Vidim duplo!

@Oroku Ti na forumu?!? U zadnjih godinu-dve iznenađujući broj dobro znanih starih nikova ponovo navrati. @Atorn Liči li kvalitet čemu ili je igračka? To što je "regularna cena" 300€ mi apsolutno ništa ne znači, pretpostavljam da je bar pola od toga poštarina.

Dan 13, nastavak Ostao sam dužan lokaciju mosta i uštipaka. Uštipci su na ovom što je na karti označeno kao "Lokmaci Baci - Fine Dinning" Google Maps WWW.GOOGLE.COM ★★★★★ · Historische Sehenswürdigkeit Sa ovog mesta imamo dve opcije: da se uključimo na glavni put i direktno spustimo do mora, ili da odvezemo još jednu, poslednju vanasfaltnu petlju od pedesetak kilometara pa da se nešto kasnije priključimo na isti taj put ka moru. Obzirom da je vreme bilo savršeno a popodne relativno mlado, zapravo se nije ni postavljalo pitanje. Nekoliko kilometara pratimo uazni asfaltni put i lagano dobijamo na visini. Napisao sam već, turistički je kraj pa ima dosta saobraćaja. U nekom selu asfalt prestaje i prelazimo na široki makadam, nastavljamo penjanje. Ne treba nam mnogo vremena da se ponovo popnemo iznad linije šume. A tada su tereni uvek atraktivni. Sećaš li se Vinsenta, Nemca koji je organizovao gumu za Čedu? Da, bilo je to davno... E, Vinsent mi je ovog jutra poslao poruku. On je dosta delova TET-a preskočio i već je u Gruziji. Originalni plan mu je bio da se posle Gruzije do Nemačke vrati kroz Tursku. Vođen time, deo prtljaga je ostavio na čuvanje u Istanbulu. Iz ko zna kojih razloga odustao je od povratka kopnenim putem. Kada mi se javio, već je imao kupljenu kartu za trajekt Gruzija-Bugarska. A torba u Istanbulu... Moli da je pokupimo jer će nam biti usput. Njemu je 400-500km u jednom pravcu. Spaja i ja smo u prvi mah bili u fazonu "ma gde da se zavlačimo u Istanbul, hoćemo da ga zaobiđemo što više." Ali, Vinsent je organizovao gumu za Čedu. Najmanje što možemo učiniti jeste da mu pokupimo torbu. Objašnjavam mu da smo u stisci sa vremenom (a stvarno i jesmo) ali da ćemo dati sve od sebe da mu pomognemo. Lokacija hotela: solidno zavučena u gradske lavirinte, ne toliko daleko od centra... Zašto ovo pišem baš sada? Nema razloga, sad sam se setio. Naš povratak kući svakako nije obećavao zabavu. Preko 1500km autoputa na motorima koji za to nisu idealni. Poseta Istanbulu na sve to dodaje još koji sat, uz cimanje sa gužvom. Elem, da se vratimo planinama. Na prevoju se ne zadržavamo. Nekoliko automobila, relativno mnogo ljudi. Spuštamo se na drugu stranu bez pauza. Sećaš se one grupe motorista što je prethodno veče prošla pored našeg kampa? E, ovde smo ih pristigli. Koliko su oni još vozili sinoć, koliko pre nas krenuli jutros... Obrati pažnju na moto opremu. Makar jedne sandale, trenerke. Motori pretovareni. I onda mi mislimo da smo u nekoj zajebanoj avanturi. Nakon ovoga stižemo na raskrsnicu. Put kojim sada vozimo ide direkt ka moru. TET se odvaja i još jednom penje na malo veću visinu. Ovde je popodne već pomalo odmaklo, tako da smo ipak površno razmislili o ideji da se spustimo na more. Nekoliko serpentina nas brzo vodi gore. U par navrata se ukazuju vrhovi koje smo prošli ranije tog dana. Ispostaviće se da ih više nećemo videti. Taman kada smo se popeli dovoljno visoko da možda izađemo iznad šume, dolazimo do nekog seoceta. Put okreće za 180 stepeni i skoro momentalno izgleda drugačije od bilo čega što smo vozili u Turskoj. Izrovan, sa rupama i kolotrazima. Uglavnom toliko uzan da se dva auta ne bi mogla mimoići. Zapravo, i naše mimoilaženje sa Hiluxom je zahtevalo malo koordinacije. Na jedinom proširenju srećemo grupu opremljenih terenaca koji dolaze iz suprotnog pravca. Osim kratkog "zdravo-ćao" ne zadržavamo se. Vrlo brzo posle toga put ponovo postaje normalan. Cela ova deonica je kratka, manje od pet kilometara. Deo koji je kao zahtevan za vožnju još osetno kraći. Neko će verovatno upitati "A gde je to?" Evo, ovde: Google Maps WWW.GOOGLE.COM Na ovakvom terenu, prirodno, Spaja i ja na laganim motorima idemo osetno brže od Čede. Ja svo vreme razmišljam kako će mu biti sa natovarenim Stromom, da li će se iznervirati. Dočekujemo ga u nekom momentu, a Čeda razvukao kez na licu. -"Jbt, posle 15 dana vožnje konačno neka prava deonica!" Čovek objasnio. Na kratko još jednom izlazimo iz šume. Pogled je ka severu, ka moru. Pravim poslednje fotke vredne pažnje. Odavde počinje prilično dosadan i dug spust ka asfaltu. Rasut makadamski put sa milion serpentina, sa neverovatno mnogo saobraćaja. Po subjektivnom osećaju trajao je zauvek Sama spoznaja da je ovo, makar u neku ruku, kraj putovanja definitivno nije pomagala. Silazimo na asfalt i ulećemo u gužvu. To je onaj asfaltni put koji vodi do turističkih mesta, do bakice sa uštipcima. Svi turisti su tu. Sada smo već ozbiljno gladni i plan je da u prvom gradiću nađemo neku hranu. Grad (jedna uzana ulica sa desetak kuća/zgradica sa obe strane puta) je toliko zagušen saobraćajem da odustajemo od ideje. Restoran nalazimo malo kasnije. Klopamo nešto lokalno, ukusno ali daleko od specijalnog. Najupečatljivija stvar vezana za restoran jeste da su nas i tu odrali sa cenom. I da imaju mačku. Tokom dana smo gledali opcije smeštaja na obali. Sve cene su toliko nerazumne da nismo imali nijednu dobru kombinaciju. Na kraju je isplivao auto kamp na samoj obali mora, tridesetak kilometara zapadno od mesta gde ćemo izaći na obalu. Dovoljno blizu da Čeda sutra nema mnogo vraćanja kada krene za Gruziju, a nama i to malo znači da smanjimo distancu za naredna dva dana. Ovde već nema ni naznake uživanja u vožnji asfaltom. Magistrala, saobraćaj, sve veće odsustvo krivina. Pred sam zalazak sunca stižemo u kamp. "Neverica" najbolje opisuje osećanje. Neko je uzano parče obale između mora i magistrale proglasio za kamp. Nema ograde, nema plaže. Mesta za šatore su tesna, možda pet metara od magistrale, podloga je krupan tucanik. Mi u tom momentu već nismo imali mnogo izbora pa odlučujemo da ostanemo. Ipak nam samo treba lokacija za prespavati. Potpuno je neshvatljivo da neko plaća kako bi ovde proveo više dana. Na snimku deluje lepše nego što je meni ostao u sećanju. Brzinski se raspakujemo i koristimo priliku da se bućnemo u moru. To je bio jedan od ciljeva dana. Ispunili smo ga, uz solidno razočarenje Rekoh da nema plaže. U vodu se ulazi preko kamenja obraslog algama. Voda nije lepa. Ipak prija, naravno. Na samom ulazu u kamp smo upoznali starijeg Turčina koji je došao odmah za nama. Priča engleski i pomaže nam u komunikaciji sa vlasnikom. Kombi je parkirao odmah pored nas. Srećemo ga i u vodi, ćaskamo. Više kroz šalu ga pitamo gde bismo mogli kupiti pivo. Objašnjava ono što već i sami znamo, tamno plavo brendirani marketi imaju, ostali nemaju. "Ako ne nađete imam ja dva koja vam mogu proslediti." Pre tih reči se osvrće da pogleda da li neko sluša. Koristimo blagodeti tople protočne vode i tuša da se dovedemo u civilno stanje. Plan je da naspemo gorivo, OPEREMO MOTORE, da Spaja i ja odemo do obližnjeg grada u nabavku klope za večeru i doručak i pića. Ujtru da krenemo što ranije, svakako pre 10? Pumpa sa praonicom je odmah preko puta kampa tako da to odmah rešavamo. U nasumičnom fast food-u uzimamo kebab za večeras, u supermarketu pivo, kolu i doručak. Po povratku u kamp prilazi nam ranije spominjani komšija, u pratnji par domaćina. -"Did you get it?" -"Šta bre?" -"Pivo, da li ste ga nabavili?" -"Jesmo, par komada." -"U kampu nema žurki, glasne muzike, galame!" -"Popićemo po pivo-dva i razgovarati. Umorni smo i rano ležemo." -"Nemojte da pravite probleme" Neverica. Naš komšija je samo prevodio. Ali činjenica da je uopšte vlasnicima kampa preneo da mi kupujemo pivo je van razuma... Uglavnom, stavljamo uređaje na punjenje, sedamo za sto, klopamo, ćaskamo. Kao i mnogih prethodnih večeri se pokazuje da je dnevna želja za pijenjem piva veća od noćne. Prilično na silu popijemo ta dva komada. Zadnje zajedničko veče, puno dogodovština za nama. Čeda ujtru produžava u Gruziju i skoro da ga ne mrzimo zbog toga. Proglašavamo da on postaje zvanični foto/video tim ekspedicije. Spaja mu predaje dron, ja fotoaparat. Sedimo do duboko u noć, što znači da smo pre ponoći u šatorima. Oko 150 kilometara danas, bez noćnog vozikanja u civilne svrhe. Trek je u prilogu. ---- Iskreno govoreći, putopis bi ovde mogao i da završi. Povratak kući autoputem je tačno toliko zanimljiv koliko i zvuči. Oko 1500km motorima i još 700ak kolima do BG. Ipak, u interesu kompletiranja celine očekuj i taj deo 2025-08-18 100644__20250818_1006.gpx

Daj da probam završiti ovo pre Nove godine. Već se previše odužilo. Dan 13, 18.8.2025. Ponovo se budim rano. Napolju je prilično sveže ali bez ijednog oblačka. Iznenađujuće, duva leden vetar Bez obzira na veliku visinu, od jučerašnje malaksalosti i glavobolje nije ostalo ništa. Napisah već, ovo nam je bilo poslednje zajedničko veče u divljini. Što znači da je ovo poslednji zajednički dan vožnje... Malo je falilo da napokon uspemo krenuti pre 10h, minute su odlučivale Kako Kove pali na 2800? Isto kao i na svakoj drguoj visini. Pritisnem taster i on se probudi. U prvih nekoliko kilometara put nastavlja da se penje ka prevoju. To znači da do prvog stajanja za fotkanje prevaljujemo baš kratak put. Posle prevoja spuštamo se u dolinu. Ovo "dolinu" treba shvatiti jako relativno, jer najniža tačka koju ćemo proći leži na 2400m visine. Lepo seoce, lepo jezerce. Ni približno dovoljno vruće da bi namamilo na kupanje. Na spustu ulećemo na saobraćajni špic. I idemo dalje. Pošto su predeli ovakvi kakvi jesu, napredujemo prilično sporo. Često zastajkujemo. A pošto su predeli ovakvi kakvi jesu, iz doline na 2500m put ne vodi naniže (mada ima i ta opcija) već se penje na novi prevoj. Prva, a ispostaviće se i jedina prilika da svi zajedno izađemo preko 3000m. Bilo bi uzbudljivo pisati kako je uspon na prevoj bio problematičan i tehnički zahtevan. Ali to bi naravno bila čista laž. Pošto ne postoji Street view, evo ga kratki snimak uspona. Prevoj je bez imena (makar ga na dve karte koje koristim nema), nalazi se ovde: 40.796735, 40.839945 Neposredno ispod samog prevoja postoji malo parče snega. Neki od nas odlučuju da se motorom spuste do snega. Čeda i ja ih posmatramo sa strane, jer padina je strma i povratak do puta deluje upitan Iako se na samom prevoju jedan put odvaja i ide naviše, mi ipak nastavljamo da pratimo TET i počinjemo veoma dug spust. Narednih 25km vozimo isključivo nizbrdo. Obzirom na broj fotki, možeš pretpostaviti da spust traje. Iako nismo napravili nijednu pravu pauzu do sada, podjednako vremena provodimo u vožnji i u stajanju. U nekom trenutku put počinje da prati bistru planinsku rečicu. Imamo sreću da brzo nađemo pogodan prilaz do vode. Nisam siguran da li je prirodni odron imao ulogu, ili je radila teška mašinerija. Uglavnom, na tom mestu rečica je pregrađena i postoji minijaturno jezero kog nema na slikama. Odlučujemo da ovde napravimo pauzu. Pošto nigde do sada nismo popili čaj, koristimo priliku da ga skuvamo sami. Dugo većamo da li da se okupamo. Sada je već dovoljno toplo pa ledena voda deluje skoro primamljivo. Na brdu odmah iznad puta kojim smo došli su kuće, ljudi rade na livadi. Obzirom da je skoro svaka dostupna vodena površina koju smo prošli u Turskoj imala table zabrane prilaza i plivanja (ovde ih nije bilo) odlučujemo da ipak preskočimo kupanje. Čaj, umivanje i odmor na suncu će biti sasvim dovoljni. Sat vremena kasnije smo spremni za pokret. Ovde smo praktično već u civilizaciji. Na putu srećemo i drugi saobraćaj. Pojavljuju se prve naznake šume. A u nekom momentu asfalt zamenjuje makadam. Ništa od toga ne kvari lepotu. Na najnižoj tački, 1300m se uključujemo na neki malo glavniji put. Turistička destinacija, potpuno jasno zbog čega. Svuda su kućice i bungalovi za izdavanje. Blizu je stari kameni most. Kod njega izvor i bakica koja prodaje uštipke. Solidno mesto za kraći predah. Ona nas zapravo jeste odrala cenom. Ali hajde, makar su bili hladni i slatki, a mi gladni. Zamisli da umesto ovih ljudi na mostu mi stojimo i mašemo ti NASTAVIĆE SE

Ostao sam dužan par snimaka od ovog dvanaestog dana. Prvi je pred kraj dana, meni i dalje neverovatno da na visini oko 2500m priroda deluje ovako pitomo. Traženje kamp mesta.

Ekstra, to je zanemarivo @alexanto Za novce ga verovatno i tera.

Proverio sam ležajeve zadnjeg točka pre nekoliko dana. Motor je trenutno na oko 11500km i svi ležajevi deluju odlično. Nema lufta, okreću se lepo. Nisam skidao semeringe da proverim kakvi su unutra, ali nemam razloga da sumnjam u stanje. Oznake ležajeva, ako nekome bude trebalo: -Zadnji točak 6205 2RS - 2 komada -Nosač lančanika 6006 2RS - 2 komada -Semering na nosaču lančanika 40x55x5 - 1 komad -Semering na osovini točka 32x52x7 - 1 komad Prednji točak, info sa neta jer nisam stigao kod mene da proverim: -Ležaj 61904 2RS - 2 komada -Semering 27x37x7 2 komada

Centralni je super opcija. Lako moguće da će mi to biti jedina stvar koju ću uraditi na MT. Samo da sledeće sezone vidim koliko ću se zapravo držati ideje da ga koristim isključivo za asfalt I visoko sedište. I niski nogostupi. I štitnici ruku. I... Koliko se smanji rastojanje od tla?

Milan tarot Možda i poslednja stvar koja mi je bila zanimljiva za gledanje na tv. Doduše davno, kada je tek počinjao.

@živke Šta vredi i da je zaplakao kad' ne može da ga stigne

A najbolje da baš svakom daju Ta reklama se pokazuje hiljadama, ako ne i milionima ljudi. Jedan komad dnevno "poklanjaju", a to znači da jako puno ljudi izvisi.

Rolling Maverics Trail Jack. Samo što je moja neka od prethodnih verzija (minimalne, skoro zanemarljive razlike u odnosu na ovu V3) Rolling Mavericks Ultralight Enduro Trail Jack Stand 3.0 Jacks & Lift ROLLINGMAVERICKS.COM The Rolling Mavericks Ultralight Enduro Trail Jack Stand is the ideal for travelling motorcycle - Rolling Mavericks- 43.99 -Jacks & Lift Trucks Dobra stvarčica za imati na motoru. Mogu oba točka da se podignu, naravno ne u istom trenutku. Verujem da ima i jeftinijih opcija na tržištu. Ja sam ovu dobio pre nekoliko godina, mislim da ne bih nikada toliko para izdvojio za nju. A jeste odlično napravljena, to ne sporim.

Prekontrolisao sam ležajeve zadnjeg točka. Ležaj u lančaniku je odličan, lako i glatko se okreće. Ležajevi u točku se rukom teže okreću ali sve ide glatko. Kada točak zavrtim u vazduhu okreće se lepo i dugo, ne deluje da nešto zapinje. Bio sam spreman da proglasim da su ipak za zamenu, ali onda sam i na Kove odradio istu stvar. Potpuno jednako se ponašaju. Da li je moguće da ih semering toliko blokira? Nisam hteo da skidam semeringe jer nemam druge pri ruci, a ne znam da li bi se oštetili prilikom demontaže I posao bi time bio gotov. Međutim, potrošio sam skoro sat vremena na vraćanje zadnjeg točka! U životu nisam imao tako neprijatno iskustvo oko jednostavnog zahvata... U nekom momentu je motor uspeo i da spadne sa ove dizalice Srećom nekako je ostao da stoji na točku koji je bio uglavljen ali bez ubačene osovine

Tako je na Tuaregu najveći problem bilo što prilikom pada u mestu zna da pukne šraf/osovina poluge menjača. I što pokazivač nivoa goriva ume da brljavi. Doduše, Tuareg i nije imao ozbiljnih stvarnih problema

E, gde to ulazi voda na ramu? Da rešim na vreme, ako nije već proš'o voz