Hvala Petre, mnogo je korisno da Gosn Steva ne samo objašnjava nego i rastumači šatrovački pristup koji ja ponekad koristim kao kraticu za neko sabrano iskustvo koje je jako teško i dugotrajno za preneti jer ne može "copy/paste".

Naravno Gosn Expendable, ponašanje ulja u praksi ne mora da se manifestuje uvek jednako. Da ne dotičemo tribologiju kao specifičnu tehnološku disciplinu, pri ineženjerskom projktovanju mazivo ima veoma značajnu ulogu. Naj uopštenije ili najgrublje, razvod unutar motora se može totalno razlikovati, recimo ravni podizači, takozvani šipkaši i nasuprot valjkasti, ne traže isti "shear stability", no tu se radi o finesame nezahtevnim za običnu upotrebu, za ekstreme da. Doduše pojedini proizvođači, u USA naravno, naglašavaju pojačanu ljepljivost ili otpornost na smicanje, struganje...ne znam žargonski stručaniji pojam. Nego, ajd malo o menjačkim uljima uopšteno. Na trkaćim getribama što ređe ili ispod nivoa, to zuji, pišti al ko te pita. Na mom BMW-u vozam ekstremno gusto, 80-140 i drastična je razlika u samom šaltanju. Recimo, sa standardnim uljem, 90, pri kočenju sam imao problem iz treće u četvrtu, ne uvek doduše al mi je smetalo jer po navici išaltavam skroz do prve. Pri sipanju viskoznijeg, to je potpuno nestalo, na stranu tiše šaltanje što je inače uslovna mana BMW suvog menjača, buka.(mada se tehnikom šaltanja ona skroz eliminiše). Dalje, razlika GL 4 i GL 5, boljici i mane, odnosno kompatibilnost sa materijalima( žuto). Ja imam svoje zapažanje al ipak nedovoljno utemeljeno.

Gon Stevo, vrlo je komplikvano i opširno razumeti i naučiti problematiku podmazivanja, nemoguće laicima gde svrstavam i sebe. Sve o čemu pričamo podstaknuti Mrvinim postom su u praksi samo indikativne i bez dovoljno sopstvenog iskustva se ne mogu drugojačije tumačiti. Preplavljeni smo mnoštvom ponuđenih ulja i vidim da dosta ljudi pri svakoj zameni menja proizvođača, gradaciju, čak i sastav. To jednostavno nije dobro, ti ćeš to bolje da pojasniš, a sa moje tačke gledišta treba se opredeliti za određeno ulje, dobro i originalno, i kroz eksploataciju se mnogo lakše prepoznaje kad je ono počelo da puca. Volim taj izraz jer sam ga čuo od inženjera u rafineriji kad mi je na najjednostavniji način objašnjavao problematiku. Da se vratim malo na instrumente, manometar i termometar ulja. Uobičajeno je da se na nekom relativno referentnom mestu ubodu oba davača preko T razvodnika da bi oba očitavana podatka poticala od istog ulja. Govorim o ekstremnim uslovima na sportskim automobilima koji izlažu ulje do maksimalnog opterećenja. Kosa se diže kad skazaljka trenutno padne na 0 i ako se trenutno ne otpusti papučica lom je neizbežan. Ako sklopovi u agregatu nisu preširoki i ne pohabani, tačno se pravi diferencijacija između dobrog i lošeg ulja. Približno tome je i kontrolna lampica za ulje koja služi da ukaže na problem podmazivanja i ako su sklopvi zasigurno dobri pažnju treba obratiti na ulje. Ja ne vozim motor sa mokrim kvačilom pa nemam lično iskustvo, ali recimo par momaka na nekom treningu jednostavno nisu mogli da šaltaju prvi i drugi prenos dok se ne ohlade agregati što bi isto upućivalo da ulje il nije dobro il da popušta-puca. Ja se držim svoje navike, ne prekoračujem predviđeni interval zamene, primarno fabrički a tek nakon pažljive provere prepooruku uljara ako on navodi duži rok od fabričkog. Načelno ulje menjam na 3/4 roka redovno prateći potrošnju i kad ona počne da raste za mene je to kraj i bez obzira na kilometražu maksimalno još hiljadarku. U graskim uslovima je i to možda mnogo jer broj radnih sati nije analogan kilometraži plus mnogo veće šokiranje ulja pri stani kreni.I naravno, 12 meseci je krajnji rok, vozio ne vozio bez obzira na sada produžene kalendarske intervale.

U Ameriki svaki veći grad ima nepristrasne laboratorije za analizu koje čega pa tako i ulja. Ima primer gde je čoveku puko menjač mislim nakon sipanja vrlo skupog i kvalitetno važećeg ulja. Analizom je utvrđeno da je bilo propusrta u punjenju, voda verovatno iz separatora za kondenz. U Beogradu je čovek uzeo vrhunsko ulje ali su mu odma zakovale 2 bregaste visoko na vrhu agregata, "specijalnom" analizom na faksu je utvrđeno da ono ne odgovara deklarisanom kvalitetu za taj tip ulja. Javno na TV-u u emisiji SAT, resorni inspektor je izjavio da uopšte ne postoje tehničke mogućnosti igde u Srbiji za kontrolu goriva a sami tim i ulja predpostavljam. Prepoznavanje ulja u praksi iziskuje neko sabrano iskustvo. Recimo, nekad su auta imala uljnu lampicu preko pritisnog davača, ala reostat i kad pritisak oslabi svetlo tinja na leru pri niskim obrtajima. Danas to ne postoji. Takođe manometar pritiska,( uz termo davač) je egzaktno nemilosrdan i tačno očitava pritisak na leru, na hladno, toplo a najgore je kad na iberturi skazaljka zakuca trenutno na 0. Kroz niz analogija se dođe do razaznavanja. Ulje zagori pre ili kasnije, na vazdušarama je to naravno vrlo brzo ako ono nije predviđeno za takav agregat. Ono što piše za vodene i vazdušne je tek onako. Vazdušnjak traži isključivo namenski proizvedeno. Primer je OM BMW ulje koje radi Kastrol, u jednakoj gradaciji pod etiketom Castrol, ulje ne odrađuje kako treba a ljudi ga sipaju smatrajući ga istim. Propelerac gura 1M ali uz adekvatno ulje, zaključak je izlišan.

Dobar si Petre, labos za kontrolu ulja, pa ni osnovnu životnu namernicu nismo u stanju da ispitamo. Ja lično ulje meračim prostački, pod prstima, gledam masnoću i da li se krpom skine s prsta bez traga. Miris zagorelog je takođe indikitavin. Kad zamenim ulje memorišem prizvuke sklopova i kad tokom neke kilometraže počinjem da zapažam više to je znak da ulje polako puca, posebno ako uz to ide i povećana potrošnja. Drastična razlika u zveckanju između hladnog i vrelog agregata je takođe vrlo značajan pokazatelj, odnosno da dotično ulje ne paše najbolje, naročito kod visoko temperaturnih motora ala BMW bokser. Ako se ulje sliva niz šipku ko voda je isto indikativano. Povišena temperatura od uobičajene govori da mazljivost opada. Gašenjem agregata i odmah vraćanjem na kontakt lampica kasni ili se odmah pali, mada ovo nije univerzalno, zavisno kako je vezan davač pritiska. I na kraju postoji i subjektivni osećaj, lepo, harmonično prede il ne. Napolju pored hemijske analize koliko vidim postoje i priručni testeri koji mogu pokazati trenutno stanje ulja, ala merači antifriza ili kočionog ulja. Što se tiče mirnijeg zvuka sa nekim uljem, uvek se sa gušćim uljem to dobije, slažem se da je kotraproduktivno, uticaj Gosn Steve, ali se i pod dobrim ređim uljem oseća nekako da sklopovi ne udaraju tvrdo. To sam se sad i lično uverio sipavši punu sintetiku, 5-40 u auto.

Za 1100 nema ništa komplikovano, odvije ispusni i nalivni čep bez demontaže ičeg, jeftino ulje za ispiranje i odličan Belray ali ga ja neću više sipati jer mislim da je čist GL5.

Kako ste misli bez mene.. Moja opservacija, što lična što netovska. Menjači od vajkada mogu da budu čudnovati na BMW-u. Za jedan isti model mogu da postoje više edicija menjača, sklopova, poboljšanja, izmena itd. Praktično ne može se uzeti zasigurno ništa za referencu i moram da se povinujem fabričkoj preporuci kao najsigurnijoj opciji. To možda neće uvek da bude najbolje ali sasvim sigurno dovoljno dobro i sa najmanjim rizikom. GL 5 čist, ima punioci koji su agresivni na neke legure, prvenstveno na žute metale ala mesing. Moj menjač ima žute biksne u zupčanicima, aluminijumske viljuške optočene zeleno žućkastim nanosom. Kod mnogih proizvođača se inače preporučuje GL4 /GL5 kao najbolji izbor, a punokrvni GL 5 za pohabane menjače kad ti punioci pokriju oderotine i daju više koristi. Ne znam kako je kod drugih modela al za moj nikako GL 5 a GL 4 čist je jako teško naći u gradaciji koju hoću. Od tamo neke godine BMW je sve otvorene ležajeve u menjaču zamenio zatvorenim, sa semeringom, kod mene su svi otvoreni i uprkos preporuci servis biltena BMW-a da se svi zamene zatvorenim, otvoriću ih. Naime, mast kojom je ležaj inicijalno i trajno podmazan nije uvek kompatibilna sa svim uljima, naročito sintetičkim i zato je najbolje sipati striktno ono što BMW preporučuje. Čak iako je ulje pitomo, može doći do isušivanja lagera uljnim parama pre nego što ga ulje optoči. Kvar naravno ne sledi odmah već nakon dosta kilometara. Principijelno, tečno podmazivanje je blagotvornije od masti ali zbog nužnih opiljaka i korisničke nebrige, zatvoren ležaj je fabrički izbor. Menjači su projektovani tako da imaju neki vid samocentriranja prilikom zaključavanja prenosnika, bar do moje generacije i imaju velike ali striktno tačne zazore. I najmanji povećan zazor čini da menjač postane čudljiv. Mnoga iskustva uključujući i moje, su da im pogoduje gušće ulje, naročito u toplim podnebljima. I sam proizvođač menjača za BMW preporučuje upotrebu zimskog i letnjeg ulja. Otuda mnogi sa uspehom koriste multigradna 75/85-140 plus dodaju malo Molija kao što sam i ja uradio. To čini da menjač mnogo bolje šalta i ne lupa kao što je uobičajeno, plus znatno smanjuje radnu temperaturu i habanje. Novi hit je tugsten disulfat al kod nas nema. Molibden disulfat ne valja nikako da ide više od 6% količinski i mora se umešati dobro pre sipanja. Kućište menjača i diferencijala imaju propusni ventil za izbacivanje viška pritiska i dešava se da zaglave i onda odu semerinzi. Načelno je sipanje dok ne prelije ali ako je uočena greška onda neminovno mora manje ko što ste iznašli. U moj i Lakijev tačno litar i tubica od 40 ml LM dodatka. I moram da dodam, Kastrol radi OM ulja ali ona skoro redovno nisu apsolutno jednaka njihovim. Inicijalno u BMW menjače se sipa Fuks, bar po rečima proizvođača getriba. Kod nas 80/85-140 GL4/GL5 ima Texaco, Motul i Adinol čist GL 4 al na bačvu. Toliko od mene. I još, jeste OM menjačko skupo ali je zato i interval zamene anolgan tako da ne vidim boljitak u lošijem sa kraćim intervalom. Ta litra je jedan kružić oko Beograda.

Tako je, ovo je jedni i nužni stav, naprosto moranje. Svako mesto sa mogućim ukrštanjem putanja motorcikla sa ostalim vozilima je potencijalna opasnost sa ovakvim scenariom do koga najvećem broju slučajeva dolazi zbog anomalije oka, nemogućnosti procene brzine kretanja dolazećeg iz sučeljenog smera i smanjenja uočljivosti u krajevima vidnog polja, takozvanog "perifernog vida". Iako se gleda ne vidi se, odnosno, ne uočava se. Inače malu silutetu motorcikla mozak potiskuje refleksno dajući prioritet gabaritno većim opasnostima-auto, autobus..., čija svetla dodatno utapaju far motorcikla. Čuveno "izvini, nisam te video", jeste istinito i sa tim se mora računati, odnosno, ne oslanjati se na prvenstvo, xenon far, auspuh, fluo prsluk, belu kacigu...čak ni više uzastopnjih sirena i ablenda ne može garantovati da smo sigurno uočeni. Mi sve ovo podvodimo pod bahatost, nekulturu...,međutim, malo je verovatno da iko radi po ovakvom scenariu sa namerom da ozledi nekog. To je tako, "Krivu drinu niko ne ispravi".

A kako veći prečnik samo jednog točka utiče na pred trag odnosno ciklistiku?

Žile, nemam vremena sad da previše raspredam. Ovo je na žalost tipska nesreća o kojoj se uči, nije po sredi isključivo nepoštovanje, bahatost i slično, već niz faktora koji utiču odnosno kreiraju. Formalno, motor nije kriv al to nije satuisfakcija za povredu i štetu. Ako je Boksr BMW, velike su šanse da nema ozbiljniju povredu noge.

Tipična, školska nesreća i mora da se predpostavi da se ovakav primer nesreće stalno ponavlja i shodno tome preupredi. Preseko sam se inače al malo više pročitavši NS umesto NIS, pomislieći na sabrata iz Novog Sada koji treba danas put Beograda.

Mora da se greje po poklopcu na mestima ležišta ležajeva. Vodite računa, postoje šajbne za podešavanje aksijalnog hoda osovina, nekad i na obe strane. I ima redosled vađenja sklopova. Ne zaboravite da skinete zeger osigurač na strani lagera birača brzina. kvačilo, sve obeležite kako je bilo inače teško da će te vratiti nazad a da valja. Kad ustanovite nešto, prijavi; možeš da pitaš uvek.

Sklon propadanju je zadnji ležaj na ulaznoj osovini ko što rekog, tipičan kvar za BMW kardan. Otuda i povišeno opiljaka. Kod nekih modela BMW-a taj ležaj može da napravi ozbiljan kvar sklopa, zato što pre detaljan pregled i to kod nekog ko odlično poznaje te menjače. Vrlo su zahtevni iako ne previše komplikovani.

Izduvi su dvoslojni pa spoljni, prohromski, poprimi izgled unutrašnjeg. Kad se uradi mora de se održava redovno. Ja išo kod jednog da mi uradi simetrični izduv samo do lonca u jednoslojnoj varijanti al sam odma odlučio da razgibavam prste.

Ima potisni ležaj, par lagera u diferencijalu, kvačilo, spojnička, kompenzator, kardanski sklop...mnogo stvari a nedovoljno opisa, bar meni.

Može da bude neki od 6 ležajeva u samo menjaču, verovatno zadnji na ulaznoj osovini, a može da dolazi iz samog diferencijala kardana. Rad transmisije BMW-a iziskuje izuzetnu pedantnost i preciznost pored obaveznog znanja. Pri zamena ležaja nužno je podešavanje zazora koje se meri 1/100 i jako je mukotrpno.

Nije veština upaliti motor, krenuti, održavati ravnotežu u i zaustaviti se, ali sve ostalo iziskuje i te kako veliko umeće.

Ma ne čitaj, trljaj. Pomenute paste sadrže i malo hemije koja doprinosi rezultatu al načelno i iz iskustva, dok se ne oderu prsti ništa.

Jesam li postavio link gde se vide obrađene površine pre i posle?

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/86464-poliranje-izduvnih-grana-i-auspuha/

Skoro je poznanik svratio na "tehničku" priču i imao primedbe na rad-prizvuk agregata tokm pređenih 3k od zamene ulja. I ajd da izmenjamo, isprskasmo se samo tako jer je ulje bilo retko ko alkohol, bio vreo motor, a kad se ohladilo vrlo teško se brisalo iz lavora. Jednostavno, nije ulje proizvedeno za visoko temperaturni agregat. OM se nije ponašao tako i ni posle 10k pređenih. Jedno je gradacija a drugo index viskoziteta, stabilnost na temperaturi i to je primarno pri izboru ulja za naše motore. Nedavno sam se sreo sa mehaničarom prestižnih sportskih automobila, pritisak na leru 0,9, ulje kupljeno kod nas, isto al doneto lično od preko 1,3 bara. Onih 0,9 je ispod dozvoljenog. Na obrtajima imaju jednak pritisak ali nemam informaciju o ponašanju pod dužim opterećenjem jer je ulje odmah izbačeno. Vrlo veliki oprez.

I ja sam opredeljenja da uvek postoji bolje ulje od nekog OM preporučenog kao i rezervnog dela. Odlična je direktiva o pravu na izbor, normalno po fabričkom kriterijumu, standardu. Pojavom VW PD agregata prvi je Kastrol smešao ulje koje je bilo preskupo plus srpski zastupnik je insistirao na kupovinu kod njih uz ucenu o gubitku garancije. Takođe je ista priča bila kod egzotičara, Koreja a koliko sam čuo i kod Zastave sa Seliniom koju ja lično ni u kosilicu ne bi metuo. Međutim, zaista je bolje sipati u zvaničnom servisu ulje nego kupovati naokolo i razumem do nekle uvoznike koji insistiraju na tome. Lično da sam u tom poslu, od svakog klijenta bih tražio potpisanu izjavu odgovornosti za doneto ulje ako je u garantnom periodu. Gledao sam večeras na HRT-u zanimljivu priču iz Nemačke. ADAC radio testove automobila i utvrdili su da preko 50% troši više goriva od fabričkih podataka. Većina troši 22% više a po njihovom obligacionom pravu ugovor se može razvrgnuti ako je odstupanje veće od 10%. Mi smo druga galaksija po svim kvalitativnim kriterijumima.

Malo ga mnogo pametujemo. Bokser traži isključivo ulje namenjeno za visoke temperature ne bitna binder baza. Takođe zbog konstrukcije razvoda ventila nužno je da ima paket aditiva koji obezbeđuje ne smicanje zaštitnog sloja. Da li Motul pravi bolja ulja je vrlo diskutabilno a što se tiče Kastrola on je sad u vlasništvu BP-ja. I najveći problem je izbor na srpskom tržištu gde ništa ne važi na žalost. Sledeće, naše podneblje je nešto toplije nego nemačko tako da ipak treba koristiti nešto gušću gradaciju odnosno držati se pedesetice. Moje lično opredeljenje mineralno, za šta je i bokser projektovan, sa odličnim prvim rezultatima a takođe i polusintetika isto tako se pokazala , oba iskustva, moje i Darkovo, su bolja od dugogodišnjeg OM BMW ulja. Normalno je da uz nov vodenjak ide i nova tehnologija materija, obrade itd. tako da je i ulje u simbiozi. Proizvođač može da uslovi upotrebu konkretnog ulja, čak i da propiše da zamena mora da bude u ovlašćenom servisu podrazumevajući i kupovinu na licu mesta. Iako se protivim tome načelno, u našim uslovima to podržavam kao naj sigurniju opciju.

Dva šrafcigera, pertla, lim od konzerve i nečija pomoć još.

Odlično je razmišljati hladne glave uvek, nužno kad su moguće vrući scenariji. I pored svega urađenog kako treba, nepobitne zvanične bezgrešnosti,zapisnik, ipak postoji propust. Saobraćaj nije trenutni zamrznut događaj već niz nepredviđenih događanja koji uzrokuju nezgodu. Velika mudrost je predvideti i preduprediti. Ne sme da se uzda u sreću, pravo itd. Kad se zahvaljujemo sreći, ko što kažeš, si naišao ranije nekoliko sekundi grdno bi postradao, a da si naišao još nekoliko sekundi kasnije nego što si, ne bi doživeo nesreću. Nekoliko sekundi strpljenja u životu ne znači vremenski ništa ali je značajno i te kako. Da si rezonovao kao sad, zaustavio bi motor i sačekao ishod gužve ispred i pili bi piće uz osmeh. Ja sam rođen u Hilendarskoj, Politika, Radio Beograd, Lipa,Šumatovac i kao klinac šutali smo fudbal u ulici. Danas tu ne može ni da se pređe ulica van semafora. To je neminovna činjenica i slažem se da sve ukazuje na nemogućnost učešća u saobraćaju ali ko ne prihvati i prilagodi se tome, može samo da izgubi glavu. Neki ljudi imaju sposobnost predosećaja gde mislim da spadam i ja kao i ti. Iskustvo me je naučilo da zaista kad imam loš osećaj, redovno on i naiđe. Pošto sam svestan toga, ako krenem negde bilo autom ili motorom sa lošim predosećajem, nateram sebe da izuzetno oprezno i polako vozim sa iščekivanjem lošeg i kad taj momenat naiđe ja sam predupredio sebe, prođe bez ičega i onda nastavljam opušteno jer je maler prošao. Da ne prizivamo parapsihologiju, odo da radim.