Pozdrav kolega. Mašina je vrhunska

Pozdrav

Pozdrav i dobro došao

Dobrodošao. Veeeliki pozdrav za Sarajevo

Petak veče,. U Loznici provala oblaka. Lije kao da je neko odvrnuo neki hidrant a ne iz oblaka da pada. Šta li će sutra biti? A sutra, sutra treba da bude Sarajevo. Naime, ima jedno dva meseca kako su suprugine dve drugarice pitale da idemo zajedno u Sarajevo. One plaćaju, ja vozim. Nije loša pogodba, reklo bi se. Ali tri žene,ko preživi pričaće. Jasno vam je da ovaj put, na moju veliku žalost, nije u pitanju vožnja motorom. Zbog brojnog stanja angažujemo duplo veći broj točkova, isto veče prelamamo da idemo jer prognoza kaže-može. Subota jutro. Pa, onako. Ma idemo. Kupimo njih dve i pravac granica-Šepak. Prolazimo našu stranu i dolazimo na Bosansku kontrolu. Gleda onaj policajac, nešto vrti glavom. Da nije neka na poternici, pitam se. Dokle, na kraju progovori. Sarajevo. Opet zavrte čovek glavom, nek ti je Bog na pomoći, reče, a ja slegoh ramenima, šta ću, izdržaću, valjda. Nastavljamo ka Zvorniku. Priča ne prestaje, meni u glavi onaj policajac. Prolazimo Zvornik Dolazimo do Zvorničkog jezera, sunce se pomalja, priča se stišava, dobro je, prošao je prvi udar. Ostavljamo jezero i krećemo uz Drinjaču ka Milićima i Vlasenici. Kreće uspon, prolazimo Vlasenicu Penjemo se. Zraci sunca koji se bore da se probiju kroz oblake čine prizor još lepšim Spuštamo se ka Sokolcu. Ovo je neverovatno, Bosna je stvarno prelepa, drugačija Sololac, pa skrećemo desno ka Sarajevu. Ovim putem prvi put idem, ni u Sarajevu nisam nikada bio, a tu je, na 170km,pa nije preko sveta. Pitam se kako sam to sebi dozvolio, zašto je trebalo toliko vremena. E da, priča i atmosfera su postale super, žene su skroz i putovanje je pravo uživanje. Predivni predeli se nižu a ja u glavi već vidim kako gazimo istom rutom ali na motoru. SARAJEVO Fantastično, fenomenalno. Ulazimo u grad, snalazimo se za parking, kreće obilazak. Par selfija i normalno slikanje dama Spreman sam da izigravam fotografa ceo dan, nije mi teško. Gde ćemo? Pa kako, prvo u Baščaršiju na kafu(ovaj put nema kuvanja kafe u sopstvenoj režiji). Kafica, doručak, pa šetnja Nezaobilazno i neverovatno mesto susreta kultura, ništa slično nisam video. Sa jedne strane istok sa druge zapad. Bukvalno povučena linija Kao iz Istanbula da se prekorači u Beč, zaista fascinantno. Nastavljamo šetnju kroz novi deo grada Možda je najveća veličina ovog grada baš u toj zastupljenosti svih kultura i religija. Večna vatra, spomenik oslobodiocima Sarajeva iz drugog svetskog rata. Počinje da se oblača. I najavili su prolaznu kišicu. Ma ne smeta, neka pada, mi ćemo da šetamo. Idemo malo pored Miljacke. Koliko mostova, iz raznih perioda. Ima tu i savremene arhitekture Kako se ne slikati na ovakvom mestu, ispred pozorišta Tek venčani mladenci prave svoje prve bračne fotografije. Ni njima kiša ne smeta a i zašto bi. Idemo dalje Opušteno se igra partija, sa strane pristrasni navijači, pršte komentari na poteze Vraćamo se u stari deo grada, vreme je za još jednu kaficu A zatim i za ćevape, naravno. Koliko smo pojeli? Pa nije bitno, neka, nema veze, drugi put, uf što su dobri. I onda se zaliju Sarajevskim pivom da se zaokruži priča i bolje legne baklava. E, pa mora se polako krenuti nazad. Za dan svakako ne može sve da se vidi. Staćemo još jednom da obeležimo dan Idemo nazad. Opet kreće ona priča ali sad i ja učestvujem, ne zna se ko više govori, gotovo se nadvikujemo, jeste videli ono, kako je lepo ovo, a tek tamo... Smejemo se. Šta ću, prepustio se stihiji, učestvujem i ja. Opijeni utiscima idemo kući. Već se prave novi planovi. Eee, polako, sad mi motorom pa onda može opet. Sunce ponovo sija. Ne može se čovek nagledati ove Bosne. Eeeee, a onda, jadac. Krenemo uz Romaniju, primetim ja, nešto slabije vuče limuzina. Ajd, šta znam. Kad, utihnu. Ugasi se. Stanem. Vergla, zuji samo. Ne javlja se. Sva četiri, dignem haubu, nema vode, motor cvrči. Mašala, dihtung glave sto posto(nažalost tačno). Ipak, raspoloženje ne opada. Ma bilo je super, vredelo je. Pozovem oca, kreni iz Loznice. E sad. Ja tvrdim i stojim iza toga. Nema nigde takvih ljudi kao u Bosni. Kad se ne daj bože desi nešto na motoru, kolege će stati, nema tu šta. Sa kolima je druga priča.Većina će samo proći. Ipak, u Bosni je drugačije. Staju, pitaju da pomognu, nude se. Tako i bi. Stade čovek, daj uže, pošlepaću vas i odvuče nas čovek dobrih dvadesetak kilometara do prevoja kod restorana Pogled. Neće ni da čuje da mu damo za gorivo, piće, ne. Veliko srce ima ovaj narod. Otisnemo se nizbrdo pa skroz do Milića uspemo da dođemo. Tu se zakačimo pa hajd polako. Došlepamo se do granice. Gde ćemo se šlepati preko mosta, ajd guramo. Izađemo svi, one crkoše od smeha. Dobro je, ma super. Policajac samo mahnu rukom. Promenila se smena, nije onaj od jutros, šta li bi rekao. Na našem prelazu opet smeh. Gleda graničar, kaže bar ima ko da gura kola. Dovlačimo se, bukvalno, kući. Odlično. Auto, o njegovu glavu. Da ga sredim pa ponovo, iz inata. U glavi vri od utisaka. Beležimo velikim slovima u svesci zadataka-Sarajevo motorom. Dodajem još većim slovima i podvlačim-više puta. Ima u toj svesci i Trebinje, Mostar, Višegrad,... Ima i sirnica, zeljanica, urmašice i sarajčice, pa ne može sve od jednom. I ne treba. Nešto me je posebno oduševilo. Pročitali ste o onom mom virusu. E pa radi, ne smiruje se. Kaže mi supruga, znaš, danas dok smo išli, ja sam nas već videla kako idemo motorom. Meni srce puno. Poljubim je. Hoćemo dušo, hoćemo, obavezno. Do tad i nekih novih prelepih mesta Uzdravlje

Nije lako ni kad se čovek prehladi a kamoli nešto ozbiljnije ali najteže su zavisnosti. Ne, ne žalim se. Ne tražim ni pomoć, već razumevanje a gde to mogu dobiti ako ne ovde jer taj virus koji mi se uvukao u svaku ćeliju organizma i koji se sve više širi, to je nešto drugo. I da, ja sam kriv, ja sam ga pustio, i da, nisam socijalno odgovoran jer sam i suprugu zarazio a izgleda da se i na decu prenelo. E taj virus je doveo do toga da više ne pitamo hoćemo li, već gde ćemo. Taj virus tera da se cele sedmice razmišlja kuda za vikend i da se čovek nervira i kida ako pada kiša, ako se nešto "nacrta".Znate vi odlično o čemu pričam, većina vas je pola života pod tom "infekcijom". Ja sam na početku ali su ti udari sada i najjači i da, od tih naleta čovek ne želi da se brani.I tako dolazimo do toga da više ne pitamo hoćemo li već gde ćemo. Dođe i vikend i naše pitanje-gde. Kaže supruga Soko grad. Predlog prihvaćen istog trena. Samo kiše da ne bude? Ma neće, obećavam ja a pakujem kišna odela. Gledam vremensku, pa gledam u nebo a virus radi li radi. Idemo. Spremili nešto da zamezimo, prostirku još nekih sitnica i pokret. Usput svratimo do školske samo da se javimo i nismo mogli da izbegnemo poziranje a ni slikanje dečice na motoru uz obećanje da će biti i neka mala(baš mala) vožnjica Nastavljamo. Tura nam počinje kao i prošla, od Loznice preko Stolica do naše lepe varoši Krupnja Svraćamo u istu prodavnicu da dopunimo rezerve. O radosti, prođe kolega na KLE-u, ali ne stigoh da ga zaustavim. Nema veze, sa našeg je kraja, srešćemo se sigurno. Idemo dalje. Opet se penjemo na Jagodnju ali ne skrećemo desno na Mačkov kamen već produžavamo dalje preko Postenja do Gračanice. Put odličan, dobar asfalt, nema rupa, priroda fantastična. Svež planinski vazduh rezucka pluća, mozak se puni kiseonikom, misli su sve bistrije. Vazdušna banja. Dolazimo do gračanice, putokaz-levo Soko grad. Što se tiče navigacije, ne bih preporučio isključivo oslanjanje na istu a nema ni potrebe. U Gračanici ima putokaz a onda samo pravo bez ikakvih skretanja i stižemo E sad, normalan svet do krsta ide peške a mi, pa ako mogu sa kvadovima možemo i mi, pa zato smo i uzeli magare. Ko je bio zna o čemu se radi, ko nije, pa trebalo bi zaista. Put uz brdo, na mestima jak usponprolokan od vode, krupno kamenje na samoj stazi. Pa ne idu ljudi džaba peške. Moram da priznam da uz neiskustvo i stanje puta na momente je bilo malo i zorta. Ovo je jedan od boljih delova staze.Nema potrebe da pominjem to kako su nas gledali pešaci usput. Upornost(više tvrdoglavost) nas ipak dovodi do cilja i eto nas do samog ulaska u grad Uzimamo šta nam je potrebno i krećemo ka vrhu A gore Prelepo. Inače, Soko grad je jedan od poslednji gradova koje su Turci napustili na našim prostorima. Spustimo se metalnim stepenicama malo ispod kule i tu nađemo lepo mesto da se usidrimo Pripremam prostirku, vadi se mezetluk, uživanje može da počne Skromno ali od srca. Ko je čitao prethodnu moju priču može verovatno da nasluti šta je sledeće Mmmmmm, i sad miriše. Srčemo mi kaficu, kad, kapljica pade, jedna, druga, kreće. Pa neeee, obećao sam. Gledam suprugu, ona se nešto okreće, gleda... Razmišljam, da li hoće jaknu da obuče ili traži adekvatan kamen za moj oblik glave(svako ko je malo duže u bračnoj zajednici zna da je malo šta gore od toga kad pokisne kosa do pola leđa). Uf, dobro je, uzima jaknu. Bi mi lakše ali za minut stade kišica(malo je čak i prijala) i izgreja sunce a sreći našoj nema kraja. Kafica se popila a mi smo se još jedno sat vremena izležavali, al bukvalno. Sad mi je malo krivo što nisam i odremao. Vreme za polazak. Ponovo pakovanje i spuštanje Neopravdana strepnja za povratak. Išlo je laganije nego penjanje. Silazimo do manastira a onda asfalt i pravac drinska magistrala. Na samom izlasku na magistralu, a šta drugo, pljusak. Dal stati i obući kišna? Ajmo malo pa ćemo videti. Kapi počeše da se proređuju, evo i suvog asfalta. Dobro je, izmičemo kiši. Ipak, kvari nam plan da svratimo u neki od mnogobrojnih restorana pored reke. Dolazimo do Zvorničkog jezera. Ma mora neka slika. Stajemo brzinski i odmah produžavamo dalje. Vozimo se duž obale. Svako ko je makar jednom prošao Drinskom magistralom zna da je prelepa za vožnju i kolima a kamoli motorom. Prolazimo kroz Mali Zvornik. Gradska plaža u Zvorniku i stari most preko Drine, sada samo za pešake Nastavljamo niz Drinu, kroz Banju Koviljaču do Loznice. Kući stižemo sa osmehom od uveta do uveta. Virus je malo smiren ali evo i sada dok ovo pišem kreće da radi a u glavi se vrti:gde ćemo?. Uzdravlje

Što se tiče ulja imao sam 75-80 menjačko pa sam njega i sipao svestan da mora ići gušće i naštelovao na 1 kap na 60s.Planirao sam sae90 ali će ići 140.Za interval mi znači podatak za 90s a to mislim da ću dobiti samim sipanjem gušćeg ulja, tako da za sada neću dirati protok pa ćemo videti. Što se tiče spoljašnje temperature, slažem se, mada se elektro ventil greje u radu i tako zagreva i ulje i povećava viskozitet pa mislim da ne bi trebalo da bude problema ni u hladnijim danima. Pratiću, ispravljati i štelovati pa ću videti.

Hvala. Što se tiče ulja mislim da ću i ja probati sa sae 140 a to će i povećati interval između kapljanja a samim tim ću dobiti što kolega Andrej reče da mi ne razbacuje ulje toliko.

Konačno dođoh do vremena da isprobam i podelim iskustva u vezi automatskog podmazivača lanca koji sam ugradio. Koristio sam materijal koji sam gotovo sav već imao Odlučio sam se za bakarnu cev sa gumenom zaštitom od plina za auto, elektro ventil za benzin, relej sa 5 izvoda, slavinicu za gorivo, malo creva i još koje parče bakarne cevi za dovod ulja na lančanik i redukciju. Napon sam uzeo sa kontakta uz dodatni osigurač. Isti + sam iskoristio za napajanje releja(špulne) i elektro ventila. E sad, masu za relej sam izvukao sa prekidača za neutral, kako bih dobio to da kada je motor u mestu nema podmazivanja odnosno bespotrebnog kapljanja ulja. Kontakt sa releja za ventil sam uzeo onaj koji propušta struju kada je relej isključen(zato je sa 5 kontakata) čime sam dobio da je relej opterećen samo dok je motor u neutralu a za vreme vožnje je isključen i ne greje se. Masu za ventil sam doveo sa šasije, povezao slavinu do samog ventila da bi po isključenju ventila što manje ulja ostalo u crevu. Posuda od lade(160 dinara) ulje total menjačko(75-80) ali će ići sae 90. Prvobitno sam hteo da izvedem podmazivanje na obe strane lančanika, nešto ovako ali bih onda morao da podižem motor da bi se to sve moglo adekvatno pričvrstiti sa donje strane viljuške a za to nisam imao uslova pa sam ipak uradio samo na spoljašnju stranu Planiram da odradim neke pismene nosača ove cevi kad sve utanačim kako sam zamislio. Za spojeve bakarnih cevi sam koristio dvokomponentni lepak za metal a cevi sam ofarbao u crno. Probao u mestu,radi. Štelovao protok na jednu kap u minuti i za vikend konačno probao u vožnji. Kraća vožnja od nepunih 90 km. Lanac je kompletno podmazan a nisam dopunio posudu da bih utvrdio utrošak ulja ali cenim na nekih 20tak ml što je možda i mnogo(kod dužih vožnji bi sigurno bilo) ali kad bude gušće ulje mislim da će biti dobro. Šta mi se ne sviđa: Kad završim sa vožnjom u cevi ipak ostane nešto ulja i onda To planiram da rešim tako što ću ugraditi dodatni prekidač kako bih recimo desetak minuta pred kraj vožnje isključio podmazivanje.Možda će neko reći da onda i nije trebao relej ali prosto neću da razmišljam na semaforu ili kraćem zaustavljanju da li sam isključio ili uključio. Još jedna stvar je što lanac baca kapljice ulja po felni a za to sam planirao da produžim plastični "lancobran". Toliko. Saveti, sugestije, kritike i predlozi su dobrodošli kako bi se sistem unapredio. Hvala.

Jedna baš kratka ali slatka vožnja. Osvanula nedelja, lepo jutro, pomalo umorno od proslave rođendana prethodnog dana. U meni se nešto uzvrtelo, nikako da se smirim. Praznik, ne radi se, ne mogu ni oko mašine ništa da prčkam. Kažem ja supruzi da mi je gužve malo i previše i da bi mogli malo da se sklonimo, negde gde je mir i tišina a gde je mir nego na planini. Brzo se dogovorismo da to bude Mačkov kamen i začas eto nas na putu od Loznice ka Krupnju.Nismo svraćali u Tršić i Tronošu ali ako se neko nađe na ovom putu obavezno da svrati. U Krupnju kratka pauza da se uzme nešto za osveženje Pa polako dalje ka našoj destinaciji. Počelo malo i da se oblača al nije nam ni bitno(mada ovde zna za čas da se okrene vreme). Dobar put, nekoliko oštrih krivina i tu smo Spomen-kosturnica palim borcima iz 1914. Mir i tišina, u skladu sa mestom, jedna porodica odmara u borovoj šumici, melem za dušu. Odali počast ratnicima, malo odmorili pa krećemo zemljanim putem kroz šumarak do vidikovca"Perunika". Pogled, ostavlja bez daha, iako zbog blage oblačnosti i nije onakav kakav je spram sunca. Pola Rađevine, Azbukovica do kršne Bobije a na drugoj strani reka Drina i vrleti istočne Bosne. Osveženje za telo kupljeno u Krupnju a melem za oči i dušu koji nema cenu. Jedva se odvohismo od ove lepote. Krećemo nazad, ali... Neću magistralom, hoću mir, hoću šumu i okrećemo šumskim putem preko Boranje. Put, solidan, na mestima odličan. Šuma, tišina,lepota.Na Boranji planinarski dom. Neposredno posle doma, raskrsnica. Desno-Stolice, levo... pa nazovimo ga put do Radalja, malo šire od šumske staze, izuzetno sposoban vozač može proterati neku Nivu 4*4.Idemo. Spuštanje pored potoka, preko potoka, na mestima prolokan put, drveni mostići, blagi do umereni off road, uživancija. Izlazimo iz šume, počinju i prve kuće evo i asfalta, ponovo civilizacija. Malo dalje pojavljuje se i Radaljsko jezero. Mutno je, verovatno od prethodnih kiša ali je svejedno prelepo. Par ribolovaca i jedna porodica sa decom šeta stazom kroz šumicu oko jezera. Stajemo. Pauza da se skuva kafica. Vadi se plinus, za čas voda vri i srče se domaća kafica. Prolazi auto, kompletna porodica se okreće i sa osmehom nas posmatra a mi degustiramo. Milina. Vreme da se kreće. Pakujemo se i pokret. Kroz Radalj pa na magistralu, pa opet pored lepote za videti-Drine. Eh, baš volim što sam ovde. Put idealan za vožnju, lagano kroz Banju Koviljaču, za koju važi preporuka za obavezno zaustavljanje, do Loznice i kući preporođeni i napunjenih baterija. Sve u svemu, jedno nezaboravno popodne i pređenih 87km a utisci kao da je deset puta veća kilometraža. Mogla je biti još koja slika ali za ovaj prvi put više sam bio posvećen vožnji i uživanju. Malo sebično, možda, ali biće bolje sledeći put. Uzdravlje

Pozdrav kolega, dobro došao u društvo. Lep primerak

Što se tiče potrošnje, pre neki vikend supruga i ja, relacija Loznica-Valjevo-Divčibare-Požega-Guča pa nazad preko Užica, Kadinjače i Ljubovije za Loznicu. Ravno 360km.Vožnja baš takva, penzionerska, lagana na nekih 4000-4500 obrtaja, potrošnja ravno 4l/100km.Ja. E sad, kod mene je stari tip, nisu grejani karburatori pa uporedi sa tvojim slučajem. Kod tebe bi trebalo čak i nešto manje da troši.Za ulje nisam siguran šta je u pitanju. Javiće se verovatno neko sa više iskustva.

Kakav je bio problem sa magnetom? Na njima ne bi trebalo to da se dešava,kod njega je novi tip magneta.

Lepo ti je magare

Možda bi mogle da se nađu gumice po tim dimenzijama koje su namenjene za kočione cilindre, ipak je UK ulje mnogo agresivnije od motornog. Sigurnost iz Zrenjanina je to radila, a tih gumica ima isto "spljoštenih", doduše sa obe strane, što ne bi trebalo da predstavlja problem. Koja je debljina gumica?

To je bilo prvo čišćenje lanca kada sam kupio motor,od tada ga podmazujem sa SAE 90 i nemam problema sa čišćenjem.

Po ovome one su malo "spljoštene" ali ako sam dobro razumeo samo sa jedne strane. Svakako sad kad imamo dimenzije može nešto i da se preduzme.

Jednom sam uzeo sprej za čišćenje lanca, i jeste ga očistio, ali sam potrošio ceo da bi lanac bio kako treba. E sad, ako je to normalno Taj silikonski nisam probao,mada sam i ja imao tu nameru ali se plašim da ne napravi više štete nego koristi. Negde u nekoj temi sam pročitao da je najbolje za to da se rastopi toatna mast, ali sa čim ne mogu da se setim. Ako nađem podsetiću te ili ako neko zna pa neka se javi.

Još kada bi imali dimenzije gumicapa da stvarno možemo lepo sve unapred da pripremimo za ovakav poduhvat

Jel tu dođu gumice koje si pominjao?

Da nisi možda slikao novi koji si pravio?

Meni se čini da je u pitanju silikon za zaptivanje kartera i da zato i ima onih komadića u karteru, ono što se istisne pri stezanju šrafova ali će kolega svakako potvrditi o čemu se radi a da bi bilo dobro uraditi ovakav jedan postupak svakako je preporučljivo.

Po boji bi se reklo da je moglo još tu hiljadu. Jel uvek kod menjanja ulja tako radiš, mislim na skidanje kartera, zbog istakanja celokupne količine starog ulja i kako se ponaša u šaltanju sa 15 50?

Kao što kolega reče to su granice napona punjenja. Normalno je da kad se uključe svetla napon malo padne ali ako je van ovih granica nije dobro i jedan od prvih simptoma lošeg reglera je pregorevanje sijalica.

Lepo i pedantno uradjeno. Boja ulja je dobra, na kom intervalu je rađena zamena? I još jednom podrška za sve vidove samostalnih radova