@Žarić-Hvala, ja sam m od minornog, Hornetshooting je mag. Moje, naše, je da ne sporimo, pripomognemo i ne samo da naučimo, već prihvatimo znanje koje je godinama građeno i nije od juče ko što ga ja imam. Kurs BJB-a je održavan zahvaljujući nad entuzijazmom mnogih ljudi, međutim nije moguće tražiti neiscrpne žrtve nit dobra volja može da pokrije realne troškove a kamoli da uznapredi edukaciju. Neminovno je da se školica u ovim uslovima mora nekako materijalno podržati bez obzira šta ko mislio uključujući i zle jezike. Niko se u ovoj zemlji nije obogatio od rada pa neće ni ovi ako se budu angažovali, mogu samo štetu da imaju. Mislim da uopšte o parama ne treba da pričamo. @Alien-većina našeg više nego skromnog znanja, ajd, samo moje, je uglavnom bazirano na Kit Kodovoj osnovi, to nas u ostalom i pali, ko paljena guma (po ivici). Svesrpska filozofija je ,,ma valjda neće", a ono vala uvek oće, i ova tema je pokrenuta upravo da se to, uvek oće, predupredi prebrodi, pre svega filozofkim pristupom pretočenim u praktičnu svakodnevnu vožnju i adekvatnom načinu voženja.

Nakon nekoliko voznji van grada po magistralnim putevima (narocito kroz i blizu sela) skapirao sam da je svako priblizavanje srednjoj liniji nepotreban rizik. Vise puta sam tako u levoj krivini "trazio teme" kad su mi u susret izletali kreteni koji su kolima gazili po pola metra moju traku, pa sam morao naglo da kocim i bezim u desno. Vozim sredinom trake, paralelno sa razdelnom linijom. U ostalom, sto je krivina ostrija to se manje dobija u preglednosti sirokim ulaskom... Nedavno sam imao priliku da mi odrzi cas voznje policajac koji 17 godina vozi motor u sluzbi, i samo je potvrdio ovo sto sam rekao, recima "desna polovina trake je tvoja" (naravno, ako ima rupa, izbegavam ih). Osim toga, usvojio sam i "supermoto" nacin skretanja, tako sto guram motor u stranu (a ja ostajem iznad) umesto da se naginjem sa motorom - zato sto mi je lakse da iz te pozicije (ako je potrebno zbog rizle ili bilo cega drugog) brzo ispravim motor. Ako pricamo o magistralnim putevima, meni licno je 80-90 kmh idealna brzina u kojoj nisam pod stresom i imam vremena da reagujem a da ne moram naglo da kocim. Ako vozim kroz naseljeno mesto gde ima kuca cije dvoriste izlazi direktno na put, tu idem jos sporije. Razlog je sto su mi par puta izletali psi iz dvorista koje je nemoguce videti dok se ne nacrtaju na putu. Pun kontekst [Zamišljeno iscrtavanje zadnjim točkom još jedne idealne linije po asfaltu je u stvari jedan od metoda. [b]Ja prvi napadam krivinu tražeći joj idealnu putanju preko temena, ulazeći i izlazeći što šire[/b], često prelazeći preko razdelne linije glavom skidajući muve sa tuđih šoferšajbni, ili silazeći uz ivicu razgrčući šljunak i čelepenkom rizikujući da postavim čitulju na banderu, kao, to je to. [color=#ff0000]Bezbedna postavka je da se kreće isključivo unutar zamišljenog koridora, svoje trake, ko između 2 zida[/color], bez Rossovanja, a opet toliko to brzo njemu ide da kad ja prođem zavoj, on mi već odmako./code] nemojmo širiti putanju teme u teoriju prolaska krivine idealnom linijom, Hornetshooting:..."zid 2 m"... Kod serpentina koje premotavaju 3/4 kruga obično sa obe strane idu zakrivljenja u suprotnu stranu tako da preglednost malte ne da ne postoji dok se ne izađe na ravan put. U šumskim predelima se balvani izvlače kratkim trukovima, polovina debla je na zadnjoj osovini a pola stabla viri 3-4 m iza zadnjeg točka koji ko da je centar kruga koji se opisuje krajem građe i prelazi skroz na celu suprotnu traku, često do kraja. Većinom to voze iskusni vozači pa zaustave kamion kad vide da im ide nešto u susret, predhodno svirajući i tako najavljujući svoji pojavu, a to čine i svi ostali iskusni prepoznajući nužnost prelaska u defanzivni mod. Na takvim mestima se vozi kroz ceo prevoj skroz uz desnu ivicu. Ima u Beogradu na Rakovičkom putu mostić, S, uvek sirena i uz betonsku bankinu do kraja.

Svi koristimo neku podkapu, to samo proređuje intervale pranja.

Predpostavljam da će Hornet izneti siže niza konkretnih ali opštih smernica za preduslov bezbedne vožnje, jer jednostavno vozač budala ima nepresušan izvor budalaština i praktično nije moguće svaku nabrojati. Kroz priču, iskustvo, savet... se stiče sposobnost razaznavanja i predviđanja mogućeg lošeg scenarija koji može da se desi. Zamišljeno iscrtavanje zadnjim točkom još jedne idealne linije po asfaltu je u stvari jedan od metoda. Ja prvi napadam krivinu tražeći joj idealnu putanju preko temena, ulazeći i izlazeći što šire, često prelazeći preko razdelne linije glavom skidajući muve sa tuđih šoferšajbni, ili silazeći uz ivicu razgrčući šljunak i čelepenkom rizikujući da postavim čitulju na banderu, kao, to je to. Bezbedna postavka je da se kreće isključivo unutar zamišljenog koridora, svoje trake, ko između 2 zida, bez Rossovanja, a opet toliko to brzo njemu ide da kad ja prođem zavoj, on mi već odmako. Na žalost apropo nesreće na Ibarskoj, http://forum.bjbiker...novca-20102012/, od prvog lošeg klinačkog iskustva, kad god mi u susrtet nailazi kolona, uvek predpostavljam da može nešto slično da se dogodi, prelazim u defanzivan mod, pored ablenda, predupređujem pomeranjem skroz u desno i tražim mogući izlaz ako bude morala beganija, puštam gas i spremam se da kočim. lako je biti pametan posle i u tuđoj muci, možda bi , da je Dragan razmišljao i bio podučen, stvorio sebi neku šansu, da je recimo bio bliže ivici i jednostavno se sam usmerio u kanal ili bio samo oboren i očešan a ne katapultiran. @Drvodelja-tvoje pominjanje mobilnog telefoniranja je izuzetno čest slučaj, ispada zbog toga je svako doživeo. Lično se trudim da uočim dal neko telefonira, čak držeći telefon dole koristeći spikerfon. Ja od takvih zazirem, izbegavam obilaženje i pravim rastojanje dok se ne vrati u vožnju, ili sviram uporno dok mi se ne okrene i osvesti da sam tu. Ako procenim da sam dovoljno bezbedan, obilazim ga u širokom luku sa maksimalnim mogućnostima za beg. Samo sviranje i odma u manevar nije sigurno jer taj možda vodi besnu svađu i skroz je mentalno isključen, kreće se po inerciji i ne zna kuda, može jednostavno da zabode bremzu. Spontano mi se javlja predlog da nije loše navesti tipične i najčešće loše situacije ala mobilni. Hornet? (Mojih par Dinarčića, možda nekad bude jači od $, ko što je bio) (Izvinjavam se što sam uzeo banak, imam isuviše godina na žalost, ujedno i dugo iskustvo na 4 točka zahvaljujući kome opstajem na 2)

I treba da te sram, i ja bih se stideo da tako dobro vozim ko ti . Ono o čemu smo pričali kratko za zajedničkom trpezom, tj. mi pitali a ti objašnjavao, tako u načelu vozim auto, da ne detaljišem kako se prošunjam preko Slavije, Beograd. Al motorcikl sam smatrao isključivo kao muškaranje i lečenje kompleksa mada uvek u paraleli primenjujem postulate ove teme, koliko mi tehnička veština dozvoljava, a nemam je ni blizu tebi pogotovu što je moje izvozavanje pod uticajem šampionskog drugovanja i malo ima dodirnih tačaka sa vožnjom van piste. Sad kapiram zašto trenutno ex šampion privatno ne vozi motorcikl. Zanimljivo je da znam ljude koji jako dugo vozaju motore i nešto nemaju udese, ne znaju šta je kaunterstiring, a ima i onih sa dugim stažom koji teraju ko ja svoja prva 2 točka, idem levo, vučem k sebi korman ala auto, dok se nisam omlatio ko kruška i na BJB kursu doživeo prosvetljenje. Kad se vozam iza takvih uopšte mi nije jasno kako su živi. Od drugara motordžije klinac dobio skuter lane. Skoro na sred prave, široke i prazne ulice tresnuo u kamen, na sreću bez posledica, klasična fiksacija koju nam je Laza razjasnio. Predlago sam drugaru da prenesem klincu bar deo što sam čuo i naučio od Evil Zoa, ma kako da neki Đuntićić uči ikog. Kad god imam neku vruću situaciju odmah mi Laza nađe izlaz, neverovatan dar prenosa i usađivanja znanja, ti isto tako imaš tu plemenitu osobinu i već sam ti unapred blanko zahvalan, kao Evilu. I čemu sujeta, sa ponosom se hvalim da sam naučen od Laze. I još nešto, u ovoj posrnuloj sredini, ne mislim na forum naravno, generiše se samo loše, ono što dobro je odmah se stavlja na stub srama. Kad sam te vido kako se okrećeš pod punim kormanom sa pola na sat, a deluje ko da si magnetom zalepljeno stabilan, sve mi bilo jasno ne znajući ti rodoslov. Dokle više da dobro ustupa. (Ja jako retko izražavam divljenje, ni ženama, nisam idolopklonik, tako da sam se privremeno prevazišo.)

Imao sam čast i zadovoljstvom da se vozim u nedelju, http://forum.bjbiker...10/page__st__20 sa novo pridošlim članom koji je u polasku stao na začelje, tik iza mene a potom vrlo perfidno posle svake stajanke svakom od nas. Kao stariji član i samim tim sveumeći, na konačnom odredištu šepureći sam poturao glavu očekujući da će me potapšati po kacigi kao Rosija, "peglo" sam ko nikad. Potapšo me, al packama, sramota me da iznesem, ne od stida već zato što ne umem da izložim, nit razumeh, niz zapamtih. U povratku je Hornetshooting stao na čelo, pitao sve za diktirajući tempo, ja iza. Strom nema tempomat al ga Persona ima, ista brzina ne bitno ravno, brdo, krivina, reko bi crkla stop sijalica da ne stajasmo, a ja iza ko prikolica na lastišu. Da sam mogao da mu stavim kreč u kofer da curi na zadnji točak, izvuko bi još jednu crtu do Beograda paralelnu postojećoj na asfaltu, moralo bi šublerom da se meri odstupanje. Ide ispred al moja percepcija nešto baguje, čovek ko da stoji na putu, ko da se ne pomera, imao sam utisak da svakog časa može da se stvori iza mene kao što je ispred, ko u crtaćima. Naravno da se neminovno čine pokreti, klaćenja al to tako radi da se stiče utisak ko da se slika zamrzla. Jedino što sam nanišanio je šaltajuće stopalo i po tome se vidi jedino aktivnost. Pokušo sam da kopiram, al bledo, ne uklapa se moj "sportski" gaf. Naravno, bilo je i munjevitih "brisanja" šoferšajbni drskim automobilistima, virtuoznih preticanja... Posle napola mu potrošenih fuzastera, ja spremio sunđer i kredu i rezerviso prvo mesto u magarećoj klupi, ko pravi štreber spremio sam i madžiknu krpicu i vizir kliner da glancam projektor i monitor ko što ribah kacige na Divčibarima. Da, prijavljejem se dodatno kao čunonoša, da bolje ukapiram repere pošto ne znam i ne umem da vozim motorcikl. Da nije bilo Kursa bezbedne vožnje BJB-a, il bi odusto od 2 točka il ne bi bio danas u komadu. Sve ovo je u istom maniru i cilju. Od uličnog edukovanja nema ništa, veoma dobro znam šta je trening i šta se time postiže, bar na 4 točka, a za dva je još vrednije, bar za mene. 5 strana sve u belo. Na pretraživačima ima mnoštvo štiva pa kome nije jasno o čemu se radi može brzo da se informiše. Kome je stav suprotan, ne mora da odvraća ostale, tema nije obavezna a još manje konkretnija poduka.I naravno, ne mora ni da bude forumska ako to društvo ne prihvata. Ja ne propuštam da nešto naučim, pogotovu ne Svevišnjeg danom prilikom.

Kako ne, pa 20 ml je 10% zapremine mog amortizera, u tkaći Olins 140 a u prednji sigurno još za pola više, pa kade se tako posmatra, a mora, otpada srpska odokativna metoda, 3 prsta u rakijsku čašu, poduž naravno, od viška ne boli glava. Sve ja tačno preračuno, presipo više puta ulje u menzuru, sve se poklapa i račun i empirija, al kad krenuh u završno punjenje, odjedanput blokada uma, obustavim i nastavim sutradan nakon rekapitulacije proračuna, bilo dobro al pošto sam znao da je vrlo kritično i opasno, bolje i IV put meriti. Kap nije ništa, al prelije čašu. Sad si me podsetio, u štapovima je više nego duplo zapremina ulja, al i tamo je potrebno precizno nivelisanje ne samo zbog zadate zapremine već naglašeno radi ujednačavanja oba štapa. http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/64269-ulje-u-vilama-zamena-i-odredivanje-nivoa/

Generalno, ne bih puštao više od 20 bara u amortizer. Izdržava on više tokom vožnje al to su trenutni udari, pitanje je kako se ponaša izložen par minuta. Posle tvog iskustva sa ozleđivanjem zbog lošeg manometra, verovatno ću da kupim priključni set sa manometrom i prelivnim ventilom. Poštu ću i prednji da radim, spasem par amortizera koja koštaju jedno 1.300$, vredi potrošiti neku stotku. Plus planiram da ugradim na same amortizere produžna creva visokog pritiska tako da u bilo kom trenutku će moći da se prekontroliše i doduva.

Genaratori azota za gume, duvaju teoretski maks 12,5 bara jer to određuje potencijal kompresora. Ptobao i duvao 10 bara,dobio 5,5, ima slika auta. U Meseru, ex Tehogasu, pune boce za gume topfilom, mešavina azota,70%, C02 i kiseonika. Boca za besplatno punjenje guma na ulaznoj kapiji, manometar ne može da se otvori više od 4,5 bara, bio u hali, druga boca limitirana na 10. I priklučno crevo obično vulkanizersko sa problematičnim manometrom baždarenim do 12,5. Okrenuo nekoliko vulkanizera, nema mogućnosti. Il da budžim il da kupim instrumentarijum. A dobiću punu bocu azota sa 150 bara, imam manometre za nju sa kontrolnim i izlaznim satom, samo će mi trtebati prelivni spoj. Ima neko budženje, postoji mala igla ko od šprica i tu dolazi do vrlo malog gubitka.

Sjajno, prelivna komora, ko kod podmornice. Napravio bi al još nisam držo tako nešto u ruci a nemam predznanje. To za pucanje, svi mi savetuju da dunem na veći pritisak pa kad iscuri kao da padne na potrebni. Sa deset pada na 5,5, a da bi dobio potrebnih 12,5 pritisak bi morao da se drastično uvećava zbog ubrzanja iscurivanja. Nije nego, ne radi se o par bara već desetina a amortizer u ruci je ko kašikara. Potpuno te razumem, mnogo pipavo pored opasnog, morao sam apsolutno sam da ga radim, svačije prisustvo mi smetalo. A to sa manometrima je opšte poznato, ovi kineski nisu ni za novogodišnje balone. I samo čist azot dolazi u obzir, poštujem fabričke preporuke.Imam kod drugara argon, nije mi palo na pamet da taknem.

Točak zeznuo vulkanizer, amortizer bio funkcionalan al gde je problem. Svi vozamo starine na kome mnogo toga nije dobro i kad se izmenjajuu motori međusobno, svi su isti, loši, tako da nema reference, tako da što se tiče Benka, pa ni on nije savršen i večan, al svi volimo da verujemo u izuzetnost svog motorcikla, ja nemam tih iluzija nit se zadovoljavam postojećim, lošim, stanjem. A i ti znaš da radiš amortizere al nisi bio dostupan kad mi trebao savet, nemoj da se praviš Toša. Vidi, nije problem obezbediti bocu azota već je priključ na sam ventil problematičan. Svako odspajanje običnim crevom čini da se neka količina gasa ispusti nazad u atmosferu i padne pritisak u njemu. Ima na netu da se kupi sve, nije ni preterano skupo, al ono, Paypal, čekanje dvadesetak dana, drndanje na carini jer trenutno i obična pisma trkeljaju ne bi li globili, a i srpska samovolja, daj da nešto zbučimo, šta fali... Potreban je priključni ventil koji se hermetički zavrne na ventil amortizera, naravno ima napojno crevo i bilo bi dobro odmah i manometar svoj jer postoji razlika u pritisku mereno na ventilu boce i na kraju creva, al ajd. Priklučak treba da ima pokretnu iglicu koja potisne ventil iglicu amortizera, pusti se gas iz boce i u takvoj atmosferi pod pritiskom, se odvija iglica priključka i postepeno zatvara igla ventila i praktično ne dolazi do povratnog isticanja gasa. Verovatno postoje takvi ventili za punjenje opasnih gasova al meni nit su znani nit dostupni. Ako imaš neku ideju, da se udružimo.

Fali još nešto slika, izgubilo se u premtačini preke spoljašneg linka a forumski upload nemam. Ima još detalja ali zalaze u tupljenje. Moj imperativ je usmeren na veliku opasnost da se zezne amortizer a manje da je moguća reparacija a još manje da to baš tako treba da bude. Svaki amortizer nosi neku skrivenu zamku čije otkrivanje može da uzrokuje bacanje amortizera. Bez obzira na moj trud detaljnim opisom, jako veliki oprez i rezerva kome se bude odlučio da sam radi.

Hm... mozda sam se lose odrazio Cenim Djuntin rad, trud i znanje, ali ja ga nemam i ne bih se u ovo upustao. Laki, ti si mnogo uticao na mene pri izboru motora a gledajući tvoje detaljne radove sam se okuražio da pipam moto mehaniku koja mi je bila totalno nepoznata, imaš ti i te kako znanja, sad truda, videvši tvoj lični ambijent, imaš i to. Moj lični problem a možda i vrlina, često pogubna i podsmešljiva, je da moram sve da raščivijam čega se vatim a interesuje me. Iz automobilističkog doba sam tako naučio, što hoću da bude vrhunsko moram sam, možda to i ne bude bolje od specijaliste, al nekako lični osećaj poverenja i predubeđenja mi je najviši svojeručnim radom. I kad znam da nešto nije dobro opet i to mi je draže nego tuđe. Konkretno za amortizer, postoji način za radioničku proveru, al više sad verujem u zapreminu ulja koju sam ja definiso nego da sam dobio servisiran fabrički amortizer sa nalepnicom "passed" . Vrhunski naši moto šampioni šalju amortizere na triming u fabriku, ja nikad ne bi, lični osećaj niko ne može dovoljno dobro da shvati. Kad budem našao modus za azotiranje, radim i prednji.

Zato ti i nećeš da dođeš, "motorom", bojiš da ti ne uskratim zadovoljstvo. Drugar godinu dana muči muku sa nekim prapotopski Šovinim , malo malo pa mu zaglavljuje, kad ga zadesi, stane, podigne zadnji kraj i ljuljne o zemlju, proradi i vozi Miško. Knabavio još jedan identičan, iseko i ne vredi, ne može da ga rasklopi. Kad sam mu "malko" pokazo , jedva čeka sneg. A što se tiče pevanja, ori se i po kraju i po Bermudskom trouglu. Ne, hvala! Umesto da ovo radim lakse mi je da uzmem kredit na 12 meseci i kupim Ohlins-a Ovo me nasmeja do suza, niste mogli lepši kompliment da smislite. Nego Deko, ne čitaš između redova, ruke masne od ulja i posle pranja, znaš kako glade posle. A tebi Laki lako, mene supruga učinila, kreditno, ne potentnim, zato moram u garagu. I Olins će da dođe na red, istina ne odma po isteku zadnje rate. Zamena ulja i pranje naravno je redovna procedura kod savremenih amortizera. Zato su skupi i svaki je predviđen da se servisira, primer KTM, dobije se manual sa detaljnim instrukcijama. Nije to više samo za jednokratnu upotrebu ko stari, zavareni i bacaj, prošlo to vreme. Negde sam našao fabrički podatak, predviđen servis na 24K milja. Za Ohlins ima 9 epizoda klip o servisiranju, čak je prostiji nego ovaj WP. Za svaki amortizer postoje rezervni delovi, čak ima specijalizovanih firmi koji koji rade sve komponente, ono, karika od 20 mm pa na dalje i relativno je jeftino kad se poredi sa cenom novog amortizera. Amortizeru gekne semering prvenstveno, zbog neminovnih čestica od trenja jer ulje izgubi svojstvo, potom krene osovina da se rapavi pa redom. Smanjenje ulja je naj opasnije jer počinju vibracije kad klip izađe na suvo, može trenutno da zaglavi i iskrivi se. Svi poteošni delovi su vrlo pristupačni dok sam klip i osovina već nisu. Ja sam "savlado" otpor okoline i kad me prozivaju što diram, odgovaram zato što bilo više nego duplo manje ulja. Na pitanje kako sam znao, odgovor je eee...zna društvo da sam ...Da se ne pravim pametan, nisam ni ja znao do juče ništa o ovoj problematici jer servis amortizera nije bio ni rasprostranjen nit uspešan. Na liniju Fuks ulja mi je ukazao naš član,m900, kog nešto nema na forumu kao i mnogih dobrih ljudi na žalost http://forum.bjbiker...user/1067-m900/ Iz ovog skrinšota se vidi razdvojenost ulja zavisno od namene i većina proizvođača ima u ponudi zasebno fork ulja a posebno shock ili suspension oils. To govori o nužnosti i mogućnosti servisiranja. Silkonlene ulja su dostupna u Srbiji, detaljan katalog moto maziva ima na hrvatskom zastupniku Fuksa. Istina, nema u svakoj trafici ali mi je srpski distributer odmah poslao kanticu no mora da ide kroz maloprodaju, zato služi naš drugar i član X, mislim da je tako nik, koji pored auto ulja postepeno puni radnju moto uljima i tu se može naći vrlo dobar izbor svega, na početku avalskog puta na Banjici, Beograd.

Hvala. Danas pala grupna vožnja od nekoliko stotina km krivinarenja. Motor preporođen i uživancija za vožnju. Tome je doprinelo uveliko drugojačije podešavanje takozvanog pre loada opruge, sa 15,5 mm sam smanjio-popustio na 10 te je predtrag normalno drugi. Otprilike tu negde odgovara mom načinu teranja. Rebaund sam stavio na srednju vrednost no mislim da nije dovoljno dobar ali svo podešavanje sada je irelavantno zbog nedovoljnog pritiska azota. Po fabričkoj specifikaciji amortizer zahteva 17, 3 bara čistog azota zbog uticaja na ulje i formiranja neke vrste emulzije i oduta taj tipski naziv. Azot je potpuno neutralan na ulje i sve materijale od kojih je sačinjen amortizer. Iako ima još inertnih gasova, svi ostali nisu prihvatljivi iz nekog razloga. Sledeći u nizu je Argon ali samo za amortizere sa dodatnim rezervoarom, u moj ne. CO2, kiseonik nisu upotrebljivi, mada za nuždu može i običan vazduh ali za kratkotrajnu upotrebu. Samo punjenje je veliki problem i po mom saznanju nemoguće kod nas. Svi vulkanizerski generatori ne prebacuju 10 bara, nisam uspeo da nađem ikog ko ima običnu bocu sa azotom, mada imam obećanja sa dve strane. Puni se inicijalnim pritiskom od tih 17,3, a ima amortizera koji traže i 20 bara. Međutim, taj pritisak je samo početni, odmah padne na radnih 12,5. Sad je negde između 5 i 6 iako duvan na 10. Problem je što pri izvlačenju creva se povrati gas napolje i zato odmah izgubi kapacitet. Iz tog razloga se pritisak ne proverava manometrom, ako se to učini mora se ponovo naduvati. Kontrola se vrši empirijski, pri povratu sabijenog amortizera mora da postoji određena sila analogna pritisku. Postoje specijalni adapteri ali ne kod nas, sa kojima se precizno naduva zadati pritisak i nema gubitaka ili zanemarljivo malo. Možda postoji opcija punjenja većim od traženog pa kad se nešto izgubi da dođe na predviđeni, no rizik je da se pretera i izbije semering. Moraću nešto da smislim. Načelno, to je priključak sa pomerljivom iglicom koja polako otvara i zatvara ventil iglu a sve pod pritiskom u napojnoj cevi. Gas ima funkciju da spreči penušanje ulja i da izigrava vazdušnu oprugu pa bez tačnog naduvavanja nije moguće pre napregnuti oprugu i odrediti takozvani sag niti optimizovati povrat, rebaund. Amortizer je bio suv a umesto potrebnih 216 ml ulja izvukao sam 103. Verovatno na niz godina se to ne oprimetii. Mereno trkaćim manometrom, pritisak je skoro sigurno bio kako treba. Kad sad premotam film, motor se tako i ponašao, kao da je imao jedan deo hoda nekontrolisan, klip izlazio iz ulja i onda se osećao tvrd udar pa tek onda prigušenje. Da pojasnim sledeću sliku. Šajbne za kontrolu kompresije i povrata, moj slučaj, su uglavnom ravne, različitih debljina i prečnika. Kod ovog proiuzvođača su blago kupaste, pre load dizajn. Na slici je samo pokazano kako se utvrđuje konusnost, vidi se da šajbna ne leži na čelo klipa, ali to nije ispravan položaj, vrh kupe ide na gore, znači suprotno nego na slici. Jedan "sitan" detalj. Vide se kirnerovan marker na prednjoj strani klipa, ( prednja strana je suprotno orjentaciji klipa unutar motora gde je donja ka klipačanji ), isti takav je na suprotnoj strani, za 180°, a na samoj osovini isto tako postoje 2 rupe za povratni ventil. Markeri na klipu određuju neke dve simetrične kompresione propusne rupe i udaljavanjem od ovih na klipnjači se utiče na hidro dinamiku sabijanja amortizera. Sva podešavanja unutar samog amortizera spadaju u specifičnu pikanteriju iz vrlo logičkog pravila kao za trke i ne bi da se upuštam u diskusiju. Slikovito, između vrhunskog i dobrog trimovanja je razlika oko 2 sekunde po trkaćem krugu. Na moju sreću, Bane Stošić, tata šampion, zna da podesi vešanje kako treba, jedini u Srbiju kažu. (malo sam kibicovao) I da bi amortizer bilo moguće da se uradi, potreban je i detaljan presk i niz preračuna.

Predpostavljam da u kućnoj varijanti sona kiselina ali se nakon čišćenja se mora prekinuti reakcija u vodenom rastvoru sode bikarbone. Tako očišćen materijal je jako korozivan i treba ga odmah tretirati dalje. Ako pauziraš, u obično ulje. Vidi, aluminijemska livena felna nije za upotrebu van asfalta tako da je tvoje opredeljenje opravdano.

Sjajno druženje, prelepa i bezbedna vožnja a o poukama u drugoj temi. Vako je počelo

-Kornjača, dugo trajalo. Amortizer nema nikakvu oznaku i našo sam ga gledajući slike po netu.Ima nalepnicu na opruzi al je ni ona nije "fabrička" nego isto after market, Hypertec je samo oprugar.

Za kraj priča o namenskom ulju. U amortizer ide ulje specijalno za njega, ne ulje za viljušku iako je to jako slično. Unutar amortizera je veliki pritisak, kod mene 17,3 bara a ide i preko 20. Znatno veća je temperatura, mnogo manja količina a teško se menja. Proizvođač mi je preporučio pored njihovog, Belrej, Neku Maksimu recimo i Fuks, koga na sreću ima na tržištu. Za predmerenja i vežbu sam koristio fork ulje gradacije 5 a za završno 10-40 multigradno. Ne samo da je razlika po boji, Silkonlene je toliko masno da ruka i nakon pranja Panol pastom ostaje masna što ukazuje na vrhunski kvalitet. Dalje, pri sipanju fork peni i jako dugo ostane venac dok kod Fuksa se vrlo brzo smiri a to je bitno pri merenju nivoa a da ne govorim kakvo je penušanje pri vožnji. Vrlo neprijatno sam se iznenadio kad sam u lično otvorenom ulju zateko nešto na dnu druge boje. Definitivno treba izbegavati sipanje do poslednje kapi. O razlici među uljima uopšte postoji niz studija. Za amortizole je bitan takozvani temperaturni indeks, ne viskotznost u smislu gradacije, SAE, 5, 20 ili multigradno 5-50. Taj indeks definiše temperaturnu stabilnost pri upotrebi, testira se na 100 ° i što je veći broj to je ulje stabilnije, odnosno manje menja karakteristiku u vožnji. Zanimljivo je da po rečima Direktora Sandija, za ovu namenu je mineralno ulje najbolje ili pak multigradno sintetičko zbog klimatskih promena. Ovaj Fuks je po podacima pri vrhu i preporučen je od mnogih korisnika i na ADV-u. Izvinjavam se pošto vidim da sam duplirao slike, kilavo mi ide.sad videh da sam dobio forumsku kvotu. ipak nisam ( Kasno je, sutra vožnja pa još malo).

Amortizer ima na gornjem kraju specifični lager, bolcnu, ne znam kako da nazovem.Donji U kraj ide na silen blok i potrebno je uradi pred montažu i definisati položaj bolcne da se amortizer ne bi napinjo u radu. Izmeri se šublerom, potom sve namaže mašću da bi opruga mogla lako da se podešava, odredi početno pred opterećenje opruge, samanjio za trećinu od zatečenog, namazo na motoru vezne nosače, šatro naduvo azot i usput časti gume na autu. Po zavrtanju donjeg nosača, fino podešavanje gornje uške. Pošto je donji nosač vezan za silen blok, nakon montaže se odvrne, sedne neko na motor da propadne i tad ponovo zategne da bi guma unutar bolcne bila u nekom radnom položaju.

Punjenje amortizera kao i viljuške je komplikovano. Zapremenska vrednost je samo inicijalna a prava mera se određuje isključivo po nivou. Kod amortizera je još teže jer se definiše strogo precizno gasni džep. Važe tu neki zakoni termodinamike i opšti obrazac koji se primenjuje kod amortizera al je vrlo komplikovano no na žalost jedino moguće. Na insistiranje kod tehničkog Direktora da dobijem podatak o količini, dobio sam podsmešljiv odgovor, "ti si prvi koga znam da hoće tako da uradi, rasklapanje obavezno, i preračun gasne zapremine i kao, na meni je da se snađem kako ću da dođem do toga". Pojašnjeno, radi se o relativno maloj zapremini, velikom pritisku i svako odstupanje ma i ml vodi rad van optimuma. Svaki amortizer je za sebe, ne mora da buder isti broj šajbni ili veličina kuglica tako da to remeti zapreminu koja se kasnije može preneti u loš rad ili čak kvar amortizera. Bio sam prinuđen da izračunam zapreminu džepa u samom nosaču semeringa i to je najtačnije određivanjem istisnine pri punoj uronjenosti gde i sama osovina jako bitno utiče. Određivanje inicijalnih nivoa, kućište pod libelu da ne dođe do greške. Svako dolivanje kroz menzuru, ceđenje a sve da bi se znala tačna količina za srpski metod, duni, pljuni, zalepi. Na kraju kompenzaciona količina. I naravno, tačan nivo najlakše je odrediti samo napravljenim nivelatorom. Kad sam preračunao sipano, bilo je više nego duplo manje ulja od potrebnog a amortizer suv. Verovatno kroz godine po desetak mililitara godišnje iscuri neprimetno. Klip spreman, sastav karike metut na bočnu stranu u odnosu na kretanje, tu je najmanje opterećenje u ovoj mehanici, na desnu stranu, suprotno od auspuha čisto radi reda. Potapanje u kućište dok sam ne utone, potom mašćenje zaptivnog O prstena opet kočionom mašću, kap loktajta kod markera na kućištu da bi se znalo gde treba da se greje pri otpuštanju i stezanje gurtnom za filter ulja, sasvim dovoljno. Da, zaboravio sam, prvo se nalije malo ulja u dno da bi se neutralisao vazdušni džep i tom položaju pipne iglica ventila da izađe kap ulja. Nakon zavrtanja se amortizer nekoliko puta razmrda i lagano stisne iglica ponovo da izađe kompresovani vazduh od montaže. Pre nalivanja se namontiraju regulaconi mehanizmi i položaj rebaunda se stavi na najveći protok ulja a sve da bi se eliminiso zaostali vazduh. Od 18 klika na 17 jer može doći do izbijanja štel šrafa i da iscuri ulje. Nakon svega uklanjanje tragova , kod nas ništa ne prolazi bez srpskof pismenog umeća, čekića, šrafcigera i šveda, poliranje.

Sklapanje klipa i postavka na osovinu. Postoji tačno određen položaj svega, i najmanje sitnice,koji mora da se ispoštuje. Uljenje pravim uljem. Klip ima 6 opruga i kuglica za protok ulja pri kompresiji, sve su različite kao i kanali na klipu. Protok ulja pri izvlačenju je definisan šajbnama koje imaju isto tako svoj redosled i položaj. Načelno, deblja je prva pa tako redom. Ove su čak blago konusne, preloaded. Džaranjem ovih komponenti se menja ponašanje vešanja, postoji određeni modusi al ne bi da se kližem po ledu tek što sam stao, mada sam do nekle već naučen. Sve šajbne moraju da se okreću i nađe položaj da ne pokrivaju otvore za kompresiju. Zaokretzanjem se trimuje ali to tek pošto probam motor. Zatezanje uz predhodno kap loktajta jer nemam samokočeću maticu, verovatno colovna. Mazanje O gumice kočionom mašću samo masnim prstima, stavljanje karike koja je obeležena takođe i klip je spakovan. -/-

Sve na stolu. Potrebno je vrlo pažljivo sve rasklopiti, pobeležiti raspored jer je vrlo komplikovano za sklapanje. Brisanje semeringa palidrvcem, pregled osovine koja je ko nova, da je bilo riseva dozvoljeno je poliranje šmirglom 600 popreko. Štos gumica se razdvojila i zamennjena je priručnom od nekog auta. Isečen mali kanalić za oticanje vode, stari štos. Pakovanje nakon dobrog pranja. Podloška ispod klipa nema zazor, grejanje baš dobro da bi legla bez kucanja. U nju upada ansambl i ne sme se deformisati. Prvobitno nisam smeo da rasturim klip, tu su opruge, kuglice i krilca za progresivi rebaund i kompresijski protok ulja. Klip je spregnut stolarskom stegicom al ipak razdvojeno sve na papir i obeležene sve pozicije inače bi se jako dugotrajno sklapao. očišćeno i ispolirano do šmirgle 2000 sa uljem. -/-

Motor je kupljen sa after market amortizerima, sve je ukazivalo da je nešto više podignut zadnji kraj što se odražavalo u solo vožnji, bilo je potrebno podesiti potisnu polugu na kvačilu a kako je to lakše uraditi sa skinutim amortizerom u akciju. Prvobitna ideja je bila da se zameni samo ulje ali se to pretvorilo u kompletan servis i elaboriranje cele problematike. Na sreću, ništa nije bilo za zamenu osim ulja, a kad sam video koliko su skupi amortizeri i da je na svakom predviđeno redovno održavanje jednako ko na viljuškama, obratio sam se za tehničkom direktoru proizvođača Work Performace i dobio kompletnu poduku ali tek kad sam se pozvao na uglednu moto firmu iz Amerike. Skinut, izvađen osigurač i na sto. Kako ja ništa ne započinjem napamet, sa pričom krećem u šampionskom servisu, istina ex šampion Afrikanac, tata majstor Bane Stošić i nezaobilazni Žeksi, gde svi dolazimo po pomoć, poravke, alat, savet, drugovanje... Predhodilo je merenje pritiska gasa, pokazao je kako treba, iznad 10 bara, mada se provera radi na drugi način. Ispuštanje ulja koje je bilo ko da je od uglja, retko i blagog mirisa na paljevinu. Tri puta nalivano po 10 ml kočionog ulja, potom ulja za viljuške i punjenje. U prihvatnu čantru udarena crta da bi se isto toliko nalilo nazad. Međutim, meni nešto ne da mira i rešavam da ponovo ispustim ulje računajući da ću lako da ga napunim. Kad sam video da je i dalje prljavo rešavam da ga razvalim. Čep nije hteo normalno da pusti, mazan bio bogato tečnošću za osiguranje navoja, grejanje i velike švede. Klip je na stolu, rebaund đakonije .Sve inače prano break klinerom i to je jedino dozvoljeno priručno sredstvo. uprkos pranju, ostalo je još tragova na krpi a iz rebaunt cevovoda su izašli crncići. -/-

Ima i ona druga, gledamo vas . . Užico par banki, biće dosta. Vidimo se.