2. Dan Skoplje – N.P Mavrovo - Ohrid Ustajem u dogovorno vreme, a čini mi se da nisam ni zaspao…Ovi čili i veseli, a ja kao da su me, znate već.. Jutarnje fiziološke potrebe i prvi šok… Nakon 5-6 litara vode i barem 3 litre piva česma prazna... Pomislio sam da imam problem sa prostatom i da je zabagovala , a onda shvatih da smo se juče toliko znojili po paklu puta da telo nije imalo šta da se izbaci... Odlazimo na krov hotela na doručak, koji je bio pristojan i dobrano smo oštetili Šveđane... Nada da će jutro doneti neke promene je nestala i Gumeni mora nazad za BG… Negde je to bio očekivani scenario, ali nije moralo baš na samom početku puta... Sta je tu je… Jutarnja gimnastika, pakovanje i krećemo dalje oko 10:30h... Dolazimo do raskrsnice gde se pozdravljamo. Triling nastavlja dalje i napuštamo Skoplje… Bilo nam je lepo i drago mi je što sam mu posle x prolazaka posvetio barem malo pažnje... Ima šta da se vidi i doživi... Jedino što je Skoplje podeljen grad u većoj meri nego što sam očekivao i oseća se neka blaga tenzija. Jbg Balkan je ovo. Cepamo dalje... Raste kilometraža, a i temperatura… Hvatamo još deonicu autoputa do Gostivara i sada potpuno uživanje u vožnji može da počne… Ulazimo polako u planinske predele i odvajamo se za Nacionalni park Mavrovo... Kroz uspon, šumu i splet krivina izlazimo na prevoj gde se nalazi i prelepo Mavrovsko jezero... Stajemo na kratak predah jer je meni ovo jezero baš bitno… O tome u nastavku teksta... Dok smo stajali svira nam neko iz kola i kaže da nas čeka na prvom proširenju... Krećemo i stajemo, a dečko je stao da nas pita da nismo zalutali i da nas upozna… Ne planirano smo ostali nekih 20min u ćaskanju... Prijatan momak uputio nas je i gde da idemo i šta da obiđemo, ali smo ipak i sami bili dovoljno spremni za čari ove rute... Ta spontana upoznavanja koja put donese uvek mi unesu neku pozitivu i vrate veru u ljude. Spuštamo se uz jezero ka Debru i prolazimo po neki hotel i apartmane… Ovo je turistički naklonjen deo… Da ne bude sve idealno kreću radovi u dužini od 20 km, ali put korektno skinut pa može bezbedno da se vozi u nekom laganom ritmu… Sledeće stajanje nam je manastir Sv Jovan Bigorski… Stajemo pored puta i parkiramo pored mnoštva automobila. Ulazimo u zdanje sa lepom kamenom baštom gde vidimo da ima i restoran… Super taman smo planirali osveženje negde… Prvo ćemo na piće pa u manastir. Sedeći tako shvatimo da je ovo u stvari samo ugostiteljski objekat sa apartmanima i da nema veze sa manastirom i ako tako deluje... U pitanju je bila Kuća na Mijaci. Mnogo lep ambijent i preporuka za pauzu ili noćenje koga put nanese… Kad smo već kod Mijaka moji koreni delimično vuku odavde. Više o plemenu imate na wikipediji, ali bih izdvojio da je to bilo stočarsko ratničko pleme, i da su čak i u doba turske imali određenu autonomiju... Ne zato što su se Turci usrali, ali su znali da će ovde skupo da plate pobedu pa su našli kompromis ne diramo vas, nemojte se ni kurčiti… Ime izvedeno od mi-jaki govori nešto . Upućuju nas da je manastir par stotina metara iznad i krećemo serpentinama do gore… Svakako velika svetinja, meni posebno jer su moji preci verovatno učestvovali u gradnji… Obilazimo manastir i uživamo u ambijentu… Stvari ostavljamo kod ljubaznog čuvara na njegovo insistiranje…Hvala mu! Sv. Jovan Bigorski Naviru mi neke posebne emocije pa nismo žurili sa polaskom. Ipak vremenom idemo dalje i pre ulaska u Debar skrećemo levo… Opet se penjemo u planine i nakon 15km dobrog, na momente uskog puta prošaranog serpentinama stižemo u Lazaropolje... Selo u prelepom ambijentu sa dosta starih kuća gde je sve nekako skladno i lepo… Ima čak i hotel u centru sela... Na izgled bi se reklo i da nije obično selo jer ima i turista, vikendaša…Dolaze biciklisti, rekreativni planinari…Dovoljno da nije bilo praznog stola da popijemo piće u hotelu... Sve u svemu živo i lepo pri tome sa svojih 1350m nadmorske visine jedno do najviših naselja. Lazaropolje Crkva Sv. Georgija Meni posebno drago jer mi je baba rođena ovde… Dodatno ponosan zbog činjenice da preko 60 godina niko od mojih nije došao ovde… Upijam lepote i odišem nekim ponosom… Ovo je do sada bilo jedno mesto koje mi je bilo mistično i drago, a opet negde iz raznih razloga nedostižno. Raširenih pluća od visine i čistog vazduha i pun ponosa napuštam Lazaropolje sa obećanjem da ću se vratiti. Vraćamo se ka Debru ali sada pre glavnog puta opet skrećemo i nastavljamo jako lošim i užasno uskim putem narednih 9 km… Na momente priroda je odnela put pa je neka neizvesnost i adrenalin na maksimumu... Nakon malo peripetija, ali srećom bez većih problema stižemo u Tresonče… I ako je vazdušnom linijom razmak 3km putem smo morali da pređemo preko 20 između ova 2 sela. Ovde već nema ljudi, nema ničega, osim ostataka da se ovde ranije živelo… Kao svedočanstvo postoji i jedan hram i jedna crkva što mi je bilo čudno za tako malo selo. Tresonče Hram Sv.Apostola Petra i Pavla – levo Crkva Sv.Nikole - desno Ovde smo jer je moj deda rođen ovde i opet sam prošaran lepotom predela i naletom emocija… Nalazimo i jednu kuću gde ima ljudi, ali nismo hteli da ih remetimo… U miru ispred hrama pravimo pauzu i krećemo dalje. Rano sam ostao bez babe i dede, pa nisu mogli da mi podele mnogo lepote ovog kraja, a i sami su morali da beže sa ognjišta kao deca, ne za bolje sutra, nego da bi spašavali život… Pitanje koliko su i oni pamtili… I ako smo mi Srbi i ako je ovo tada bila Srbija i ako nemam ovde više ništa i nikog svog drago mi je što sam sklopio mozaik i što sela i dalje postoje, što su crkve opstale, što i dalje ima tragova života u ovim lepim i surovim krajevima... Cela okolina je albanski živalj, dok ovih par sela stoje i dalje kao neki bastioni… Nadam se da će tako i ostati. Povratak na glavni put je bio lakši jer smo znali šta nas čeka i gde da obratimo pažnju... Nastavljamo ka Debru i izlazimo na prelepo jezero gde je uspela i da me ćapi osa ispod kacige, srećom bez većih posledica… Prolazimo Debar koji je baš na lepom mestu i nastavljamo dalje uz jezero ka Strugi… Auuu kakva nagrada... Jedna od boljih deonica koje sam vozio… Kroz kotline i useke uz jezero i reku, sa mnoštvom srednje brzih krivina koje se bukvalno naslanjaju jedna na drugu… Ozbiljna preporuka ko ide na ovamo. Kako smo prišli Strugi i izašli iz planina ulazimo u rernu… Posle kratke pauze nastavljamo tamo gde Biljana platno beleše,... Dolazimo u mesto gde sam se najlepše provodio u letnjim mesecima… Ovde sam ozbiljno popravljao statistiku, a čak upoznao i jednu lepu Nišlijku kojoj sam se kasnije obavezao na doživotnu robiju. Tu mi je bio kraj Godinama sam dolazio ovde, godinama me nije bilo i sada su nam se putevi opet spojili… Baš sam srećan zbog toga, pogotovo što je ovo prvi dolazak motorom... Prvo što radimo po ulasku u sobu je terapijsko ispijanje piva... Brzopotezno presvlačenje u šorc i majice i pravac na roštilj i na plažu… Nakon mesine sedamo na motore i vozimo se nekih 5-6 km do plaže... Subota je, crveni meteo alarm i vrvi od ljudi…Plaža zapuštena, a spada u jednu od popularnijih… To nam nije smetalo da se bućnemo u prelepu i čistu vodu i ozbiljno regenerišemo... Provedosmo 2 sata na plaži i sa odlaskom Sunca odlazimo i mi. U smeštaju nas dočekuje Željko Bebek … Lik je gazda i identičan čuvenom pevaču Fotka je loša, ali je ekipa dobra . Insistira da sednemo i da nas posluži sa nečim… Ljubaznost koja je svojstvena u ovim krajevima... Krenusmo od soka i kafe, pa da probamo njegovu rakiju, pa vino, pa ode sve u k…c…Jako interesantan i svestran lik i baš smo se našli što kažu... Kao da se znamo godinama, pa smo čak prešli i na nivo da se podjebavamo... Prođosmo razne teme, popismo sve i svašta, a ponoć se bliži, pa je red da i mi njega ugostimo... Vodimo ga sa nama u provod… Po sopstvenom priznanju nije 10 godina izašao.. Pravimo počasni krug po starom gradu… Da li je zbog ove situacije, mada ne bih rekao jer je grad bio pun ljudi, uglavnom provod nije kao što je bio… Masa klubova u kojima sam bio rado viđen gost ili ne radi ili su postali restorani i kafići… Slabo gde ima klupske priče, a i tamo gde ima uglavnom su Jala, Rasta i ostale bube…Nađosmo na kraju negde da ima muzika i nastavili kako dolikuje. Malo smo podigli i atmosferu jer gde ima za put ima i za muzičare... Ostavismo svako po jedan rezervoar za mikrofonom, malo se ispevali, ispogađali sa nekim pesmama i čika Kovid svira kraj u 1h. ..Svraćamo na po još jednu duplu sa kaškavalom ovog puta u tortilji… Amerikanci bi rekli cheeseburger, a ja ću im reći da nemaju pojma šta je klopa... Bio je to kraj jednog prelepog dana gde je bilo baš svega lepog što put može da donese… Mislim da kada sam legao da nisam zaspao nego da sam se onesvestio.

Odlično

Najbolji su u Kosovskoj Mitrovici... Znaš ti dobro koji

Prava lovačka .

1.Dan Beograd - Skoplje Rekao sam da fleksibilnosti nije bilo jer smo svi ovo spakovali nekako u 6 dana i svi smo morali da budemo 1 jula na poslu… Svaka promena bi pomerila datum polaska, ali ne i povratka, tako da bi mogli samo nešto da kratimo… Da ne bi kratili i ja sam stigao sa mora u 2h iza ponoći, nakon vožnje od 800km. Prepakovao stvari i na kuntare oko 3h... Ustajem oko 8h, vraćaj akumulator, kupuj potrepštine za put, idi u osiguranje, menjaj pare… Uglavnom žurka jer sam u trci sa vremenom… U toj gužvi negde gubim 50 evra… Jbg ako mora neki maler bolje sada nego na putu… Nije da se nisam iznervirao, ali barem znam da sam obradovao nekog… Drugari već stigli, ja gubim trku i krećemo sa nekih 20 min zakašnjenja... Uvek me nerviraju ti sati pred put, jer mozak obrađuje 1000 stvari, a dupe bi samo da krene… Strašan dizbalans koji kod mene izaziva ogromnu nervozu… Konačno oko 12h spuštam stvari obliven trećom turom znoja, spuštam dupe na motor, razvlačim osmeh i nekako kao po komandi paramo tišinu paljenjem motora... To je momenat kada samo jedno postaje bitno, a to je da ništa više nije bitno. Dok grabimo prve kilometre stvari polako dolaze na svoje mesto i počinje uživanje… Ovog prvog dana ga neće biti puno jer je cilj Skoplje, a do njega ćemo auto putem. Motor vozim skori svaki dan, ali uglavnom po gradu… Par vikend vožnji i jedna duža od 1000+ kilometara mi je raspored zadnjih par godina… Ovaj prvi dan će taman poslužiti da se malo uvozam, naviknem na veće kilometraže, ređe pauze, bol u dupetu, a i paklenu vrućinu. Prva pauza u V,Plani da bi svi podesili rezervoare na ful i da bi posle uvek točili na istim mestima. Piš, puš, tuš i cepaj dalje... Usput ima naizmenično radova koji malo usporavaju saobraćaj, ali uspevamo da izvezemo do Niša u cugu… Inače zbog drugara na skuteru smo držali nekih 110-115 putnu brzinu, pa je to malo trajalo, ali svakako ne žurimo nigde. Tu smo napravili veću pauzu, jer smo već na pola puta, a i Sunce nas miluje polako sa 40 stepeni. Krećemo dalje i nakon Leskovca kreće nova deonica koja vijuga kroz Grdelicu... Lepi predeli, par dugačkih tunela, mostovi, ruše malo monotoniju i lepo je za vožnju. Stižemo blizu Vranja i pravimo još jednu pauzu... Toliko je vruće da na svakom stajanju strada par litara vode dok povratimo tečnost. Negde oko 17h stižemo na granicu… Standardna procedura obilazimo kolonu i stajemo u hlad paralelno sa kućicom… Bez problema su nam i naš i makedonski policajac uzeli dokumenta i poželeli srećan put… Ulazimo tamo gde večno Sunce sja. Ne da sija nego prži. Stajemo da natočimo jeftino gorivo, zamenimo pare, podesimo navigaciju i naravno da se natopimo vodom… Dok smo na pauzi red je i da vam predstavim bend i ako ih neki već znaju: Prvi sa leva Nenad, umetničko Gumi vozač fabričke Honde NC700X DCT Drugi Boris, umetničko Čiko vozač fabričke Honde NC700S DCT Treći Sloba, umetničko Dadan vozač fabričkog Kymca I moja malenkost, vozač fabričkog Suzukija GSX750F. Za tili čas ulazimo u Skoplje i relativno lako nalazimo smeštaj koji je u centru… Večeras će to biti hotel i to jedan od boljih u kojima sam bio... Parkiramo motore na javnom parkingu ispred hotela i ispred kamera uz uveravanje da recepcija radi 24h i da su motori skroz bezbedni… Tako je i bilo. Nakon oduševljenja smeštajem i nošenja kofera red je došao za prvo pivo koje smo ispili kao da smo na mešalici… I ako je 19h i dalje je bilo blizu 40 stepeni i topimo se… Skidanje okova, tuširanje i silazak u foaje, pošto pušenje nije dozvoljeno u sobama (ne ono na koje mislite ). Malo su nas čudno gledali sa pivom, pošto smo vremenom shvatili da smo u muslimanskom delu, ali to je njihov problem... Mi imamo svoj, a to je da je drugar koji se poslednji priključio saznao da mora sutra ujutru nazad... Nije ništa pitanje života i smrti pa tako ostaje nada da će se ujutru stvari možda promeniti… Nećemo ići unapred problemima, cilj je da se uživa… U moru šale i smeha brzo ostajemo bez zaliha Skopskog piva pa krećemo u planiranu šetnju. Prolazimo kroz staru čaršiju sa mnoštvom dućana, kafana, kafića, poslastičarnica… Petak je veče i prilično je živo... Nakon nekih 10 minuta pešačenja dolazimo u sam centar… Za neke kič, nekima lepo, meni simpa. Vidi se da su se potrudili da to urede i stvarno deluje čisto i sređeno. Za ostalo svakome po ukusu... Obilazimo spomenike Aleksandru Makedonskom, Ćirilu i Metodiju, Samuilu, Trijumfalnu kapiju…Za tvrđavu nemamo vremena. Pali se polako rezerva za pivo, a i za holesterol… Vraćamo se u staru čaršiju gde su i stare kafanice. Biramo jednu i kaže konobar da imaju neki paket od 10 ćevapa, lepinja i pivo za 190 denara, što mu dođe malo jače od 3 evra… Uzesmo naravno, pa od priloga dodasmo još po dva piva. Inače Skopsko pivo je odlično i da li od vrućine, ambijenta ili šta već baš mi je prijalo. Po povratku u hotel i pivo je malo proradilo pa sam komšijama iz druge sobe (Čiku i Dadanu) koji su odmah legli, sinhronizovano zvonio na svakih 5 minuta... Taman da se opuste, ali ne i da ih uhvati san. Sa jedne strane prvo molbe, posle i psovke, sa druge smeh . Na kraju sam ih pustio jer valja i oni da odmore dušu… Ležem sa svojim cimerom i čeka me zla sudbina… Vozili smo x puta ali nikada nismo noćili zajedno… Kakav zajeb… Kao da sam legao pored cirkulara… Delimično me uhvati san pa popusti i tako do jutra. Duga je noć bila

Svaka zima ima svoje čari kao što je recimo planiranje putovanja... Pre dve godine konačno sam rešio da idem na Alpe i baš na početku sezone sredio motor… Međutim ubo sam epicentar narednih dešavanja koja su sve promenila… Prošla godina se stidljivo svela na jednu lepu vožnju po Bosni, taman da se utoli žeđ… Ove godine je situacija malo opuštenija, pa mora da se ide i negde dalje. Pošto od Alpa nema i dalje ništa, plan mi je bio da odvezem Jadranku i opet malo po Bosni. Međutim kako to obično biva uvek iskrsne nešto treće.. Dolazi drugar sa idejom da idemo u Makedoniju i Albaniju… Hmmm, što da ne. Bitno da se vozi. Na moj predlog Albaniju kratimo i ubacujemo Crnu Goru i pripreme mogu da počnu… Biće i vožnje uz more samo malo južnije. Oni nemaju šta da se spremaju jer su im motori novi... Ja odlazim kod Bokilića na redovan servis, zamenu kočionog ulja, proveru još nekih sitnica... Pošto je motor od ranije bio spreman za duži put nije bilo šta da se radi, samo da se proveri... Dobijam zeleno svetlo i mig od poznatog nam majstora i jednu turažu u crveno kao dokaz da mogu da grmim preko Balkana… Što se mene tiče, jače od bilo kakve fabričke garancije. Dva dana pred put nam se priključuje još jedan drugar koji zbog porodičnih problema nije mogao da planira ranije… Poker je kompletiran... 3 automatika i jedan motor … Ekipa iz Rusije i Bosne, ponovo jaše. Na šta smo mogli da utičemo sve je spremljeno, ostaje samo jedna nepoznata vreme, ali valjda će poslužiti. Prošle godine smo morali da pomeramo polazak puta zbog crvenog meteo alarma koji nas je na kraju sačekao u Mostaru… I ako je ovog puta kraj juna situacija ista, samo ovog puta fleksibilnosti nema… Datumi fiksni kao proteza.

Brate tek kad prodajem ili kupujem nesto shvatim koliko ameba ovde ima. Dodatno sam shvatio da je najgore prodavati auto ili motor koji su registrovani. To je automatski poziv za razne test vozace koji se lome izmedju vise modela, koji bi cisto da probaju da mogu da popune CV za kafanu i kazu nesto iz prve ruke i na kraju one koji bi bas taj model pa cisto da vide da li im lezi i onda odu na plac i kupe takav NOV, NOV. Resio sam da sledecu prodaju moze svako da pogleda, a da proba samo onaj koji mi deluje normalno. Znam da je frka za lovu, ali trudi se da te ne iscrpe energetski, jer se normalan kupac na kraju pojavi.

Iz naslova proizilazi i zakljucna ocena. Cista 5ica. Inace mislio sam da sam Srbiju prosao uzduz i popreko. Odlicno si me demantovao. Neka mesta prvi put vidim i nisam ni znao za njih. Sto se motora tice glasam, maksimalno subjektivno, za trecu generaciju. Sto kazu svaki ciga svog konja hvali ili jebes oca koji napravi ruznijeg sina

@zika56 apsolutno se slazem. Volim ovu zajednicu zato sto se propagira svest i neki zdrav razum i znam da velika vecina to praktikuje. Dovoljno je reci, pod uslovom da je tacno, da je vozio pijan i bez dozvole sto velikoj vecini ovde ne moze da se desi. To je stvar licne svesti i ono na sta iskljucivo mi uticemo. I samo za to bih ga utamnicio dobrano, pod uslovom da je tacno. A onda dolazimo do srzi problema koji si i sam pomenuo, a to je da se zakon odnosno ogranicenja selektivno postuju i to svi radimo. A onda kako cemo raditi i gde ga postujemo zavisi od nase procene. Na osnovu licne percepcije. A to nije dobro, a jos manje zakonito. O tome sam i pisao. Ovo dvoje su imali u sekundi lose procene i ako su sigurno x puta bili na tom mestu i ponavljali radnju na isti nacin. Verujem da ti koji si prosao toliko u zivotu i na motoru, sigurno i najvise na forumu mozes bolje od mnogih, a narocito od mene da procenis situaciju. A da li ces moci uvek da odigras dobro i imati srece i koncentracije kao do sada? Licno mislim da nema prostora da ni ti, a narocito mi ostali budemo toliko sigurni u svoja predvidjana i u svoju voznju. Cuvenog Senu su pitali kako uspeva da vozi bez straha. A on je odgovorio da je strah jedino sto ga cuva u zivotu,jer bi se u suprotnom olupao u prvoj krivini. Losa procena i preveliko samopouzdanje su doveli do ovoga. Znam mnoge koji ga imaju preko granica zdravog razuma. Svako ko seda na motor mora da bude svestan opasnosti i sa odredjenom dozom straha krene u voznju. Strah od pesaka, od ulja na putu, radova, provlacenja, zivotinja, traktora...Nedostatak istog dovodi do opustanja, vecih brzina, a onda nema prostora ni vremena da se ispravi pogresna procena.

@mick da li znas da nije imao dozvolu ili nagadjas? Da li znas da nije bio pesacki u blizini ili nagadjas? Da li si sudija ili sudski vestak da mozes da das konacan sud? Znam sa nisi. Da li si uvek vozio po ogranicenju u svakoj situaciji,u grupi ili solo? Siguran sam da nisi. Ako jesi ja se unapred izvinjavam. Da li onaj koji osudjuje zenu zna da nije bila gluva, kratkovida, rasejana? A zlo ne bira kada ce da se desi. Odgovaram tebi, ali nista licno. Generalno su pitanja za sve. Dosta ljudi na forumu ima dvostruke standarde. Kada oni prave greske ili voze preko ogranicenja to je razumljivo. Kada drugi grese to je za osudu. Iskreno mnogo je teska tema i nemam nameru da se raspravljam. Svako ima prava na svoje misljenje. Ali stalno se javljaju neki svetci na forumu koji su daleko od toga. Hocu da kazem da svako ko misli da u potpunosti vlada svime dok je u saobracaju, a ima takvih dosta, grdno se vara. Na nama je da to svedemo na sto manji procenat svojim ponasanjem i zato treba izvuci pouke, a sud neka uradi svoje. U krajnjoj liniji ovo dvoje su vec osudjeni. A na nama je da se ovo nikad vise ne ponovi.

Uzasna situacija koja moze da bude samo dodatni primer opasnosti u saobracaju i za pesake i nas vozace. Ovaj snimak treba da nam svima ostane urezan, svaki put kada sednemo da vozimo, kako se nesto slicno ne bi ponovilo. Opet neverovatno koliko ovde i u slicnim temama, a generalno odraz stanja u Srbiji, ima vestaka, pravnika, doktora, politicara, psihologa, trenera....Svi znaju sve, a ovde na osnovu snimka odredjujemo tudje sudbine. Da je zakon tako jednostavan i izricit onda ne bi postojali advokati, vestaci, sudije bi resavale slucaj na prvom rocistu. Mnogo je ovo slozena situacija. Nagadjate da li je bilo pesackog u krugu od 100m, sto je u zbiru 200m najmanje i to nije malo, a to moze bitno da odredi slucaj? Verujete izjavama svedoka koji i sami nagadjaju u ovom slucaju? Imao sam udes gde sam zavrsio na krovu bez posledica iskljucivo zato sto je bila mala brzina. Izjave dva svedoka su bile da sam probijao zvucni zid u najmanju ruku. Srecom sud je lako utvrdio te nelogicnosti u moju korist. I za kraj spominjete brzinu koju opet nije lako utvrditi na osnovu snimka. Osudjujete isti vi koji ne vozite 30km pored skole ili 50km u naselju na putu. Isti vi koji kazete u drugim temama da nije bezbedno voziti presporo, da nas neko ne bi pokupio. Bio sam na nekim grupnim voznjama gde je 90% ljudi bilo sa foruma. I gde mogu da kazem da nije bilo sve po propisima ukljucujuci i mene. Isto je i sa drugim kategorijama u saobracaju. Svi grese, problem je kada se greske poklope kao ovde. Mnogo strucnih ljudi ce biti ukljuceno u ovo i resice nadam se pravicno. Slaba opet uteha za zenu koje vise nema i vozaca kome je unisten zivot. Zato nemojte suditi i biti licemerni sa svojim stavovima. Jedino sto ima svrhu je izvuci pouku iz ovoga.

@ProMaster apsolutno razumem tvoj rezon. Ja licno moram da kupim iskljucivo u Beogradu, jer su mi ove pogodnosti vezane samo za mesto stanovanja. Sto se tice cene od 300 evra, nema sanse. Licno bih bio zadovoljan i sa 200 i to je pitanje. @ParadajzTurista stan bih uzeo za rentiranje, barem narednih 15g. Kvadraturu nisam pisao bas iz tih razloga. Moze i 20 i kusur kvadrata na boljoj poziciji, sve zavisi od ponude. Potkrovlja dolaze u obzir, ali pod odredjenim uslovima. Da ima lift, ako je preko treceg sprata i da ima blage kosine. Znam da je tesko naci nesto da valja i za vecu kintu, pa zato necu uzimati po svaku cenu.

@punisa 16 slazem se generalno. Konkretno meni se slozile neke kockice privatno i poslovno, da mogu tek sada da razmisljam o kupovini. A vec 41 godina. Da cekam tesko da cu bilo sta dobiti, a vreme prolazi. Zbog svega sto si naveo nemam nameru da se zarobljavam na 25-30 godina jer mi nije moranje, a i nemam kohones za to. Dobio sam strasnu ponudu, ali je rok otplate 10 godina maks, pa zato i taj budzet. Ako bas nista prihvatljivo ne nadjem moracu da pojacam budzet i rok otplate na 15 godina, ali to je neki maksimum koji zelim da imam omcu na vratu. Ako se uglavim super, ako ne teram dalje kao i do sad.

Nema ljutnje. Tema je i otvorena da bi se cula i tudja misljenja, a potencijalno i izbegla kupovina na tim lokacijama. Ne bih samo rekao da su budale, jer vecina nema da plati 1.500-2.000 po kvadratu i onda ljudi nemaju izbora. A to kazem jer se slazem da je naselje krs, ali veruj mi da se stanovi sa nekom normalnom cenom prodaju u roku od odmah, pa nisu ni ti kupci ludi, vec samo ograniceni cenom i mogucnostima. Sa druge strane imamo Stepu koja je par stotina metara vazdusnom linijom udaljena i naselje koje je sredjeno, ali zato 1.800-2.000 kvadrat. A gledaju jedni na druge. Da pitamo sve koju zive u Vlahovicu, pa i ja kao neko ko trazi stan, svi bi birali Stepu, ali kada treba da se plati mnogima je ta cena daleka.

Slazem se i do pre koju godinu sam isto razmisljao, a sada se bojim da smo ipak zarobljeni u nekim novim trendovima. Stizu nove generacije i nova razmisljanja koja apsolutno mogu da razumem. Nece niko vise da radi na njivi, vec po firmama, klubovima, od kombinacija, interneta, itd...Imam dosta prijatelja sirom zemlje i nije vise pitanje ni para, ni zivota, vec mladi zele iskljucivo dinamiku, guzvu... Rezultat je da sela umiru, a tek ce dok se gradovi natrpavaju. Vecina ide preko, ko ostane ide u ovih par vecih gradova. Tema je Beograd, ali zena mi je iz Nisa i njena sestra kupila stan pre par meseci. Isto cene skocile nenormalno. Isto je i za NS, Kragujevac...

Ako pocnemo da se okupljamo i to cesce stan mi nece ni trebati. Samo 25.000 din za razvod, a to mogu da finansiram i bez kredita.

@punisa 16 mozda ne nadjem stan, ali cu da okupim komsiluk. Dogodine pravimo defile. Pivo moze Cesto pretvaraju lokale u stanove u starim TC, pa i u BTC-u. Mozda nije lose kao investicija. Ima na Miljakovcu za 18.000 evra, vec sredjen, ali ili cu kupiti nesto normalno ili necu da kupujem po svaku cenu.

To je najbitnije. Vozimo se opet dogodine, na ovim spravama za odrasle

Gledao sam Ljube Vuckovica. Kraj odlican, ali zgrade vec ozbiljno pregazilo vreme. Dva stana su bila u opticaju i dalje su, ali nisam mogao da svarim da dam 1.750evra + da mora da se sredi i da mi opet nije zadovoljstvo kada ga vidim.

Izvini nisam ti prepoznao rukopis. Nisam znao da si deo familije i drago mi je zbog toga

Da razjasnimo samo. Znam da je cifra relativno mala, da su cene skocike u nebesa i da je tesko naci. Znam da ovi krajevi nisu idealni, ali opet tu mogu da se uklopim cenom i da mi je relativno blizu sadasnjeg mesta stanovanja. Mozda sutra ostane deci pa ne bih da idemo preko celog grada da bi ih poljubio. Recimo imam na Padini novogranju za 1.300evra + povracaj PDV-a. Ostali navedeni krajevi su tu negde sa cenom. Opet pratim oglase inace i mogu reci da masa stanova stoji u prodaji jako dugo. Znaci komsija prodao ful stan za jaku cifru pa cu sada i ja za jos vecu. Ne ide to tako.

I mene si doveo u zabludu. Ovo spada u velike stanove i rekao bih dobru kupovinu na toj lokaciji.

Ahahaaaaa . Imam neke drugare tamo zive, sve mogu da potpisem

Sve se slazem i poznato mi je. Sto kazu toliko mi cebe, pa po njemu biram i krevet. Svakako i Cvetanova dolazi u obzir.

Hvala unapred na trudu