prevariti. I mora da se sama ploča ipak u vis kad je sklpoljena, ne može da štrči ovoliko, brusilica će da radi.

U Beogradu ne postoji balanserka isključivo namenjena moto točku, već sve imaju neke pvc adaptere koje nabacuju, plus su sve polovne tako da preciznost je diskutabilna. Pogledaj svaki manual mašine i odma stoji tolerancija greške. Prednost mašine je što može da odredi mesto tega, levo ili desno. Kad smo kod BMW točka, tek to ne postoji jer fabrička osovina košta preko 200€. Voleo bi da vidim i jednog od majstora koji ima mašinu sa fabrički BMW alatom, na stranu što smatram da je moj prihvat bolji ili najmanje jednak tome. Uostalom i fabrički manuel za BMW motorcikle upućuje na statčko balansiranje. Za relativno priručno balansiranje je samo bitno da osovina bude pod libelu, da ima što manji otpor u lagerima, bolje 2 nego 4,a na šta će da se osloni nije bitno, važno je da se vrti, na klocni il stolici. Pošto ni ti ko ja nemamo mašinu, računam da smo po tome jednaki.

Tura je ispala neplanski, čisto se nekako desila. Znam za bečku rutu, ako budem u prilici vrlo rado, hvala.

Fabrički podaci za novu balensrku navode grešku o,5-1 gr, ne poznato mi za koji prečnik. 1 gr na 12 cola točku nije ko na 21il više . Teoretski je možda preciznije al u praksi nije, ja sam ko što sam napomenuo dosego 0,25 gr na 17 cola. I ja sam bio protivnik statičkog uravnoteženja dok nisam ušao u materiju, na stranu pohabanost mašina, budženje majstora itd. Kroz auto iskustvo se pokazalo da dve mašine različito odrede i mesto i teg, kod statike je greška samo koliko čovek hoće, izuzimam otpor u lagerima jer to jedino ne može da se apsolutno anulira, otud moji četvrt grama. Kad sam se jesenas upustio u točkologiju ni Delta ni Radulović nisu balansirali al Severian saznade da mogu. BMW alat-osovina i stezni dodaci, nebitan stalak, može i na 2 stolice samo da bude vodoravna osovina, naravno da nije svemirska tehnologija al moraju da budu tačni i pri stezanju da ne pomeraju glavčinu iz ose.

Juče sam stavljao zimske gume na auto pa sam pričao sa Ivanom iz Tigar Trade-a u Cara Dušana u NS. Zamenu gume i balansiranje mogu da urade ako se skinu točkovi i donesu kod njih. Nisam pitao za cenu Drugari smo poodavno pa sve radim kod njega što se guma i pranja auta tiče i ne pravim pitanje za par stotki. Koliko sam razumeo isto važi i za prednji točak. E moj Marko, pricaces nam kako u Cara Dusana balansira zadnji tocak. Eh Dane, Dane. Ja ti rekoh da se ne razumem puno u me'an'ku. Nisam imao pojma da je to kod naših sokoćala opet takva drama. Da si u prvom postu napisao: Obzirom na poznatu stvar da je kod BMW-a zadnji točak specifičan zbog... Onda bih ja ćuto i pratio šta pišete i na kraju kada ne bih skontao - pito: A što je to kod BMW-a drukčije? Zadnji točak ne seda na kardan unutrašnjom stranom glavčine, rupom, koja nije ni obrađena mašinski već je ostatak liva. Spoljni ajnzic, zub, je naležuća površina, odnosno glavčina točka upada u kardan, i to je mašinski obrađeno i da bi se točak postavio na bilo kakvu osovinu mora da ima identičan prihvat ko na kardanu, odnosno po meri glavčine. Ovih par vulkanizera imaju dodatne univerzalne adaptere na konus i iz već izloženog ne mogu točak tačno da postave, plus svi ti adapteri imaju neke zazore, krivine...pa je realno očekivati da se javi greška, ne bitno 1 gram ili kilo, dal se to oseća u vožnji itd. I prednji točak iako ima lagere isto ima specifičnu konstrukciju, sama osovina je fest i opet konusni prihvati nisu najsrećnije rešenje al ajd, možda može da prođe.

Pa kud ćeš više , ili bolje. I još da dodam, osovina je izrađena na brusilici, ne na strugu.

Hvala.

Ja znam da u Beogradu postoje bar 2 mašine za balansiranje moto točkova. Međutim, BMW zadnji točak nije moguće balansirati na njima, zato ovlašćeni BMW serviser Radulović ima specifičnu i namesku osovinu, kao što sam ja sebi uradio pre nego što su je oni nabavili. To je jedini način, nije isto kod tvoje Yamahe. Uostalom, tako se i u svetu balansira BMW točak i postoji originalni deo sa fabrički kataloškim brojem a sličan je mojoj osovini i za upotrebu na stalku, znači statički.

Kod kuće opušteno,. Zadnjem točku unutrašnja strana rupe nije nasedna na kardan već spoljna tako da konusni prihvat nije precizan. Ravan prihvat preko šrafova točkova takođe nije tačan. Koliko sam gledao raznorazne specijalizovane osovine uključujući i originalnu, ni jedna verno ne simulira naleganje ko na samom motoru. Kod Radulovića balansiraju, Sev zna više. Ja napravio ultra preciznu "alatku" i zahvaljujući domišljatosti majstora, uz još par dodataka osovina prihvata i prednji točak. Pored balansiranja, služi za žicanje i podešavanje ABS venaca. Preciznost koju postižem je 0,25 grama a elektronske su 0,5-1 gr, kad su nove, u praksi ko zna. Radi smanjenja trenja lagerčići samo naftom podmazani, HI-FI alatke apsolutna libela i elektronska vagica za podešavanje gramofona, živa guma i strpljenje.

Na mom motorciklu je papučica bila dosta mala iako držim stopalo uz agregat, nikad nisam bio siguran pri kočenju da neće da mi sklizne ili da ću da je pogodim i ima neki graničnik da se ne bi noga češala o sam motor. Parče rebrastog aluminujuma od 3 mm, duplo šira od originalne, nekih 6 sa 3 cm. Ispolirano na kraju, prohromski šrafovi sa samokočećim manicama. Iskorišćena prilika da se osovina lepo podmaže vodo otpornom bakarnom mašću. Papuča je spuštena relativno nisko, ispod stopala tako da je vreme reakcije kraće nego kad se taban drži ukoso, samo se spuste prsti. Naravno, probom sam definisao da imam prostora da mi prsti ne dodiruju papuču u slobodnoj vožnji. Slobodan hod poluge u cilindru je smanjen na najmanje moguću meru, tek da ga ima, mora, jer može da zablokira kočnica od toplote. Prekidač stop automata je isto podešen, možda malo veći prazan hod da se ne bi palila sijalica pri nekom ovlaš pipanju pedale, otprilike kad počne točak da koči.

Neverdul nije efikasan gotovo za ništa. Uzmeš šmirglu i trljaš, mora sa 2000 da se završi, al ne bi trebalo da se počne ispod 800, ostanu risići pa treba da se trlja. Problem je što ta braon patina odma zapuni šmirglu tako da mali parčići stalno novi. Finiš iz Luisa pasta, Autosol, ima namenska baš za inox. Može i mašinski četkom sa zelenom pastom strugarskom i uljem, al to ostavi malo tragova pa opet mora 2 soma rukom a i mašina ne može svuda da priđe. Moje ovo je prešlo 10 k, duge ture pod visokom temperaturom motora i sve je odlično. Doduše, ja perem nekom agresivnom bez kontaktnom hemijom koja izgleda skida patinu. I naravno, povremeno krpče i pastu i vrlo lako se održava. A bilo je sve braon.

@Žarić-Hvala, ja sam m od minornog, Hornetshooting je mag. Moje, naše, je da ne sporimo, pripomognemo i ne samo da naučimo, već prihvatimo znanje koje je godinama građeno i nije od juče ko što ga ja imam. Kurs BJB-a je održavan zahvaljujući nad entuzijazmom mnogih ljudi, međutim nije moguće tražiti neiscrpne žrtve nit dobra volja može da pokrije realne troškove a kamoli da uznapredi edukaciju. Neminovno je da se školica u ovim uslovima mora nekako materijalno podržati bez obzira šta ko mislio uključujući i zle jezike. Niko se u ovoj zemlji nije obogatio od rada pa neće ni ovi ako se budu angažovali, mogu samo štetu da imaju. Mislim da uopšte o parama ne treba da pričamo. @Alien-većina našeg više nego skromnog znanja, ajd, samo moje, je uglavnom bazirano na Kit Kodovoj osnovi, to nas u ostalom i pali, ko paljena guma (po ivici). Svesrpska filozofija je ,,ma valjda neće", a ono vala uvek oće, i ova tema je pokrenuta upravo da se to, uvek oće, predupredi prebrodi, pre svega filozofkim pristupom pretočenim u praktičnu svakodnevnu vožnju i adekvatnom načinu voženja.

Nakon nekoliko voznji van grada po magistralnim putevima (narocito kroz i blizu sela) skapirao sam da je svako priblizavanje srednjoj liniji nepotreban rizik. Vise puta sam tako u levoj krivini "trazio teme" kad su mi u susret izletali kreteni koji su kolima gazili po pola metra moju traku, pa sam morao naglo da kocim i bezim u desno. Vozim sredinom trake, paralelno sa razdelnom linijom. U ostalom, sto je krivina ostrija to se manje dobija u preglednosti sirokim ulaskom... Nedavno sam imao priliku da mi odrzi cas voznje policajac koji 17 godina vozi motor u sluzbi, i samo je potvrdio ovo sto sam rekao, recima "desna polovina trake je tvoja" (naravno, ako ima rupa, izbegavam ih). Osim toga, usvojio sam i "supermoto" nacin skretanja, tako sto guram motor u stranu (a ja ostajem iznad) umesto da se naginjem sa motorom - zato sto mi je lakse da iz te pozicije (ako je potrebno zbog rizle ili bilo cega drugog) brzo ispravim motor. Ako pricamo o magistralnim putevima, meni licno je 80-90 kmh idealna brzina u kojoj nisam pod stresom i imam vremena da reagujem a da ne moram naglo da kocim. Ako vozim kroz naseljeno mesto gde ima kuca cije dvoriste izlazi direktno na put, tu idem jos sporije. Razlog je sto su mi par puta izletali psi iz dvorista koje je nemoguce videti dok se ne nacrtaju na putu. Pun kontekst [Zamišljeno iscrtavanje zadnjim točkom još jedne idealne linije po asfaltu je u stvari jedan od metoda. [b]Ja prvi napadam krivinu tražeći joj idealnu putanju preko temena, ulazeći i izlazeći što šire[/b], često prelazeći preko razdelne linije glavom skidajući muve sa tuđih šoferšajbni, ili silazeći uz ivicu razgrčući šljunak i čelepenkom rizikujući da postavim čitulju na banderu, kao, to je to. [color=#ff0000]Bezbedna postavka je da se kreće isključivo unutar zamišljenog koridora, svoje trake, ko između 2 zida[/color], bez Rossovanja, a opet toliko to brzo njemu ide da kad ja prođem zavoj, on mi već odmako./code] nemojmo širiti putanju teme u teoriju prolaska krivine idealnom linijom, Hornetshooting:..."zid 2 m"... Kod serpentina koje premotavaju 3/4 kruga obično sa obe strane idu zakrivljenja u suprotnu stranu tako da preglednost malte ne da ne postoji dok se ne izađe na ravan put. U šumskim predelima se balvani izvlače kratkim trukovima, polovina debla je na zadnjoj osovini a pola stabla viri 3-4 m iza zadnjeg točka koji ko da je centar kruga koji se opisuje krajem građe i prelazi skroz na celu suprotnu traku, često do kraja. Većinom to voze iskusni vozači pa zaustave kamion kad vide da im ide nešto u susret, predhodno svirajući i tako najavljujući svoji pojavu, a to čine i svi ostali iskusni prepoznajući nužnost prelaska u defanzivni mod. Na takvim mestima se vozi kroz ceo prevoj skroz uz desnu ivicu. Ima u Beogradu na Rakovičkom putu mostić, S, uvek sirena i uz betonsku bankinu do kraja.

Svi koristimo neku podkapu, to samo proređuje intervale pranja.

Predpostavljam da će Hornet izneti siže niza konkretnih ali opštih smernica za preduslov bezbedne vožnje, jer jednostavno vozač budala ima nepresušan izvor budalaština i praktično nije moguće svaku nabrojati. Kroz priču, iskustvo, savet... se stiče sposobnost razaznavanja i predviđanja mogućeg lošeg scenarija koji može da se desi. Zamišljeno iscrtavanje zadnjim točkom još jedne idealne linije po asfaltu je u stvari jedan od metoda. Ja prvi napadam krivinu tražeći joj idealnu putanju preko temena, ulazeći i izlazeći što šire, često prelazeći preko razdelne linije glavom skidajući muve sa tuđih šoferšajbni, ili silazeći uz ivicu razgrčući šljunak i čelepenkom rizikujući da postavim čitulju na banderu, kao, to je to. Bezbedna postavka je da se kreće isključivo unutar zamišljenog koridora, svoje trake, ko između 2 zida, bez Rossovanja, a opet toliko to brzo njemu ide da kad ja prođem zavoj, on mi već odmako. Na žalost apropo nesreće na Ibarskoj, http://forum.bjbiker...novca-20102012/, od prvog lošeg klinačkog iskustva, kad god mi u susrtet nailazi kolona, uvek predpostavljam da može nešto slično da se dogodi, prelazim u defanzivan mod, pored ablenda, predupređujem pomeranjem skroz u desno i tražim mogući izlaz ako bude morala beganija, puštam gas i spremam se da kočim. lako je biti pametan posle i u tuđoj muci, možda bi , da je Dragan razmišljao i bio podučen, stvorio sebi neku šansu, da je recimo bio bliže ivici i jednostavno se sam usmerio u kanal ili bio samo oboren i očešan a ne katapultiran. @Drvodelja-tvoje pominjanje mobilnog telefoniranja je izuzetno čest slučaj, ispada zbog toga je svako doživeo. Lično se trudim da uočim dal neko telefonira, čak držeći telefon dole koristeći spikerfon. Ja od takvih zazirem, izbegavam obilaženje i pravim rastojanje dok se ne vrati u vožnju, ili sviram uporno dok mi se ne okrene i osvesti da sam tu. Ako procenim da sam dovoljno bezbedan, obilazim ga u širokom luku sa maksimalnim mogućnostima za beg. Samo sviranje i odma u manevar nije sigurno jer taj možda vodi besnu svađu i skroz je mentalno isključen, kreće se po inerciji i ne zna kuda, može jednostavno da zabode bremzu. Spontano mi se javlja predlog da nije loše navesti tipične i najčešće loše situacije ala mobilni. Hornet? (Mojih par Dinarčića, možda nekad bude jači od $, ko što je bio) (Izvinjavam se što sam uzeo banak, imam isuviše godina na žalost, ujedno i dugo iskustvo na 4 točka zahvaljujući kome opstajem na 2)

I treba da te sram, i ja bih se stideo da tako dobro vozim ko ti . Ono o čemu smo pričali kratko za zajedničkom trpezom, tj. mi pitali a ti objašnjavao, tako u načelu vozim auto, da ne detaljišem kako se prošunjam preko Slavije, Beograd. Al motorcikl sam smatrao isključivo kao muškaranje i lečenje kompleksa mada uvek u paraleli primenjujem postulate ove teme, koliko mi tehnička veština dozvoljava, a nemam je ni blizu tebi pogotovu što je moje izvozavanje pod uticajem šampionskog drugovanja i malo ima dodirnih tačaka sa vožnjom van piste. Sad kapiram zašto trenutno ex šampion privatno ne vozi motorcikl. Zanimljivo je da znam ljude koji jako dugo vozaju motore i nešto nemaju udese, ne znaju šta je kaunterstiring, a ima i onih sa dugim stažom koji teraju ko ja svoja prva 2 točka, idem levo, vučem k sebi korman ala auto, dok se nisam omlatio ko kruška i na BJB kursu doživeo prosvetljenje. Kad se vozam iza takvih uopšte mi nije jasno kako su živi. Od drugara motordžije klinac dobio skuter lane. Skoro na sred prave, široke i prazne ulice tresnuo u kamen, na sreću bez posledica, klasična fiksacija koju nam je Laza razjasnio. Predlago sam drugaru da prenesem klincu bar deo što sam čuo i naučio od Evil Zoa, ma kako da neki Đuntićić uči ikog. Kad god imam neku vruću situaciju odmah mi Laza nađe izlaz, neverovatan dar prenosa i usađivanja znanja, ti isto tako imaš tu plemenitu osobinu i već sam ti unapred blanko zahvalan, kao Evilu. I čemu sujeta, sa ponosom se hvalim da sam naučen od Laze. I još nešto, u ovoj posrnuloj sredini, ne mislim na forum naravno, generiše se samo loše, ono što dobro je odmah se stavlja na stub srama. Kad sam te vido kako se okrećeš pod punim kormanom sa pola na sat, a deluje ko da si magnetom zalepljeno stabilan, sve mi bilo jasno ne znajući ti rodoslov. Dokle više da dobro ustupa. (Ja jako retko izražavam divljenje, ni ženama, nisam idolopklonik, tako da sam se privremeno prevazišo.)

Imao sam čast i zadovoljstvom da se vozim u nedelju, http://forum.bjbiker...10/page__st__20 sa novo pridošlim članom koji je u polasku stao na začelje, tik iza mene a potom vrlo perfidno posle svake stajanke svakom od nas. Kao stariji član i samim tim sveumeći, na konačnom odredištu šepureći sam poturao glavu očekujući da će me potapšati po kacigi kao Rosija, "peglo" sam ko nikad. Potapšo me, al packama, sramota me da iznesem, ne od stida već zato što ne umem da izložim, nit razumeh, niz zapamtih. U povratku je Hornetshooting stao na čelo, pitao sve za diktirajući tempo, ja iza. Strom nema tempomat al ga Persona ima, ista brzina ne bitno ravno, brdo, krivina, reko bi crkla stop sijalica da ne stajasmo, a ja iza ko prikolica na lastišu. Da sam mogao da mu stavim kreč u kofer da curi na zadnji točak, izvuko bi još jednu crtu do Beograda paralelnu postojećoj na asfaltu, moralo bi šublerom da se meri odstupanje. Ide ispred al moja percepcija nešto baguje, čovek ko da stoji na putu, ko da se ne pomera, imao sam utisak da svakog časa može da se stvori iza mene kao što je ispred, ko u crtaćima. Naravno da se neminovno čine pokreti, klaćenja al to tako radi da se stiče utisak ko da se slika zamrzla. Jedino što sam nanišanio je šaltajuće stopalo i po tome se vidi jedino aktivnost. Pokušo sam da kopiram, al bledo, ne uklapa se moj "sportski" gaf. Naravno, bilo je i munjevitih "brisanja" šoferšajbni drskim automobilistima, virtuoznih preticanja... Posle napola mu potrošenih fuzastera, ja spremio sunđer i kredu i rezerviso prvo mesto u magarećoj klupi, ko pravi štreber spremio sam i madžiknu krpicu i vizir kliner da glancam projektor i monitor ko što ribah kacige na Divčibarima. Da, prijavljejem se dodatno kao čunonoša, da bolje ukapiram repere pošto ne znam i ne umem da vozim motorcikl. Da nije bilo Kursa bezbedne vožnje BJB-a, il bi odusto od 2 točka il ne bi bio danas u komadu. Sve ovo je u istom maniru i cilju. Od uličnog edukovanja nema ništa, veoma dobro znam šta je trening i šta se time postiže, bar na 4 točka, a za dva je još vrednije, bar za mene. 5 strana sve u belo. Na pretraživačima ima mnoštvo štiva pa kome nije jasno o čemu se radi može brzo da se informiše. Kome je stav suprotan, ne mora da odvraća ostale, tema nije obavezna a još manje konkretnija poduka.I naravno, ne mora ni da bude forumska ako to društvo ne prihvata. Ja ne propuštam da nešto naučim, pogotovu ne Svevišnjeg danom prilikom.

Kako ne, pa 20 ml je 10% zapremine mog amortizera, u tkaći Olins 140 a u prednji sigurno još za pola više, pa kade se tako posmatra, a mora, otpada srpska odokativna metoda, 3 prsta u rakijsku čašu, poduž naravno, od viška ne boli glava. Sve ja tačno preračuno, presipo više puta ulje u menzuru, sve se poklapa i račun i empirija, al kad krenuh u završno punjenje, odjedanput blokada uma, obustavim i nastavim sutradan nakon rekapitulacije proračuna, bilo dobro al pošto sam znao da je vrlo kritično i opasno, bolje i IV put meriti. Kap nije ništa, al prelije čašu. Sad si me podsetio, u štapovima je više nego duplo zapremina ulja, al i tamo je potrebno precizno nivelisanje ne samo zbog zadate zapremine već naglašeno radi ujednačavanja oba štapa. http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/64269-ulje-u-vilama-zamena-i-odredivanje-nivoa/

Generalno, ne bih puštao više od 20 bara u amortizer. Izdržava on više tokom vožnje al to su trenutni udari, pitanje je kako se ponaša izložen par minuta. Posle tvog iskustva sa ozleđivanjem zbog lošeg manometra, verovatno ću da kupim priključni set sa manometrom i prelivnim ventilom. Poštu ću i prednji da radim, spasem par amortizera koja koštaju jedno 1.300$, vredi potrošiti neku stotku. Plus planiram da ugradim na same amortizere produžna creva visokog pritiska tako da u bilo kom trenutku će moći da se prekontroliše i doduva.

Genaratori azota za gume, duvaju teoretski maks 12,5 bara jer to određuje potencijal kompresora. Ptobao i duvao 10 bara,dobio 5,5, ima slika auta. U Meseru, ex Tehogasu, pune boce za gume topfilom, mešavina azota,70%, C02 i kiseonika. Boca za besplatno punjenje guma na ulaznoj kapiji, manometar ne može da se otvori više od 4,5 bara, bio u hali, druga boca limitirana na 10. I priklučno crevo obično vulkanizersko sa problematičnim manometrom baždarenim do 12,5. Okrenuo nekoliko vulkanizera, nema mogućnosti. Il da budžim il da kupim instrumentarijum. A dobiću punu bocu azota sa 150 bara, imam manometre za nju sa kontrolnim i izlaznim satom, samo će mi trtebati prelivni spoj. Ima neko budženje, postoji mala igla ko od šprica i tu dolazi do vrlo malog gubitka.

Sjajno, prelivna komora, ko kod podmornice. Napravio bi al još nisam držo tako nešto u ruci a nemam predznanje. To za pucanje, svi mi savetuju da dunem na veći pritisak pa kad iscuri kao da padne na potrebni. Sa deset pada na 5,5, a da bi dobio potrebnih 12,5 pritisak bi morao da se drastično uvećava zbog ubrzanja iscurivanja. Nije nego, ne radi se o par bara već desetina a amortizer u ruci je ko kašikara. Potpuno te razumem, mnogo pipavo pored opasnog, morao sam apsolutno sam da ga radim, svačije prisustvo mi smetalo. A to sa manometrima je opšte poznato, ovi kineski nisu ni za novogodišnje balone. I samo čist azot dolazi u obzir, poštujem fabričke preporuke.Imam kod drugara argon, nije mi palo na pamet da taknem.

Točak zeznuo vulkanizer, amortizer bio funkcionalan al gde je problem. Svi vozamo starine na kome mnogo toga nije dobro i kad se izmenjajuu motori međusobno, svi su isti, loši, tako da nema reference, tako da što se tiče Benka, pa ni on nije savršen i večan, al svi volimo da verujemo u izuzetnost svog motorcikla, ja nemam tih iluzija nit se zadovoljavam postojećim, lošim, stanjem. A i ti znaš da radiš amortizere al nisi bio dostupan kad mi trebao savet, nemoj da se praviš Toša. Vidi, nije problem obezbediti bocu azota već je priključ na sam ventil problematičan. Svako odspajanje običnim crevom čini da se neka količina gasa ispusti nazad u atmosferu i padne pritisak u njemu. Ima na netu da se kupi sve, nije ni preterano skupo, al ono, Paypal, čekanje dvadesetak dana, drndanje na carini jer trenutno i obična pisma trkeljaju ne bi li globili, a i srpska samovolja, daj da nešto zbučimo, šta fali... Potreban je priključni ventil koji se hermetički zavrne na ventil amortizera, naravno ima napojno crevo i bilo bi dobro odmah i manometar svoj jer postoji razlika u pritisku mereno na ventilu boce i na kraju creva, al ajd. Priklučak treba da ima pokretnu iglicu koja potisne ventil iglicu amortizera, pusti se gas iz boce i u takvoj atmosferi pod pritiskom, se odvija iglica priključka i postepeno zatvara igla ventila i praktično ne dolazi do povratnog isticanja gasa. Verovatno postoje takvi ventili za punjenje opasnih gasova al meni nit su znani nit dostupni. Ako imaš neku ideju, da se udružimo.

Fali još nešto slika, izgubilo se u premtačini preke spoljašneg linka a forumski upload nemam. Ima još detalja ali zalaze u tupljenje. Moj imperativ je usmeren na veliku opasnost da se zezne amortizer a manje da je moguća reparacija a još manje da to baš tako treba da bude. Svaki amortizer nosi neku skrivenu zamku čije otkrivanje može da uzrokuje bacanje amortizera. Bez obzira na moj trud detaljnim opisom, jako veliki oprez i rezerva kome se bude odlučio da sam radi.

Hm... mozda sam se lose odrazio Cenim Djuntin rad, trud i znanje, ali ja ga nemam i ne bih se u ovo upustao. Laki, ti si mnogo uticao na mene pri izboru motora a gledajući tvoje detaljne radove sam se okuražio da pipam moto mehaniku koja mi je bila totalno nepoznata, imaš ti i te kako znanja, sad truda, videvši tvoj lični ambijent, imaš i to. Moj lični problem a možda i vrlina, često pogubna i podsmešljiva, je da moram sve da raščivijam čega se vatim a interesuje me. Iz automobilističkog doba sam tako naučio, što hoću da bude vrhunsko moram sam, možda to i ne bude bolje od specijaliste, al nekako lični osećaj poverenja i predubeđenja mi je najviši svojeručnim radom. I kad znam da nešto nije dobro opet i to mi je draže nego tuđe. Konkretno za amortizer, postoji način za radioničku proveru, al više sad verujem u zapreminu ulja koju sam ja definiso nego da sam dobio servisiran fabrički amortizer sa nalepnicom "passed" . Vrhunski naši moto šampioni šalju amortizere na triming u fabriku, ja nikad ne bi, lični osećaj niko ne može dovoljno dobro da shvati. Kad budem našao modus za azotiranje, radim i prednji.