Najveći problem sa kružnim tokovima što oni nisu posebno regulisani nego se primenjuju pravila kao na svim putevima, a situacija u kružnim tokovima nije ista kao na normalnim putevima. Pogotovo ne u onim sa 2 ili više traka. Naravno, znakovi su ti koji postoje na određenim tokovima (koji inače ne stoje na drugim pa ni ne važe ta pravila). Npr, u Grčkoj, prvenstvo ima onaj sa desne strane, i ako si ti već u kružnom toku, a tebi dolazi vozilo sa desne koje se tek uključuje u kružni tok, TO VOZILO IMA PREDNOST! Ovo zapamtite, svi koji vozite u Grčkoj. Na kružnim tokovima u inostranstvu, sa 2 trake, za prvo i drugo isključenje se koristi SAMO spoljna traka, a za treće isključenje (ili više) SAMO unutrašnja traka. I tako su i postavljene fizičke zapreke u tokovima. Kod nas ima takvih tokova koji imaju ovakvo pravilo (recimo u NS na bulevaru Evrope i bulevaru vojvode Stepe). Postoji i znakovi pre kružnog toka koji to opisuju. E sad, problem je što je to samo za pravac bulevara vojvode Stepe, a za pravac bulevara Evrope tih znakova nema. Kod nas, pre ulaska na kružni tok imaš trokut i znak da ulaziš u kružni tok. Ne skrećeš i praktično ti nastavljaš pravo ali tvoj put nema prvenstvo (kod nas). Sva kola u samom toku imaju prvenstvo bez obzira šta rade. Nastavljaš pravo i NE DAJEŠ ŽMIGAVAC. Kad se isključuješ, skrećeš, i DAJEŠ ŽMIGAVAC (naravno desni). E sad ... čuveno prestrojavanje u samom toku ... Iz unutrašnje trake kad izlaziš, normalno je da ostaneš u svojoj traci i tako izađeš. Prestrojavanje iz trake u traku (pre samog izlaska) pa izlazak napolje bi trebao da je pogrešan. Jer ni na običnoj raskrsnici sa više traka nije dozvoljeno prestrojavanje pred samu raskrsnicu. E u kružnom toku jeste, jer su jel da, isprekidane linije skroz. I ko onda koga treba da pusti? Ako vozilo isped tebe daje žmigavac da se prestroji, ti si dužan da ga pustiš (sem ukoliko ne ugrožavaš sebe ili druge učesnike u saobraćaju). Pa tako i u kružnom toku onda ... E sad što većini vozača žmigavac kola ispred je automatski povezan sa papučicom gasa, to smo mi ... Da je iole pameti, barem ja tako mislim, iz spoljne trake bi trebalo da može da se izađe samo na prvom izlazu. Svi ostali izlazi iz unutrašnje trake i tako niko nikad ne bi nekom sekao put. Ili to ili da se postave one poluvisoke bankine kao što su napolju. Dotle, više živaca i tolerancije i usporite u kružnim . Situacija nije uvek najjasnija i dosta ljudi pravi greške. U ovoj konkretnoj situaciji, Ranko je trebao da ostane u unutrašnjoj traci i da izađe normalno tom trakom. Sa obzirom da je krenuo da se prestrojava a drugo vozilo je bilo, ipak, ispred njega, on je morao da ga propusti.

Pa kad sam poslednjih skoro 2k km napravio na autoputu. Mogu da izmišljam krivine samo ... Pogotovo čuvena deonica sa krivinama od Zagreba do Rume. I za 10-ak dana treba opet da napravim 1.5k autoputa. Tačno se razmišljam da ne menjam gume još. Zadnja nova mi je stigla. Prednja još nije.

Sa obzirom da je ovo pisano proteklih dana ... Ove velike temperature jakooo utiču na gume. Ako si putovao malo, pa još natovaren, put od 1k km se pokaže neverovatno. Kad je napolju blizu 40° asfalt je bar 20-30° više. Na autoputevima i većim putevima je i asfalt grublji ... Sve to utiče. Ja sam 2 puta otišao do Jadrana po ovoj vrućinštini. Natovaren propisno. 3.5k km i ... doviđenja gume. Ukupno su prešle 10k. Bridgestone Battlax T31 (košta guma preko 20.000 RSD). Ali ode ... Imaju one mesa, ohohoo, šara duboka, vozio ih manje od 6 meseci, ali skockale se. I neka tanka uzdužna linija se pojavila na prednjoj, po sredini gaza ... Nemam više poverenja u njih. Nabavka novih guma je za verovali ili ne, ali to je druga tema.

Strašno je ovo što se desilo. Strašno je uvek kad neki život nestane. Možda niko u ovoj situaciji nije kriv, što se tiče zakona. Dogodi se takav splet okolnosti. Motorciklista, vozi sredinom svoje trake, dolazi pogodan momenat, isprekidana linija, daje gas, izlazi iz svoje trake, brži je i naravno da bi što pre obišao povećava svoju brzinu. Kombi u ovom slučaju, vozi normalno, pogleda u levi retrovizor, vidi samo auto iza sebe (motor ne vidi od kola) koji ide sličnom brzinom, nema nikog drugog koga on vidi, pogleda ispred sebe da proveri situaciju ispred, prođe sekunda, pogleda u put gde skreće da vidi kakva je situacija tamo gde skreće, prođe još jedna sekunda, ili dve ... Daje žmigavac da skreće i usporava i počinje da skreće ... i ... Ovo je bio normalan sled radnji i jednog i drugog učesnika. I jedan i drugi su poštovali propise na papiru. Ali, nažalost, jedan učesnik, slabiji po energiji, broju točkova i stabilnosti je stradao. Zauvek. Od priče da je vozač kombija trebao da pogleda u retrovizor još jednom, da je vozač motora trebao da pretpostavi da kombi možda može da skrene, ... Sve je to taĉno, ali ... Ja ovo sve pišem samo iz razloga da bi mlađi (možda neiskusniji) vozači ovo pročitali i imali u vidu da su ovakve situacije moguće. I iskusniji vozači, koji možda samo nisu imali ovakvu situaciju. Kolege motoraši i drugovi na drumu, u ovakvim situacijama (i sličnim), kad obilazite 2 automobila, a i kad obilazite jedan automobil, ablendujte, svirnite ... Uradite nešto da ostali učesnici obrate pažnju na vas. Procenite situaciju koja može da bude potencijalno opasna i učinite je bezbednijom. Možda vam zvuči štreberski, možda izgleda da ste kese na motoru ... ali ako hoćete da pričate unucima gde ste sve bili motorom ... Razmislite. Jedan život je zauvek otišao.

I vrlo brzo posle ovoga, seo na motor sa ćerkom i otišao do Krka. Što sam ovde negde i napisao ... Vratio se sad u nedelju. Na Krku bili "Krčki dani" ... slavili 500 godina. Svega i svačega ... ali i jedno veče koncert Parnog Valjka i drugo veče koncert Gipsy Kingsa. I tako ja u 10ak dana, potpuno nenadano slušao Kazalište i Valjak uživo. Baš, baš dobro! Prvi put, skoro 2k km, potpuno bez autoputa (sem Ruma - Šabac x 2). Gužve skoro nigde, sem malo na Jadranskoj magistrali. Veliku većinu smo bili skoro potpuno sami na putu. Dobro i bilo je nedođija ... Drugi put, oko 1.400 km (2 dana po 600 km u cugu). NS - Krk sve autoput. Nazad sam, zbog gužve oko Zagreba nameravao da izbegnem autoput i planirao da siđem kod Vrbovskog, preko Pokupskog i Siska, i da izađem na autoput pre Kutine. Jednu deonicu, pre Pokupskog, od oko 3 km su radili (spremaju nov asfalt) i bilo je makadama. Sve ostalo, ova deonica za svaku preporuku! Od Vrbovskog do Karlovca za uživanje 100%!!! Odličan okoliš, lagane krivine, šume, i više nego korektan asfalt ... Zato i ima toliko puno motora na njemu. Što lokalnih, što zagrebačkih, što putnika od svuda ... Za svaku preporuku ( @overtone) Ne znam kako je dalje do Zagreba jer sam ja skrenuo prema Sisku. I taj put je i više nego ok i sigurno mnogoo zanimljiviji od krkljanca na autoputu. Inače kad sam kretao s Krka, nedelja, pre podne, oko 09h ... Kolona za most, sa strane Krka za kopno je bila oko 9 km. Napolju je bilo već tada oko 35C. Provlačiš se ti sa motorom ... ali sa bočnim koferima nisi baš ni preuzak za vožnju između kola ... Elem, svakako izbegavam gužvu takve vrste, pa i na autoputu. Oba puta sam bio maksimalno natovaren. Po mojoj proceni smo bili teški oko 450 kg. Baš puno. I imao sam jednu zamalo patos situaciju pre trajketa koju sam već opisao. Da nije prišao treći, sigurno bi mi pao motor (u mestu). Kako se ponašao motor? Ja nisam zahtevan vozač i ne vozim uopšte oštro. Pogotovo ne ovako natovaren. Vozim, štaviše, izuzetno lagano. Ja nijednog momenta nisam osetio manjak snage. Uvek kad sam obilazio i trebao i 2 ili 3 brzine dole, sve je motor odradio i više nego korektno. Koliko brzo sam išao? Na prvom putu između 60 i 90 km/h. Negde naravno sporije, negde i brže. Imao sam čak i pik od 142 km/h. @QmBGD Ali tako natovaren, uzbrdo nizbrdo, bio sam na 2.000 m visine ... i koliko je motor trošio? Iznenadilo me je da sam planirane pumpe bez problema preskakao. Kad sam krenuo na put, prosek na motoru mi je bio 4.3 l ... Zbog navigacije (roadsync) koja mi je bila stalno uključena, nisam video potrošnju. Kad sam ugasio motor u NS i video, baš sam se iznenadio Potrošnja je bila 3.7 l !! Tako natovaren i po toj vrućinštini ... neverovatno prosto. E sad drugi put ... kad sam bio skoro stalno na autoputu, brzina 130 - 140 km/h, potrošnja je bila između 4,5 i 5 l. Možda i jače. I to mi je i više nego prihvatljivo. Ali, natovareni, pretoplo, vreo asfalt i nešto je moralo da plati danak. Gume. Gume su se "skockale", dobro su pokazale zamor od ova 2 puta. Ok ... imaju sad već nešto više od 10k, Ova 2 puta su 3.5k km ... ali opet, drastično su se promenule i definitivno ću ih menjati. Eto ... moja iskustva sa ova 2 puta. Ako neko ima bilo kakvo pitanje ili mu treba info koja bi mu pomogla, tu sam. Pozdrav svima. P.S. idem za nedelju dve opet negde na obalu, sad sa ženom :-)))))

Eto, vratio se ja ihaaaa i u međuvremenu i otišao do Krka sa detetom. Elem, sva moja dalja vožnja od Tjentišta je svakako većini vas poznata pa ću ja samo neke detalje koji mogu biti interesantni. A i bilo je pitanja kako se ponašao motor na putu ... Ono čega nije falilo je pakao. Temperatura od Tjentišta do Korčule (preko Trebinja, Bileće, Dubrovnika, Pelješca) od 33 do 40. Toliko je toplo da se prosto smeješ koliko je divota. Ajde dok se voziš, dobra oprema radi svoje koliko može. Ali čim staneš ... kuku majko. Granica između BiH i HR na Brgat. Obilazim kolonu (koja nije nešto jako velika) ali po ovom suncu sve je veliko. Niko ni a nije rekao. Siguran sam da su svi imali razumevanja. Policajci na granici samo reči pozdrava i za manje od minut sve gotovo. Kako samo nisu tražili saobraćajnu i da skidamo kacige nije mi jasno ... Prelep pogled na Dubrovnik od gore, i tu je jedino bilo malo gužve na magistrali. Ali to je Dubrovnik ... Stali smo u Malom Stonu da jedemo. Tu ima restorana koje je greota da te ne oštete za šolde. Morske stvari, dobro vino (samo čaša ipo) ... uf! Stigli u Orebić, sat vremena do trajekta, montirali se u neku slaćkaru i daj svega ladnoga čega ima. Okolo nudisti a mi kao oklopnici Ali kad sam već kod toga ... i slike ... Žena (ćerka) i ja imamo potpuno istu opremu. Mislim na odelo i kacigu (cipele nebitne). Ja sam uzeo svetlo sivo odelo i belo sivu kacigu a one će ... tvoje je fujjjj mi ćemo crno. Nemojte crno, na suncu je pakao ... Ne, crno! Hoću da kažem da je osetna razlika bila samo kad se pipnu i kaciga i odelo, a kamoli ispod. A pride, mene sigurno pre uoče sa ovom bojom. Dobro, samo kažem ... Trajekt ... Odmah ti kažu da ideš preko reda i da uđeš prvi na njega. Niko me pogledao nije, samo kažu gde da staneš. Naravno da sam ga digao na centralnu nogaru, ali to je sve. Nikakvog dodatnog fiksiranja (što je neko ranije spomenuo) ali ovo je trajket koji vozi samo pola sata. Cena? Evo i toga ... 4.10 EUR po osobi, 6 EUR motor. Korčula ... eh ... šta pričati kad je sve suvišno. Bar meni ... Malo smo i skitali po Korčuli, odnosno bili do Lumbarde i Korčule, a jedno veče i do Vela Luke. Muvali se po Luci kad ja videh na nekom mestu plakat ... Koncert Prljavog Kazališta u Blatu. Kada? Večeras! Kada u 22:30 počinje. Koliko je sada sati? 22.30. Ma sto posto će da kasne ... kreći! I mi do Blata, naravno da kasne i sve stigli. Svi mi stariji ... Kazalište je bilo deo naše mladosti i ja sam ih i voleo i sad ih volim. Ko ovo da propusti. A da ne kažem da su ovo skoro sigurno poslednji njihovi trzaji. Pa Stonsi su samo jedni! I stojimo mi pored prolaza gde se ide na nešto kao trg gde je koncert, kad pogledamo desno, oni idu tačno na nas (prljavci). E rekoh, sad ćemo da se okinemo ... kad neko njihov nešto vikne i oni se vratiše nazad. Sledeći put smo ih videli na bini. Negde su drugde pronašli put do bine. Barem je bilo blizu ... Ozvučenje ništa posebno ali mi bilo drago da čujem sve te pesme uživo. Snimao detetu (ćerka 12 godina) i slao live pesme koja danas ona peva ... kiše jesenjeeee eee eee eee ... A tek ono ... ona nije znala da Iran i Irak evo još, ratuju ... (e kad je to bilo, velika većina ovde ni ne zna da se to i desilo nekad) ... slaaa slaaažžiii miiii ... Sutra mi krenusmo put Mostara i Igmana (sledeće spavanje do NS) ... Trajekt, sedimo mi ... kaže žena ... pogledaj ko ti je pored tebe sa leve strane ... e pa dalje nećeš moći ... Jajo, moraš da se slikaš sa nekim tamo Novosađanima ... I on je pričao sa nama ceo put. Pozdravili se pred Orebićem. Hebo te ... pa pre 45 godina sam ih slušao ... Kapetani na Pelješcu, iznad Postupa ... pogled na moju Lumbardu. Stali u Mostaru. Pakao i dalje. Nije toplo oko Čapljine. Jok. Prijatno baš ... Plava boja počinje da nestaja sa motora ... Malo osveženje, tura preko mosta i teraj dalje ... Usput stali u Sedmici kod Jablanice, da pozdravimo pale za slobodu ... Kako se bližimo Igmanu, najzad osećamo svežinu. Dok smo se popeli gore, temp pala na 17 C. Sat vremena smo sedeli u bašti hotela u majicama sa kratkim rukavima da probamo da iscurimo iz nas tu vrelinu. Noć 12 C. Sutra jutro, predivno. Spakovali se i krenuli kući za NS.

Da li je neko vozio skoro od Zagreba do Vrbovsko, da bi izbegao autoput od Zagreba do račvanja za Dalmaciju?

Hvala ti!!!

E ... nije prošlo ni više od nedelju dana kako sam se vratio a nisam baš bio vredan sa tastaturom. Nikako da uhvatim vremena za računarom a na telefonu nema šanse da ovo kucam sve ... Kad na Zlataru noću spavaš sa klimom, onda je jasno kakva je temperatura napolju. Jutro u Vraneši ... izlazimo na doručak (verovatno najbolji na ovom putu). Domaće kiselo mleko, uštipci, pršuta, kajmak, ajvar ... Sve domaće i sve fantastično! Za uživanje. Ali hoćemo što pre da krenemo, danas idemo gore na Durmitor i ja bih da provedemo što više vremena gore. 8:40 ujutro a već je nekih 32C. Obećava ... Završavamo doručak, potpuno sam mokar samo što sam malo napakovao motor. Što pre da krenemo jer, čim se i malo krećemo, mnogo je lakše. Oboje imamo mash odela i to stvarno funkcioniše dobro, koliko je to moguće u ovim uslovima. Proveravam još jednom radarsku sliku oblaka i sve žive projekcije. Lokalne kiše i nepogode. Oko 13h i oko 15h. A sad ... ako je usred ovih vrućinština i sunca koje prži nemilice danima tako suđeno ... izeš ga. Vrlo brzo temperatura napolju ide na 35C. Ali nekako je podnošljivo. Posle par km se prosušiš sve što si bio mokar. I pored ovolike vrućine, neverovatno mi je da nigde ne srećemo ni jedan motor. Stižemo do Jabuke (granica). U redu 4-5 automobila i stajemo normalno u red. Čim stojiš, sunce radi svoje. Naš policajac, ali baš mlad, mlad, traži mi saobraćajnu dozvolu. Zamolim ga da mu izdiktiram broj tablice, da se ne otkopčavam da vadim sve, smo da što pre odemo. Skinite kacige. Imamo flip up i lica nam se stvarno skroz vide, ali ne vredi. Ja skinem (imao sam i tanku potkapu, samo za glavu, zbog znoja) i zamolim ga da žena ne skida kacigu jer je proces zbog duge kose. On me gleda kao da tražim da prošvercujem migranta. Stariji policajac (za drugu stranu nadležan) kaže mu: daj pusti ljude vidiš da je napolju pakao ... I ovaj mladi, ajde ovaj put dobro. To je bilo jedini put na svima granicama da su tražili da skinemo kacigu i da traže saobraćajnu. CG stranu prošli za minut. I negde posle Pljevlje, vidim ja visoki far ide nam u susret. Motor! Ja se obradovao kao svome. Znači, ipak danas ima još bar jedan motor na ovoj planeti. Dignem mu ruku na 50 m od njega, odgovori mi čovek i učini mi se čudno odelo ... ali ... Kaže žena, šta je? Uvlačiš se policiji? Kano sam video, stvarno ... ali i on je čovek i kolega. Barem smo videli motor ... Stali smo na Đurđevića Tari da se rashladimo i popijemo nešto hladno. Prizor uvek lep. Parkiramo se u onom kafeu što gleda na most kad ono ... opaaaaa ... parkirana DVA motora. Kakva navala. Seli mi i odma se izočijukali sa "sapatnicima" po ovom prijatnom vremenu. Par iz Splita, moto klub Svarog kako sam video na majicama i kolega iz Tivta. Poznaju se od ranije. I došli ovde samo da se vide. Splićani krenuli u Banja Luku na moto skup i dogovorili se da se nađu ovde da se vide i ispričaju. Baš usput ... Ali to je drugarstvo na točkovima. Ćaskali smo nekih 15-ak min, kažu oni sa obale gore a mi od gore na obalu. Izuzetno simpatični i ok ljudi (svo troje) i ako iko ima neke veze sa njima (moto klub Svarog iz Splita) voleo bih da im prenesu pozdrave od Novosađana sa Forzom. Žao mi je što se nismo slikali. Zainteresovao ih je i naš motor pa se raspitivali kako se ponaša i kakav je na putu. Kaže ovaj iz Tivta da će i on preko Durmitora i da kiša mora da padne jer nikad još nije putovao a da ne pokisne. Ovde upržilo sve u 16. Baš, baš toplo ... ali radarska slika i dalje kaže da će nečeg biti. Mi krećemo svakako pre njih ... Sretan im put bio i suv drum ... Stali u Žabljaku na pumpu da sipamo gorivo. Ne treba, ali da ja krenem gore sa punim rezervoarom. Mrči se nebo na sve strane. Pala temp na 27C (ne znam da li da vadimo termo uloške :-)))))) (nismo ih poneli, ali dobro zvuči). Pitam ja ovog na pumpi šta kaže za kišu, hoće li biti? Kaže, nije siguran čudno se navlače oblaci. Kažem mu ja, mi idemo gore ... A on me samo pogledao i kaže: sigurno hoće gore. Ok nek bude. Ko ga šljivi ... Žao mi što nećemo otpadati gore ali ... Vrlo brzo posle Žabljaka skrećemo na put za Virak i Trsu, asfaltni put gde se dvoje kola teško mimoilaze. Jedan auto mora da stane. Nema više sunca, temperatura pada i počinje da bude i više nego prijatno. 25, 23 C ... Sad i dišemo lepo Bogami 20. Pa 19, 18 ... Popeli se gore na lepih 17C. Na momente opali baš jak vetar. Bukvalno nas pomeri. Ali ništa strašno. Samo što i sevaju munje baš blizu. Po mojoj proceni 10 - 15 km. Po koja kap ... Ali zato ispred očiju ... Već u prvoj krivini nailazim na auto koji je potpuno na mojoj strani. Ali kad sam video lice vozača, sve mi je bilo jasno. Naterao me ja da siđem sa asfalta, i to dosta oštro. Iako sam išao 10 na sat, teški smo jako, točkovi dohvatili kamenje pored puta i nije bilo ni malo veselo. Ali možda je i dobro što mi se to odmah desilo. Doduše, ne znam samo šta bi bilo da smo išli kontra, da mi je rupa bila sa strane a ne stenje. Od tada, na dalje, prst na sireni i čim je krivina potpuno nepregledna, da se ja javim ... Kaže mi posle jedan odavde, da ima gomila stranaca koja uzima rent a car i penju se gore. I da se prestrave od puta. A ograda pored puta ... važi ... Verujem da je većina vas bila ovde gore i da zna o čemu pričam. Kako idemo dalje (i uživamo u onom što vidimo), vreme se kvari i počinje da duva sve više, stižu kapi kiše koji sa vetrom odzvanjaju po kacigi kao kamenčići. Retki ljudi na koje nailazimo, uglavnom hvataju džadu. Neverovatne su mi bili Kineskinje koje su se u nekim lepršavim haljinama slikale po stenčugama po onom vetru. I to na nekoliko mesta. Sad su nam viziri već mokri i ja odlučujem da je bolje i da za džabe obučemo kišne jakne, dok smo još suvi, nego da pokisnemo i da budemo mokri pod jaknama. Vreme je stvarno izgledalo da će biti ozbiljno loše. Na momente mi se motalo u glavi da ne idem dalje ... ali rekoh, sigurno sam na pola puta, pa mi se isto vata ... Par gromova je opalilo baš blizu. Kao da je odmah iza prvog brda (koje je na par stotina metara od nas). Srećom, završilo se sa par udara vetra, nešto malo kiše, tako da smo malo pofajtali jakne. I krenuo već spust na dole, kad iza krivine ... Kafana. :-)))))))) E pa dalje nećeš moći. Lepo piše Caffe Bar. Stali mi, skinuli jakne, kacige, sad moramo i nešto da popijemo. Kaže čiča, da smo na 1.770 m. I malo smo se zezali, ogovarali ove strance, smejali, ... sedeli jedno sat, obišli vilinu jamu (tek smo se oko toga smejali) .... Čiča valjda jedva dočekao neke lude pa je i on počeo da dobacuje starijim ženama koje su se penjale do te jame ... i teraj dalje. Opet se malo oblači ... Prema Trsi ... jedva da nekog vidimo. Ali vidimo da je ovde pala ozbiljna kiša. Verovatno je to bilo ono iza brda. Idemo dalje i stižemo na spust prema Pivi. KAKAV PUT ! Spuštanje prema Pivskom jezeru je stvarno fantastičan. Opet sunce, opet toplo. Ne znaš gde da gledaš. Stao bih svakih 100 metara da se divim svemu. Ali je to jedna od najvećih mana ovakvog putovanja, procedura penjanja i silaženja sa natovarenog motora. Vožnja ovim putem se pamti. Pogotovo oni tuneli koji 100% vode u središte zemlje. Izlazimo na Pivsko jezero i skrećemo prema Plužinama. Od ranije sam planirao restoran Sočica u Plužinama. Koviljska rakija (?!), teleća čorba, teleća džigerica i pečena paprika. Lepo je sve leglo ... Konobar vrlo prijatan i ljubazan. Vidi čime smo i na šta ličimo, pa svašta zapitkuje. Kad je čuo da smo stigli preko Durmitora, kaže da mu je baba iz Trse i da im je javila da je pre sat vremena gore sve led potukao. A mi smo prošli tamo pre 2 sata ... Samo zamišljam gde bi se sklonili od leda ... Posle jela krenuli uz kanjon Pive (Tare) prema severu. Fascinantna lepota. Kakva priroda i kakav put. A voda smaragdno zelena. One rupe sa desne strane su tuneli i put kojim se voziš. I onda most preko tog klanca. Pogled je vrhunski ali mi je neverovatno da kola bez pardona staju nasred mosta, ljudi izlaze da se slikaju. A na kraju mosta tunel pa krivina ... Kako se niko nije slupao, nije mi jasno. I ovaj put, nestvarno lep i zanimljiv se vrlo grubo prekida granicom sa BiH, prelazom Šćepan Polje. Put koji je bio odličan, asfalt, bankine, trake, sve sve ... Stižeš na granicu i kad prođeš crnogorsku granicu stižeš na most. Ja nisam verovao. Most od letava koje landaraju kao dirke na klaviru. Gledam i ne verujem. Samo još ekseri da vire i odu gume. Nije mi jasno kako preko toga kola prelaze a kamoli autobus. Granica BiH, onakva kakav i most, i onda pakao Vijetnama I i II deo. Užas nad užasima. Put koji nema ivicu, ili preciznije asfalt (ili barem liči na asfalt) koji nema ivicu. Ni levo ni desno. Nema ni pravu liniju. Pored ili kamen, ili šljunak, ili zemlja. Širina tolika da jedan auto normalno ide, ali sve preko 30-40 km/h je maltretiranje i za kola i za putnike. Granje isečeno, gomile šuta, ma užas ... Kao da si 2 veka negde izgubio prelaskom granice. Lepa priroda ne može da to nadomesti jer nemaš vremena, kao vozač, da gledaš bilo šta sem na put. Auto iz suprotnog pravca, kad naiđe, zauzme asfaltni deo i ti moraš da silaziš sa asfaltnog dela i da staneš. I neću više trošiti reči na ovo. Ovo je najgori deo puta od ovih skoro 2.000 koje smo napravili. Ne znam samo kako ovo zaobići ... Kad smo stigli do Broda, prešli preko i nazad na jug, opet uz Pivu do Tjentišta. Tu smo prespavali. Ok smeštaj. Doručak onako ... Pola sata čekaš da ga dobiješ jer ulaze putnici namernici i oni uleću pre tebe. Najveća fora je da ti uveče daju 2 ulaznice za muzej, kao evo pa ako hoćeš da ideš ... Ujutro ti ih naplate po 5 KM. Išao ne išao. Mora. To ide uz sobu. I opet smo spavali uz klimu. Vlaga je ogromna. I tako ode i ovaj dan. I to kakav! Završiću ovo do Nove godine (putopis). Obećavam.

Ja sam pre par dana prešao preko Durmitora, sišao na Plužine i išao na Šćepan Polje. FANTAZIJA! Predlog je bio do Šćepan Polja pa nazad opet na Pluužine. Apsolutno se slažem. Ja sam nastavio do Foča. Apsolutna katastrofa posle granice. Kao u drugi vek da si ušao ... Koliko je put do Šćepan Polja fantastičan, toliko je posle katastrofalan.

Kako i svi kažu ... ti najbolje znaš šta i koliko možeš. Mi ostali samo možemo da prenesemo naša iskustva i mišljenja (savete). Autoputevi gde je jak saobraćaj su za mene najgora stvar za vožnju. Najbrže se stiže ali ... odmori su toku, ljudi žure da što pre stignu negde, vrućine su poprilične pa to utiče na sve, ne smeš biti sporiji od onog kako se vozi na putu a ni nešto brži, što znači brzina između 125 i 140 km/h. To su brzine kada se greške apsolutno ne opraštaju. Kupio si nov motor, niste se još upoznali dovoljno i ne znaš kako ni ti ni on pasujete jedno drugom, po kilometraži bih rekao da nemaš iskustva vožnje po autoputu i relativno nov vozač. 7k km nije kilometraža da možeš da kažeš da si proveo dosta km na 2 točka. Ja sam tu sa godinama kao i ti, ali vozim motor više od 40 godina. A samo ove godine sam prešao 8.5k km I ja nisam siguran da li bih sebe mučio sa 2 dana po 750 km na autoputu u ovo doba godine (a vrućine su stvarno nenormalne). Naravno da ćeš ti odlučiti ali, ako možeš, savetovao bih te da to produžiš na 3 ili 4 dana, i da ne ideš uopšte autoputem. Pa Dolomiti i Slovenija ti je sve usput ... ako već kažeš da uživaš u vožnji motorom Ako žuriš, idi kolima ... a ako već ideš motorom, napravi od ovog puta sebi par dana za pamćenje. Šta god odlučio, ne precenjuj nikad svoje mogućnosti, sretan put i suv drum!

A verovatno je slučajno tako baš sad. A puno ljudi ide tamo jer je prelepa. Ja sam na Korčuli proveo pola detinjstva i tinejdžerskih dana (nekoliko meseci godišnje). I meni je to najlepše ostrvo u HR.

Ja sam tada bio tamo ... utorak na sredu sam spavao u Vraneši (to je skretanje malo pre Kokinog Broda). Kada sam išao za Vranešu je bila grupa od 4-5 skutera, nekoliko automobila ispred mene. Ali ni minut mi nisu bili na vidiku jer sam ja skrenuo prema Vraneši a oni nastavili prema Brodu. Slučajno smo se zatekli blizu jer sam ja sam išao (sa ženom). Inače, vratio sam se juče i put je bio FENOMENALAN! Apsolutno. Teško mi je bilo da kucam na telefonu pa ću napisati putopis, i staviti slike, samo da uhvatim malo vazduha. Tura je bila odlična i apsolutno ima moju svaku preporuku! Svako ko ima nekoliko dana vremena i vozao bi se a ne zna gde, ovo je jedna od najlepših tura u nešto malo više od 1.500 km. Ko ovo ne prođe, a vozika se, pogrešio je. Pišem ovih dana ...

Jutros na nebu ni oblačka. Doručak kod Bana uz obavezno kiselo mleko. Reče nam konobar da je put odande, preko Sekulića skroz asfaltiran prošle godine do Mećavnika ... Tako dakle ... Elem, mi smo hteli da napravimo krug oko Zaovinskog jezera i ja odlučio da se vratimo odakle krećemo danas i tim putem do Drvengrada. Temperatura od 27 do 32. Kako gde. Skroz ok. A priroda ... to treba tražiti. Kad sam zaobilazio jezero, negde kod Bjeluše sam očigledno pogrešio, i čini mi se da sam izabrao, donji, pogrešni put. Ne bih se ponovo vozio tuda jer je u poprilično lošem stanju i jedva sam čekao da vidim negde bar jedan auto, da znam da se neću morati vraćati nazad istim putem. Ako se završi provalijom ili ko zna čom a skoro non stop je nizbrdo. Sa ženom sam imao preko 400kg na točkovima i svaki manevar koji podrazumeva okretanje nizbrdo na putu od par metara me je užasavao. Trajalo je nekih 20-ak min i onda ... civilizacija. Parkirana Lada Niva I vratimo se ponovo do Konjske reke i preko Sekulića na Drvengrad. Put neverovatan. Relativno uzak ali potpuno nov asfalt na više od polovine dužine. Ostalo skroz dobar asfalt. Neverovatna priroda i predivni pogledi. Put kojim se svakako jednom mora proći! Jedva da smo ikog sreli. I inače, za ova 2 dana i nekoliko stotina km jedva da smo sreli 20-ak motora. Očigledno ova temperatura radi svoje. Ovim putem smo praktično izašli na kapiju Mećavnika i preko Kremne, stali na pumpi na Zlatiboru da sipamo benzina, i teraj dalje ... Put od Zlatibora da Kokinog Broda stvarno odličan. 35C opet radi svoje i lice mi je poprilično izgorelo, ali ko ga šljivi ... Stigli brzo do Vraneše. Smestili se, popili 2 flaše ladne vode, istuširali (ladnom vodom da dođemo sebi) malo razladili i krenuli u šetnju oko 18:00. Još je toplo. Pogled sa poslednje slike je sa vidikovca nad Radoinjskim jezerom. Prelepa priroda. To je na nekih 20-ak min peške od Etno sela Vraneša, kroz šumu i preko proplanaka. Na spavanje u sobu (sa klimom !!! ) i sutra nas čeka prelazak u CG, Žabljak pa preko Durmitora. Najavljuju gore čak i neku malu kiŝu, ali mislim da im nije dobro ...

Prvi dan smo proveli na ugodnih 33-39 C, ali i nije bilo tako strašno. Moja žena ne bi to rekla . U Bajinoj Bašti je mislila da će da se istopi. Sladoledi i hladna marama oko vrata je pomoglo koliko je moglo. A jeste. Preleteli sve do Valjeva i onda na Divčibare, preko Petnice. Gore stali u Sanjaru, pojeli neku salatu, malo se osvežili na 31 C i teraj dalje. Hvatao sam svaku hladovinu za motor gde god smo stali. Postalo je prijatno tek kad smo počeli da se penjemo iznad Perućca. Prvi put da je temp pala ispod 30 C. Do Mitrovca na Tari sve prijatnije i prijatnije. Smestili se u fantastičnu kuću na delu Konjska reka. Smazali neku teletinu kod Bana i čekali noćnu svežinu. I ... stiglo je do nekih 20C u toku noći. Uz neki vetrić, ništa lepše da poželiš. Kuća unutra kao u katalozima. Prelepo. Dok smo sedeli na terasi uveče, dole prema jugozapadu je sevalo. Taman tamo gde smo trebali sledeći dan ...

Motor spakovan. Sve spremno za ujutro. Samo da ne bude hladno ...

Probajte ove gel obloge (a može i nešto slično). Ohladite ih i stavite oko vrata od nazad, kao šal ... Definitivno pomaže. U NS je ovih dana blizu 40 i preko dana je baš gadno. Ja sam gore u majici sa kratkim rukavima i nemam ništa sem kacige. Ovo samo u gradu. Preksutra krećem na neko putešestvije od nekih skoro 2k km. Po Balkanu. I mora puna oprema, ali baš sve. Ali nosimo nešto da stavljamo na vrat. Videćemo da li ću iscuriti ja prvi ili žena ... :-)))

Ne mogu da ne otkomentarišem post od gore da su gume otišle posle 6k km. Razumem ako se vozi po stazama (gde je asfalt drugačiji) i ako se motor baš pritiska ... Ali za svakodnevnu vožnju po putevima, baš mi brzo. Pa ja sam od marta prešao 7k km ( a tek ću da se vozam ). 3 kompleta po sezoni ... to bi bilo nešto. Nego, savet za vozače kola i ova izbegavanja. Ljudi, na 130 km/h na sat, volan se ne cima. Kad pri toj brzini imaš prepreku na putu koju uočiš kasno, pustiš gas i držiš volan. Naravno, ne mislim na prepreku tipa prikolice ili auta. Ali životinja, ili tako nešto ... Ljudi su od izbegavanja fazana (ovde u Vojvodini) završavali na krovovima i pri mnogo manjim brzinama. Na 130 km/h cimanje volana mnogo češće završi loše nego dobro. I ja rekao i spasao dušu ... a na vama je.

Ovo nije tačno. I ne bi bilo loše kad bi se svi uzdržali komentara za koje nismo sigurni da li je tako ili nije. Pogotovo kad pokušavamo da opravdamo (nečim, bilo čim) divljanje (bilo koga ili čega). Vožnja, u ovom slučaju, motora sa neprimerenom brzinom na putevima gde postoje sporedni putevi koji vode na obradive površine je za mene oblik divljanja. Na ovakvim putevima je ograničenje max 80 km/h (ili manje). Sa tom brzinom svaki motor ima i više nego dovoljno vremena da reaguje i potpuno prilagodi brzinu uslovima. A to ako neko pogine onda si kriv a ako ne pogine onda nisi ... to je ordinarna glupost. Kada ti udariš u nekoga, ti nisi prilagodio brzinu uslovima puta i na putu. Sudski veštaci na osnovu puno podataka ustanove uglavnom sa velikom tačnošću šta se desilo prilikom udesa. Ali svrha mog (ovog) komentara je da prestanete (bilo ko) da pronalazite razloge i opravdanja za divljanje na putu bez obzira ko kakav motor ima i ko koliko zna da vozi. Takvih, koji su napustili ovaj svet, ima i previše. Mladi, zeleni, neiskusni, se povuku za takvim komentarima i prave neoprostive greške. Kad je ta greška ograničena samo na njih, mogu da kažem da su mladi (ludi, blesavi, što god ...). Ali ako ugrožavaju (pa još životno) i druge učesnike u saobraćaju, onda su to, za mene, idioti za volanom i potencijalne ubice. Tačka. Zauvek.

Hvala! I tebi takođe. ja sam trebao da krenem u utorak ali sam ubacio još jedan dan pa ću prvu noć spavati na Tari. Blizu Sekulića ... kuća je na par stotina metara od Bana ... Pa kad se vratimo da razmenimo iskustva ovde i damo i ostalima ovde možda neku ideju.

:-)))))) Ovog puta sam uzeo hotel. Najviše zbog bazena i ovog nenormalnog vremena. Tu ću ići ... Ali evo šta sam prvo rezervisao pa ipak otišao na hotel. Kolibe se zovu Klek 77 od Sarajeva prema Jahorini. Sledeći put sigurno idem ovde ...

Umoljani već zamenjeni Igmanom ... Hvala svakako.

Razumeo ... Poslušaću te. Ali da znaš da preko Durmitora idemo

Hvala za post. Ja u sledeći ponedeljak (za 7 dana) krećem i sad si mi postavio dilemu. Nas dvoje ćemo biti na motoru, sigurno dobro natovareni, na Forzi 750. Ako sam dobro razumeo, tvoj savet je da od Umoljana odustanem?

Ovo za čega sam ja pričao je originalni Hondin nosač za Hondine kofere. One jeftine.