Nemoj tako. Pri kupovini motora se dobijala baždarena vezica! Mnogim ljudima je skroz u redu da mere vezicom i nemaju problem oko toga. Meni je to bilo iritantno i nepouzdano do mere da nisam ni proveravao. Ali pazi momenat zamene ulja: Naspem predviđenu količinu i izmerim nivo vezicom. Jedva naznaka ulja. Dospem 1dl, izmerim još niži nivo. Dospem još malo ulja a nivo na maksimumu. Ponovim merenje posle par sekundi - skoro da ne pokazuje nivo. I tako je bilo na svakoj zameni ulja, i na svakom pokušaju merenja. Na kraju sam samo prihvatio da naspem 1-2dl više od onoga što piše u uputsvu (definitivno 1.6l nije dovoljno) i da ne razmišljam. Da se razumemo, nisam nesposoban i motor je bio fiksiran u istom položaju. Između pojedinačnih merenja nije prolazilo dovoljno vremena da bi ulje "sleglo u karter" ili slično. Dekla (ovo što sam uzeo je sada OEM, nije mala privreda) košta ispod 35€ i predstavlja verovatno najkorisnije uložene pare. Otplatiće se štednjom živaca. Motori za 2025. već dolaze sa ovom deklom, makar u svetu. Očito je dovoljno ljudi pizdelo na vezice.

Sad sam odgledao klipove i moram povući reč: nije taj mali zavrtao u blokadu. Posle se pojavio još jedan klinac čije su ruka i odlučnost bile snažne

Ja i dalje u neverici da je ovo model iz '91. U mojim očima je bar 10 godina mlađi. Mi kao klinci '90ih balavili na kockice.

Dan 11, 16.8.2025. Tokom noći je je u par navrata padala kiša, ali jutro je suvo. Sunce i oblaci se smenjuju, tako da smo malo u magli a malo pod vedrim nebom. Obrati pažnju na terasice koje se vide na prethodne dve fotke. U pitanju su kameni "zidovi", svaki deo ove planine koji nije suviše strm je ovako raščićen. Koja je to količina posla... Odavno smo odustali od ideje da "krenemo pre 10". Bez obzira koliko rano ustanemo, bez obzira što nemamo nikakvih obaveza koje bi oduzele vreme. Kafa, doručak, pakovanje... Nekako uspemo da to traje tri sata. Danas nije izuzetak. Solidno iza 11 smo na točkovima. Od kampa put nastavlja da se penje do obližnjeg prevoja. Oblaci su prilično nisko i nema šta da se vidi. To nas naravno ne sprečava da skrenemo sa puta i poigramo se na livadi. Odavde put polako počinje da se spušta. I dalje smo daleko iznad granice šume, svuda oko nas su travnati obronci. Neverovatno mnogo sela. I neverovatno mnogo saobraćaja od jutros. Na izasku iz jednog od sela nailazimo na pijacu/vašar. Gomila ljudi, vozila. OK, to objašnjava gužvu u saobraćaju. Lokacija je za naše pojmove baš zabačena. Najbliži asfaltni put je na dvadesetak kilometara odavde, i to u pravcu iz kog mi dolazimo. Ali skoro nijedno vozilo ne dolazi odatle... A auti... Bolji i noviji vozni park nego u većini gradova u Srbiji. Vreme je takvo da se ne zaustavljamo često kao inače. Brzo dolazimo do sela koje se nalazi na ivici kanjona. Očigledno turistička destinacija, nama nimalo primamljiva. Odatle počinje spust u kanjon gde ćemo se priključiti na put D-915, "najopasniji put na planeti". Pravimo pauzu za fotkanje na samom početku spuštanja. Vrh kanjona, od dole izviru oblaci. Svakih petnaest sekundi se smenjuju uslovi, čas vedro, čas unutrašnjost oblaka. Natovaren Strom, visoko na planini, nije pogodno vozilo za učenje "elephant turn". Ne, stvarno nije. Sam spust u kanjon traje. Na deonici od oko 12km se gubi 1400m visine. Dakle serpentine. Mnogo serpentina. Dvadeset sedam serpentina (izbrojao sad na karti, daleko bilo ta se bavim takvim stvarima dok vozim). U samom kanjonu izlazimo na asfalt, to je put D-915. Ovo nam je najbolja prilika za točenje goriva. Gradić sa pumpom je na 15km u kontra smeru od onog gde mi treba da idemo. Ipak, nemamo mnogo izbora jer do sledeće pumpe koja je baš na našoj ruti ima mogo jahanja. Sam put nije bio nešto zabavan za vožnju i po tome je izuzetak. Mnogo saobraćaja (nije mi jasno odakle i gde), do mere gde često nije imalo smisla prestizati. Sipamo gorivo i malo odmaramo na pumpi. Preskačemo nabavku hrane za kamp jer je prilično rano, iako je veliko pitanje da li će do kraja dana biti naselja sa prodavnicama. Ja u naselju mašim jedno skretanje i umesto izlaska na magistralu mi počinjemo da se penjemo na brdo. GPS kaže da možemo i tuda, u nekom momentu ćemo se spojiti sa glavnim putem. I tako se iznenada nađemo u mreži uzanih asfaltnih puteljaka. Dok kažeš "keks", popeli smo se par stotina metara iznad doline. No, uskoro se vraćamo na glavni drum i produžavamo dalje ka čuvenim serpentinama. Kako se penjemo priroda postaje lepša. U jednom trenutku sam imao osećaj kao da vozim kroz austrijske ili švajcarske Alpe. Od mesta gde asfalt prestaje put postaje prilično uzan. Pretpostavljam da se dva vozila mogu mimoići, ali rekao bih da to zahteva malo pažnje. Mi imamo sreće i sustižemo samo par auta i kamion sa senom. I srećemo momka i devojku koji pedalaju u suprotnom pravcu. Na par mesta put je skoro pa uklesan u liticu. Dovoljno je visoko i strmo da bi sletanje sa puta gotovo sigurno bila poslednja stvar u životu. Olakšavajuća okolnost je što je sam put u odličnom stanju pa ne postoji opasnost da će neki iznenadni kamen ili slično zabaciti prednji točak. No, to je samo par mesta vrlo kratke dužine. Nismo ni stajali. Kada se dođe u podnožje serpentina, najatraktivniji deo puta je zapravo prošao. Deonica sa serpentinama nije na toliko strmoj padini i potpuno izostaje osećaj izloženosti i rizika. Blizu samog vrha je manje proširenje sa lepim vidikovcem. Koliko je put zahtevan za vožnju možda najbolje oslikavaju vozila na fotki ispod. Elem eto, odvozasmo i to čudo. Obzirom da do pre nekoliko dana nisam ni znao za postojanje ove deonice i reputacije koju nosi, moje razočarenje je potpuno izostalo. Put kao i mnogi drugi. Nema očekivanja=nema razočarenja. Ovekovečen trenutak u kom Čeda postaje glumačka zvezda. Kraj serpentina i izlazak iz kanjona ne označavaju kraj uspona. Put se još koji kilometar penje, sve dok ne izađe na visoravan koja se prostire na 2200-2300m. U kanjonu i tokom uspona smo bili zaklonjeni od vetra, oblaci su bili iznad nas. Sada smo na platou, u oblacima i potpuno izloženi vetru. Tu su i vetrenjače, za slučaj da mi sami ne primetimo koliko duva. Hladno je. Pisao sam već da su ove planine prva prepreka za vlagu koja dolazi iz pravca mora. Malo koji oblak pređe na drugu stranu. E, mi posle kratke vožnje dolazimo na mesto gde se asfaltni put spušta na drugu stranu, ka jugu. Sa tog mesta, dokle god pogled doseže na jug vidi se samo vedro, plavo nebo. I prava je šteta što mi uopšte ne idemo u tom pravcu Na kratko asfaltom silazimo do obližnjeg sela u bezuspešnoj potrazi za prodavnicom, ali brzo se vraćamo na prevoj, u maglu i vetar. Vozimo dalje i pratimo TET, jer nemamo pametnijih opcija. Meni odavno nije bilo hladnije na motoru, al' nemoj nikome da kažeš da smo svi i dalje u letnjoj opremi. Praktično i ne znamo kuda se vozimo. Većinu vremena smo okruženi oblacima, ali na sreću magla za sada nije gusta. Tek povremeno se ukaže neki prizor. Bonus poeni za onog ko pronađe motor na fotki iznad Sledeća fotka prilično lepo dočarava kako je bilo. Da, bilo je sranje. Stajemo da se malo konsolidujemo, obučemo makar kišna odela. Mnogo je vlage u vazduhu, viziri su mokri i magle. Kada podignem vizir da bih video kuda vozim pokvase mi se naočale... A ipak, to što je vlaga u vazduhu uopšte ne sprečava da put bude veoma prašnjav. Lepljiva, prljava kombinacija. Put se u nekom trenutku na kratko spušta u šumu. Ispod oblaka i zaklonjeni od vetra, dobrodošao predah. Ipak, to ne traje dugo. Vrlo brzo smo opet na goleti, na 2400m visine. Gužva u saobraćaju. Taman kada pomisliš da će tele uraditi pametnu stvar i poći za ljudima, ono pobegne dalje uz put. Ubrzo posle ovog sela izlazimo na najvišu tačku dana, na 2600m visine. Ni primetili nismo. Tu je magla bila prilično gusta i vožnja nije valjala. A par kilometara kasnije se uključujemo na uzani asfaltni put. Srećemo tipa na Teneri (recimo da je bila Tenera) koji dolazi iz kontra pravca. Kaže da je prethodna 2-3 sata od prethodnog mesta vozio kroz maglu. GPS kaže da blizu nas postoji naselje. Nema mnogo dileme. Iako dan još nije pri kraju, odlučujemo da odemo do gradića/sela, sednemo da jedemo a onda nađemo smeštaj. Dalja vožnja i kampovanje u ovakvim uslovima, na ovoj visini bi bili daleko od uživanja. Evo ga restoran, snimak preuzet sa Google street view. Google Maps WWW.GOOGLE.COM Find local businesses, view maps and get driving directions in Google Maps. Ispostavlja se da je ovo opet neko turističko mesto, Demirkapi. I dalje nameračeni na pečenje koje nam danima izmiče, sedamo u prvi restoran. Zastakljena terasa, pogled na dolinu ili oblake. Sad, to lepše zvuči nego što je u onom trenutku bilo. Mi smrznuti i željni toplote, ali grejanja nema. I ovde smo izvisili za pečenje. Jeli neke ražnjiće i faširane šnicle, ništa vredno hvale. I ovde smo se ispalili za poručivanje priloga Svi natipisi su na turskom i arapskom. Konobar koji nas služi (veoma prijatan), verovatno ujedno i gazda, je Arapin. Gosti koji sede u letnjikovcima razbacanim po dvorištu su Arapi. Kako sam shvatio, ovo je veoma popularno mesto za arapske turiste. Priroda zapravo jeste lepa, iako je mi ne vidimo, u blizini su lednička jezera. E sad, kada spominjem turizam nipošto ne treba zamisliti da to izgleda kao kod nas. Ovde, u Turskoj, je to drugačije. Turisti dođu do naselja, lokalci uz put, po livadama, duž potoka postavljaju tende i šatore sa mini terasicama. Svaka turistička porodica ima svoj šator/tendu i tu provodi vreme. Svaki put kada sam prethodnih dana spominjao da "prolazimo kroz turističko mesto" to manje-više izgleda kao na slici gore. Samo što je ovo prvi put da sam fotkao. Konkretno ovde su otišli i korak dalje, tako da postoji i ringišpil, tramboline, nekoliko zip-lineova... Sve u svemu, meni deluje prilično pogrešno. Ali apsolutno prihvatam da je samo stvar navike. Uglavnom, tokom ručka preko Booking-a pronalazimo i smeštaj u blizini. Recimo da je cena za nas trojicu 70€. Daleko od jeftinog, ali jedna od najpovoljnijih ponuda u široj okolini. Kada smo se spremali za pokret i sedali na motore prilazi nam par klinaca. Zamisli: Arapi. Jedan od njih dobro priča engleski. A klinci k'o klinci, zanimljivi im motori. Koji je najbolji, koji je najbrži, kako se čuju, da li mogu malo da turiraju... Potrajalo je to par minuta. Do kraja su stigle i starije sestre, majke. Vadili se telefoni, snimalo za Instagram. Pišanija živa. Ovaj mali sa cvikerima, lagano zavrne u blokadu. I ne pušta. Do smeštaja stižemo za par minuta. Na licu mesta cena je niža nego preko Booking-a i tu štedimo 10€. Drveni bungalov SA GREJANJEM I TOPLOM VODOM, odvojena spavaća soba, terasica za sedenje. U prvi mah smo planirali da se istuširamo (ko pažljivo prati zna da je prethodna civilizovana prilika bila u Samsonu pre ko zna koliko dana, a posle toga samo ledeni izvor na vrhu planine) a onda prošetamo u potrazi za prodavnicom. Ipak, blagodeti grejanja i tople vode nismo mogli tek tako da ignorišemo. Brzo rešavamo da nećemo mrdati odavde. Koristimo priliku za pranje garderobe. Neko samo aktivni veš, neko kompletno moto odelo uključujući i kacigu. Kako to misliš "Ko je svo vreme putovanja nosio prašak za pranje veša?!?" ? Jedan je Čeda! Nekako uspevamo da ne napravimo haos u smeštaju. Sve što imamo od elektronskih uređaja je uključeno u struju. Kao što rekoh, treba iskoristiti priliku. Za kraj dana čaj na terasi. Nekako baš zaslužen predah. Oko 145km danas. Možda 50 od toga asfaltom. Trek je u prilogu. 2025-08-16 111911__20250816_1119.gpx

Da Otkako sam poručio deklu razmišljam kako ovo da odradim u garaži. I danas se lepo setim ove padine neposredno ispred ulaza. Em motor nije skroz oboren, ne curi gorivo, em je mekano pa se nigde ne grebe. Zamenu dekle je najzgodnije odraditi kada se menja ulje. Obzirom da sam ja ulje menjao pre mesec ipo-dva (i od tada nisam ni upalio motor) stvarno mi se nije dalo da ga ispuštam i ponovo sipam.

Juče mi stigao paketić od ujke iz Kine, danas uhvatio malo slobodnog vremena za rad. Dekla kvačila sa prozorčetom i dihtung, kratka poluga kvačila i nešto potrošnih delova. Greota ispuštati ulje koje je prešlo 0 kilometara. A i trošiti vreme na taj proces Zamena dekle je najlakši posao ikada. Odvrnuti pet šrafova, skinuti staru deklu (dihtung je ostao na njoj, čitav. Nisam hteo da ga skidam pošto sam uz novu deklu kupio i dihtung), malo obrisati, namestiti novi dihtung, postaviti deklu i zavrnuti šrafove. Realno za 5 minuta sve može da bude gotovo. Meni pogled na lamele ništa ne otkriva, ne razumem se. Ali lepo to sve izgleda unutra Stara dekla na unutrašnjoj strani ima deo koji je malo očešan. Izgleda da je prostor između korpe kvačila (recimo da se ovaj deo tako zove) i dekle baš minimalna. Vide se tragovi kontakta i na samoj korpi, na slici iznad kod slova. Obzirom da sam zamenu dekle obavio brzo i bez psovanja, nisam hteo da rizikujem sa promenom ručice kvačila. To će neki drugi put. Ručica je samo za jedan prst, a mislio sam da će biti za dva. Nisam siguran koliko će mi to odgovarati tokom dugih dana u sedlu. Vreme će pokazati.

Slatke muke Ja o sivom ne bih ni razmišljao da mi nije iskrsla kombinacija. Stvar ukusa, naravno.

Imam originalni DJI daljinac na raspolaganju. Mislio sam da je to najbolja stvar ikad, sve dok ga pre par dana nisam isprobao Postavljen na korman motora uopšte nije toliko lako dostupan. Opet mora da se skloni ruka sa kormana, a dugmići na daljincu nisu ni blizu tako "rukavica friendly" kao dugmići na samoj kameri. Posle nekoliko upotreba sam odustao i vratio se na staro dobro paljenje i gašenje direktno kamere (jednim pritiskom se pali i počinje da snima, sledećim pritiskom završava snimanje i gasi se). Daljinac sada vidim kao opciju samo ako kamera nije dostupna u toku vožnje, tj. ako je postavljena negde na motor.

Kada je sve oko karburatora ispravno, nemoguće je da prelije. Ali u principu si u pravu, i par sekundi bi trebalo biti sasvim dovoljno. Nije to sad neka specijalna količina goriva pa da su potrebne minute da se lonče napuni. E sad, ako kolega ima problem prilikom svakog prvog, hladnog, starta onda ne verujem da je ovo u pitanju. Meni motor zna mesecima da stoji, retko kada se desi da stvarno moram okrenuti na PRI. Dakle, posle dan-dva-tri ne bi nipošto smelo da se dešava. Što se tiče sauga: uputstvo kaže "do kraja" za svaki hladan start. Ja i leti tako, samo što leti posle par sekundi vraćam polugu. Nikada mi nisu bili jasni ljudi koji se hvale kako im je motor u ekstra stanju jer i zimi pali bez sauga.

Kod mene se uredno vide. Probaj drugi browser

Taj "klik" odnosno ckckckckc iz starter releja zna da se čuje i kada je akumulator slab. Saug uvek do kraja prilikom paljenja. Ako dugo vergla postoji možda i mogućnost da je isparilo gorivo iz lončeta karburatora (mada ne bi trebalo da se desi posle nekoliko dana/sedmica). Probaj sledeći put slavinu na rezervoaru da okreneš na PRI (kada je okrenuta direktno ka dole) minut-dva pre paljenja.

Uvek može da se desi. Više mi je zasmetao njihov odnos nego što je kartica stradala. Srećom nakon što sam fotke prebacio na komp. Još ja tada bio u fazonu da se prvi put počastim kvalitetnom, skupljom karticom

Jedina memorijska kartica koja mi je crkla za 20+ (leti vreme) fotkanja je Extreme Pro (crveno-crne) kupljena u BM Focusu. I to recimo da je bilo unutar godinu, godinu ipo od kupovine i ispucanih manje od 10000 snimaka. Lagano su me otkačili za bilo kakvu garanciju. Moj propust što sam odmah kod njih kupio novu istu takvu Principijelno je trebalo prebaciti posao na drugo mesto.

USB utičnica kao dodatna oprema u 2025. Za 80ak €...

Al' ga izvukoste iz naftalina!!!

Juče sam neplanski otišao na kratku vožnjicu. Prvu otkako sam zvanično preuzeo motor. Šta znam, i dalje ide isto kao službeni

Ma da, skontao sam to. Ali suludo mi da snimak koji je u originalu 1080 45mbit/s moram da eksportujem u 4k i 85mbit da bi ličio na nešto. Svaka trunka zdravog razuma kaže da se veštačkim povećanjem rezolucije gubi kvalitet i oštrina. No, očito da YT kodeci i kompresija ne koriste zdrav razum na isti način

Ja letos Koveom prestigao Lambordzini na autoputu. Nije imao sanse, sve dok nije ubacio u drugu.

Svi hrknemo po malo, nista strasno. Satore smo postavljali sto blize kako bismo koliko-toliko svi bili u zavetrini. Od onog jezera u magli, posle Samsona, svaku noc je bio bas jak vetar. Pravili vetrobran od motora, satore postavljali odmah do njih. Dobrodoslica se konzumirala veoma umereno. Mislim da smo samo jednu noc "popili", a i to je bilo zanemarljivo u odnosu na balkanski prosek

Rekoh sebi da neću više. I sad ću pojesti govno jer... To što je Pera brži od Đoleta ili Mike nema veze samo sa time koje motore voze. Znanje, iskustvo, spremnost za rizikom od pada, povrede, kazne su često važniji. To što kolega @Blackened prestiže po Stelviu nipošto ne znači da je njegov motor brži i "pogodniji" za takav put. To prosto znači da on vozi brže od drugih. Umeće pre svega, možda odsustvo razmišljanja o saobraćajnim kaznama... Može da bude zbog sto razloga, ali do motora nije. Skoro ceo vek vozim motor od 500 kubika. Napravio sam i relativno mnogo kilometara sa različitim većim, jačim motorima. I prosto, situacije gde jači motor SA ISTIM VOZAČEM neće biti brži su na nivou statističke greške. Jedino što mi pada na pamet kao moguć scenario je karting staza koja je uzana i gde nema nijednog pravca između krivina. Takva deonica u javnom saobraćaju ne postoji. Vožnju van asfalta ne uzimam u razmatranje, to je drugi par opanaka. Dva motora iste mase i snage mogu davati potpuno drugačiji osećaj u vožnji, ulivati različit nivo sigurnosti. Ništa tu nije crno-belo. Sa jednim ćeš kroz krivinu opušteno proći sa 100 na sat, na drugom kroz istu krivinu ideš 80 uz osećaj nelagode.

Koliko se nisu potrudili da ga izgledom uvedu u 2025... Ili, da budem malo precizniji: koliko se nisu potrudili.

Ide film.

Edit: Ipak cu se autocenzurisati. Dovoljno je zagadjena tema.

Evo ga odmah i pripadajući video. Sad vidim da je kvalitet prilično loš i izvinjavam se zbog toga. Editovano je na starom telefonu, bez namere da ikada dospe u javnost. Imam sve sirove snimke ali ne i volju da ponovo montiram. EDIT: Ipak je original dovoljno loš da sam odradio novu montažu Ujtru će biti online.

Dan 10, nastavak Penjemo se iz kanjona. U početku kroz četinarsku šumu, ali brzo smo ponovo okruženi travom. Razlika u odnosu na veći deo putovanja leži u tome da je trava sveže zelena, kao u proleće. Ovo je definitivno vlažna strana planina. Zapravo, kanjon na sever vodi direktno do Crnog mora što znači da ovde završava mnogo vlage. Pravimo pauzicu da prezalogajimo po čokoladicu, možda podelimo pivo. Iako smo do sada prešli manje od 100km, svi smo se osećali umorno. Oblačno, sveže, povremeno i neka kap kiše. Kako se penjemo sve više, jedno vreme vozimo i kroz oblak. Prolazimo kroz par sela ali vidici izostaju. Niske, kamene kuće, limeni krovovi otežani kamenom. Iz nekog razloga me podseća na Škotsku u kojoj nikada nisam bio. Ovo je već civilizacija, neporedno pre nego što smo sišli na asfalt. Dolazimo do mesta koje na krati deluje kao gradić. Prilazimo prečicom, preko livade i starog kamenog mosta. "Gradić" ima deset kuća od kojih su četiri-pet restorani, a dve su prodavnice. I jedna pekara. Ništa bez pekare. Ovako napisano možda i deluje kao neko lepo turističko mesto. Turističko jeste. Lepo ne. Srećemo i lokalca (što znači da je negde iz Turske) na 450MT, ali osim "hi-hello" nemamo komunikaciju. Izbor u prodavnici nikakav. Srećom, jedan od restorana ima i mesaru gde kupujemo sudžuk. Pekara standardno, tu nema greške. U svakom slučaju snabdeli smo se klopom za kamp, a to je bitno. Sedamo u jedan od restorana da se malo ugrejemo, pojedemo čorbu i popijemo čaj. Napunimo moju bateriju. Posle klope Spaja odlučuje da potraži gorivo. I baš kao što je pre dan-dva momak na CRF-u rekao, nakon dva minuta je našao čoveka koji ima zalihe goriva. Nije baš bilo neophodno, a i ja od starta imam 10 litara rezerve u zadnjem rezervoaru, ali bolje iskoristiti priliku kada se već ukazala. Realno nemamo pojma kada ćemo naići na sledeću pumpu. Dovoljno sveže da su aktivirana kišna odela, prva linija zaštite. Pitaš se gde je sve ovo? Ovde: Google Maps WWW.GOOGLE.COM Find local businesses, view maps and get driving directions in Google Maps. Dok smo mi obavili sve što smo imali, prošlo je više od sat vremena. Solidno kasno popodne. Ispostavlja se da od ovog mesta kreće asfalt i spust u novu dolinu/kanjon. Put je standarno bez saobraćaja ali uprkos tome vozimo lagano. U kanjonu smo pred zalazak sunca. Optimalno vreme za traženje kamp mesta je prošlo i sada smo u fazi "daj bilo šta". Tu prolazi neka važnija magistrala. Kraj puta ima restorana i smeštaja, ali nismo još za to. Inače, ovo je prvi trenutak današnjeg dana da smo sišli ispod 1000m. A samo u dva druga momenta smo bili ispod 2000. GPS kaže da se naša ruta uskoro odvaja od ove magistrale i da se ponovo penjemo. Odlučujemo da guramo dalje a kamp mesto potražimo u planinama. Brzo smo ponovo na preko 2000m okruženi travnatim padinama. U sumrak stajemo na zaravn kraj samog puta. Sada je već dovoljno kasno da nema smisla voziti dalje. Ni najmanje nas ne dotiče što šatore postavljamo 20m od druma. Sve naredne fotke su iz kampa. I naravno, neizostavna Dobrodošlica. Kampujemo nešto niže nego prethodnih par dana, na 2200m. Noć je malo toplija od prethodnih, što je dobro jer nismo imali od čega da ložimo vatru. Motore smo opet parkirali kao vetrobran, mada se ne sećam da je duvalo kao ranijih dana. Rekoh već, kampujemo odmah pored puta, makadamskog. Sa mesta na kom se nalazimo vidimo nekoliko sela, a zaseok je i kilometar-dva iza nas. Dok sedimo i ćaskamo prolazi iznenađujuće puno vozila. Na ovakvom mestu to znači da ih je bilo preko pet u toku večeri. Neka toliko nova i luksuzna da ovde deluju potpuno neprikladno. Na nas apsolutno niko ne obraća pažnju. Izgurasmo 150km danas Trek je u prilogu. A sutra idemo na D-915, ono što internet proglašava jednim od najopasnijih puteva na planeti. Ono za šta ja do pre dva-tri dana nisam ni čuo. 2025-08-15 105321__20250815_1053.gpx