Malo je licemerno da mu ti to kazes. Zašto tumačiš licemerno osveženje oglasa, a poruka je upravo da je krajnje vreme kupcima da se motor kupi, konkretmo ovaj, jer sezona počinje.

"Četrdesetica " nije baš adekvatna gradacija za vazdušno hlađeni agregat kao ni pojedina gušća ulja ako nisu predviđena za visoke radne temparature. Ako je pomenuti Motul 5100, pokušaj sa 7100.

Šta se dešava, krajnje vreme je da se motor kupi, proda, zmeni, dotera,...konačno sezona počinje.

Ti imaš heblove kolko se sećam i ako bi uzeo ovaj komplet,morao bi i korman. Nisu problem sajle već kočiono crevo i pri podizanju kormana bi 99% morao i njega da zameniš dužim.

Bravo Jasminko, sad će i moto obuka da skoči još na ozbiljniji nivo, no nisam siguran da će ga zadržati za sebe, al kako god, neko će biti srećan i zadovoljan.

Jeste stara tema ali uvek aktuelna, poslužila mi je vrlo korisno pa da je dopunim svojim iskustvom. Max nije već poduže u poslu ali sve i dalje stoji kao što je navodio, ali postoji uvek ali. Naime, proletos je momak dva puta bezuspešno hromirao točkove nakon dobrog poliranja, odamšćeni, aktivirana podloga, nanet bakar, prepolirano, potom nikl i na kraju hrom, i oba puta je vrlo brzo došlo do ljuspanja i na kraju sve skinuto i izlakirano nekavim bezbojnim lakom za koji mislim da nije za spoljnu upotrebu. Završno stanje je prihvatljivo dobro, žice nisu oslojene kako treba i javiće se korozija, bila mu je žurba i nije hteo po treći put da se radi. Proces sklapanja točka: i završno balansiranje: Isti takav par BMW točkova, ali u grdnom stanju: sanirani ali bez galvanizacije: Nakon skidanja sloja hroma se samo nazrela kolika može biti korozija aluminijuma, piting, a tek uklanjanjem nikla se pokazalo pravo stanje, jako duboka oštećenja. Opcija je bila da se obruči ispeskiraju i istera praškasti oksid koliko može, hemijski prajmuje, potom zapune sva i dalje mesta pod dubinskom korozijom specijalnom masom ala tečni metal, nanese epoksi zapunjivač preko cele površine i potom izbrusi do bude što više čiste površine aluminijuma, potom opet tretira hemijski jako otrovnim prajmerima i jednostavno prefarba u naj svetliju srebrnu 2K metalik boju. Druga varijanta je bila da se pokuša izbrusiti što više i pokušati da se površina dovede u zdravo stanje sa pripremom za hromiranje, i upravo je konsultacija bila kod Goluba u firmi koja se bavi abrazivima. Posao je prepušten profesionalcu i urađen iznad očekivanja, na sreću je prvo prednji točak rađen, koji je bio bolji, sa zadnjim je malo falilo da dođe od odustajanja. Međutim, ostale su mestimično tačke pitinga kao ubodi iglom i pitanje je da li bi se svi slojevi galvanizacije održali vremenom, pa je doneta odluka da obruči ostanu tako uglačani, završno ogledalo, što je napor više pri poliranju, te da vlasnik jednom godišnje skine točkove i posveti im pažnju nanošenjem neke od zaštitno estetskih pasti. Žice su takođe bile ruinirane ali su izvučene u vrlo dobro stanje estetski. Čitav postupak sa hromiranjem je prilično skup a rezultat ipak neizvestan, prva dva točka, fabrika nije uspela da ih uradi kako treba, a po net pričama, hromirani aluminijum ne traje koliko se očekuje, tako da je upitno kako bi to izgledalo i trajalo bez obzira na čvrsta obećanja potkrpljena zaista validnim tehnološkim objašnjenjima inženjera, jednostavno nisam lično mogao da se usudim da sugerišem išta vlasniku i praktično je izneto negativno iskustvo i mogući rizik prevaglo da se odustane od hromiranja, tim pre što je vlasnik video dva BMW ista obruča od čistog aluminijuma koja i posle ravno 22 godine izgledaju novo.

Iz Tvojih usta u Božije uši...Mada u suštini nije ni preko potrebno,to je nešto slično kao sa Golfom 2.Da ga danas prave istog, planuo bi sto posto.Ali regulative, zakoni, zeleni ovo ono...sve što nije brza potrošna roba, nema šanse da dobije zeleno svetlo. Golf I 1100 je imao motor suštinski od vazdušnog NSU Princa 1000/1200 samo sa pridodatim vodenim hlađenjem i svi kasniji VW agregati su poslični. Golf III D je imao katalizator, možda i prvi dizel sa tim, model IV već ima i EGR a može se naći i sa DPF filterom i praktično je E4 standard, nije problem u ekologiji koliko u potrebi da se održi konstantnost proizvodnje a to ne može bez skraćivanja upotrebne vrednosti. BMW bokser, uljara, koji se pravi još od prve polovine prošlog veka je 1993 na modelu R1100 dobio uljni hladnjak, CDI, elektronsko ubacivanje goriva, katalizator, TPS, 4 ventila po cilindru, znači potpuno savremen a dugotrajan agregat od 80 konja koji može da traje neograničeno, a naj jači natrimovan agregat ima preko 130 konja. Serija 1.2 je izvučena na 108 konja uz dobro povećanje stepena kompresije i tu je otprilke kraj jer se javlja velo opterećenje i smanjuje radni vek neminovno. Inače za te modele postoje kitovi sa turbinama i interkulerom i snaga može dostići 160-180 konja. BMW bokser vodenjak je i dalje uljara al sa dodatim vodenim hlađenjem vrha cilindra što je omogućilo još veći kompresioni odnos i snagu od 124 konja i enormno velik i ravan obrtni momenat. Verovatno će neka sledeća evolucija ako do nje uopšte dođe, imati direktno ubrizgavanje i neku mini turbinu. Vazdušno hlađeni agregat zahteva drugojačiju tehnologiju izrade koja se može smatrati kvalitetnijom, "gvozdeni, kovani, sabijeni",... su svi delovi, cilindri i karike tvrdi i zato mogu trajati poprilično sa aspekta trenja, gubitak forme usled zagrevanja mali, a naročito orebrenja za hlađenje oko cilindara čine da oni zadržavaju kružnost bez ovaliteta, pregrevanje do "štipanja" praktično ne čini kvar, dok kod vodenjaka već posle jednog može doći do totalnog kvara. Ovakvi agregati imaju nešto veće zazore, zato i troškare ulje al je time i bolje podmazivanje kritičnih površina. Sami materijali su kvalitetniji, izrada skuplja pa samim tim to nije prihvatljivo u instant jednokratnoj upotrebi gde se stalno potencira ono "novo" na šta se mi kao kupci lepimo, što reče Boliklić, ne kupuje se motor da bi se vozio 500.000 km. I jedan od faktora je samo ulje, vazdušni, visko temperaturni, agregati traže da kažem jače ulje, a nije ni malo jeftino ga praviti pa sigurno da i tu postoji pritisak da se ovi tipovi konstrukcija izbace što se praktično i desilo gašenjem popularne Bube 1976 koja je po fabričkom podatku bila za generalnu tek nakon 750.000 km, što je za ono vreme bio neviđen radni vek, danas to već nije problem, bar sa dizel agregatima. I vazdušnjak je bučniji zbog ne imanja vodenog prigušivača, a sinonim današnjeg kvaliteta je da se ne čuje, al je u F1 traženo da se zvuk poboljša nakon prve sezone.

Odlično, uvek je pri nužnoj zameni nekoliko žica bolje staviti polovne dobre originalne jer su iste nosivosti i jednako istegnute pa će samim tim točak biti bolje spregnut i duže držati geometriju. Nego, žice ne pucaju iz čista mira već uglavnom iz 3 razloga, kad je udarac prevelik i tad dolazi do manje ili veće deformacije samog obruča, i kad točak nije pravilno komfekcioniran, bilo da su sve žice prelabave ili samo deo, tada se točak previše uvija i žice zvaću pa vremenom dolazi do zamora i kidanja, a treći je kada je jedna ili više žica pretegnuto i tad dolazi do prekoračenja radne nosivosti i banalan udarac može uzrokovati pucanje, kad je točak kako treba, nema pucanja a da obruč ne bude bacanje ili u naj manju ruku problematično peglanje, a to se ne čini putem žica. Svaki motor ima svoju namenu za šta je i inženjerski projektovan pa su i shodno ugrađeni delovi. Tomos automatik je sa vozačem oko 150 kila i ide deklarisanih 50 kmh, bicikl sa pomoćnim motorom, veliki enduro sa teretom ima i preko 500 kila i ide iznad 200 kmh, nije baš da su delovi kompatibilni bez obzira što na oko mogu delovati isto.

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/84303-r850r-gumica-kocionog-cilindra-prednje-kocnice/?p=1737509 http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/102132-afrika-servis-kocnica/

Ne može holender da popusti u transportu, zlu i naopako, šta bi tek bilo u vožnji. Kod ovakvog tipa, sa rezervoarom gasa, baš mali gubitak ulja ne može drastično da degradira rad, pre će biti da tu nije u nešto u redu sa gasnim delom, kad tu dođe do gubitka, trenutno otpusti i praktično bude van radne funkcije, a gas je inkapsuliran i ne može baš tako da nestane. Pritisak gasa može da ide i preko 20 bara pri punjenju, radni je neke druge vrednosti i ne može se jednostavno meriti kasnije, naročito kod emulzionog tipa, a koliko treba da bude određuje fabrika ili serviser po iskustvu i na osnovu drugih parametara. Postoje konstruktivno naopaki amortizeri koji se tako i ponašaju, degradiraju se kad su izvučeni kao na centralnom štenderu, ima takođe u temi, ubacivanje i pravilnog pritiska a kamoli netačnog, može da ošteti trajno gasni deo ukoliko postoji neki propust u celokupnom sklopu. Previše je nepoznanica da bih se usudio da dajem bilo kakvu konkretnu smernicu napamet, jednostavno reklamiraj pa ako ne bude opet dobro, traži drugog servisera.

Podržavam, ni žice kupljene u Turateku, koji je spada u naj uglednije moto kuće, nisu jednake OEM, a kamoli raznorazne kineske, biciklističke, pravljene, uključujući i od inox-a, od Tomos-a itd. Imaš u Holandiji set 36 žica i niplova za pedestak Evra, mogu se smatrati originalnim i sigurno ispunjavaju standard po pitanju opterećenja i trajnosti, tj. nisu žice za bicikl i slično. Nego pitanje, šta je sa sadašnjim žicama, one se mogu ispraviti i doterati i estetski i po trajnosti jednako il često čak bolje od originala, takođe i niplovi osim onih koji su gnječeni i tad su skloni pucanju, a po simboličnoj ceni.

Da, da. Imaš u temi dosta o amortizerima, a stoji napomena da vrlo mali gubitak bilo kog medijuma, u strogo određenom uzajamnom odnosu, drastično umanjuje karakteristiku, da je punjenje gasom moguće specijalnim alatićem, te da nema naknadne provere i kontrole pritiska bez obzira na konstrukcijski tip, dok se rad gleda drugojačije. Takođe je konkretno crevo možda popustilo kao i svako hidraulično, ala kočiono, i ima svoj vek pa obrati pažnju i na njega. Treba amortizer da vratiš na reklamaciju, dešavaju se greške, "errare hominum est".

on u apsostolkama a ja pod punom ratnom spremom, opominjo ga al džabe, kad je zakačio prstima o branik auta, osto je invalid, Primer se uvek nađe, ako treba izmisli, kao sa onom čuvenom babom koja je šikala rakiju i pušila tri kutije u 120-toj i kosila svako jutro Ima puno više primera da su pobesneli Maksovi na R-ovima otputovali direktno u crnu hroniku, sa sve kornjačama i čizmama do kolena Naravno, primera ima svakojakih, al je generalno upotreba zaštitne opreme na skuteru minimilizovana što je pogrešno. Istina, skuteri se u proseku voze daleko manjim brzinama al se i pri veoma malim lome koske i gubi glava. Takođe je činjenca da je formalno vozačko umeće kroz imanje vozačke dozvole nikakvo, olako se poseže za snažnim motorima i što motor ide brže to lepše ide, odnosno bolji je osećaj koji uliva lažan osećaj sigurnosti, previd se shvata kad dođe do stani pani, nekad i prekasno, u čitulji. Oprema nije svemoguća ali i te kako znači, dvojica jako bliskih poznanika su mi poginula upravo zbog kršenja prvog i osnovnog pravila motorciklizma, a to je upotreba opreme, a svi koji smo ih znali smo ih stalno opominjali a oni sa smeškom terali po svome. Jedan je baš zarad komfora nosio i veću kacigu i nije je kopčao, i poginuo je nakon drugog udarca glavom o asflat jer mu je nakon prvog kaciga spala. Filmovi koje spominješ su davno prošla vremena, tad se saobraćaj odvijao Knez Mihajlovom, odavno šetačka zona u Beogradu, retko koji automobil je išao više banki preko stotke, sve od onda se ne važi, pogotovu ne kod nas.

E, vidiš, moje je baš suprotno, dok sam vozao skutere, 50 i 150 kubika, stalno pun gas i dokazivanje da skuter može..., na motoru skroz suprotno, često se vozim u petoj na 1500 obrtaja i veruj mi da mi sviraju što vrlo često poštujem ograničenje od 50kmh. Pojedini skuteri idu fascinantno brzo, čak šta više previše jer ciklistika na manjem točku nije ko na velikom. Na skuteru su me često nipodaštavali, isecali, gurkali, dok na motoru čak beže od mene i lično se osećam i bezbednije i ravnopravnije u odnosu na 4 točka. Takođe sam pokretljiviji na motoru u smislu okretnosti, doduše to je i zahvaljujući spomenutoj tehnici vožnje, mnogo bolje je kočenje a tek da ne govorim o ubrzanju u funkciji bega ili izbegavanja prepreke. Na tu temu, skuter je vrlo ne bezbedan, nema mogućnost da se kolenima stisne i time i umirui i bolje, il ranije, oseća šta motorcikl radi, dalje, pri iznenadnom kočenju kod skutera ruke se ukoče da bi zadržala inerciju tela i tog časa se gubi upravljanje dok kod motora su ruke uvek slobodne i spremne da učine "manevar izbegavanja prepreke". Da kod pojedinih skutera se noge mogu držati napred, al od takve pozicije nema ništa od efikasnog upravljanja u smislu bezbednosti. Svi volimo fotelju, al njoj nije mesto na motorciklu. Lično ne sedam na dva točka bez pune opreme, tako je bivalo i na skuteru, jednako važi i za suprugu. Sve ovo nema veze sa tipom motorcikla već sa ličnim stavom, komfor na uštrb bezbednosti se verovatno samo jednom plaća. I na motoru može da se vozi u papučama, bermudama, džetovkom i eventalno šminkerskim bicklističkim rukavicama golih prstiju. Uvažavam ja svačije opredeljenje, ali se zna šta je prioritet, lične slabosti i ne imunost su opet neka treća priča. Zanimljivo je da se starosna granica vozača motora stalno povećava po statistici EU, mladi naraštaji se mahom opredeljuju za skutere što samo po sebi ne potvrđuje da je to bezbednije jer činjenice čiste fizike su suprotne. Šta je bitno i šta drastično razlikuje uslove u saobraćaju ovde i preko je regulativa država gde je jači uvek u obavezi da pazi na slabije i dva točka, bilo motor, skuter il bicikl, ima jednakost deteta, svi to znaju i izuzetno vode računa da ne dođe do konflikta jer se prolazi ko sa malim detetom, gotovo uvek sa krivicom. Ovde je drugojačije, jači tlači, i u tom smislu je motor u znatno boljem odnosu, da vidiš kako mi se sklanjaju, naročito kad zanjišem cilindrima bojeći se da ih ne zaparam po vratima. Pandina tema je bezbednost i skuter po svojim fizičkim karakteristikama je manje bezbedan od motora među kojima takođe postoje gradacije u tom smislu, plus vozači skutera po definiciji izbegavaju zaštitnu opremu ili je biraju rukovodeći se komforom i spoljnim izgledom što redovno biva skupo plaćeno. Imam komšiju na Adi Ciganliji, splavari smo, stanuje odma tu u Radničkoj, on u apsostolkama a ja pod punom ratnom spremom, opominjo ga al džabe, kad je zakačio prstima o branik auta, osto je invalid, ne viđam ga više na mopedu, to je cena olakog pristupa po sistemu, "valjda neće".

Zato što sediš kao na stolici, imaš dobar pregled, i ne lije ti znoj preko očiju zbog sto tona crne opreme na +30 Izvini Miloše, nisi u pravu. Skuter je manje uočljiv od motora ako ništa drugo, ono zbog visine. Predstava vozača automobila je da što je manji dvotočkaš, da ga je moguće trenutno zaustaviti, pomeriti rukama, da ide jako sporo, a ima i vozača koji smatraju da baš skuter mora da se vozi isključivo krajnje desno i tako se ponašaju. Izbor zaštitne opreme nema veze da li je u pitanju skuter ili motor, druga je stvar, i to pogrešna, što se uobičajilo da za skuter ne treba ništa od opreme osim zakonski obavezne kacige, obično se nosi džetovka koja naj lošije štiti upravo po gradu gde su padovi na bradu naj češći; plastike ulivaju lažnu sigurnost, kad se razgoliti, tek tad se vidi koliko je konstrukcijski manje otporan na udarce. Pregled "igre", ne zavisi od položaja sedenja, predpostavljam da misliš na opasnost udaranja od pozadi dok se stoji na semaforu, pravilno je gledati u oba retrovizora stalno, menjač u prvoj brzini i sa stisnutim kvačilom, stisnuta nožna kočnica i obe ruke na kormanu i sa punom spremnošću da se pobegne ako se zaključi da postoji rizik udarca. Naravno, postavlja se i u takav položaj da uvek ima nekog prostara za bekstvo i da vozač iza ima mogućnost da skrene i promaši ako je izvršio previd. Spomenut je Rosi koga svi svesno il podsvesno imitiraju, u gradu se ne vozi takmičarskom tehnikom već takozvanom službenom gde je akcenat na bezbednosti. Odličan je celokupan tekst, pročita se za petnaestak minuta, a u dobrim školama bezbedne vožnje se izučava 5-6 časova i to pre praktičnog dela.

Cena je uvek diskutabilna, godine su jedan od činioca a stanje je naj bitnije, a ko je šta, kako i zašto,... je stvar trenutka.

Na žalost ne, ne bavim se polovnim ili alternativnim žicama konkretno.

Daj neki link, slike, neku informaciju, drugar traži to [emoji1] Ne razumem se previše u modele, meni sve to isto pa sam lupio izgleda. Pored napisanog, registrovan pre 3 dana, od ulaganja je potrebno zameniti ulje u agregatu za ovu sezonu i eventalno kočiono ulje, ne mogu da se setim da li je lane i predprošle menjano kad su i neke, ili sve pločice stavljene nove. Sve vreme je ovaj primerak pod mojim okom, razlog prodaje je prelazak na BMW 1.2GS. Vlasnik je i dugogodišnji član foruma, ovde mu je oglas pa mu se direktno može obratiti: http://www.polovniautomobili.com/motori/8035734/yamaha-fazer-fz6-s

Nedavno sam restaurirao, il bolje reći pokušao, žice za NSU za Rašku. Ne mogu da nađem slike završenih, ali je uprkos spoljnem izgledu jedan deo žica po mojoj proceni je neupotrebljiv jer su bile krive, nih 38 od 72, dvadesetak tik iznad navoja i pri ispravljanju su pukle dve čim sam pipnuo. Ako imaš ponudu za nove, bolje nego da spašavaš ovakve: I, točkove za oldtajmere radim dobrovoljno što se tiče mog rada.

Ima odličan, al 600, ključ u ruke bukvalno.

Ne, nego nije vibro betonjerka. Naravno, još uvek imam dobar osećaj kad je neki točak razrok, juče sam prvi put ove godine istero motor, čim sam okrenuo korman i krenuo u rikverc, odma sam osetio ispumpanost. I što ste vi ljudi čudni, nismo svi istog senzibiliteta, pogledajte koliko ljudi vozi kola noću bez farova po gradu, kolko sam puta ljude zaustavljao da im kažem da voze na bandašu, koliko vas ne primeti da mu radi migavac na motoru posle skretanja itd. Nema to veze sa poznavanjem mehanike ili iskustva, već sam govorio, F1 bivši šampion Kimi Rajkonen ne oseća razliku svesno u gumama a vidi po štoperici i ima(o) naj brže vreme reagovanja od svih GP vozača.Haha....2-3 bara gore-dole,svejedno za vrhunske vozače....Kimi Raikonen...haha...pa gde baš nadje Kimija da se sa njim upoređujete....leleee....[emoji1] [emoji1] [emoji1] [emoji1] Sve jedno po izboru guma, dok su bili samo slikovi, intermidiim i kišne, valjda se treba porediti sa boljim.

Ne, nego nije vibro betonjerka. Naravno, još uvek imam dobar osećaj kad je neki točak razrok, juče sam prvi put ove godine istero motor, čim sam okrenuo korman i krenuo u rikverc, odma sam osetio ispumpanost. I što ste vi ljudi čudni, nismo svi istog senzibiliteta, pogledajte koliko ljudi vozi kola noću bez farova po gradu, kolko sam puta ljude zaustavljao da im kažem da voze na bandašu, koliko vas ne primeti da mu radi migavac na motoru posle skretanja itd. Nema to veze sa poznavanjem mehanike ili iskustva, već sam govorio, F1 bivši šampion Kimi Rajkonen ne oseća razliku svesno u gumama a vidi po štoperici i ima(o) naj brže vreme reagovanja od svih GP vozača.

Zato sto si ih u Nemackoj pumpao na nizoj temperaturi. Kad otopli, uvek treba proveriti pritisak i ispustiti visak. Ne, pneumatik se duva na hladno i kontroliše, kad se zagreje se ne dira, tj. ne ispušta izmereni višak pritiska, to mu je radni režim.

Ovo se valja, koristi ih moj drugar kamerman u UK. Nakon upotrebe xenona, ne kineskih, i nekih slabijih varijanti ledova uzeo je varijantu sa ventilatorom il sa ovim velikim pasivnim hlađenjem, zaboravih tačno šta, al tehnički podaci koji su uz ove sa trakama su potrebni da bi sijalica imala osvetljenje kako treba i bilo bolje od xenon projektora. http://www.ebay.co.uk/itm/2500-3200LM-H4-H7-H11-9005-9006-CREE-LED-Head-light-Conversion-Kit-Fog-DRL-Lamp-/272083493730?var=&hash=item3f5970a362:m:msVTPElC244robj3thZwBrA

po ovom linku je cca 2,4 i 2,7 bara. to je nekako adekvatno vozaču sa prtljagom. Po servis manualu 1100 Tyre pressure depending on load and speed front: 2.2 – 2.5 rear: 2.5 – 2.9 Tako je, gumar je tu gazda a proizvođački podatak se odnosi ili na prvo ugrađen pneumatik, ili na neki od navedenih opciono. Ovo što si naveo je očigledan primer.