E pa da krenemo. Kako to obicno biva planova uvek bude sijaset,pa sve dok se zaista ne krene na put,svo to pisanje i brisanje poprimi jedan sasvim drugaciji oblik od one prvobitne verzije. Prvobitni je plan podrazumevao putovanje u paru i to mnogo duzom rutom,medjutim zivot priredjuje razna iznenadjenja,pa se onda shodno tome planovi menjaju.Ovaj put iznenadjenja su krajnje lepe...ma sta lepe...prelepe prirode pa mi onda zaista nije ni zao.Moja bolja polovina nece moci da ucestvuje,a ja od nekih poduhvata ipak ne mogu da odustanem,pa sam onda u redukovanoj,lonely rider varijanti,ipak odlucio da se slicnom putanjom dovezem u zavicaj. Kako vec rekoh u uvodu,a vidim i da su jos neki zarazeni istim virusom,visoke planine...narocito one u alpskoj regiji,imaju nekakvu magiju kojom vec godinama,da ne kazem i vise,sebi privlace mnostvo zaljubljenika.Peske,biciklom (njima svako postovanje),motociklom,kolima,kamperom. Verujem da dosta ljudi vec to i zna...ja zivim i radim u izuzetno lepoj regiji,jedne od najlepsih zemalja u Evropi...pa i bez obzira na to,verujem da lepsega uvek ima i zelim sebi i svima Vama,da jasuci svoga metalnog konja,budemo u prilici da prodjemo predele koji ce na nas ostaviti toliko snazan utisak,da se u nasim recima,kada svojim dragima o tome pricamo,oseti sva lepota i da bude toliko jaka da nam oci zablistaju. Verujem,u stvari siguran sam da sam na ovome putu video nesto najlepse do sada u zivotu. U napred bih da vam se izvinem sto nisam sve slikao,ali verujem da ce i ono malo sto cu vam predstaviti biti dovoljno da jednog dana sebe naterate da u ove predele dodjete. Da vise ne tupim,putovanje je pocelo 7. avgusta u nedelju. Poslednja radna nedelja,bila je prilicno stresna.Sigurno je svemu tome doprinela i moja odsutnost.Mentalna na prvom mestu.Misli su mi vec projektovane ka cilju,da ne kazem sanjam budan. Mislim da sam se dobro informisao.Gledajuci razne sajtove,cak razgovarajuci i licno sa ljudima,stvorio sam sebi vec jasnu strategiju sta i kako.Rezervisao hotele,nasao puteve,napravio okvirni troskovnik.Zora je vec svanula,a ja vec budan lagano konsumiram prvi obrok toga dana.Nesto onako,da se ipak ne krene na prazan stomak.Stvari su vec spremne i upakovane,potrebno ih je po vec oprobanom receptu natovariti na magarence i idemo. Sa zvonika obliznje crkve odzvonilo je sedam,vec pocinje i poziv za jutrenje.Motor je vec odavno na leru,temperatura se lagano dize.Ja se lagano prebacujem na Zen program.Pred sam polazak izgovaram,citajuci sa pozadine poklonjene mi ikone molitvu za putnike,zakopcavam kacigu i rukavice...zajahujem i idemoooooo.

Evo mene opet...malo da vam strikam rolku Verujem da velika vecina vas zna da je mesec avgust doba kada italijanski turisti,svim snagama,ili barem dobrim delom,nagrnu u turisticke destinacije.Bilo u sopstvenoj zemlji,bilo u (za njih) inostranstvu.Ja kao neko ko je jos uvek deo tog sistema,prinudjen sam da u neku ruku,svoj godisnji odmor koristim u tom periodu.Ima to svojih dobrih i losih strana naravno...kako bilo i ove godine prakticno u isto doba krecem put domovine...kako drugacije nego okolo naokolo.Na pomen rodbini i prijateljima kuda cu i kako,prvi komentari su uvek puni epiteta tipa...ti zaista nisi normalan...pa zar ces tamo sam...to rade samo ludaci...i svih onih drugih lepe stvari i reci,punih ljubavi i podrske,koje ste verujem i sami imali priliku da cujete svojim usima vise puta do sada LOgicno bi bilo uputiti se barem relativno najkracim putem do konacnog cilja,ali kako kad je zov daljina jak i tesko je odupreti mu se.Mislim da sam dobrim delom jos prosle godine odlucio koja ce biti ruta za dolazak u Srbiju.Onoga trenutka kada sam se popeo na jedan od najvisih vrhova Evrope,do kojeg je moguce doci asvaltiranim putem,visoke planine su me svojom snagom,lepotom,tisinom,mirom,energijom...privukle i verujem zauvek "otrovale" telo cistim razredjenim planinskim vazuhom.Mislim da mi je potrebna barem jedna dobra godisnja doza ove ambrozije.Da nahranim svoje oci i dusu.Lakse je nakon toga uhvatiti se u kostac sa svakodnevnim problemima,kojih ce izgleda biti sve vise. Jadikovku cemo nekom drugom prilikom,ovaj put reci i slike pokusace da vam docaraju,za mene magicnih 7 dana putovanja i boravka u Francuskoj,Italiji,Sloveniji i Istri (najdrazem mi delu lijepe njihove) nakon kojih sam u zdravlju duse i tela stigao u Srbiju Uploaded with ImageShack.us Ovo je najvaznija i najvisa tacka mog putovanja.Usput je bilo jako puno lepih stvari za videti.Ja cu probati da to sto je moguce bolje srocim,a vi ne zamerite ako ce to malo da potraje

Ja bi vol'o 1.Pedrosa 2.Stoner 3.Lorenzo

Ovuda je pre nesto vise od mesec dana prosao Tour de France. Uploaded with ImageShack.us

Juce u francuskim Alpima. Uploaded with ImageShack.us

Bice jos

Jutros oko pola 10.Pred granicu izmedju severa Italije i juga Francuske Uploaded with ImageShack.us

Vidim da sam zakasnio,ali mozda ovo posluzi nekom drugom... Zadnja viljuska je,obicno,vezana za ram pomocu dugacke osovine (srafa)koji je vrlo cesto supalj. Dovoljno je za prvo vreme obicnom dizalicom ili zadnjim stenderom podici motor...zatim u taj otvor,rupu,gurnuti metlnu cev koja bi trebalo da je (logicno) nesto duza od srafa kroz koji prolazi.Znaci sa svake strane trebalo bi da "viri" bar po 10 cm,moze i vise.Ispod toga postaviti klocnove...drvene ili jos bolje one mehanicarske sa gumenim osloncem i to je to. Ta je tacka uvek dobro iza tezista motor i sprava stoji kao zazidana.Isprobano u praksi!

Mozda bi mogla da se pokrene i nova tema...ali obrni okreni (dupe uvek pozadi) dolazimo na istu polaznu tacku. Imao sam priliku da vidim,na zalost,da mnoge sprave nakon dolaska u zemlju Srbiju,nisu vise ono sto bi trebalo da budu.Izgleda da vazduh utice na ergelu,pa im konji brzo poboljevaju...khm Tvoj sud je tvoj sud i na njega imas apsolutno pravo,samo mi je ponekad vrlo cudan.Reci za Benelli da ne ide ili jos gore za Ducati 916..... Ako su te sprave prosle "balkanski tretman" nije ni cudo da se na kraju ima utisak.....da ne kazem nesto drugo.....drugaciji od originala. Koliko samo (raspalih) R1 ima u opticaju,lepe na oko,sija samo puca,a ergela se rasula po pasnjaku.Kad se potrudis da ih skupis jedno stotinak.

Koju diznu da stavis? Pa sad tu pravila nema i zavisi od stepena budzenja...kako je konstruisan auspuh,otvaras li mu filter...itd. Po dosadasnjem iskustvu trebalo bi da je minimum 5 brojeva veca.Nekad ide i od 8 do 10,ali bi ipak trebalo probati.Primer:Dizna je 65,ja bih odmah stavio 72 Ici ce on i sa originalnom.Mozda ce cak i vise da se vrti,ali tako rizikujes da ti zariba.

To crevo ponovo ubacuje u motor deo izgorelih gasova.Zatvori ga. Presaviji i zategni plasticnom selnom ili gurni neki adekvatan sraf i stegni metalnom selnom. OBAVEZNO promeni centralnu diznu u karbu i teraj.....

Generalno vozim lagano iznad zakonskih limita,ali po poznatim deonicama umem i volim da budem prilicno bezobrazan. Samo poznavanje puta daje dodatnu sigurnost,ali ne i opustenost.Nevolja uvek vreba. Zato se na nepoznatim deonicama dobro ustinem.Retko krenem da se jurim sa lokalnim pilotima. Izuzetak su putevi sa zastitom od balirane slame ...uzgred,prilicno poznati mi Sto se kontrole tice,odavno sam shvatio da je ulaganje u sminku samo bacanje para,radije dam lovu da se cacne ogibljenje,kocnice i za dobre gume,pa da vidis kako sprava ide 'de ti hoces. Mnogo su mi smesne price sa auspuhom "koji se cuje". Umem i znam puno toga,ali imam i jos dosta toga da naucim. Motor NE UMEM da dignem na zadnji tocak.To me nikada nije interesovalo.

Odmah da razjasnimo. Multistrada je dolazila u servis jer je Ducati slao dopise vlasniku da se obrati najblizem ovlascenom serviseru radi reprogramiranja kompjutera.Ja sam mozda malo preterao kad napisah opzivi,mada i tako moze da se kaze.Znaci jedini problem zbog kojeg je lik dosao sam u servis je bio taj pomenuti sa zadnjom kocnicom.Inace on i jedan njegov prijatelj sa "starom" ali tek kupljenom Multistradom 1100 (prave je mislim jos),su otisli na Nordkapp i vratili se bez ikakvih problema.

Taman posla.Ja krecem tek u nedelju,pa dok obidjem krug.....trebace mi jedno par dana

Sve sto ne moze besomucno da se maltretira,zapostavlja i ne pazi u Srbiji nema cenu. Odrzavanje?Sta je to? Citaj na srpskom=bacanje para (kojih ionako nema) Da,zaboravio sam jos nesto vazno.Svaki kvar mora da moze da otkloni prosecni lokalni KV bravar inace to je qratz od sprave.Pa nek' ima 1,2,4 ili koliko hoces tockova.Nek' je evropski ili japanski ili svemirski.

Taj CBR ima HESD, tj. elektricni amortizer volana, koji mu je ukrutio volan i spasio mu glavu. Najpre je to pomoglo da ne padne, jer mi deluje da se lik prilicno ukocio od straha i nije se svesno spasao. Meni izgleda da je ova Honda vise puta bila na zemlji,pa je verovatno i sama naucila nesto Mozda zna i vise nego onaj koji je na njoj

Ja sam nasao dobar put do Srbije

Citao sam razne knjige i brosure,pa nakon toga dosta toga probao u praksi... ONo sto se najvise priblizava mom stilu voznje,a rekao bih i uslovima u javnom saobracaju nalazi se u knjizi autora koji se zove Lee Parks. Mnogima mozda i nepoznat,ali to i nije tako vazno.Da sad ne pravim reklamu i da mnogo ne razglabam u par crta bih da naglasim ono najvaznije. Prvo.Za siguran prolazak (siguran pod"",jer na to cesto uticu i razni drugi faktori)je vazan KASNIJI (u smislu dubljeg ulaska i kasnijeg skretanja) i SPORIJI ulazak u krivinu.To automatski omogucava laksi pronalazak vrha krivine (Apex).Takav jedan ulazak omogucava i ranije ispravljenje motora,pa samim tim i ranije i ostrije otvaranje gasa.Ovakva tehnika se pokazala i veliki prijatelj stoperice,ako je to nekome cilj.Kasno i jako kocenje,tj. teznja da se u krivinu udje brzo,samo dodatno komplikuje stvari i vrlo cesto se dolazi u situacije mnogo puta vidjene i ovde na filmicima. Drugo.Sto se skretanja tice...tzv "countersteering"-a,preporucuje se koriscenje samo jedne ruke.Uvek one koja se nalazi sa unutrasnje strane krivine.Naravno to ne podrazumeva da ona druga treba da stoji u dzepu,vec da se glavna komanda...guranje ili povlacenje...uvek radi jednom rukom izrazenije. Trece.Koriscenje nogu,tacnije butina,izuzetno je vazno za siguran i precizan prolazak kroz krivinu.Oslanjanje,ovaj put spoljne noge o rezervoar znatno pojacava osecaj sigurnosti i cvrste veze sa motorciklom. Isto tako u kocenju,koriscenje ove tehnike...stezanje rezervoara nogama...znatno rasterecuje ruke i omogucava nesmetanu kontrolu pravca Voznja motorcikla koliko god da je uzivanje,isto tako je i prilicno veliki fizicki napor.Zato,narocito oni koji vole malo da zavrnu gas,da se ponekad posvete i svojoj fizickoj kondiciji.

I ja bih rado na Tibet,ali ovo je samo lokal na vrhu prevoja Stelvio

Spremam se ponovo u brda.Slikano pre tacno godinu dana. Uploaded with ImageShack.us

Sta ovde majke ti ima da zagolica mastu :lol: Svaka cast decaci.Aj' sad da se bacite na pisanje.Najvise me interesuje "juzni" deo putovanja

Bagzi!!! Ja mislim da Vi nemate pojma . Reci mi molim te koliko si ubio KM-a ove godine ( do sada )?

Ja sam isto planirao Cote d'Azur,medjutim kako to obicno biva do dana polaska uvek svasta moze da se desi sto taj plan promeni. Nemam vremena za citavu obalu,pa cu vec od Genove da se penjem u Alpe iznad Azurne obale. Ja sam malo "nize" od Verone pa kako odatle na dalje zaista ne znam.Znam samo da ako odlucite da krenete putevima kroz naseljena mesta racunate da prosecna brzina nece preci 50-60km na sat.Cak i to zna da bude mnogo.