Kako ne iskoristiti ovakav dan za vožnju. Pije se jutarnja kafa, oblačenje i polazak oko devet sati. Loznica-Bogatić-Sremska Mitrovica. Put od Petlovače preko Bogatića do Mitrovice prilično loš i meni pomalo dosadan iako ga prvi put prelazimo motorom. Šlepera, na svakoj krivini, rasturiše ionako loš asfalt. U Mitrovici stajemo kod železničke stanice da doručkujemo Buregdžinica Kukić i burek na meru, kao nekada. Red ispred radnje. Strpljivo čekamo. Ovde izgleda pola grada kupuje burek. Čekanje se isplatilo Završavamo doručak i krećemo dalje. Idemo na Velike Radince, put kao pista, a potom na Jazak i Vrdnik. Za razliku od puta kroz Mačvu, čim smo prešli autoput krenulo je i uživanje u vožnji. Putevi su odlični, priroda prelepa, ma milina. Penjemo se na Frušku Goru a potom spuštamo na Rakovac, pa Ledinci i preko Sremske Kamenice stižemo do Petrovaradina. Pravimo pauzu za kafu i koju fotku Spuštamo se do grada. Šetnja kroz Dunavski park i centar je baš prijala Novi Sad definitivno ima to nešto što privlači, nešto što prija i odgovara temperamentu i našoj ličnosti. Jednostavno, volim ovaj grad iako retko dolazim, ali kad ga pomenem izmami osmeh na lice. Jbg, nesuđeni NS student, al' to je neka druga priča. Stomaci kreću da protestvuju i jasno daju signal da je vreme da se krene dalje. Jašemo ponovo ka Petrovaradinu i odlazimo u čardu "Šaran" na obali Dunava. Sad kad smo smirili unutrašnje nemire, popili još po jednu kafu, može da se krene nazad. Izlazimo na Iriški venac i tu skrećemo desno. Vozimo vencem. Malo je reći da sam oduševljen. Onakav put, priroda, ma fenomenalno. Kez od uveta do uveta, i meni i supruzi. Čist užitak. Plan mi je da idemo preko Ležimira. Ipak,pogrešno skretanje i idemo na Bešenovo. Ništa lošiji niti manje zanimljiv put, ali smo skratili užitak. Pa dobro, mora se opet doći, zar ne.? Ponovo V. Radinci, S. Mitrovica a onda okrećemo preko Drenovca za Šabac kako bi izbegli put preko Bogatića i dalje za Loznicu. Kući smo stigli nasmejani i puni pozitivnih utisaka. Da li je to to za ovu sezonu? Videćemo

Možda je već i bilo priče o ovome. Ako se na meni vodi više vozila, i recimo napravim sudar sa jednim. Ništa ozbiljno, popuni se evropski izveštaj, svak na svoju stranu, osiguranja reše sve a meni se menja premijski stepen. Pitanje:da li se to odražava i na druga vozila ili samo na ono koje je učestvovalo u nezgodi? I da, ima li veze ako vozilo nije vozio vlasnik?

Dobrodošao

@živke ako možeš da nađeš žice od auto instalacije, možeš njih da iskoristiš. Treba da budu sa "mekanom" licnom. Ove kod tebe mi deluju kao da su suviše krute.

Dobrodošao

Dobrodošao

Dobrodošao

Dobrodošao

Dobrodošao

Bilo je slučajeva i da su ranije dobijane "prave" dozvole, iako su trebale probne, kako se kome zalomi. Ljudi su se prijavljivali u druge gradove da bi dobili pravu dozvolu. Kako je ovo prošlo, ne znam, al dobro je. Uglavnom, u auto školi tvrde da ne mogu u sistem da unesu probnu kao kategoriju

Sa probnom dozvolom se ne računa kategorija, plaća se kao da si bez kategorije.

Imam KLE-a i slične poglede i prohteve za vožnju. Ja sam sasvim zadovoljan sa mogućnostima ovog motora. Ako će dominirati vožnja po prirodi KLE, ako bi bilo više asfalta onda honda, ipak je udobnija i komfornija. U svakom slučaju, kao što je već rečeno, nije greška ni jedan ni drugi. Pitanje izbora je stanje konkretnih primeraka.

Danas dobio poruku da mi je pošiljka u paketomatu.

Meni stigla baš ta, UA HU, jedna, al pre nje dve nisu i sad čekam jednu al uzalud izgleda. I što reče kolega, ne može ni povrat novca da se dobije kao pre.

Dobrodošao

Možeš li da odvrneš ovaj navoj iz kugle?

Bizon lepak za tkaninu. Trpi peglanje, otkuvavanje i šta sve ne. Mislim da je ispod hiljadu dinara, bude u špricu, kao oni dvokomponentni. Ima ga u bojama i lakovima.

Colovni i milimetarski navoji se razlikuju kako u dimenziji(prečniku) tako i u koraku navoja. Da je ovaj colovni manji pa da se i razbuši kao što je rečeno, ovako, treba biti pažljiv jer ureznica može da pokvari colovni a da ne nareže dobro milimetarski navoj.

@Nole Bg nije mi mnogo trebalo i hvala za predlog. Put je stvarno fenomenalan. Manastir Papraća Šekovići pa Vlasenica. E tu ipak okrenemo desno i produžimo do U gradu se nismo zadržavali već pravo na Ilidžu i vrelo Bosne. Prelepo. I da napomenem da se radi put oko Han Pijeska.I pre i posle naselja je asfalt toliko izgreban da je baš nezgodno za vožnju

Vrelo Bosne

Uf,kako napisati nešto posle ovih "kratkih" vožnji od 1000-2000km i više. Al, da probam. Nedelja je osvanula kao odličan dan za otići negde. Za razliku od prethodnog vikenda i onih neverovatnih vrućina, današnji dan je obećavao ugodnu vožnju. Oblačimo se i krećemo na jednu kraću rutu. Sunčano, umereno toplo, ma milina. Prognozu i ne gledam, kišna odela mi nisu ni na kraj pameti, što je, ispostavilo se, zamalo bila velika greška. Ipak, sreća prati hrabre, ili lude, tako nekako. Nebitno. Granični prelaz Trbušnica Gužva, pun most, al' s'one stranei prolazimo lagano. Drina u svom punom sjaju, svaki kamen se vidi čak i sa mosta Idemo ka Zvorniku. U Kozluku nam nailazi motor u susret. Dižem ruku, čovek samo prođe. Ispali me kolega na GS-u. Čudno .U Karakaju skrećemo desno. Put solidan, priroda prelepa. Ipak, primećuje se da jesen dolazi. Stidljivo izbijaju zlatkaste nijanse lista ispod bujnog zelenila. Ovo mi unosi dozu sete,. Uskoro će kiše, loše i hladno vreme, nema vožnje, šetnje.. Alooo, šta radiš čoveče. Sunce sija, prelep dan, ide miholjsko leto. Ima joooš da se pegla. Vraća mi se osmeh na lice. Prolazimo skretanje za Šekoviće i ubrzo dolazimo do, pa kako to nazvati? Pijaca je neki opšteprihvaćen izraz ali je to malo više od obične pijace. Radnim danom nema ništa, nedeljom, vašar. Memići su na samom prelazu iz Republike Srpske u Federaciju BiH. Pijaca na magistrali. I dok mile šleperi, automobili i kombi vozila, između njih se guraju pešaci. Sa jedne strane puta tepisi i nameštaj, sa druge garderoba i alat a između kobasice, sudžuci, rebra i plećke, svašta nešto. Novac, sve osim čekova. Solarno plaćanje. Nadvlačenje za cenu obavezno. Bude tu i po nešto od moto opreme. Eee, dalje je kolona. Koliko god se trudili, u koloni smo. Naišli smo kad je već počelo pakovanje i razilaženje, pa dalje nastavljamo kroz gužvu. Asfalt ubrzo postaje talasast, pun kolotraga a na dosta mesta i izgreban što doprinosi da se od silnog njihanja zapitam dal smo na čamcu ili motoru. Ulaz u Kalesiju i braćela cepa mašinu bez opreme. Šta opreme, nema ni tablicu Ovaj deo nije nimalo zanimljiv, bar meni, za vožnju. Iz jednog naseljenog mesta u drugo, ograničenje 50 a policije ima, na nekoliko mesta sa onim malim radarom na tronožcu, jedva uočljivom. No, idemo mi dalje Na semaforu levo i polako kroz grad Supruga je zadužena za poneku fotku Tuzlanska termoelektrana Još malo selfiranja Prolazimo Lukavac i skrećemo ka jezeru Modrac Ovde već počinju da se navlače oblaci a ja da razmišljam o kišnim odelima koja nisam poneo. Jezero je ogromno i nastalo je pregrađivanjem reke Spreče za potrebe industrije a prvenstveno termoelektrane. Danas se koristi i za vodosnabdevanje ali s'obzirom na ne baš zavidnu čistoću jezera, ovo mi baš i nije najjasnije. Nemamo vremena za obilazak celog jezera pa tražimo pogodno mesto da skuvamo kaficu Ono što mi je najzanimljivije ovde je ova žičara u pozadini koja se proteže preko celog jezera a namenjena je za prevoz kamena. Meni fascinantno Posle kafice i čokoladice, pakujemo se i krećemo nazad. Razmišljam se da idem preko Požarnice na Priboj i Teočak ali me oblaci odvraćaju i vraćamo se istim putem. Ovaj pravac ostavljamo za neki drugi put. Nazad, isto, ništa novo. Drinu prelazimo brzo i stižemo kući taman pred početak nevremena.Eto,još jedna skromna ali slatka vožnja. Čekamo nov dan i novu priliku.

Lanac povučeš dole i izmeriš koliko je do viljuške pa zatim ga povučeš gore i ponovo izmeriš koliko je do viljuške. Razlika između te dve mere treba da bude u tom rasponu iz uputstva. Znači "hod" lanca. Ti si ga nategao za sve pare.

Dobrodošao

Kad nema puno mogućnosti za biranje, onda je daj šta daš. E tako i mi uzesmo najtopliji dan u godini da se, prvi put ove godine, malo ozbiljnije provozamo i ponovo testiramo stanje kičme. U subotu proslavili deci rođendan, ispratili goste, i onako, pogledamo se i u isti mah izgovorismo ono standardno, gde ćemo sutra?. Idemo uz Drinu. Može. Osvanu i nedelja. Nismo nešto baš poranili pa na put krenusmo oko osam sati. Ruševine "Viskoze" nisu baš najlepši prizor al nam je pekara na "Gradilištu" usput pa koristimo priliku da kupimo doručak za usput. Nastavljamo dalje kroz Banju Koviljču, Mali Zvornik gde na jezeru stajemo da doručkujemo. Boravak pored vode baš prija ali put nas čeka. Ovo je bilo najdalje što smo ove godine dobacili, sad idemo u plus. Vožnja uz Drinu je nešto stvarno posebno i svaki put me oduševi. Drina je neverovatna i iako ceo život živim pored ove reke, uvek me fascinira svojom lepotom. Ovde može komotno da se organizuje takmičenje u brojanju kamenčića na dnu reke, al sa magistrale. Toliko je voda bistra. Od starta ovog našeg puta soliramo nekih 70tak na sat, ne žurimo i tako nam prija. Upijamo pejzaže. Negde posle Ljubovije, sustižu nas trojica kolega. Polako nas pretiču i javljaju se sva trojica. Otpozdravljamo. Ni oni ne žure. Zapravo, za ceo dan nismo ni videli nekog da besomučno jurca okolo, što je za svaku pohvalu. Nas su uglavnom preticali, ali mi i jesmo lagano vozili. Dakle, ceo dan je u nekoj izbalansiranoj vožnji, nas i oko nas. Stižemo do Bajine Bašte. Na ulasku nas ponovo pretiče ona ista grupa kolega i staju na nisovu pumpu. Mi nastavljamo ka Tari. Dolazimo do Kaluđerskih bara i tu pravimo pauzu za kafu. Uz pogled na Mokru goru i Zlatibor komentarišemo kako uopšte nije bilo vruće do sada iako termometar ispred hotela pokazuje već 34 stepena. E to i bi. Za tih nekih pola sata temperatura raste već na 36 i kako smo krenuli dalje počinje ozbiljno da kuva. Spuštamo se niz Taru pored Tarabića i okrećemo ka Mokroj gori. U tunelu Šargan radovi. Čini mi se da onaj semafor sat vremena drži crveno svetlo. Klhučanje. Idemo dalje bez stajanja i slikanja jer je neverovatno toplo. Kotroman=haos. Prolazimo lagano pored kolone i pitamo da se ubacimo na tri-četiri auta pred prelazom. Sa ne baš velikom voljom puštaju nas. I tih nekoliko minuta čekanja je propast. Sa Bosanske strane još gore. Zastajem na početku kolone a u susret dolazi kolega i maše mi rukom da prolazim. Da, da, idemo, samo da prođe vozilo. Opet isto. Pitamo da se ubacimo, puštaju nas al onako, i njima je vruće. Gospođa ispred pokazuje da prođemo i ispred nje. Hvala. Prolazimo i nastavljamo sa vožnjom. Kako prija povetarac. Stižemo u Višegrad. Prolazimo pored rampe i parkiramo na ulazu u Andrić grad. Raspremanje i bežmo pored vode. Spustimo se pired Drine i tu malo zalivadimo u hladovini. Neverovatno kako je prijatno pored vode. Povetarac sa reke donosi svežinu kao da je neko otvorio frižider, ili uključio klimu. Dolazimo sebi i sada već možemo i da prošetamo. Odlazimo do ćuprije. Prelazimo most, neko vrišti na zip lajnu, i vraćamo se nazad. Moglo bi nešto da se pojede. Čuj nešto. Idemo u Gurman na ćevape. Tamo standardna gužva. Ništa, čekamo. Par stolova od nas dvojica kolega iz Valjeva(video tablice). Posle njih dođe još jedna grupa kolega, nose kacige i jakne sa sobom. Mi smo nekako sve nagurali u kofer i presvukli se pa smo neupadljivi. Obavismo i to moranje da se smažu ćevapi i osveženje pa produžismo do Andrić grada. Iskreno, na mene i nije ostavio neki utisak. Čini mi se da je sve to zarad većih cena nego u ostatku grada. Započeto-nedovršeno. Možda i grešim. Vreme da se krene. Opet oblačenje u ful opremu i polazak. Na prelazu opet haos. Stajemo na pumpu pred granicom i sipamo do čepa, celih deset litara. Prolazimo kolonu i stajemo uz trojicu kolega koji su se već ubacili u red. Kada smo prošli i naš prelaz zaustavljam se sa strane da stavimo i rukavice. Pored nas staje kolega iz istog razloga, on i suvozačica. Prepoznajem ih iz ćevabdžinice. Kakvi su bili ćevapi, pitam kolegu. Odlični, kaže. Pozdrav, nastavljamo dalje. Oni odoše ispred nas, mi soliramo. Doduše, do kuće ćemo gaziti celih 80 kmh. Vraćamo se istim putem uz stajanje na Tari da kupimo vodu. Temperatura je ponovo prijatna za vožnju, priroda prelepa, Drina očaravajuća. U Malom Zvorniku stajemo na koji minut da protegnemo noge. Prolazi nekoliko kolega, sviraju, javljaju se. Ajmo polako dalje. Spušta se i mračak, taman da probamo skoro ugrađene maglenke. Niko ne blica, znači ne smetaju. Dobro je. Kući stižemo pomalo iscrpljeni i uz manje bolove u leđima. Možda je bilo prerano al nije smela da se propusti ova prilika. Sad malo pauze pa opet. Sve u svemu, prelep dan uz pređenih nekih 360km i kao što sam rekao jednu umerenu vožnju većine kolega na motorima što ne mogu baš reći i za neke u kolima. I još nešto, na mene stvarno prelep utisak ostavlja to poštovanje i javljanje na drumu jedni drugima, taj mali potez rukom ili blagi naklon glavom, pozdrav sirenom, nebitno, ja se zaista osećam ponosno i posebno u tom momentu. Hvala.

Dobrodošao