Znači oko toga se ovde sve vrti? Đunta, nesi mi odgovorio za foliju. Ima radi ko @Aćimo, nesam te shvatio zzbiljski. Jeste, sve vrste streča, ručne, mašinske, tanke,debele, ambalažne selotejp i krep trake...

Mora da se apgrejduje a ako neće, će napravimo Uomanu da ne brine o žicama

Moraćeš da ih mastiš Boga mi i to svojski.

Jel može ova il ova

Verovatno imam, izgleda identično ko na slici al se izbrisala oznaka a baterija izgleda crkla, neće ni na punjaču da se upali iako je ostavljen u fioku u radnom stanju.

Neko ga je kraljevski iskrivio, ti bome carski vozio a neko ga imperatorski našpanovao. Naime, ovakav točak nije moguće popraviti, čim poremeti osnu geometriju. Neko je putem bicikl španovanja žbica "opravio" obruč tako da su 3 žbice toliko bile pretegnute da su navoji počeli da se smiču, a ostavio 2 da landaraju. Sve žbice su bile manje više S krive a jedno desetak je bilo skoro ispravljeno u nasedu. Imao je oko 30 mm devijaciju. Da kojim slučajem u vožnji točak primi nezgodan udarac i te žbice puknu, ode u jendek. I napomena, fabrički točak na KTM-u i BMW-u F 800 je većinom Behr i on sam po sebi nije dobar, odnosno krivi se malte ne i bez voženja. Bez obzira što je u pitanju enduro motor, preko ukupnog izmerenog bacanja levo desno od 1,5 mm ili gore dole, treba točak da se radi, odnosno upravljuje, da prenabegnem sad koroziju koja zalepi žbice itd. PS. Ne znači svaka anomalija obaveznu zamenu obruča, to samo kad je ovaki ko Zexov, pogotovu ako je u pitanju samo nekoliko mm a ne cm. Točak povuku nepravino podešene špice ili jednostavno upotreba čini svoje i po otpuštanju se znatno povratii, a i da se ispraviti, ne uvek, al bez bojazni da je nov obruč nužan i za najmanju devijaciju.

To ti je dovoljan dokaz da je kaciga izuzetna a za ipak skromne pare. I, kalupi kod Nolana se skroz razlikuju, znači 13 i N 90 nisu isti, probaš šta ti paše. Kaciga je nagurala 30 k, većina po gradu, diži/spuštaj flip, sve i dalje radi besprekorno. Zanimljivo je da posle početnog naleganja postave i podešavanja zategnutosti kopče, nju nisam više mrdao, znači sve stoji ne promenjeno. Jeste izgubio fluo odsjaj na okovratniku, ostalo nič.

Nema razlike u šumu između leve i desne strani ni pri 200. Na levoj strani je samo minorna kopča za sunčane naočare i za zabravljivanje flipa, a to sigurno ne pravi dodatni šum, a sam mehaizam je na obe strane isti i vezani su samo na poluge, sve u unutrašnjosti. Ona ima svoj šum od opstrujavanja ko i svaka kaciga uostalom, nema dodatnog povećanja bučnosti pri većim brzinama, ili ih prepkriva buka samog motora, nisam uočio ništa a imao sam dugu turu brzim auto putevima. Na velikim brzinama takođe nema pojačanog pritiska, mada vizir na mom motorciklu iako mali jako dobro pravi opstrujanje. Takođe pri okretu glave tek se malo oseti pritisak vetra, nema naglog i jakog udara, što smatram vrlo važnim. I ono što je veliki komfor, otvoren vizir na prvom zubu omogućava u vožnji isto podhlađivanje bez obzira na brzinu i nema dodatne nit buke nit neprijatne promaje, a nije potrebno ni otvarati ga još više.Podbradak na bradi isto ne propušta vazduh pri velikm brzinama.

IZVINI, NISAM TE VIDEO O ovoj statistici su govorili Pablo i Miša BMW na BJB kursu sigurne vožnje. Mi smo uvereni da je u pitanju ne kultura te da je obaveza ostalih vozača da gledaju i da moraju da nas vide i pogrešno je naše očekivanje da je to tako. Fizionomija oka ima anomaliju koja onemogućava uvek tačno sagledavanje. Poprečno kretanje u odnosu na sučelice pogled, oko očitava odlično, za razliku od upravnog, kad mala i uska silueta motora dodatno smanjuje uočljivost i praktično ga čini gotovo ne vidljivim. Gledanjem u stranu pomeranjem očne jabučice, oko postepeno prelazi levo i desno u krajnji položaj-periferni vid, i što se više pomera graničnom položaju to je uočavanje sve slabije do potpunog ne viđenja, to je u stranu oko 90° u odnosu na čelo, ukupno levo-desno180°, praktično oči ne vidi obe raširene ruke u pravcu bokova. Kretanje u istom pravcu a suprotnih smerova, kad auto skreće na raskrsnici u levo i preseca pravolinijsku putanju motora, do izražaja dolaze anomalije oka, slabo uočavanje sučelice siluete motora i samim tim loš preračun njegove brzine i predviđanje momenta ukrštanja, zatim pri započinjanju skretanja u levo pogled se usmerava u stranu i nailazeći motor je u perifernom vidnom polju. Druga situacija je kad se auto iz poprečne saobraćajnice uključuje ili preseca glavnu, kompletan saobraćaj je na obe strane u perifernom vidu, znači jako umanjena percepcija nailaska motora. Iako se očekuje i vidi da vozač auta gleda u smeru našeg nailaska, to ne znači da nas je i uočio, da sad izuzmem bezočnu bahatost i sve ostalo. Preporuka je uvek biti spreman na najgori scenario, oduzimanje prednosti, bilo svesno ili nesvesno. Jedan od načina je vijugati motorom da bi kretnja izazvala pozor kod vozača. Lično, uvek smanjim gas, ablend i sirena, što je sigurno sigurno, plus uvek nosim fluo prsluk.

:lol: :lol: Pošto je kod Vlajka izgleda sve krivo ko ova žbica,( koju ću ja da ispravim), moraće za ostalo da koristi kaunterstiring s obe ruke. Kako se inače voza ko ufiksan, nije primećivao da je prešo na asfalt već se i dalje klanjao ko na ofu pa onako crn na Zelenku izgledo ko taliban, točak imo hop 5+ mm, stalno gubio itinerer, svi pređu 100 km a njemu cajger 150 jer išo okolo naokolo, baco točak levo desno 5+ mm i zelenko zato pio banku. Sad će dobije pravu narkozu i kad ponovo mete šlaufe, ima okean da preglisira. Sad razmišljam ima da mu skratim prenos, izvadim po neku žbicu, nek mete u rezervu, ionako se voza solo. Kontrolišem ja i luk i kupus u pljeski.

Opštine ti rade do 8 uveče a i subotom.

"Intelektualna" svojina. U Beogradu lično meni znano desetina bicikl žicara,( bar dva prijatelja), koji se prihvataju moto točka. Točak mora da ima tačnu osu, kružnu formu, koncentričan okret, definisan otklon i pravilan špan, 5 jednovremenih činioca, n-1 broj žbica koje imaju povratnu spregu po nekom promenljivom sledu . Kad je točak još konstruisan sa više dužinski različitih žbica, nejednakim uglovima, kombinatorika raste. Dodavanjem nepravilnosti obruča, istegnutim i krivim žbicama, zarđalim navojima, ne mogućnost upravljivanja se vrtoglavo povećava. Pip samo jedne žbice uzrokuje promenu po svim aspektima, pa ko je "jači". Obično se "lečenje" nepravilniog točka pokušava balansiranjem, ako ne trese dobro je. Točak se može kretati prihvatljivo kružno al ići levo desno recimo 5 mm, dobrim X balansiranjem se udar skroz može eliminisati i nema vibracija, kao u redu je iako se golim okom vidi vijuganje gume. Od mene toliko.

http://www.blic.rs/V...zrtava-sve-vise Sinoć sam kupovao u dedinskoj, Beograd, samoposluzi, preko puta "tv" Pink. Masovno ljudi izlaze autima preko pune, čak i na rikverc, tu je kružni tok, bus linije, dva pešačka, gužva i nije baš pregledno. Tu ne pomaže nikakva bezbedonosna Agencija već kaznena jer se većina prekršaja i nesreća ne dešava zbog obične vozačke pogreške nego iz bezočne bahatosti koja je sve veća i masovnija i koju opšta regulativa ne može da suzbije.

Da, najveći problem kod većine žičanih točkova je korozija koja zalepi niplu i žbicu. Vrhunski točkovi imaju od čistog inoksa oboje. Montaža fabrička ide bez masnoća a i vremenom niko ne preduzima ništa, odnosno, ne servisira felne dok ne dođe do drastične anomalije. Žičani točak traži povremeno upravljivanje, tad se sve to malo razmrda ili najbolje je da se vrši rasklapanje i onda se sve spojne površine blago zamaste i nacinkuju po potrebi. Otpuštanje bez kidanja traži strpljivost, nagrizanje kočionim uljem, kuckanje i blago grejanje vazduhom i naglo hlađenje samo žbice i opet je rizično. Kad pođe malo, treba praviti pauze između okreta sa jedne na drugu stranu i postepeno razrađivati navoje i ne pre uraniti čak ni kad ide pola kruga. I naravno, voditi računa da se ne upreda sama žica i tako krivi ili da se ne okrene u sedištu što je naročito važno kod žbica čiji je koren zakrivljen i gubljenje te geometrije praktično čini skoro nemoguće kasnije podešavanje točka. Preventivno valja kapnuti kap ulja sa teflonskim dodatkom u spoj žice i nipla i njega i felne i odma u vožnju da centrifugalna sila ubaci masnoću kolko tolko. Skidanje gume iskoristiti da se otkloni nečistoća i korozija sa niplova, nanese malo masnoće na njih i zaptije "rim lock" koji postoji kod većine enduro motora jer voda nađe skoro uvek put tamo gde ne treba. WD je efikasan za izbacivanje vlage ali se sva mesta tretirana njime valjaju nauljiti jer u protivnom je hidroskopnost povećana nakon njegove kristalizacije. Grejanje radi ispravljanja nije primenjivo na AL točak. Iako su bickl i moto točak u osnovi isti, uobičajena bickl praksa nije baš adekvatna kod motorcikl točka.

Hvala, šta kopaš po arhivi Politike? Samo se ti čikaj. Vožnja je bila ciljna al ispala ne planski i putna, na žalost nismo mogli duže da ostanemo. Sledeću neku turu bilo kuda ću detaljno razraditi i videti čega sve zanimljivog i autentičnog ima, mada sama Slovenija i dalje Zapadno je sve samo po sebi dovoljno lepo da se vidi, jedino što se to ništa ne prima posle kod nas u Serbiji.

Via Mišelin od hrvatske granice daje veoma šturu kartu pa sam neko skenirao običnu i pocrtao.

Ako je još uvek kako je bilo, makadam, to bi za ofere bila fantastična ruta.

Put preko Krima dabome postoji, jedino meni nije poznato, gde su bile brzinske deonice. Verovatno po čitavoj trasi preko brda. Evo, to je taj makadamski put: http://goo.gl/maps/nsE3Z A ovo je otcep do vrha Krima (1107 m), gde je tada bio još zabranjen pristup: http://goo.gl/maps/sPb2p Od Iriske Vas pa do Podpeča negde kolko se sećam.

Nađoh evidenciju ptrošnje. Siguro postoji određena ne tačnost jer sipanjem na ćopavoj nikad se ne pogodi ista količina ali to nije neka gruba greška jer po paljenu lampice se uočava razlika u potrošnji. OMV srpski- auto put 130-140 -7,45 l neki HR - auto put- 150-160 -6,55 Petrol SLO- auto put i malo lokala 80-150-7,33 OMV AU-auto put-160-180-6,14 (tad pun tank na bočnoj, stalo 20,60l) neki DE-auto put-160-5,91 BP AU-150-5,42 Petrol SLO-mešano-4,75 OMV Brežice-auto put tačno 140-7,15 INA-auto put-160-5,48 Osim beogradske pumpe, primećujem da na obe slovenačke pumpe uz auto put. Petrol i OMV je veća potrošnja što ukazuje na sumnjivo baždarenje.

Više nego dobra, a i meni vala. Neznam gde bih izkopao arhivu o tome, nešto je ovde navedeno, to je očito bilo u sklopu Saturnus rallya. Tog brzinca odavno nema, mogu zamisliti, kako bi šumari, zelena braća i ekolozi popizdili. http://www.rally-sat...a_Saturnus.aspx http://www.saturnus-...tna-prireditev/ Inače gora Krim, visine nešto preko hiljadu m, južno je nadomak Ljubljane i popularna je za planinare i izletnike. Na vrhu je planinski dom, ali do '91 g. bio je vojni objekat i time nedostupan običnim smrtnicima. http://www.hribi.net/gora/krim/26/178 http://sl.wikipedia....Krim,_Slovenija Veliki ili dugi Krim je bio jedan od najboljih, možda naj zahtevniji od svih brzinaca u celoj ondašnjoj Zemlji. Dugo penjanje u brdo pa potom niz, nekih dvadesetak i više km, sve klizav makadam, vozalo se i dnevni i noćni, srednje brz al baš tehnički izuzetan. Inače je Reli Saturnus bio jedan od najlepših i najprestižnijih. Jel postoji sad trasa koja bi bila lepa za vožnju a itinererom brzinca.

Selo Sorica. Kao što vidim, vozili ste kroz selo. Šteta. Da ste (kad ste se spustili iz Soriške planine) zaobišli selo in vozili se iznad njega prema Tolminu, došli biste na Petrovo brdo. Tu vam je još jedno skretalište za Škofju Loku in tu vam je jedno 10 km cesta ČISTA UŽIVANCIJA. Nemojte propustiti neki drugi put. Tadybear, čovek nas je baš usmerio da ne idemo na raskrsnici put Škofje Loke već kroz Soricu jer smo mi imali prioritet da što brže prođemo. Sledeći put ću Vas iz Slovenije da molim za preporuke, ovo je sad bilo ne plansko voženje. I pitanje, šta je sa Krimom pored Ljubljane, nekad je to bio fantastičan reli brzinac? Dnevni list POLITIKA,13.jul 2012. Rubrika "Među nama" advokat Zoran Drljača Njegov odgovor na komentar izvesnog gdina Jovanovića koji se žali na bahatost motociklista i čak navodi primer poljskih bajkera koji su na nekom graničnom prelazu obišli kolonu vozila a policija nije reagovala i on se čudi........dovoljno!? Uh, sad sam se zaintrigiro. Valjalo bi da se nađe nešto konkretnije. Same konvencije su načelno preporuke za regulisanje nečega a države u svojoj regulativi se izjašnjavaju po kojoj su njeni propisi. Trebalo bi naći o koj konvenciji se radi i naći koje su države njeni podpisnici. Sasvim je normalno da motorciklu nije brzbedno da čeka u koloni desetine minuta na 60°.

Na žalost i tragediju, naši Velikodostojnici umesto grivne dobuju oreol od selotejpa.( čitulja zalepljena braon trakom na ulaznom zidu). Otac Milivoje je bio štićenik i naslednik mog Prote i svoju ličnu priču sam prikazao kao opštu. Ja nisam rođen u Toplici al jako dobro osećam svoje korene i u isto vreme nemoć. Ovo je moj prvi putopis i nastojao sam da izbegnem kafanski imperativ i ukažem na duhovno bogatstvo i naš sunovrat, a poruka je svima jasna.

Beogradski put dosadan, pretoplo i prazno, bez saobraćaja. Dolazimo iscrpljeni na HR granicu oko 18 h. Jedno petnaestak auta u koloni, mora na suncu da se stoji a upaljen i semafor za prolazak autobusa. Ja op pa tu, policajka. Kad ona, ne možete ovde, morate tamo na auto prelaz, traka pored. Reko, izvinjavam se, nigde ne stoji obavezujuća traka za prelazak motorcikala pa prema tome imam pravo da mogu da odaberem bilo koji prolaz a naravno da ću da izaberem bez gužve, odnosno kod Vas i time ne kršim nikakvo pravilo. Neće, ja, pa putujemo ceo dan i umorni smo, vrućina, kad ona, trebali ste da ostanete kod kuće, molim vratite se nazad. A prelaz malo pod nagibom, reko, ja ne mogu da vraćam motor u nazad jer smo preteški a i klizav vam je asfalt od ulja. Supruga skide kacigu i obrati joj se sa molbom te nas nekako pusti. A sedi sama bez busa na vidiku. Isti sam gaf na SRB crti, al mi pozornik reče da službenik nije u kućici iako gori semfor. Stade auto i pusti me preko reda, pričam Policajcu dogodovštinu, nasmeja se i kao, jesi joj podigo pritisak. Bio sam baš spreman na raspravu na oba prelaza jer smatram da nemaju pravo da se ponašaju podrazumevajući. Zašto se tumači da motor mora na auto a ne i na bus prelaz. Zaista je naporno i opasno pridržavati optereće motor na suncu i klizavoj podlozi od ulja i kondenza klima. Zar niko ne pomisli da može da dođe do pada i povređivanja. U CG nas lane Policajac pozvao preko reda na susednu traku čim nas ugledao. Mislim da bi trebali da tražimo zvanično ustupak po ovom problemu.

Došlo vreme za povratak. U kući Kapetana Stančija žive podstanari, za razliku od srpskih koje su napuštene. Gospođin muž pravi krofne i krempita u Trajanama i kaže da su najbolje na svetu. Nisu nas dočekali jako srdačno samo zbog podstanarskog moranja. Nisam smeo a da ne probam čuvenu krempitu, al po recima dugogodišnjeg Trbovljanskog poslastičara Albanca, njegova je još bolja. I kao i svaka žena i moju uvati lutka i oće da ode u obližnji mega store na izlazu iz Trbovlja. Ode ona a ja na neki sims sedoh. Kad prilaze mi muško i "žensko", meni obe kacige na retrovizorima, reko, kud ću sad ako mi ćape po Nolanku i na dve strane, mogu jedno da jurim samo. No, sve prođe u redu, lokalni alkosi. Ispričah se ja sa lepojkom, i zamisli, bajkerka, ide na moto skupove, pozva nas u Rijeku. Nekako odoše, dođe Đuntinica i tutanj. Dnevna vožnja niz Savu, prelepo al nikog nema na reci uprkos visokoj temperaturi. Mnogo lepih mesta za kamp, dal je moguće ili ne, ko zna. Drago mi je da sam prošao kroz Zidani most, to nam je ko momcima uvek u vozu pri svanuću bio znak da smo blizu mora letovavši u godinama u Puli. U Brežicama veliki trgovački kvart, više od sata po robnoj kući dok sam ja našao vetrometinu uz zastave. Fantastičan izbor garderobe u C˛&A, cene dobrano niže nego u Begradu. I naravno, preko 50€ prodavačica odmah spremi papire za povraćaj poreza. Tankovanje na izlaznoj pumpi jer je gorivo u Sloveniji naj jeftinje na celoj ruti. Odličan i golem šoferski pravi sendvič. ...

Pošto je baš enormna gužva ka Bledu i magistralnom putu ka Ljubljani tražimo prečicu. U poslastičarnici sa pravim mlečnim sladoledom pitamo za alternativu. Čovek nas upućuje 6 km ka Bledu desno na Soricu, 1.500 m visine i pedesetak km do Škofja Loke. Krećemo, jedno 25 km u planinu na čijem vrhu je skijalište i dobro došlica za bajkere, ne znam šta to znači, verovatno enduro i kros staza. Put nov, opran, grip odličan, šuma okresana i nigde ni trunčica rizle što bi se očekivalo. Sve kratke i pregledne krivine sa ispravnim nagibom, 2/3, retko četvrti prenos, sa uživanjem odvozali školski pravi brzinac. Ko bude u prilici, preporučujem da izvoza. Sa vrha je laganiji spust, nešto lošiji put al odličan. Prelepi pejsaži na kojima se vide tragovi košenja iako su kuće na po puškomet. Divljina al i tu se vidi slovenački domaćinski mentalitet. ...