Računaj da zadnju gumu nećeš lako naći. I da je cena zadnje gume osetno jača. Planiraj kupovinu guma na vreme.

I ja ću malo skrenuti sa teme, ali biciklisti u saobraćaju ... Kao što sam već spomenuo, OOOOgromna većina vozača bicikala uopšte nije upoznata sa pravilima u saobraćaju koji se tiču bicikala. Pogotovo oko prednosti na prelazima i ukrštanjima sa kolovoznim trakama. O vožnji po trotoaru i da ne govorim. I ubeđeni su da su u pravu a u potpunosti je suprotno. Zakon o saobraćaju za bicikliste u Srbiji | BikeGremlin RS BICIKL.BIKEGREMLIN.COM Objašnjenje stvari bitnih za bicikliste u srpskom zakonu o bezbednosti saobraćaja. Mora li kaciga? Mora li fluorescentni prsluk? Ponašanje u saobraćaju - i sl.

Kad ti je aktivna Google mapa (zadana ruta i navigacija aktivna), telefon bi po defaultu trebao da ostane otključan.

Evo kako to izgleda ... I Google Maps na tlf i kako prebaci na ekran motora

Pretpostavljam da je Roadasync u pitanju. Ja imam Anroid i funkcioniše kako treba. Kažu da je sa Ios-em problem. Elem, moraš promeniti region u podešavanjima. Google mapa, i prebaci sve na motor. Naravno, ne sliku mape nego poruke na dnu ekrana i pravci sa razdaljinom skretanja (zelena strelica).

Nek je sa srećom!

E pa verovatno smo zbog toga i stigli tu dokle smo stigli ... Svi stanu u jednom pravcu (i oni stanu haotično i bez ikakvog reda) a ja dođem i stanem popreko i šta ja kome smetam ... I onda smo još ponosni što idemo uz očin svemu. Očigledno smo različiti svetovi ...

Zna čovek kako se parkira motor ... Da tablica ne zbuni, ovo je u NS u tržnom centru.

Imam ja dosta godina :-))) pa moje mišljenje o Jadranskom moru ima staža i staža. Meni je hrvatska obala najlepša u Evropi. I za to samo treba godina da se postane svestan. Ne mislim samo na samu obalu. Tu je i ono što uđe na nos i usta. Toga nema nigde ... takvog ... A kao što sam i rekao, pola detinjstva i mladosti sam proveo na Korčuli (i skitajući oko nje). Sve što postoji u moru je završavalo u tanjiru. A neretko nije ni stiglo do tanjira. Nego ... trebao sam prekosutra da krenem sa ženom na Krk. Šilo na severoistoku Krka. Vreme katastrofa. Ušao u 7 dana do početka pa smeštaj ne mogu bezbolno da otkažem. Pomerio polazak na subotu, jer je kao vreme bolje ... Aha ... Promenilo se i vreme. Subota je sve do Karlovca kiša i ispod 15C. Posle toga šareno. I sad idi ti motorom i rizikuj da ti žena kaže: ma teraj se i ti i motor :-))) Relano, zašto očekivati da naša najbliža okolina deli baš toliku ludost. Bolje to čuvati za lepe dane. Kanda ću ja u kola. Stanu barem lakše zimske stvari ... mislim, kape, šal, rukavice ...

@Atorn da li se naša dva posta kose, da li su u suprotnosti?

U pravu si. Iako sam odustao, jer dosta nas i pored nepoznavanja propisa i dalje gura i tvrdi pogrešno, i onda mi se čini da dosta stvari odlazi u vetar ... Evo, iz najplemenitije namere, edukacije, razjasniću još jednom ovo, detaljnije. Stvarno mi nije namera da se teramo ko je u pravu, nego da pojasnimo pravila u saobraćaju. Ovu konkretnu situaciju ... Kao što sam već bio rekao, nažalost, kružni tokovi nisu bliže regulisani, pa se nažalost shodno tome, učesnici u kružnom toku ponašaju onako kako smatraju da treba. Primenjuju se, uglavnom, pravila kao i na normalnim putevima i raskrsnicama, a kružni tok to nije. Jedan primer je, recimo, da li se daje žmigavac prilikom uključenja u kružni tok ili ne. Sva logika je da nemaš izbora, pre ulaska u kružni tok, da li ćeš ući ili nećeš, i svakako nastavljaš pre samog ulaska pravo u njega. Davati žmigavac pre ulaska u tok da bi rekao da li ćeš izaći na prvom ili drugom/trećem izlazu je ... šta recimo ako idem spoljnom trakom i izlazim na drugom izlazu. Koji žmigavac dajem? Levi ili desni? Kao što rekoh, nije regulisano (različito je i od države do države) i kod nas se tumači i da treba i da ne treba davati žmigavac ali preovlađuje da ne treba prilikom ulaska nego samo kod izlaska iz kružnog toka, i to samo, naravno, desni. Neki kod nas smatraju da levi ili desni žmigavac zavisi od toga u kojoj traci se uključuješ (spoljašnja desni, unutrašnja levi). Koja traka služi za koji izlaz? Kod nas uglavnom, svi koriste sve, šta kome odgovara (što nije slučaj samo u saobraćaju), pa čak i unutrašnju traku za skretanje na prvi izlaz. Opšte neko pravilo, međunarodno, je da se spoljna traka koristi za prvi i drugi izlaz, a unutrašnja traka za drugi, treći i dalje ... U inostranstvu su u dosta kružnih tokova, trake odvojene fizičkom barijerom (poluvisoka bankina). Takav je slučaj u kružnom toku u NS na Limanu, na početku Fruškogorske ulice. Pa ti probaj spoljašnjom trakom da ideš na treći izlaz. Ovde Ranko ne bi ni mogao da uradi to prestrojavanje. Odnosno, mogao bi, ali preko ove niske zapreke. Na kružnom toku na raskrsnici bulevara Evrope i bulevara vojvode Stepe, stoji znak (!) da spoljašnja traka služi samo za prvi i drugi izlaz a unutrašnja za treći i dalje ... Ali taj znak stoji samo u pravcu bulevara vojvode Stepe a ne i bulevara Evrope. Nikad mi neće biti jasno, zašto u kružnim tokovima spoljna traka ne služi samo za prvi izlaz desno a unutrašnja za sve ostale, i tako niko nikad ne bi nekog sekao ... Ali ima ljudi koji su sigurno stručniji za to. Elem, da se mi vratimo na našu situaciju, Ranka i sivi auto (ovo ovako samo da bi znali na koga mislimo, Ranko nije bitan, može i Janko i Marko ...). Na ulasku u kružni tok stoji trougao (i obično znak da se ulazi u kružni tok, ovde je taj znak sa leve strane u samom kružnom toku, što je retko ...). Trougao nije znak da mora da se stane (za to postoji drugi znak) (jedan od gornjih postova) nego da se nailazi na put sa prvenstvom prolaza i to spada u znakove izričite naredbe. I naravno da sivi auto treba da se uveri da nikom ne oduzima prvenstvo prolaza. I stvarno izgleda da sivi auto uopšte ne gleda i samo ulazi na kružni tok. Čak u jednom momentu i "čepa" točkovima liniju na putu. Pogledajte snimak još jednom. Ranko ide srednjom trakom. Sivi auto dolazi u kružni tok, vidi auto u srednjoj traci, ko zna gde ide taj auto, možda će da pravi pun krug, njegova traka je prazna, nikom ne ugrožava prednost i nastavlja svojom (!) trakom na prvi izlaz desno i naravno, gleda ispred sebe. I sve vreme je ispred Ranka. Ranko je još uvek u srednjoj traci kad je sivi auto već uveliko u kružnom toku, u svojoj, spoljnjoj traci. Ranko ide brže (deluje bar 2 puta brže) i prestrojava se u spoljnu traku, iako je u njoj automobil. I to je pogrešno. Ranko je trebao da ostane u svojoj traci i njom da se isključi iz kružnog toka. I onda bi cela ova priča bila potpuno drugačija, zar ne? Prestrojavanje u ovakvim situacijama nije dozvoljeno. I realno, koji je razlog da se Ranko prestroji iz jedne trake u drugu u samom kružnom toku? Zašto menjati traku u momentu isključenja kad obe trake mogu da se koriste za izlazak. A pravilo je i da ostaješ u traci u kojoj jesi ... Zaključak: iako deluje da je sivi auto ušao u kružni tok potpuno neobazrivo, Ranko je napravio grešku i pogrešno prošao kroz kružni tok. (Ranko ovo stvarno nije protiv tebe niti ima veze sa tobom, tako sam samo nazvao auto koji si vozio. Mogao sam i ja da vozim ili bilo ko). Kružni tokovi su osmišljeni da povećaju bezbednost učesnika i da ubrzaju prolazak kroz raskrsnice. Sečenja putanja bi trebalo da se svedu na minimum. To je i cilj kružnog toka. Nadam se da sam bar neke nedoumice otklonio. Više pažnje i strpljenja u saobraćaju svima a pogotovo da poznajemo i poštujemo saobraćajne propise. Pozdrav svima!

Evo imam ja jedno pitanje ... Imaš raskrsnicu na koju nailaziš. Ti imaš traku za skretanje desno i uslovno zeleno i ta traka je prazna. Sa leve strane ide neprekidna kolona vozila koja ide pravo kroz raskrsnicu svojom trakom. Njihova traka je puna i oni "teku" a "tvoja" za skretanje desno je prazna. Imaš uslov i evo čak i trokut da tvoj put nema prednost nad drugim (kad ne radi semafor). Pretpostavljam da ti stojiš i ne skrećeš (minut, dva, sat, dan ...) i čekaš da i u ovoj drugoj traci nemaš nikog?

Taj auto deluje kao da je ušao u kružni tok a da nije ništa pogledao. Tako stvarno deluje. I on ima trokut. Ali u svojoj traci nema nikog ispred i on ne mora da stane. On samo nema prednost u odnosu na auto koji bi bio u njegovoj traci. I to je ono što sam opisivao. Ko je ispred koga ... A ovo jeste kružni tok. Evo ga znak levo. I ovo pišem samo iz razloga edukacije drugih. Ne radi dokazivanja ko je u pravu a ko nije.

A tek tema biciklista i pešačkih prelaza i potpuno pogrešno, opšte prihvaćeno pravilo da biciklovi imaju prednost u odnosu na kola na pešačkom prelazu ... Sa obzirom da nas ima koji vozimo i biciklove, mislim da bi ova tema trebala da se pojavi ovde, zbog edukacije vozača bicakala. Iako je ovo moto forum :-)))

Najveći problem sa kružnim tokovima što oni nisu posebno regulisani nego se primenjuju pravila kao na svim putevima, a situacija u kružnim tokovima nije ista kao na normalnim putevima. Pogotovo ne u onim sa 2 ili više traka. Naravno, znakovi su ti koji postoje na određenim tokovima (koji inače ne stoje na drugim pa ni ne važe ta pravila). Npr, u Grčkoj, prvenstvo ima onaj sa desne strane, i ako si ti već u kružnom toku, a tebi dolazi vozilo sa desne koje se tek uključuje u kružni tok, TO VOZILO IMA PREDNOST! Ovo zapamtite, svi koji vozite u Grčkoj. Na kružnim tokovima u inostranstvu, sa 2 trake, za prvo i drugo isključenje se koristi SAMO spoljna traka, a za treće isključenje (ili više) SAMO unutrašnja traka. I tako su i postavljene fizičke zapreke u tokovima. Kod nas ima takvih tokova koji imaju ovakvo pravilo (recimo u NS na bulevaru Evrope i bulevaru vojvode Stepe). Postoji i znakovi pre kružnog toka koji to opisuju. E sad, problem je što je to samo za pravac bulevara vojvode Stepe, a za pravac bulevara Evrope tih znakova nema. Kod nas, pre ulaska na kružni tok imaš trokut i znak da ulaziš u kružni tok. Ne skrećeš i praktično ti nastavljaš pravo ali tvoj put nema prvenstvo (kod nas). Sva kola u samom toku imaju prvenstvo bez obzira šta rade. Nastavljaš pravo i NE DAJEŠ ŽMIGAVAC. Kad se isključuješ, skrećeš, i DAJEŠ ŽMIGAVAC (naravno desni). E sad ... čuveno prestrojavanje u samom toku ... Iz unutrašnje trake kad izlaziš, normalno je da ostaneš u svojoj traci i tako izađeš. Prestrojavanje iz trake u traku (pre samog izlaska) pa izlazak napolje bi trebao da je pogrešan. Jer ni na običnoj raskrsnici sa više traka nije dozvoljeno prestrojavanje pred samu raskrsnicu. E u kružnom toku jeste, jer su jel da, isprekidane linije skroz. I ko onda koga treba da pusti? Ako vozilo isped tebe daje žmigavac da se prestroji, ti si dužan da ga pustiš (sem ukoliko ne ugrožavaš sebe ili druge učesnike u saobraćaju). Pa tako i u kružnom toku onda ... E sad što većini vozača žmigavac kola ispred je automatski povezan sa papučicom gasa, to smo mi ... Da je iole pameti, barem ja tako mislim, iz spoljne trake bi trebalo da može da se izađe samo na prvom izlazu. Svi ostali izlazi iz unutrašnje trake i tako niko nikad ne bi nekom sekao put. Ili to ili da se postave one poluvisoke bankine kao što su napolju. Dotle, više živaca i tolerancije i usporite u kružnim . Situacija nije uvek najjasnija i dosta ljudi pravi greške. U ovoj konkretnoj situaciji, Ranko je trebao da ostane u unutrašnjoj traci i da izađe normalno tom trakom. Sa obzirom da je krenuo da se prestrojava a drugo vozilo je bilo, ipak, ispred njega, on je morao da ga propusti.

Pa kad sam poslednjih skoro 2k km napravio na autoputu. Mogu da izmišljam krivine samo ... Pogotovo čuvena deonica sa krivinama od Zagreba do Rume. I za 10-ak dana treba opet da napravim 1.5k autoputa. Tačno se razmišljam da ne menjam gume još. Zadnja nova mi je stigla. Prednja još nije.

Sa obzirom da je ovo pisano proteklih dana ... Ove velike temperature jakooo utiču na gume. Ako si putovao malo, pa još natovaren, put od 1k km se pokaže neverovatno. Kad je napolju blizu 40° asfalt je bar 20-30° više. Na autoputevima i većim putevima je i asfalt grublji ... Sve to utiče. Ja sam 2 puta otišao do Jadrana po ovoj vrućinštini. Natovaren propisno. 3.5k km i ... doviđenja gume. Ukupno su prešle 10k. Bridgestone Battlax T31 (košta guma preko 20.000 RSD). Ali ode ... Imaju one mesa, ohohoo, šara duboka, vozio ih manje od 6 meseci, ali skockale se. I neka tanka uzdužna linija se pojavila na prednjoj, po sredini gaza ... Nemam više poverenja u njih. Nabavka novih guma je za verovali ili ne, ali to je druga tema.

Strašno je ovo što se desilo. Strašno je uvek kad neki život nestane. Možda niko u ovoj situaciji nije kriv, što se tiče zakona. Dogodi se takav splet okolnosti. Motorciklista, vozi sredinom svoje trake, dolazi pogodan momenat, isprekidana linija, daje gas, izlazi iz svoje trake, brži je i naravno da bi što pre obišao povećava svoju brzinu. Kombi u ovom slučaju, vozi normalno, pogleda u levi retrovizor, vidi samo auto iza sebe (motor ne vidi od kola) koji ide sličnom brzinom, nema nikog drugog koga on vidi, pogleda ispred sebe da proveri situaciju ispred, prođe sekunda, pogleda u put gde skreće da vidi kakva je situacija tamo gde skreće, prođe još jedna sekunda, ili dve ... Daje žmigavac da skreće i usporava i počinje da skreće ... i ... Ovo je bio normalan sled radnji i jednog i drugog učesnika. I jedan i drugi su poštovali propise na papiru. Ali, nažalost, jedan učesnik, slabiji po energiji, broju točkova i stabilnosti je stradao. Zauvek. Od priče da je vozač kombija trebao da pogleda u retrovizor još jednom, da je vozač motora trebao da pretpostavi da kombi možda može da skrene, ... Sve je to taĉno, ali ... Ja ovo sve pišem samo iz razloga da bi mlađi (možda neiskusniji) vozači ovo pročitali i imali u vidu da su ovakve situacije moguće. I iskusniji vozači, koji možda samo nisu imali ovakvu situaciju. Kolege motoraši i drugovi na drumu, u ovakvim situacijama (i sličnim), kad obilazite 2 automobila, a i kad obilazite jedan automobil, ablendujte, svirnite ... Uradite nešto da ostali učesnici obrate pažnju na vas. Procenite situaciju koja može da bude potencijalno opasna i učinite je bezbednijom. Možda vam zvuči štreberski, možda izgleda da ste kese na motoru ... ali ako hoćete da pričate unucima gde ste sve bili motorom ... Razmislite. Jedan život je zauvek otišao.

I vrlo brzo posle ovoga, seo na motor sa ćerkom i otišao do Krka. Što sam ovde negde i napisao ... Vratio se sad u nedelju. Na Krku bili "Krčki dani" ... slavili 500 godina. Svega i svačega ... ali i jedno veče koncert Parnog Valjka i drugo veče koncert Gipsy Kingsa. I tako ja u 10ak dana, potpuno nenadano slušao Kazalište i Valjak uživo. Baš, baš dobro! Prvi put, skoro 2k km, potpuno bez autoputa (sem Ruma - Šabac x 2). Gužve skoro nigde, sem malo na Jadranskoj magistrali. Veliku većinu smo bili skoro potpuno sami na putu. Dobro i bilo je nedođija ... Drugi put, oko 1.400 km (2 dana po 600 km u cugu). NS - Krk sve autoput. Nazad sam, zbog gužve oko Zagreba nameravao da izbegnem autoput i planirao da siđem kod Vrbovskog, preko Pokupskog i Siska, i da izađem na autoput pre Kutine. Jednu deonicu, pre Pokupskog, od oko 3 km su radili (spremaju nov asfalt) i bilo je makadama. Sve ostalo, ova deonica za svaku preporuku! Od Vrbovskog do Karlovca za uživanje 100%!!! Odličan okoliš, lagane krivine, šume, i više nego korektan asfalt ... Zato i ima toliko puno motora na njemu. Što lokalnih, što zagrebačkih, što putnika od svuda ... Za svaku preporuku ( @overtone) Ne znam kako je dalje do Zagreba jer sam ja skrenuo prema Sisku. I taj put je i više nego ok i sigurno mnogoo zanimljiviji od krkljanca na autoputu. Inače kad sam kretao s Krka, nedelja, pre podne, oko 09h ... Kolona za most, sa strane Krka za kopno je bila oko 9 km. Napolju je bilo već tada oko 35C. Provlačiš se ti sa motorom ... ali sa bočnim koferima nisi baš ni preuzak za vožnju između kola ... Elem, svakako izbegavam gužvu takve vrste, pa i na autoputu. Oba puta sam bio maksimalno natovaren. Po mojoj proceni smo bili teški oko 450 kg. Baš puno. I imao sam jednu zamalo patos situaciju pre trajketa koju sam već opisao. Da nije prišao treći, sigurno bi mi pao motor (u mestu). Kako se ponašao motor? Ja nisam zahtevan vozač i ne vozim uopšte oštro. Pogotovo ne ovako natovaren. Vozim, štaviše, izuzetno lagano. Ja nijednog momenta nisam osetio manjak snage. Uvek kad sam obilazio i trebao i 2 ili 3 brzine dole, sve je motor odradio i više nego korektno. Koliko brzo sam išao? Na prvom putu između 60 i 90 km/h. Negde naravno sporije, negde i brže. Imao sam čak i pik od 142 km/h. @QmBGD Ali tako natovaren, uzbrdo nizbrdo, bio sam na 2.000 m visine ... i koliko je motor trošio? Iznenadilo me je da sam planirane pumpe bez problema preskakao. Kad sam krenuo na put, prosek na motoru mi je bio 4.3 l ... Zbog navigacije (roadsync) koja mi je bila stalno uključena, nisam video potrošnju. Kad sam ugasio motor u NS i video, baš sam se iznenadio Potrošnja je bila 3.7 l !! Tako natovaren i po toj vrućinštini ... neverovatno prosto. E sad drugi put ... kad sam bio skoro stalno na autoputu, brzina 130 - 140 km/h, potrošnja je bila između 4,5 i 5 l. Možda i jače. I to mi je i više nego prihvatljivo. Ali, natovareni, pretoplo, vreo asfalt i nešto je moralo da plati danak. Gume. Gume su se "skockale", dobro su pokazale zamor od ova 2 puta. Ok ... imaju sad već nešto više od 10k, Ova 2 puta su 3.5k km ... ali opet, drastično su se promenule i definitivno ću ih menjati. Eto ... moja iskustva sa ova 2 puta. Ako neko ima bilo kakvo pitanje ili mu treba info koja bi mu pomogla, tu sam. Pozdrav svima. P.S. idem za nedelju dve opet negde na obalu, sad sa ženom :-)))))

Eto, vratio se ja ihaaaa i u međuvremenu i otišao do Krka sa detetom. Elem, sva moja dalja vožnja od Tjentišta je svakako većini vas poznata pa ću ja samo neke detalje koji mogu biti interesantni. A i bilo je pitanja kako se ponašao motor na putu ... Ono čega nije falilo je pakao. Temperatura od Tjentišta do Korčule (preko Trebinja, Bileće, Dubrovnika, Pelješca) od 33 do 40. Toliko je toplo da se prosto smeješ koliko je divota. Ajde dok se voziš, dobra oprema radi svoje koliko može. Ali čim staneš ... kuku majko. Granica između BiH i HR na Brgat. Obilazim kolonu (koja nije nešto jako velika) ali po ovom suncu sve je veliko. Niko ni a nije rekao. Siguran sam da su svi imali razumevanja. Policajci na granici samo reči pozdrava i za manje od minut sve gotovo. Kako samo nisu tražili saobraćajnu i da skidamo kacige nije mi jasno ... Prelep pogled na Dubrovnik od gore, i tu je jedino bilo malo gužve na magistrali. Ali to je Dubrovnik ... Stali smo u Malom Stonu da jedemo. Tu ima restorana koje je greota da te ne oštete za šolde. Morske stvari, dobro vino (samo čaša ipo) ... uf! Stigli u Orebić, sat vremena do trajekta, montirali se u neku slaćkaru i daj svega ladnoga čega ima. Okolo nudisti a mi kao oklopnici Ali kad sam već kod toga ... i slike ... Žena (ćerka) i ja imamo potpuno istu opremu. Mislim na odelo i kacigu (cipele nebitne). Ja sam uzeo svetlo sivo odelo i belo sivu kacigu a one će ... tvoje je fujjjj mi ćemo crno. Nemojte crno, na suncu je pakao ... Ne, crno! Hoću da kažem da je osetna razlika bila samo kad se pipnu i kaciga i odelo, a kamoli ispod. A pride, mene sigurno pre uoče sa ovom bojom. Dobro, samo kažem ... Trajekt ... Odmah ti kažu da ideš preko reda i da uđeš prvi na njega. Niko me pogledao nije, samo kažu gde da staneš. Naravno da sam ga digao na centralnu nogaru, ali to je sve. Nikakvog dodatnog fiksiranja (što je neko ranije spomenuo) ali ovo je trajket koji vozi samo pola sata. Cena? Evo i toga ... 4.10 EUR po osobi, 6 EUR motor. Korčula ... eh ... šta pričati kad je sve suvišno. Bar meni ... Malo smo i skitali po Korčuli, odnosno bili do Lumbarde i Korčule, a jedno veče i do Vela Luke. Muvali se po Luci kad ja videh na nekom mestu plakat ... Koncert Prljavog Kazališta u Blatu. Kada? Večeras! Kada u 22:30 počinje. Koliko je sada sati? 22.30. Ma sto posto će da kasne ... kreći! I mi do Blata, naravno da kasne i sve stigli. Svi mi stariji ... Kazalište je bilo deo naše mladosti i ja sam ih i voleo i sad ih volim. Ko ovo da propusti. A da ne kažem da su ovo skoro sigurno poslednji njihovi trzaji. Pa Stonsi su samo jedni! I stojimo mi pored prolaza gde se ide na nešto kao trg gde je koncert, kad pogledamo desno, oni idu tačno na nas (prljavci). E rekoh, sad ćemo da se okinemo ... kad neko njihov nešto vikne i oni se vratiše nazad. Sledeći put smo ih videli na bini. Negde su drugde pronašli put do bine. Barem je bilo blizu ... Ozvučenje ništa posebno ali mi bilo drago da čujem sve te pesme uživo. Snimao detetu (ćerka 12 godina) i slao live pesme koja danas ona peva ... kiše jesenjeeee eee eee eee ... A tek ono ... ona nije znala da Iran i Irak evo još, ratuju ... (e kad je to bilo, velika većina ovde ni ne zna da se to i desilo nekad) ... slaaa slaaažžiii miiii ... Sutra mi krenusmo put Mostara i Igmana (sledeće spavanje do NS) ... Trajekt, sedimo mi ... kaže žena ... pogledaj ko ti je pored tebe sa leve strane ... e pa dalje nećeš moći ... Jajo, moraš da se slikaš sa nekim tamo Novosađanima ... I on je pričao sa nama ceo put. Pozdravili se pred Orebićem. Hebo te ... pa pre 45 godina sam ih slušao ... Kapetani na Pelješcu, iznad Postupa ... pogled na moju Lumbardu. Stali u Mostaru. Pakao i dalje. Nije toplo oko Čapljine. Jok. Prijatno baš ... Plava boja počinje da nestaja sa motora ... Malo osveženje, tura preko mosta i teraj dalje ... Usput stali u Sedmici kod Jablanice, da pozdravimo pale za slobodu ... Kako se bližimo Igmanu, najzad osećamo svežinu. Dok smo se popeli gore, temp pala na 17 C. Sat vremena smo sedeli u bašti hotela u majicama sa kratkim rukavima da probamo da iscurimo iz nas tu vrelinu. Noć 12 C. Sutra jutro, predivno. Spakovali se i krenuli kući za NS.

Da li je neko vozio skoro od Zagreba do Vrbovsko, da bi izbegao autoput od Zagreba do račvanja za Dalmaciju?

Hvala ti!!!

E ... nije prošlo ni više od nedelju dana kako sam se vratio a nisam baš bio vredan sa tastaturom. Nikako da uhvatim vremena za računarom a na telefonu nema šanse da ovo kucam sve ... Kad na Zlataru noću spavaš sa klimom, onda je jasno kakva je temperatura napolju. Jutro u Vraneši ... izlazimo na doručak (verovatno najbolji na ovom putu). Domaće kiselo mleko, uštipci, pršuta, kajmak, ajvar ... Sve domaće i sve fantastično! Za uživanje. Ali hoćemo što pre da krenemo, danas idemo gore na Durmitor i ja bih da provedemo što više vremena gore. 8:40 ujutro a već je nekih 32C. Obećava ... Završavamo doručak, potpuno sam mokar samo što sam malo napakovao motor. Što pre da krenemo jer, čim se i malo krećemo, mnogo je lakše. Oboje imamo mash odela i to stvarno funkcioniše dobro, koliko je to moguće u ovim uslovima. Proveravam još jednom radarsku sliku oblaka i sve žive projekcije. Lokalne kiše i nepogode. Oko 13h i oko 15h. A sad ... ako je usred ovih vrućinština i sunca koje prži nemilice danima tako suđeno ... izeš ga. Vrlo brzo temperatura napolju ide na 35C. Ali nekako je podnošljivo. Posle par km se prosušiš sve što si bio mokar. I pored ovolike vrućine, neverovatno mi je da nigde ne srećemo ni jedan motor. Stižemo do Jabuke (granica). U redu 4-5 automobila i stajemo normalno u red. Čim stojiš, sunce radi svoje. Naš policajac, ali baš mlad, mlad, traži mi saobraćajnu dozvolu. Zamolim ga da mu izdiktiram broj tablice, da se ne otkopčavam da vadim sve, smo da što pre odemo. Skinite kacige. Imamo flip up i lica nam se stvarno skroz vide, ali ne vredi. Ja skinem (imao sam i tanku potkapu, samo za glavu, zbog znoja) i zamolim ga da žena ne skida kacigu jer je proces zbog duge kose. On me gleda kao da tražim da prošvercujem migranta. Stariji policajac (za drugu stranu nadležan) kaže mu: daj pusti ljude vidiš da je napolju pakao ... I ovaj mladi, ajde ovaj put dobro. To je bilo jedini put na svima granicama da su tražili da skinemo kacigu i da traže saobraćajnu. CG stranu prošli za minut. I negde posle Pljevlje, vidim ja visoki far ide nam u susret. Motor! Ja se obradovao kao svome. Znači, ipak danas ima još bar jedan motor na ovoj planeti. Dignem mu ruku na 50 m od njega, odgovori mi čovek i učini mi se čudno odelo ... ali ... Kaže žena, šta je? Uvlačiš se policiji? Kano sam video, stvarno ... ali i on je čovek i kolega. Barem smo videli motor ... Stali smo na Đurđevića Tari da se rashladimo i popijemo nešto hladno. Prizor uvek lep. Parkiramo se u onom kafeu što gleda na most kad ono ... opaaaaa ... parkirana DVA motora. Kakva navala. Seli mi i odma se izočijukali sa "sapatnicima" po ovom prijatnom vremenu. Par iz Splita, moto klub Svarog kako sam video na majicama i kolega iz Tivta. Poznaju se od ranije. I došli ovde samo da se vide. Splićani krenuli u Banja Luku na moto skup i dogovorili se da se nađu ovde da se vide i ispričaju. Baš usput ... Ali to je drugarstvo na točkovima. Ćaskali smo nekih 15-ak min, kažu oni sa obale gore a mi od gore na obalu. Izuzetno simpatični i ok ljudi (svo troje) i ako iko ima neke veze sa njima (moto klub Svarog iz Splita) voleo bih da im prenesu pozdrave od Novosađana sa Forzom. Žao mi je što se nismo slikali. Zainteresovao ih je i naš motor pa se raspitivali kako se ponaša i kakav je na putu. Kaže ovaj iz Tivta da će i on preko Durmitora i da kiša mora da padne jer nikad još nije putovao a da ne pokisne. Ovde upržilo sve u 16. Baš, baš toplo ... ali radarska slika i dalje kaže da će nečeg biti. Mi krećemo svakako pre njih ... Sretan im put bio i suv drum ... Stali u Žabljaku na pumpu da sipamo gorivo. Ne treba, ali da ja krenem gore sa punim rezervoarom. Mrči se nebo na sve strane. Pala temp na 27C (ne znam da li da vadimo termo uloške :-)))))) (nismo ih poneli, ali dobro zvuči). Pitam ja ovog na pumpi šta kaže za kišu, hoće li biti? Kaže, nije siguran čudno se navlače oblaci. Kažem mu ja, mi idemo gore ... A on me samo pogledao i kaže: sigurno hoće gore. Ok nek bude. Ko ga šljivi ... Žao mi što nećemo otpadati gore ali ... Vrlo brzo posle Žabljaka skrećemo na put za Virak i Trsu, asfaltni put gde se dvoje kola teško mimoilaze. Jedan auto mora da stane. Nema više sunca, temperatura pada i počinje da bude i više nego prijatno. 25, 23 C ... Sad i dišemo lepo Bogami 20. Pa 19, 18 ... Popeli se gore na lepih 17C. Na momente opali baš jak vetar. Bukvalno nas pomeri. Ali ništa strašno. Samo što i sevaju munje baš blizu. Po mojoj proceni 10 - 15 km. Po koja kap ... Ali zato ispred očiju ... Već u prvoj krivini nailazim na auto koji je potpuno na mojoj strani. Ali kad sam video lice vozača, sve mi je bilo jasno. Naterao me ja da siđem sa asfalta, i to dosta oštro. Iako sam išao 10 na sat, teški smo jako, točkovi dohvatili kamenje pored puta i nije bilo ni malo veselo. Ali možda je i dobro što mi se to odmah desilo. Doduše, ne znam samo šta bi bilo da smo išli kontra, da mi je rupa bila sa strane a ne stenje. Od tada, na dalje, prst na sireni i čim je krivina potpuno nepregledna, da se ja javim ... Kaže mi posle jedan odavde, da ima gomila stranaca koja uzima rent a car i penju se gore. I da se prestrave od puta. A ograda pored puta ... važi ... Verujem da je većina vas bila ovde gore i da zna o čemu pričam. Kako idemo dalje (i uživamo u onom što vidimo), vreme se kvari i počinje da duva sve više, stižu kapi kiše koji sa vetrom odzvanjaju po kacigi kao kamenčići. Retki ljudi na koje nailazimo, uglavnom hvataju džadu. Neverovatne su mi bili Kineskinje koje su se u nekim lepršavim haljinama slikale po stenčugama po onom vetru. I to na nekoliko mesta. Sad su nam viziri već mokri i ja odlučujem da je bolje i da za džabe obučemo kišne jakne, dok smo još suvi, nego da pokisnemo i da budemo mokri pod jaknama. Vreme je stvarno izgledalo da će biti ozbiljno loše. Na momente mi se motalo u glavi da ne idem dalje ... ali rekoh, sigurno sam na pola puta, pa mi se isto vata ... Par gromova je opalilo baš blizu. Kao da je odmah iza prvog brda (koje je na par stotina metara od nas). Srećom, završilo se sa par udara vetra, nešto malo kiše, tako da smo malo pofajtali jakne. I krenuo već spust na dole, kad iza krivine ... Kafana. :-)))))))) E pa dalje nećeš moći. Lepo piše Caffe Bar. Stali mi, skinuli jakne, kacige, sad moramo i nešto da popijemo. Kaže čiča, da smo na 1.770 m. I malo smo se zezali, ogovarali ove strance, smejali, ... sedeli jedno sat, obišli vilinu jamu (tek smo se oko toga smejali) .... Čiča valjda jedva dočekao neke lude pa je i on počeo da dobacuje starijim ženama koje su se penjale do te jame ... i teraj dalje. Opet se malo oblači ... Prema Trsi ... jedva da nekog vidimo. Ali vidimo da je ovde pala ozbiljna kiša. Verovatno je to bilo ono iza brda. Idemo dalje i stižemo na spust prema Pivi. KAKAV PUT ! Spuštanje prema Pivskom jezeru je stvarno fantastičan. Opet sunce, opet toplo. Ne znaš gde da gledaš. Stao bih svakih 100 metara da se divim svemu. Ali je to jedna od najvećih mana ovakvog putovanja, procedura penjanja i silaženja sa natovarenog motora. Vožnja ovim putem se pamti. Pogotovo oni tuneli koji 100% vode u središte zemlje. Izlazimo na Pivsko jezero i skrećemo prema Plužinama. Od ranije sam planirao restoran Sočica u Plužinama. Koviljska rakija (?!), teleća čorba, teleća džigerica i pečena paprika. Lepo je sve leglo ... Konobar vrlo prijatan i ljubazan. Vidi čime smo i na šta ličimo, pa svašta zapitkuje. Kad je čuo da smo stigli preko Durmitora, kaže da mu je baba iz Trse i da im je javila da je pre sat vremena gore sve led potukao. A mi smo prošli tamo pre 2 sata ... Samo zamišljam gde bi se sklonili od leda ... Posle jela krenuli uz kanjon Pive (Tare) prema severu. Fascinantna lepota. Kakva priroda i kakav put. A voda smaragdno zelena. One rupe sa desne strane su tuneli i put kojim se voziš. I onda most preko tog klanca. Pogled je vrhunski ali mi je neverovatno da kola bez pardona staju nasred mosta, ljudi izlaze da se slikaju. A na kraju mosta tunel pa krivina ... Kako se niko nije slupao, nije mi jasno. I ovaj put, nestvarno lep i zanimljiv se vrlo grubo prekida granicom sa BiH, prelazom Šćepan Polje. Put koji je bio odličan, asfalt, bankine, trake, sve sve ... Stižeš na granicu i kad prođeš crnogorsku granicu stižeš na most. Ja nisam verovao. Most od letava koje landaraju kao dirke na klaviru. Gledam i ne verujem. Samo još ekseri da vire i odu gume. Nije mi jasno kako preko toga kola prelaze a kamoli autobus. Granica BiH, onakva kakav i most, i onda pakao Vijetnama I i II deo. Užas nad užasima. Put koji nema ivicu, ili preciznije asfalt (ili barem liči na asfalt) koji nema ivicu. Ni levo ni desno. Nema ni pravu liniju. Pored ili kamen, ili šljunak, ili zemlja. Širina tolika da jedan auto normalno ide, ali sve preko 30-40 km/h je maltretiranje i za kola i za putnike. Granje isečeno, gomile šuta, ma užas ... Kao da si 2 veka negde izgubio prelaskom granice. Lepa priroda ne može da to nadomesti jer nemaš vremena, kao vozač, da gledaš bilo šta sem na put. Auto iz suprotnog pravca, kad naiđe, zauzme asfaltni deo i ti moraš da silaziš sa asfaltnog dela i da staneš. I neću više trošiti reči na ovo. Ovo je najgori deo puta od ovih skoro 2.000 koje smo napravili. Ne znam samo kako ovo zaobići ... Kad smo stigli do Broda, prešli preko i nazad na jug, opet uz Pivu do Tjentišta. Tu smo prespavali. Ok smeštaj. Doručak onako ... Pola sata čekaš da ga dobiješ jer ulaze putnici namernici i oni uleću pre tebe. Najveća fora je da ti uveče daju 2 ulaznice za muzej, kao evo pa ako hoćeš da ideš ... Ujutro ti ih naplate po 5 KM. Išao ne išao. Mora. To ide uz sobu. I opet smo spavali uz klimu. Vlaga je ogromna. I tako ode i ovaj dan. I to kakav! Završiću ovo do Nove godine (putopis). Obećavam.

Ja sam pre par dana prešao preko Durmitora, sišao na Plužine i išao na Šćepan Polje. FANTAZIJA! Predlog je bio do Šćepan Polja pa nazad opet na Pluužine. Apsolutno se slažem. Ja sam nastavio do Foča. Apsolutna katastrofa posle granice. Kao u drugi vek da si ušao ... Koliko je put do Šćepan Polja fantastičan, toliko je posle katastrofalan.