Treba za početak da vidiš veličinu (oznaka, korak) lanca. Veličina lanca označava se trocifrenim brojem. Trebalo bi, za taj model, da je 522 Pogledaj, obično, piše na prednjem lančaniku. Primer: Proizvođač JKF Veličina lanca 522 Broj zuba lančanika 15 Posle biraš šta ti odgovara.

Slažem se. Novo je novo. Ljudska ruka pravila, ljudska ruka popravlja. Jedocilindraš počne da se čuje kao prekrupač za kukuruz ali ide. Ali te doveze kući. I izdahne pred svojom garažom. Zbog toga ih volim. Zbog toga ih i dalje vozim. Zbog toga su deo moje duše. Zbog toga, umesto fabričkog SKF 6307/C3, dobije cilindrično valjkasti ležaj SKF - NJ 307 ECJ NJ 307 ECJ SKF ležaj, Radijalni cilindrično valjkasti ležajevi, Unutrašnja: 35 mm, Spoljašnja: 80 mm, Širinia: 21 mm Zbog toga, umesto AC dobije DC CDI (brže baca varnicu i startuje "na pola ključa"). Čime je, u startu, rasterećen "najgori" anlaser na svetu, po kome je Kađiva Kanjon poznata (u čije kućište, kažu, mogu da se spakuju komponente anlasera od Honde CB 500 ili od CRF 450X). Kada još u ranoj mladosti otvoriš Pandorinu kutiju, nema nazad. Zastraniš i ne drogiraš se kao sva normalna deca. Kao što sam pisao u nekim temama vezanim za istorijat motocikala, tolstojevsko korištenje u ratu i miru, personalizacija i čopovanje...Sve je to jedan karneval sa elementima vašara taštine. Od prevoznog sretstva, koji su mogli priuštiti određeni, motocikl, svaki put kao ratni veteran, postaje prevoz ljudi bez para ali bogatih duhom, način za pokazivanje ličnog bunta, uteha, psiho sedativ, adrenaliska bomba, postaje statusni simbol. Vozila starije generacije su kao i ova novija drugačija. Kada je nešto drugačije ono ne mora nužno biti bolje ili gore. Samo je drugačije. Borba za tržište je arena u kojoj opstaješ ili padaš. Tehnologija je omogućila proizvođačima uštedu u smislu da umesto 40 radnika (sa svim troškovima za njih i njiove) 10-ak ljudi kontroliše ceo postupak. Tehnologija je omogućavala konkurentnost na tržištu. Ona je imala svoju cenu, kada se kupuje. Cena njenog rada se ne može izmeriti (ona štancuje bez prestanka 24h). Pišem o vremenu dok je kolonijalizam omogućavao eksploataciju rudnih bogatstava kolonija i postojao je standard za materijale. Vremenom kolonije dobijaju "nezavisnost", tako što se sile povuku pred novim narodno oslobodilačkim pokretom (na čijem čelu je njihov "agent" a u isto vreme lider za sirotinju). Tehnologija je dala šta je mogla i 90-tih počinje "prepisivanje." Vozila počinju da budu ista jedino znak brenda pravi razliku. Dolazi vreme neokolonijalizma. Vozila sa zastarelim tehnološkim rešenjima se plasiraju dotadašnjoj sirotinji, koja je demokratski ojačala (kroz Škodu,Seat, Dačiju)... Kao unapređenje sa proverenom tehnologijom VW ili Renaulta. Kvalitetnim materijalima kod probijanja na tržište i kasnijim fušerenjem. Kinezi prave sve, za sve i za sve novce (zavisno od toga koliko si spreman da platiš). Elem. Stare mašine jesu robusnije i izdržljivije ali zamenski delovi nisu više kvalitetni da izdrže (kao kada su prvi put ugrađeni u fabrici). Nova vozila sa novim, "slabijim", materijalima su zaštićena elektronikom i blokadama protiv preopterećenja. "Žare, ja letim." BMW R1200GS Adventure Hover Ride™ concept with production aimed for 2024. Sve je to isto. Samo malo različito. Ni lošije, ni bolje. Samo je drugačije.

Moto kapovanje Fenomen gde potrošiš malo bogatstvo, da bi spavao kao beskućnik.

To su već finese do kojih još nisam stigao. Piš pauza, dok pogled bludi po krajoliku...Usput se pokupi par listića koprive za kuvanje čaja kad razapnem šator. Kad mi kopriva izbaci mlečnu kiselinu i snizi pritisak (odnekle i donekle), ophrva me san (jer je onda i "nekle" mirno).

Proračunati minimalizam Što bliže sredini, što manje u širinu, što teže to niže.(po mogućnosti ne ispod visine sedišta). Bez poznavanja osnovnih čvorova ne isplovljavaj na vodu. U predelu donjeg dela leđa dolaze 3 stvari: - unutra je šator. - oko šatora ide prozračna podna prostirka - finalno obmotavanje sa JNA podloškom (krevet se vozi kod kampovanje autom). U visini bubrega spakovana je jedna od (naj)kvalitetnijih vreća za spavanje Njena širina se uklapa u raspon nogara stolice (koja pokriva koferče i omogućava mi da, u njen naslon, spakujem pidžamicu). Ovakva postavka (uz lovačko-ribolovačko-spasilački prsluk) mi omogućava dobar kontakt leđa i prtljaga, naslon za vožnju nizbrdo i "suvozača" koji prati "fabulu radnje" kroz krivine. Kofer služi čemu je namenjen: - Primus na medicinski benzin, - džezva, termos čaša za kafu (kafa i "cukra u kocke"), - ulje za motor (1l) i voda (2x1l) - pozicionirani uspravno (kao i rezervni akumulator sa dopunjačem za mobilni), - rezervni CDI, - ogromni Columbia i normalni lovački nož, - baterijska lampa sa magnetom ... Obavezno, šatorsko krilo (za motocikl) Motocikl dobro podnosi visinu prtljaga, koju još uvek nadmašuje visina vozača. Aerodinamika je minimalno narušena (evo nas u grupi ispred dečaka sa lepom žutom kacigom). Bolje je teške stvari staviti u repni nego u bočne kofere. Probajte (pa mi reknite da ga imam pravo).

Motor mi je rekao da će izdržati. Poznajem mu dušu i "razgovaram" sa njim. Napad "gremlina" je bio bezuspešan. Šumanova rezonanca i osovina radilice u balansu su bile nepobedive. Matica magneta je popustila (problem sa 1,25 navojem koji je bio već načet ranije). Svako startovanje motora je moglo pomeriti paljenje. Kad ga zavrti i počne ciklus, bitno je voziti na 5000 obrtaja, bez naglog kočenja motorom. A opet i naglo ubrzavati da bi osovina makar za mikrometar zadržala maticu na navoju. Na kraju imao sam vas (vi znate nekog ko bi nas vratio našoj kući). Sreća je kada te od dva zla snađe manje a kada zaokružiš, planiranu, celinu i ostaneš na 95% baterije bilo bi bezobrazno ne biti presrećan. Život je lep...

Hvala vam svima na izobilju pozitivne energije. Gde su reči sporedna stvar. A na prvom mestu je ljubav prema životu. Ta energija nam je pomogla da, sa labavim magnetom, bukvalno, "preletimo" još 130 kilometara puta (od Kučeva do Beograda). Veliki ruski pisac Nikolaj LJeskov (1831-1898) ostavio nam je poruku koja glasi: „Vidim jarki svetionik i znam pravac!"

Feniks na Cagiva Canyon 500.

Biće mi drago da se sretnemo "u mestu". Često puta smo se pozdravljali u prolazu.

Mislim da su makrobiotičari u većini. Jedemo životinje veće od čoveka.

I nešto veći pritisak u gumama.

I vreme će nam biti naklonjeno.

Ima na početku teme. Ima da se raširimo.

Slatki umor. Sreća je treptaj oka, ispunjenje traje zauvek. I polako ostvareni snovi postaju uspomene.

Podržavam okup kod Ikee. Inače sam planirao kroz "Kapiju Homolja", na Krepoljin i Žagubicu... Lepa trasa sa lepim krivinama. Još je lepše u voziti u grupi.

Najvažniji deo opreme imamo. Pozitivan stav. Sve ostalo su, dodatne, sitnice.

9.feniks

Sudeći po komentarima nemačkih čitalaca na, navedeni, članak i oni tamo imaju iste probleme kao i mi ovde (bele oznake, kiša i klizanje...). U kompletnu statistiku će ući 95% nas/njih, koji nemaju običaj, ni potrebu, da prelaze u suprotnu traku. Sportski nastrojeni "piloti" će i dalje voziti isto.

Alpi - pogled kroz vizir saputnice - Moto Putopisi - BJBikers.com BJBIKERS.COM Današnji putopis "Alpi - pogled kroz vizir saputnice" objavio je naš član foruma Nemo. Zapravo...

Postoji nešto što se zove pisana izjava oba učesnika saobraćajne nezgode. On, naprimer, kaže da si ga preticao desnom trakom. Ti opet tvrdiš da te je on "isekao." Svedoci. Mesto i tragovi kontakta na oba vozila (predviđeno je kao stavka i u evropskom izveštaju) mogu dati neku sliku. Skica ako se radi uviđaj. Tek tada se konsultuje ZOBS. Ili, ako, neko, ima, nekoga. Rezultat alko testa može odigrati presudnu ulogu (potreban je i kod dogovora putem ev. izv.).

Ova situacija je zanimljiva. Voziš 130 u desnoj i sustižeš nekog ko vozi 110 u levoj i šta činiti? Hipotetički govoreći, ti koji voziš 130 (u desnoj) si, propisno, pozicioniran u traci za kretanje auto-putem. Magarac koji vozi 110, levom, se nalazi u traci koja služi za preticanje. Cela situacija, u određenom momentu, odaje utisak da te on pretiče a ti mu to ne dozvoljavaš. Ako dođe do sranja ti si kriv po ZOBS-u (boldovani tekst) Član 54. Vozač kome je dat znak za preticanje dužan je da pomeri svoje vozilo ka desnoj ivici kolovoza. Vozač ne sme da povećava brzinu kretanja svog vozila dok ga drugo vozilo pretiče. Ako on, u momentu tvog preticanja, krene udesno ima da te "oduva" u zaustavnu traku (opet ZOBS, zaustavnom se ne sme preticati) ili da te nabije na desnu bankinu. Naš brat Jovan Đinović je poginuo 13. maja 2022. na autoputu (Crna Hronika, tema bgd aerodrom). Šta se stvarno dogodilo ne znam. Ali je evidentno da je vozilo iz, svoje, leve trake prešlo u njegovu desnu. I da se on u tom momentu kretao brže od terenca koji ga je ubio. Da li se provlačio, preticao desnom trakom ili postupao po floskuli:"da se brže kretanje vozila u jednoj traci od kretanja vozila u drugoj traci ne smatra preticanjem"..? Činjenica je da čovek, više nije među nama. Manite se ljudi ZOBS-a. I traženja opravdanja za određene postupke u istom. Radije ću,sebičnjaka, koji okupira levu traku (Ibarska, od Orlovače prema Rušnju), da preteknem motociklom preko duple pune linije, bez prethodno datog pokazivača o namerama. Svesno praveći saobraćajni prekršaj, kao bahati motociklista (može mi se). I dok me ne "ulove" ja sam čist. To je, za mene, bolje nego da mu se nađem sa desne strane i da zavisim od njegovih "postupaka." Da me posmatra kao slabijeg učesnika u saobraćaju. Što je potpuno pogrešno. Ja sam: pokretljiviji, brži, mogu gde on ne može, veća sam budala od njega, briga me za njegov izbor trake... Trudim se da ostanem živ, tako što ću uvek biti bar za jedan potez ispred. Moja sudbina je, još uvek, samo, u mojim rukama.

Može i treba (da ne kažem da mora), najbezbednije je... Prelazimo svake sekunde put od 36 m i treba nam skoro pola minuta za preticanje. Dolazim iza vozila koje pretiče u skladu sa ograničenjem na autoputu, mojom brzinom od 140 (39 m/s). Tih 420 metara, koliko meni treba za preticanje, mogu da pređem za 10 sekundi. Sa 150 (42 m/s) za, bezbednih, 300 metara puta mi treba 7,1 sekunda. Ja, onda, treba da kočim i da ceo kilometar vozim 130, u levoj traci. Ja sam u levoj, držim uključen levi pokazivač pravca. Ne ablendujem ti, ne sviram, ne ulazim ti u gepek... Ja samo propisno pretičem (koliko brže ima ko to procenjuje). Sve odredbe Zakona o bezbednosti u saobracaju(ZOBS) koje se odnose na brzinu primenjuju se na trenutno izmerenu brzinu i srednju (prosečnu) brzinu. Novi sistem kontrole brzine vozila na auto-putevima primenjuje staru računicu, a bazira se na prosečnoj srednjoj brzini. Tvoje je da ubrzaš preticanje i skloniš se. Bezbedniji sam, u tom momentu. Jer ću za ukupno 15-10 sekundi izvršiti preticanje, vratiti se u svoju traku i nastaviti vožnju sa 130 km/h (sigurno ću u toku vožnje morati negde i usporiti). Ali neću dovesti sebe u situaciju da, preticano vozilo, počne da me podjebava laganim ubrzavanjem (a ima i toga). Tebi će sa 130 vs 120 km/h, trebati još toliko vremena da samo pređeš navedenu putanju (i još da se vratiš u svoju traku) Da, jarane moj, gomila gluposti.

Koliko nas kada pretiče drugo vozilo, na autoputu, drži uključen levi pokazivač pravca? Koliko nas, kada vidi, u svom desnom retrovizoru vozilo koje je upravo peticalo, isključi levi, aktivira desni pokazivač pravca i vrati se u desnu traku? Brzina od 130 km/h je maksimalna dozvoljena za kretanje na autoputu (to je jasno). I tom brzinom se, bezbedno, pretiče vozilo koje ide 100 km/h (i tu nam treba nekih 260 metara pređenog puta). Evo nekih parametara kada je u pitanju dvosmerni saobraćaj (čisto kao parametar koliko dugo vozimo autoputem, u levoj traci, samo prilikom preticanja). Ako preticano vozilo ide 120 km/h a mi ga pretičemo brzinom od 130 km/h, potrebna dužina puta za bezbedno preticanje je 780 metara, sa našom brzinom 140 je 420 metara. sa 150 je 300 metara. Ako preticano vozilo ide 130 km/h a mi ga pretičemo brzinom od 140 km/h treba nam 840 metara puta, sa 150 put nam se prevaljeni put skraćuje na 450 metara. Pod uslovom da započnemo preticanje najmanje 50 metara ranije i da se bezbedno vratimo u svoju traku 100-200 metara po završenom preticanju. Sa razlikom od 10 km/h vozimo skoro kilometar levom trakom, a sa razlikom od 20 km/h skoro pola kilometra. Znači, braćo moja po točkovima, preticanje na autoputu podrazumeva levu traku i brzinu 150-160 km/h. Ispod te brzine nema šta da tražimo u levoj traci. Onome, kome zasmetamo "kilaveći" 130 km/h u levoj traci, treba, uz izvinjenje, da se, što pre, sklonimo. To nam nalaže i ZOBS (Zakon o bezbednosti saobraćaja). Jer smo dužni da radnju poznatu kao preticanje izvedemo što bezbednije i za što kraće vreme. Levom i samo levom. I preko ograničenja brzine.

Ovo je na prvom mestu opasno. Može dovesti do fatalnog ishoda. I vodi se kao nepropisno preticanje (i na deonici autoputa kroz Beograd, bez obzira na ograničenje od 80 km/h). Razmisli o mogućem scenariju pri 120 i više km/h...