I meni što mi nisu strane Srećkove majstorije je zadovoljstvo da pročitam a posebno gledam slike jel sam vizuelista. Ima dosta ljudi koji tek stiču saznanja o mehanici i vrlo je lepo kad imaju do detalja mogućnost da nešto vide i uz to jako dobro. Konkretno sam i sam naučio nešto iz ove priče. I lepo je videti apotekarski složeno radno okruženje jer je to preduslov za kvalitetan rad.

Ušli smo u međuvreme. Na žalost ne znam, međutim, znajući zakonsku regulativu u USA, podaci i navodi se mogu smatrati verodostojnim. pošto mi boje nisu dostupne nisam se bavio analizom ali letimično pregledano imaju za svaku namenu. Osnovna boja, podloga, prajmer,grund...su uvek kvalitetnija opcija. Za obojene metale gde spada i AL je obavezan ako se želi dobro i trajno prianjanje jer se radi o hemijskom zakopavanju umesto čisto abrazivnom. Dobra podloga ima i funkciju apsorbovanja sitnijih nečistoća, stabilizaciju mestimično slabo držećih površina ala rđa, prašina sitna...a i ima praktičanu upotrebu, različitom bojom se jasno vidi šta se nanosi u završnom a i pri grebanju je ona pokazatelj da je završni-zaštitni nanos popustio. Imaš tu negde na linku jako lepo restauriran agregat za oldtajmer. I podvlačim, nije isto za vodenjak i vazdušaru. Načelno, bolje su farbe u kantici negu u spreju jer imaju neuporedivo više katalizatora koji čine čvrstoću filma. Grejanje, verovatno daje bolji rezultat ali lično ne bi da rasklopljene sklopove izlažem temperaturi. Konkretno, ja sam mogao svoj diferencijal da zapečem u rerni ali smatram da je tad moguće doći do deformacija koje mogu poremetiti osnost ležajeva. Predpostavljam da bi UV sušač dao rezultat jednako dobar pečenju ili čak bolji kao i pri običnom farbanju auta.

Plusići nisu baš pokazatelj, dodeljuju se i za nebuloze koje bi možda čak trebalo odma izbrisati. ( ne mislim sad konkretno u ovoj tvoj temi). Hvala na uvažavanju i izdvajanju na neki način. Nije zgore pitati, ja se ne libim da "drpim" znanje kad god imam prilku a često i kažem da sam glup i tražim detaljno pojašnjenje, baš me briga. Doduše, od izuzetno malo ljudi prihvatam zdravo za gotovo jer je sve više kvazi internet znanja koje se predstavlja kao svoje iskustvo i onda rekla kazala...Savetovanje se tumači kao soljenje pameti i biva kontra produktivno prihvaćeno tako da je pitanje dal ga upšte treba iskazivati. Što se tiče keramičke boje, u načelu je ona izolator ali pravilnim receptom je bolji emiter toplote kao u namenskom spreju. Američki Dupli Color ima odličan izbor ali nema dozvolu za prodaju u Evropi. Ima još niz proizvođača ali gugl jednostavno ograničava sve više na USA.

Nem pojma oko ovoga ama baš ništa. :neznam:Ma mora bude i povelka a i jaka, da ne otpada po rupama.

De mi natrča tema, ja uzo 5 cola telefon upravo da bi mogao i navigaciju da koristim. Da vidimo oće li se šta pojaviti u poprečnom položaju. Nešto vako, 400 kn http://www.rcp-techn...accessories_pi1[item]=54&cHash=48ae3074265b3cd98207d577c0add005

Srele, sve ti je za pohvalu, ja izuzetno cenim domišljatost, plus mi nije palo na pamet da na ovakav način brusim nepristupačna mesta. Akrilna boja sa učvršćivačem je otporna na hemikalije a sprejevi nisu iako na njima piše da su akril. Plastifikacija se radi na 180-200°C i trebala bi da drži oko cilindra bez problema ali se to ne radi jer usporava emisiju toplote. Isti je slučaj i sa bojama, zato se na kritične sklopove samo nanosi tanak nanos pa sam ti i preporučio keramičke boje i to namenske za blokove jer čak imaju bolju disipaciju nego gola površina. Sami deklovi nisu kritični ni na temperaturu nit previše odvode toplotu ali samo orebrenje oko cilindra je zahtevno i po izdržljivosti i emisiji vreline. Standardne boje i lakovi se deklarišu na 80°C, tek poneka na 100, mada iskustva govore da izdržavaju više ali bi se ipak pridržavao proizvođačkog podatka. Termo idu od 160 pa do 600-800. Kod vazdušnjaka pri vrhu cilindara uz glavu u kompresionom prostoru se stvara temperatura oko 800° i sigurno na spoljnem delu oko izduva ima dvestotinak. Moj propelerac ima tu i tamo na vrhovima orebrenja već skoro providnu boji i zato sam u problematici. Us put sam hteo da osvežim i kardansko kućište i ujedno isprobam boju, ali ko što rekoh, obriso sam. Probaću da zašumujem cilindre na vruće, potom izvozam 60 minuta kako kaže manual, mada sumnjam da će da valja jer pečenjem se ne ostvaruje hemijska otpornost na hemiju. Da, epoksi boje su otporne, sad kakve su termo provodne ne znam. Keramički "engine paint" je po mom saznanju jedino pravo rešenje. I još nešto. Emisija toplote zavisi pored materijala najviše od površine i zato su rebra rapava jer na taj način bolje zrače, znači da ne valja da se uglačavaju. Peskiranje peskom nije dobro, čak šta više opasno jer zrnca se zalepe u aluminijum i otpadaju kasnije i ako su na putu u cilindar, belaj, konkretno se glave tako ne rade. Suvi led je naj bolji medij za to.

E, Durezin je bila vrlo dobra boja, toga nema više. Nekad je punioc boje bio titan dioksid, odnosno cink a sad se supstituiše običnom kredom i zato to loše drži i vrlo brzo sjaj usahne.

Naravno, motor ti je ko kristalna čaša. Nego, daj navedi podatke, visina sedenja, težina,... mnogi misle da je BMW kabast za omanju konstituciju.

@Shaft, koristio sam pojam trajkteorije isključivo odnoseći se na ovo naše motorisanje. Znaš kako vlada rezon, motor se kupuje po snegu, sa iščekivanjem bescenja. Ne mešam ti se u računicu, najbolje znaš kako ćeš da zadovoljiš želju. @Ivane, većini motor služi za vožnju do kafića i na osnovu koje formiraju mišljenje, obično stereotipno i naravno bez pokrića odnosno iskustva. BMW ima samo jedan bag a to je ne tolerantnost na aljkavost,( u širem smislu,) koja je tipična za naše podneblje. Drago mi je za takvu tvoju odluku.

Odlična ideja, svaka čast. Postoji gotov abrazivni disk, ne znam koje finoće, a i gotov prihvat za takve namene, ali je tvoja ideja baš inventivna jer ovih mekanih šmirgli ima u popriličnom izboru i može se napraviti vrlo fin brus. Pošto hoćeš da farbaš cilindre, moram da te upozorim na podvale sa raznoraznim sprejevima. Naime, većina njih nije imuna na hemikalije. Nosens je recimo da "Brek spray" nije otporan na agresivne tečnosti "kao što je kočiono ulje". Dalje, termo sprejevi su mat i u suštini običan čunkolit, odnosno bronza za čunkove, ne bitno dal je srebrna ili crna ala neki Piroxal. Postoji i bezbojni termo lak ali sam i samu boju i lak morao da obrišem. Da li bi rezultat bio bolji da je nanos išao na toplo a potom izložio visokoj temperaturi, 160°, ne znam. Načelno, svi sprejevi bez učvršćivača su vrlo loši, tek da zamažu oči. Pošto možeš sve sad relativno lako da očistiš, plastificiraj ili potraži kvalitene sprejeve napolju koji su termo otporni, imuni na grebanje i sjajni po izboru, keramički recimo. Toga nema kod nas. Auspuh sprej, šta znam, nešto nemam ni tu pohvalu.

Sad smo proširili kulturni vidokrug, turske su sad na času. Šaft izvini, al ti si malo izgubio trajektoriju. Spuštanjem cene u sred sezone samo navodiš na razmaišljanje, kolko će biti tek tokom zime. Očigledno nema kupaca za motor, koliko čujem, samo se prodaje ono što je oko hiljadarke bez obzira na stanje. Bojim se da si navro da ga prodaš a to neće biti dobro po tvoj džep. Kupaca za BMW nema previše u Srbiji zbog predrasuda, već smo tupili. Oglasi motor napolju, pre ćeš ga možda prodati. Isti motor je imao Miša BMW iz Zrenjanina, dočekao me je u akciji davanja krvi, ja na tek malko većem novom skuteru, gledam njegov motor onako, nedostižno očima i mi nije palo ni u snu da ću ikad da sednem na motor a kamoli BMW. Ne reci nikad ne, to se ama baš ne važi, nema teorije da sednem sad na drugi motor. Baš te ne kapiram.

Ima tu i tamo nekih mojih pisanja oko žićanog točka gde sam ukazao na moguće posledice upravo kako se vama desilo. Ukratko, razlog je neadekvatno podešen odnosno zapušten-ne servisiran točak, "stručno centriranje" i uglavnom prelabave žice jer je uvreženo pogrešno mišljenje da enduro točak i treba da bude mekan. Sve žice moraju da nose jednako a to je moguće samo ako je točak tačno upravljen. Poremaćajem osnovne geometrije nosivost na jednom broju žica opada i prenosi se sve više na neki drugi broj i onda dolazi do preoterećenja, trajnog zakrivljena obruča, istezanja navoja, krivljenja i pucanja više žbica. @Vuče, imao si sreće, da si bio u nekoj ekstremnoj vožnji i da se baksuzno namestilo, popucale bi ti odmah jedna za drugom i verovatno bi bio katapultiran. @Tiran, sasvim sigurno imaš još žica koje su sada preopterećene i pred mogućim pucanjem, imaš Vukovo iskustvo. Statičko opterećenje velikim tovarom nije samo po sebi problematično već udarac u rupu ili ulegnuće taočkom na kritično-prenapeto mesto i tad dolazi do problema. Točak se ne ispravlja žicama, centriranje žargonski. Preko fabričkog podatka o maksimalno dozvoljenom bacanju obruč više nije za upotrebu, odnosno dolazi do trajne deformacije zbog prekoračenja plastičnosti materijala, jednostavno se neće povratiti kad se otpuste sve žice i skroz pogrešno i pogubno je ispravljati ga preko njih a to se masovno radi po praksi iz bicikl točka. Na oko je to moguće uradi, ono, +++/---, točak samo izgleda kako srcu milo a u stvari ne valja ništa i u eksploataciji dolazi do iznetih iskustava. Pojedini točkovi mogu da izdrže vožnju i bez po neke žice, BMW X se ne remeti bez 6 žica,( samo kad je tačno podešen), al to ne znači da tako može i treba, to je tek da se dogega do kuće, zato je to i velika prednost žičanog točka.

Nasmejo si me od srca jutros, baš lepo započe mi dan. Nensi, pa valjda ti je jasno da treba da izbegavaš vožnju levom, odnosno srednjom trakom. Lično vozim ako već neko ide ispred mene a kao prvi retko i sa velikim oprezom. Sučeljavanje sam doživljavao nebrojeno puta, naj smešnije što sam vodio i raspravu na semaforu kod biblioteke, stojim i iza mene kolona od Autokomande a tip uporan sa one strane i na mene, odnosno nas i traži da se svi sklonimo. Kad je nekako ukapiro da je pogrešio bilo je "bem ti Beograd". Cela deonica je vrlo kljakavo zamišljena i sama regulacija iz bočnih ulica nameće da vozači uđu u suprotnu, srednju traku. Iz bivše Ivana Milutinovića godinama je samo leva traka bila za levo ka Autokomandi, sad su obe i kad je gužva dve kolone kreću u levo i naravno da jedna ulazi praktično u suprotan smer. Isto tako iz Dr Subotića desno ka Autokomandi, dve trake za desno i opet jedna kolona upada u suprotan smer. Naravno ne uvek jer zavisi kad je koja traka semaforima iznad razvrstana a to se ne vidi i ne zna kad se kreće iz tih bočnih ulica. Sa Slavije nikad ne ulazim u Bulevar u levu, srednju traku čak ni kad tu stoji saobraćajac jer sam i tu imao sučelice. I možda naj opasnije je kod Infektivne klinike i kod Tiršove. Dolaze ljudi sa auto puta iz pravca Autokomande i skreću u levo u panici i žurbi ka bolnicama ne propisno i naravno bez migavca. Kad obilazim kolonu tu nikad ne idem već zastanem. Saobraćaj u Beogradu iz godine u godinu biva sve teži i opasniji raznoraznim neadekvatnim rešenjima i praktično samo ko dobro poznaje sve smicalice može da vozi po propisu i bezbedno pa opet se natrčava na zamku jer se stalno nešto izmišlja i menja van sveta i pameti.

Mora nađem. Sa srećom i lepo uživanje.

B2man, Copm nije projektovan primarno za "aircooled" agregate a kao i što si rekao, još ti je u fazi naleganja kada je i potrošnja ulja neminovna, a tvoje iskustvo u odnosu na OM BMW pri predhodnom punjenju si već naveo, smanjena potrošnja na Silkolenu. Sev, naravno da verujem ja da ti očitavaš to što kažeš, jednako ko i Peci. Ja samo tvrdim da svi vazdušnjaci po pravilu stvaraju jako visoku temperaturu, bilo da je Porš, Buba, Peglica, Subaru...,to jednostavno tako radi, greje se. Potrošnje po meni ne valja da je nema a naravno, preko litre na 10k smatram već graničnom vrednošću. Spremala se ekipa na "Long way round", Mongoliju,(ne odoše,promašiše suvi period), izabrali su Silkolen Pro +, ( gde se dade Aresov komentar),a ja sam im preporučivao Vtwin mineral, kako god po volji, iz prostog razloga. Šta god da se desi, iscuri ulje na dihtungu dekla, čepu...uvek će naći jednostavnije ulje za doliti i zamenu ako ništa, ono do prve civilizacije. Long Life su ulja i izmišljena za kaminonski prevoz nekad između istočne i zapadne obale u USA. Svaki predug interval eksploatacije je rezultat krkanja hormona a na uštrb mazivne komponente. Ali, kad se mora-mora se. Razlike u trajnosti skolopova među pravilno izabranim i kvalitetnim uljima jesu male i više zavise od ličnog načina upotrebe nego od maziva al pri promašaju su drastične. Sev, boza uvek,ladna,pa izvoli. Nemam tro pinski adapter za dijagnostiku i baš bih voleo da iščitam neke detaljčiće na mom sokoćalu.

Opet tupimo u prazno. API speifkacija podrazumeva najuobičajenije razvrstavanje ulja po nekom kriterijumu gde se uopšte na uzima u obzir radna temperatura agregata. Već sam pisao pa nemam nameru da ponavljam. Takođe, API standard se razlikuje od nekad kako sam isto već iznosio. Markone, ne sporim tvoje iskustvo, čak sam se već u temi pozitivno predpostavio kvalitet Molovog ulja a na osnovu dostupne date. Sev, vazdušni agregat podrazumeva sam po sebi višlju radnu temperaturu i sam takav princip ne omogućuje ne znam kakve razlike u evulutivnom smislu, već samo postoje razlike u dodatnim konstrukcijama za brže odvođenje toplote ala hladnjak i neki prinudni način kao što je ventilator ili povećanje termo emisione mase, odnosno površine, rebra na vrućim mestima. Fabrički podatak za 1200 je da agregat ne sme da radi na leru duže od petnestak ili 20 minuta jer dolazi do pregrevanja, prvo puca merno staklo. Pecin airhed verovatno kraće sme da radi bez opstrujavanja vazduha i ništa više odnosno gore. Ulje dostiže temperaturu iza čela klipa oko 300°C ali u vrlo malj količini, kapasto, tako da praktično ne izgara. Temperatura u katreru je najniža, oko stotke recimo i raste kako se merenja vrše po tačkama ka naj toplijoj. Otuda ja i napominjem da je merna temperatura samo relativna, odnosno da zavisi od mesta gde je sonda ubodena. Dodatni merači koji idu recimo na šipku za ulje ili na čep za dolivanje su daleko od stvarno radne. Iz komercijalnih razloga davač može biti bilo gde, postavi se neka skala sa poljima i brojevima i fabrički navod kog se treba pridržavti. Praktično, može na satu da bude postavljen opseg i do 130 stepeni ali on ne mora da ukazuje na relnu temperaturu a to je uglavnom oko ležjeva radilice. Moj termo cajger nema brojčanu već išrafiranu skalu, broj crta, ali đuntisanjem sam našao preračun u stepene a i on proizilazi iz prevođenja pritiska u celzjuse. Pritisak je inače naj ne inertniji način očitavanja za razliku od običnih termo električnih,fluidni su negde između. Ulja sadrže koagulante koji sprečavaju između ostalog isparljivost ulja, long life takozvana i malte ne uopšte nije problem sprečiti potrošnju na ispravnom agregatu. To proizvođači čine da bi zadovoljili kupce. Potrošnja u malim količinama, relativan pojam, je čak i poželjna jer se čišćenje površina vrši u uljnim parama koje završavaju u rasateretnom vodu, iberlafu i samim izduvnim gasovima. Veće turaže uzrokuju više pritiske unutar agregata, više je habanja i nesagorelih čestica i potrebno je to sve sažvakati. Trkaća ulja se po pravilu troše upravo iz tih razloga, plus se pare izbacuju u atmosferu umesto povratom ko kod komercijalne upotrebe. Fuks sintetika na autu ni posle 9k nije ni mikron pomerila na štapu al to ne smatram lično nikakvim kvalitetom, više bih voleo da je potrebno doliti sad nekih po litre. Jednako važi i za boju, ulje mora da uvlači u sebe nužne nečistoće i ne valja ako je žuto ili belo kako se pojedini proizvođači diče. Sve je to samo prividnost za na oko.

Peki, svako merno mesto temperature ulja je relitivno referentno, nije isto pre i posle hladnjaka ulja recimo. Otprilke bi očitavanje trebalo da bude na povratnom delu glavne magistrale ulja, znači oko radilice, jer ležajevi prvi geknu usled manjkavosti podmazivanja, ono,prolupo. Zvanični podatak sa kojim ja operišem je koji sam već navodio i postavljao temperaturnu skalu. Tvoj agregat dostiže znatno višu temperaturu kao i svako naše "sokoćalo". Bez konkretnog iskustva sa Molom al na osnovu predpostavke sasvim bi se složio sa tobom jer jednostavno to ulje nije projektovano za dugu visoko temperaturnu upotrebu. Ne imanje potrošnje nije apsolutni ili jedini pokazatelj potrošnje. Subjektivno zapažanje je možda naj merodavnije, upravo kako kažeš, "mašina se ne čuje...", više od normalnog ili nužnog kako bi ja dodao.

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/47740-glasanje-nalepnice-bezbednost/page__p__819230__fromsearch__1#entry819230

Vidis Peco, Markone voli samo plavuse, pa mu i to ulje odgovara. Nama sto manje biramo zene (mislim na boju) odgovaraju neka druga ulja. Ja ne biram žene,(već izabro) al maziva probiram. Peconi, osim smanjenog temperaturnog oscilovanja, bržeg početnog zagrevanja i boljeg hlađenja pri malim brzinama, hladnjak u ekstremu ne pomaže previše tako da različita iskustva nikako ne proizilaze iz tog razloga. Radna temperatura boksera je iznad 145°C bilo da ima ili nema hladnjak.

Crći će i tebi, isto ko i ovom

Magnetni ispusni šrafovi su serjski na BMW-u, apsolutno korisni, ja sam ugrađivao na TA. Em pokupi nužne opiljke em je indikativan ako nešto nije u redu. Meni se na TA nakon nekih 4k odvrnuo filter, ustanovio sam da je O ring gmica bila neuobičajeno pretvrda i praktično nije imala dobru federnu konstantu. Zato valja zategnuti pa odpustiti filter čisto da se oseti kako drži pa ako treba, dodati još sile.

Kilo ključ radi isključovo na silu trenja prilkom uvijanja iako služi za zatezanje-spajanje dve komponente i kod nekih kritičnih veza se obavezno sve mora očistiti u navojima bilo da je masno ili recimo osiguravajuće tečnosti ala Loktajt. Šaka ili dva prsta otprilke može do kilo da stegne bez neke poluge, naravno, potreban je osećaj i za silu i za sam šraf, oseti se kad matica dođe do kraja, al za to treba iskustva gde spadaju i otkinuti šrafovi,brezoni... Zategneš nekoliko šrafova na različite sile kilo ključem, pa onda to činiš šakom i uporediš i tako stekneš neku predstavu. Ako ti je filter nepristupačan, koristiš tacnu ključ i onda sa T dodatkom zaviješ silom iz zgloba i to bi bilo dosta. Praksa je pokazala da filter ulja sigurnije ide rukom i obično bude niže sile od fabričke. Ako nije naglašeno mašćenje, onda je sigurno predviđena sila podrazumevano na suvo kao opšte montažno pravilo koje se zato i ne navodi u specifikacijama. I sa kilo ključem treba znati raditi, mora se odlučno izvršiti pokret, ukoliko se cinculira i mili...oće da ode na veću silu i pretegne, odnosno otkine, naročito opasno u aluminijum. Takođe postepenost dodavanja ne može da bude ono malo po malo. Ja lično bez nekog naučnog argumenta dodajem oko tridesetak procenata, znači iz 3 puta dostižem punu potrebnu silu uz predhodno i početno ručno pasovanje. I sa kilo ključem se mora rukovoditi osećajem, recimo malo lošnjikav navoj, tad ne može da istrpi predviđenu silu.

Odličan ti način provere baždarenosti pogotovu što su Luisovi alati u pitanju, skeptik sam prema njima mada sam bio prinuđen nedavno da koristim oba Rotvaldova ključa, mali i veliki i vrlo sam zadovoljan. Čak me mali iznenadio jer lepo radi i na malim silama, ispod 2 kila. Sve sile pritezanja se važe za skroz suve frikcione površine jer na tom principu kliko ključ reauguje na otpor. Ispod 2-2,5 kila je sve osetljivo i problematično jer su tanki preseci navoja i lako se otkinu. Filter ulja je em masan em dihtung valja namazati da se ne bi zalepio od toplote i zatezanje šakom je naj bolji način, oseti se kad filter zaptije i vrlo lako se na isti način odvije. Gumeni dihtung se ponaša kao i feder šajbna. Proveri podatak, čini mi se da je višak jedinica.

Probao sam 1150. "There are two sorts of gear boxes the most common one is identifiable by the fact that sixth gear is indicated on the gear indicator as an "E" not "6". E is for economy."

To što si primetio da je minimum za VI 80 jek čak i prerano, mnogi savetuju ne ispod 100 jer jednostavno pri nižim obrtajima lomi zupce na spojnički i samoj lameli, problem svih šestostepenih BMW menjača dok na 1100 taj problem je samo izuzetak. I ja se slažem da je odziv na hidraulici sa kašnjenjem, ja imam utisak ko da mi lamela prošljafava. Moje kvačilo ako nije mekše, sigurno nije ni tvrđe od 1150, dok na 1200 skidam kapu, možda i premeko bar na prvi stisak. Naleteo sam skoro na neku diskusiju oko tipova menjača na 1150 uopšte, ima više edicija sa različitim prenosom u samom diferncijalu, različitim odnosima u pojednim brzinama i VI može da bude E, vozio sam i takav, a i vučna. Jako puno ima varijacija i izmena i praktično mislim da ne može da se povataju konci i donese generalni sud. Samo šaltanje u mnogome zavisi od ulja tako da ni tu mislim nema nekog pravila. Letimičnim pogledom preseka menjača nešto ne uviđam neke razlike koje znače kvalitativnu promenu. Tvoj menjač, M97 je bučan, u nekim serijama nisu sve kandže modifikovane a glavni problem lošijem šaltanju čini jedna obična feder šajbna koja ga i razvali. Performanse samog motora osim razlike u samom mejaču čine i dosta loše podešeni agregati, TPS redovno i loša sinhronizacija jer niko ne radi podešavanje na visokim obrtajima već samo na leru. Moj motor, nisam gledao jel džamperisan Motronik, prosto mi neverovatno kako dobro ide, ko divlji ždrebac, posebno od kad sam skinuo db kiler. I ko što kažeš, može V ko automatik.