Sa probnom dozvolom se ne računa kategorija, plaća se kao da si bez kategorije.

Imam KLE-a i slične poglede i prohteve za vožnju. Ja sam sasvim zadovoljan sa mogućnostima ovog motora. Ako će dominirati vožnja po prirodi KLE, ako bi bilo više asfalta onda honda, ipak je udobnija i komfornija. U svakom slučaju, kao što je već rečeno, nije greška ni jedan ni drugi. Pitanje izbora je stanje konkretnih primeraka.

Danas dobio poruku da mi je pošiljka u paketomatu.

Meni stigla baš ta, UA HU, jedna, al pre nje dve nisu i sad čekam jednu al uzalud izgleda. I što reče kolega, ne može ni povrat novca da se dobije kao pre.

Dobrodošao

Možeš li da odvrneš ovaj navoj iz kugle?

Bizon lepak za tkaninu. Trpi peglanje, otkuvavanje i šta sve ne. Mislim da je ispod hiljadu dinara, bude u špricu, kao oni dvokomponentni. Ima ga u bojama i lakovima.

Colovni i milimetarski navoji se razlikuju kako u dimenziji(prečniku) tako i u koraku navoja. Da je ovaj colovni manji pa da se i razbuši kao što je rečeno, ovako, treba biti pažljiv jer ureznica može da pokvari colovni a da ne nareže dobro milimetarski navoj.

@Nole Bg nije mi mnogo trebalo i hvala za predlog. Put je stvarno fenomenalan. Manastir Papraća Šekovići pa Vlasenica. E tu ipak okrenemo desno i produžimo do U gradu se nismo zadržavali već pravo na Ilidžu i vrelo Bosne. Prelepo. I da napomenem da se radi put oko Han Pijeska.I pre i posle naselja je asfalt toliko izgreban da je baš nezgodno za vožnju

Vrelo Bosne

Uf,kako napisati nešto posle ovih "kratkih" vožnji od 1000-2000km i više. Al, da probam. Nedelja je osvanula kao odličan dan za otići negde. Za razliku od prethodnog vikenda i onih neverovatnih vrućina, današnji dan je obećavao ugodnu vožnju. Oblačimo se i krećemo na jednu kraću rutu. Sunčano, umereno toplo, ma milina. Prognozu i ne gledam, kišna odela mi nisu ni na kraj pameti, što je, ispostavilo se, zamalo bila velika greška. Ipak, sreća prati hrabre, ili lude, tako nekako. Nebitno. Granični prelaz Trbušnica Gužva, pun most, al' s'one stranei prolazimo lagano. Drina u svom punom sjaju, svaki kamen se vidi čak i sa mosta Idemo ka Zvorniku. U Kozluku nam nailazi motor u susret. Dižem ruku, čovek samo prođe. Ispali me kolega na GS-u. Čudno .U Karakaju skrećemo desno. Put solidan, priroda prelepa. Ipak, primećuje se da jesen dolazi. Stidljivo izbijaju zlatkaste nijanse lista ispod bujnog zelenila. Ovo mi unosi dozu sete,. Uskoro će kiše, loše i hladno vreme, nema vožnje, šetnje.. Alooo, šta radiš čoveče. Sunce sija, prelep dan, ide miholjsko leto. Ima joooš da se pegla. Vraća mi se osmeh na lice. Prolazimo skretanje za Šekoviće i ubrzo dolazimo do, pa kako to nazvati? Pijaca je neki opšteprihvaćen izraz ali je to malo više od obične pijace. Radnim danom nema ništa, nedeljom, vašar. Memići su na samom prelazu iz Republike Srpske u Federaciju BiH. Pijaca na magistrali. I dok mile šleperi, automobili i kombi vozila, između njih se guraju pešaci. Sa jedne strane puta tepisi i nameštaj, sa druge garderoba i alat a između kobasice, sudžuci, rebra i plećke, svašta nešto. Novac, sve osim čekova. Solarno plaćanje. Nadvlačenje za cenu obavezno. Bude tu i po nešto od moto opreme. Eee, dalje je kolona. Koliko god se trudili, u koloni smo. Naišli smo kad je već počelo pakovanje i razilaženje, pa dalje nastavljamo kroz gužvu. Asfalt ubrzo postaje talasast, pun kolotraga a na dosta mesta i izgreban što doprinosi da se od silnog njihanja zapitam dal smo na čamcu ili motoru. Ulaz u Kalesiju i braćela cepa mašinu bez opreme. Šta opreme, nema ni tablicu Ovaj deo nije nimalo zanimljiv, bar meni, za vožnju. Iz jednog naseljenog mesta u drugo, ograničenje 50 a policije ima, na nekoliko mesta sa onim malim radarom na tronožcu, jedva uočljivom. No, idemo mi dalje Na semaforu levo i polako kroz grad Supruga je zadužena za poneku fotku Tuzlanska termoelektrana Još malo selfiranja Prolazimo Lukavac i skrećemo ka jezeru Modrac Ovde već počinju da se navlače oblaci a ja da razmišljam o kišnim odelima koja nisam poneo. Jezero je ogromno i nastalo je pregrađivanjem reke Spreče za potrebe industrije a prvenstveno termoelektrane. Danas se koristi i za vodosnabdevanje ali s'obzirom na ne baš zavidnu čistoću jezera, ovo mi baš i nije najjasnije. Nemamo vremena za obilazak celog jezera pa tražimo pogodno mesto da skuvamo kaficu Ono što mi je najzanimljivije ovde je ova žičara u pozadini koja se proteže preko celog jezera a namenjena je za prevoz kamena. Meni fascinantno Posle kafice i čokoladice, pakujemo se i krećemo nazad. Razmišljam se da idem preko Požarnice na Priboj i Teočak ali me oblaci odvraćaju i vraćamo se istim putem. Ovaj pravac ostavljamo za neki drugi put. Nazad, isto, ništa novo. Drinu prelazimo brzo i stižemo kući taman pred početak nevremena.Eto,još jedna skromna ali slatka vožnja. Čekamo nov dan i novu priliku.

Lanac povučeš dole i izmeriš koliko je do viljuške pa zatim ga povučeš gore i ponovo izmeriš koliko je do viljuške. Razlika između te dve mere treba da bude u tom rasponu iz uputstva. Znači "hod" lanca. Ti si ga nategao za sve pare.

Dobrodošao

Kad nema puno mogućnosti za biranje, onda je daj šta daš. E tako i mi uzesmo najtopliji dan u godini da se, prvi put ove godine, malo ozbiljnije provozamo i ponovo testiramo stanje kičme. U subotu proslavili deci rođendan, ispratili goste, i onako, pogledamo se i u isti mah izgovorismo ono standardno, gde ćemo sutra?. Idemo uz Drinu. Može. Osvanu i nedelja. Nismo nešto baš poranili pa na put krenusmo oko osam sati. Ruševine "Viskoze" nisu baš najlepši prizor al nam je pekara na "Gradilištu" usput pa koristimo priliku da kupimo doručak za usput. Nastavljamo dalje kroz Banju Koviljču, Mali Zvornik gde na jezeru stajemo da doručkujemo. Boravak pored vode baš prija ali put nas čeka. Ovo je bilo najdalje što smo ove godine dobacili, sad idemo u plus. Vožnja uz Drinu je nešto stvarno posebno i svaki put me oduševi. Drina je neverovatna i iako ceo život živim pored ove reke, uvek me fascinira svojom lepotom. Ovde može komotno da se organizuje takmičenje u brojanju kamenčića na dnu reke, al sa magistrale. Toliko je voda bistra. Od starta ovog našeg puta soliramo nekih 70tak na sat, ne žurimo i tako nam prija. Upijamo pejzaže. Negde posle Ljubovije, sustižu nas trojica kolega. Polako nas pretiču i javljaju se sva trojica. Otpozdravljamo. Ni oni ne žure. Zapravo, za ceo dan nismo ni videli nekog da besomučno jurca okolo, što je za svaku pohvalu. Nas su uglavnom preticali, ali mi i jesmo lagano vozili. Dakle, ceo dan je u nekoj izbalansiranoj vožnji, nas i oko nas. Stižemo do Bajine Bašte. Na ulasku nas ponovo pretiče ona ista grupa kolega i staju na nisovu pumpu. Mi nastavljamo ka Tari. Dolazimo do Kaluđerskih bara i tu pravimo pauzu za kafu. Uz pogled na Mokru goru i Zlatibor komentarišemo kako uopšte nije bilo vruće do sada iako termometar ispred hotela pokazuje već 34 stepena. E to i bi. Za tih nekih pola sata temperatura raste već na 36 i kako smo krenuli dalje počinje ozbiljno da kuva. Spuštamo se niz Taru pored Tarabića i okrećemo ka Mokroj gori. U tunelu Šargan radovi. Čini mi se da onaj semafor sat vremena drži crveno svetlo. Klhučanje. Idemo dalje bez stajanja i slikanja jer je neverovatno toplo. Kotroman=haos. Prolazimo lagano pored kolone i pitamo da se ubacimo na tri-četiri auta pred prelazom. Sa ne baš velikom voljom puštaju nas. I tih nekoliko minuta čekanja je propast. Sa Bosanske strane još gore. Zastajem na početku kolone a u susret dolazi kolega i maše mi rukom da prolazim. Da, da, idemo, samo da prođe vozilo. Opet isto. Pitamo da se ubacimo, puštaju nas al onako, i njima je vruće. Gospođa ispred pokazuje da prođemo i ispred nje. Hvala. Prolazimo i nastavljamo sa vožnjom. Kako prija povetarac. Stižemo u Višegrad. Prolazimo pored rampe i parkiramo na ulazu u Andrić grad. Raspremanje i bežmo pored vode. Spustimo se pired Drine i tu malo zalivadimo u hladovini. Neverovatno kako je prijatno pored vode. Povetarac sa reke donosi svežinu kao da je neko otvorio frižider, ili uključio klimu. Dolazimo sebi i sada već možemo i da prošetamo. Odlazimo do ćuprije. Prelazimo most, neko vrišti na zip lajnu, i vraćamo se nazad. Moglo bi nešto da se pojede. Čuj nešto. Idemo u Gurman na ćevape. Tamo standardna gužva. Ništa, čekamo. Par stolova od nas dvojica kolega iz Valjeva(video tablice). Posle njih dođe još jedna grupa kolega, nose kacige i jakne sa sobom. Mi smo nekako sve nagurali u kofer i presvukli se pa smo neupadljivi. Obavismo i to moranje da se smažu ćevapi i osveženje pa produžismo do Andrić grada. Iskreno, na mene i nije ostavio neki utisak. Čini mi se da je sve to zarad većih cena nego u ostatku grada. Započeto-nedovršeno. Možda i grešim. Vreme da se krene. Opet oblačenje u ful opremu i polazak. Na prelazu opet haos. Stajemo na pumpu pred granicom i sipamo do čepa, celih deset litara. Prolazimo kolonu i stajemo uz trojicu kolega koji su se već ubacili u red. Kada smo prošli i naš prelaz zaustavljam se sa strane da stavimo i rukavice. Pored nas staje kolega iz istog razloga, on i suvozačica. Prepoznajem ih iz ćevabdžinice. Kakvi su bili ćevapi, pitam kolegu. Odlični, kaže. Pozdrav, nastavljamo dalje. Oni odoše ispred nas, mi soliramo. Doduše, do kuće ćemo gaziti celih 80 kmh. Vraćamo se istim putem uz stajanje na Tari da kupimo vodu. Temperatura je ponovo prijatna za vožnju, priroda prelepa, Drina očaravajuća. U Malom Zvorniku stajemo na koji minut da protegnemo noge. Prolazi nekoliko kolega, sviraju, javljaju se. Ajmo polako dalje. Spušta se i mračak, taman da probamo skoro ugrađene maglenke. Niko ne blica, znači ne smetaju. Dobro je. Kući stižemo pomalo iscrpljeni i uz manje bolove u leđima. Možda je bilo prerano al nije smela da se propusti ova prilika. Sad malo pauze pa opet. Sve u svemu, prelep dan uz pređenih nekih 360km i kao što sam rekao jednu umerenu vožnju većine kolega na motorima što ne mogu baš reći i za neke u kolima. I još nešto, na mene stvarno prelep utisak ostavlja to poštovanje i javljanje na drumu jedni drugima, taj mali potez rukom ili blagi naklon glavom, pozdrav sirenom, nebitno, ja se zaista osećam ponosno i posebno u tom momentu. Hvala.

Dobrodošao

Najlepše, za mene, je drvo. Ali... Kubik čamovine je kod nas 34-36000.Osb ploče 1600 dinara za ploču2500*1250/11mm.Na to dodati pokriv, šrafove, obradu drveta, zaštitu plus odstojnici za stubove(za odvajanje od tla) koji su negde oko 600 dinara komad a idu na svaki stub. Drvo zahteva i dosta vremena za rad. Kada sam sebi radio terasu, svaki komad drveta sam palio brenerom pa onda šlajfao, pa zaštita i to stvarno izgleda super ali je zahtevno. Sa druge strane, gvožđe je pojeftinilo. Sa cevima to ide brže i jeftinije je. Plastificirani lim sa filcom na sebi sprečava kondenzaciju a mislim da je oko 1000 dinara po kvadratu. Ali nije tako lepo kao drvo. Sve ima svoje. Sa druge strane to se radi jednom.

Dobrodošao

Dobrodošao

Samo sam se nadovezao na priču i moju situaciju sa "švajcarcem". Manje više se ponašaju isto, čast izuzecima, i baš iz tog razloga kao za pojas. Ja samo ne mogu da se pomirim sa činjenicom da ni pola veka ne može da natera našeg čoveka da ponese sa sobom navike iz drugog društva za koje i sami tvrde da je "bolje" od našeg. Pa budi onda primer majku mu

Stalno uzimamo tu Švajcarsku, Austriju, Nemačku i slične zemlje za primer a onda viđamo po ulicama automobile sa tim tablicama parkirane u kružnom toku, na sred ulice, stoje na putu paralelno i razgovaraju blokirajući saobraćaj i slično. Juče ujutru, ide mi čovek u susret, u centru grada. Pređe u moju traku i parkira na sred, sva četiri, vrata ostavio otvorena i ode da pokupi nešto u radnji. "švajcarac". Pa kako neko ko živi tamo 30+godina može da se ponaša tako a onda, popodne, u kafani priča kako je tamo sve uređeno i da ne sme ni sirenu da upotrebi u naseljenom mestu. Baš mi se gadi više ta priča.

@Grille Ja generalno volim da bude malo robusnije i jače. Hteo sam da mi ovaj nosač bude i kao dodatna zaštita od pada. Ne može on zadržati motor, ali bar da ublaži za ne daj Bože. A na njega sam navukao parče gumenog creva od plinske instalacije sa auta i onda stegao. Nema grebanja a ni klizanja.

Žice su najčešće preseka 0,5 mm2

Pa da. Možeš da polažeš za A ali ti ne računaju kategoriju već sve plaćaš, slušaš teoriju, vožnja, lekarski kao da si bez kategorije. Svakako je bolje sačekati da istekne probna.

Obavezno

Kakva godina, užas. Što zbog posla, što zbog drugih obaveza, jedva uspesmo možda dva puta da odemo na vožnju do Zvorničkog jezera. Preskromnih šezdesetak kilometara. I taman kada smo planirali nešto malo konkretnije, i mene i suprugu ukočiše leđa. Injekcije, fizikalna, sto nekih lekova i opet ništa od užitka. Popusti to malo i rešimo u nedelju da proverimo kakvo je stvarno stanje. Gde ćemo? Pa opet tu negde, i ne smemo daleko. Ajmo do Krupnja.Put preko Korenite i Kostajnika dobar za vožnju. Mi polako, bogami, osećaju se neravnine na putu, leđa detektuju svaku. Na ulasku u Krupanj tabla za odmorište Zmajevac, nije daleko. Skrećemo desno. Bilo je podnošljivo dok je bilo asfalta. Kad je počeo makadam počele i veće muke. Usput nailazimo na Ne, ne peče se roštilj, miris dima vara. Ipak, odavde stiže ćumur za roštilj tako da ipak ima neke veze. Još malo napred i prelazimo rečicu koja prati put kojim idemo Nastavljamo dalje. Priroda je prelepa ali ne vredi, ne može se. Nailazimo na jednu kućicu sa izvorom pored i tu stajemo. Malo da se predahne, kao da smo prešli trista a ne deset puta manje kilometara. Ništa, da se popije kafa pospremimo za sobom i polako istim putem nazad. Zmajevac ostaje za neki drugi put. Povratak kao i u dolasku, nije baš prijatno. Uveče, opet malo bolovi ali i zadovoljstvo je tu. Sve u svemu, moraće još da pričekaju vožnje i potpuno uživanje.