Drugi dan 01.06: Bled – Belluno Novi dan, novi mesec, nova država, nova uzbuđenja... Opet dobro naspavani ustajemo i lagano podižemo sistem za put dalje. Prvi jutarnji pogled sa terase govori da smo ušli u zajebano društvo. Sloba je konformista i voli sve lagano. Ja sam opet živac i po mom nagovoru krećemo što pre jer danas je najbitniji dan puta. Dan D. Ujedno najavljuju pljuskove za popodne, baš tamo gde idemo, pa nam je svaki minut bitan. Krećemo oko 9h. Naša baza na Bledu Pozdravljamo se sa ljubaznim vlasnikom ovog divnog hotela i svraćamo na jezero. Lepo nema šta, ali mi i nije izazvao neki vau efekat. Iskren da budem bio sam i na lepšim. Opet sve je ovde skockano, čisto, podignuto na neki veći turistički nivo i to treba znati, a i ceniti. Po instrukcijama iz hotela dolazimo do jedinog auto servisa, koji je prilično veliki i ozbiljan. Objašnjavam situaciju i ljubazni momci nas primaju preko reda, spremni da pomognu. A onda šok! Nema spasa . Kaže prednji lančanik se deformisao, što je uslovilo da je lanac na pola kruga dobro zategnut, a na pola labav, što se prostim okretanjem točka lepo vidi. Zatezanje nema svrhu jer će onda ova labava starana biti dobra, a ova dobra pretegnuta što je mnogo opasnija varijanta. Kaže vozi ovako, nemoj da siliš. Rekoh mogu li se dovući do Beograda, kaže možeš osim ako te ne oženimo ovde . Neka hvala ni sa ovom mojom ne znam šta ću. Šta je tu je idemo dalje, a dokle ćemo stići videćemo . Dodatno olakšanje mi je ulivalo to što uvek imam uplaćenu pomoć na putu koja pokriva i ove krajeve. Napuštamo Bled nešto posle 10h, srećni što smo se družili barem na kratko i nastavljamo dalje lepim putem i prelepim pejzažima. Stajemo i da sipamo pune rezervoare u Sloveniji pošto je u Italiji benzin dosta skuplji. Nakon pauze i prijatnog ćaskanja sa radnikom pumpe produžavamo dalje i stižemo na naplatnu rampu. Desno se ide za Austriju i tunel Karavanke, a mi idemo pravo, barem je tako delovalo na mapi. Dolaskom do same kućice vidimo da izbora nema i da može samo desno da se ide. Šok! Okreći se i u kontra smeru do policije koja je bila tu stacionirana. Malo su nas bledo gledali, pa rekoh bolje ja prvi njih da pitam, dok nismo izašli u jutarnjem programu . Objašnjavamo da hoćemo u Kranjsku Goru i Italiju i kažu nam da se spustimo putem pored rampe i da držimo desno. Sve super u početku, ali onda nalazimo na barikade i na još jednog Austrijanca koji je kolima zalutao. Mogli smo motorima proći, ali nisam siguran da li je to pomislio i onaj policajac koji nas je ovamo uputio. Srećom nailazi pikap, njihovih putara i hapsimo ga. Super lik i kaže vratiću vas na pravi put i da ga pratimo. Vraćamo se ka Jesenicama i brzo isključujemo. Posle prelaska autoputa naš navigator staje da se pozdravimo i kaže da skrenemo levo i da smo na pravom putu. Hvala mu! Nije mu bilo teško da skrene desetak km i da nam pomogne . Izvorno je plan bio da idemo i kroz Austriju, da noćimo u Canazeiju, ali zbog lošeg vremena pred put smo rešili smo da vozimo veći deo Dolomita u cugu i jednom danu. Kada je već tako daj da uživamo što više. Kroz Austriju bi uštedeli malo vremena, ali dosta nam je autoputa, naročito ako tunel i vinjeta izađu preko 15 evra. Mnogo kume za 100km vožnje, a trenutno nema ni potrebe. Biramo sporiju, ali lepšu turu kroz srce Dolomita. Polako ulazimo u Kranjsku Goru i oblast Julijskih Alpa. Pa šta reči osim prelepo. Vrhovi sa sami nadovezuju jedan na drugi, a mi vozimo zelenom dolinom sa pejzažima i selima kao sa razglednice. Vreme lepo, ritam lagan, zadovoljstvo na maksimumu. Naravno ovde već kreću i horde motora da se sreću. Osmeh na licu, korman u desnoj ruci, a leva slobodna za pozdrave. U spletu prelepih deonica nailazimo na kružni tok za Planicu. Nije nam to smer, ali ja moram da skrenem. Nakon par km stižemo, a ja presrećan. Kao veliki ljubitelj i pratilac raznih sportova ski skokovi su mi pri vrhu lestvice. Novu godinu od kada sam prestao da verujem u Deda Mraza volim samo zbog ruske salate i 4 skakaonice. Pri tome ovo nije bilo koja skakaonica već jedna od dve najveće i najbitnije. Rekorder je Japanac Kobajaši sa letom od 252m. Slika malo vara, ali i pogled odozdo deluje zastrašujuće, a mogu da zamislim odozgo. Treba imati kohones pa se zaleteti 100 km/h na skijama, a onda upasti u provaliju kojoj nema kraja. Svaka čast tim majstorima i svakome ko poleti i sleti. Pored lepote skakonice i pejzaž je prelep. Teško mi je da se rastanem, ali nakon nekih 20 minuta idemo dalje. Vraćamo se na rutu i vrlo brzo se rastajemo sa Slovenijom barem na kratko i ulazimo u Italiju. Mere su dodatno popustile baš od danas, a mi to naravno nismo znali. Nikakve kontrole i nikoga na granici, ali sam ipak morao da stanem da ovekovečim susret. Više puta sam bio u Italiji, u obilasku raznih gradova i stadiona i uvek mi je ulazak u nju budio neki osećaj zadovoljstva. Sviđa mi se ta zemlja, kao i njihova ne savršenost. Sada sam prvi put motorom i sve lepote su pojačane. Što bi mladi rekli osećam se do jaja. Buongiorno mio dugo nas nije bilo. Nastavljamo lepim predelima i ulazimo u prvo veće mesto Tarvisio. Da ne bi kvarili tradiciju i ovde malo lutamo . Navigacija nas vodi na autoput, a mi to odbijamo. Ona vrišti na nas, mi na nju . Mnoštvo kružnih tokova, a dodatno otežava stvari što Sloba ima kontakt sa navigacijom samo putem slušalica. Napasmo grad iz svih smerova i uvek se vraćali u istu tačku. Kao Stalijo i Olijo . Verujem da smo i onim Žabarima bili interesantni . Nakon nekog vremena menjamo taktiku i rešavamo da se rukovodimo isključivo oznakama puteva. To je na kraju urodilo plodom i uz malu pomoć lokalaca izlazimo na željeni put i dobijamo nagradu. Magistrala sa jednom ali širokom trakom, rasterećena skroz, sa mnoštvom brzih krivina u hladu koji prave okolni vrhovi Alpa. Da mi je neko rekao da nacrtam savršen put ovako bi izgledao. I Sloba može ovde da zavrne pun gas, više 110km/h nije granica i u sjajnom ritmu dolazimo u grad Tolmezzo, na istočnu kapiju Dolomita. Ovde polako kreće rolerkoster i vožnja odličnim putem. Prolazimo i jedan mega market i svraćamo na pauzu za ručak. Kupujemo pića i hleb sve ostalo imamo. Kriza je pogodila sve pa vidim da su i ovde cene drastično skočile. Na meniju kulen, pršuta i carska pita u dolini Dolomita. Lepo, a još se i rimuje Krećemo dalje, a prizori sve lepši, ali i suroviji. Vreme nas za sada služi. Ima oblaka, ima sunca, ali kiše nema. Prolazimo mnoge ski centre i manje prevoje, penjemo se na 1.500m, pa se spuštamo, praćeni strogim pogledom Dolomitskih stena. I konačno kreće uzletanje. Grande strada delle Dolomiti ili skraćeno SR48. Zanjiši kukovima, zaigraj bokovima, kreće rumba i samba . Napadamo oblake i krećemo da ih paramo kacigama. U spletu krivina i serpentina dolazimo na račvanje i ponovo skrećemo sa rute, ovog puta namerno. Razlog je prelepo jezero Misurina, nestvarne lepote i visine. Pravimo pauzu i uživamo u prizoru. Taman kada smo već planirali da krenemo kreće lagana kiša, ali na oblak što bi se reklo, čiji se kraj vidi u pravcu u kome idemo. Sedaj na motore i nakon par minuta kiša prestaje, nismo stigli ni vizire da očistimo. Vraćamo se na rutu i napadamo Passo Tre Croci. Nakon prevoja spuštamo se u Cortinu koja je i centar ove oblasti. Ujedno jedno od najpoznatijih skijališta iz domena mondenskih. Lepo mestašce, ali nije nam predmet interesovanja. Idemo dalje i višlje . Sledeći su Pocol, Passo Valparola i Passo Falzarego. Uspon traje nekih 20km. Sada smo već izašli na crtu onim lepim i mrkim stenama koje nas već dugo prate, i koje su nas gledale onako sa visine. Vreme je da ih pogledamo u oči. Prvo idemo na Valparolu na 2.200m visine. Ovde bacamao pogled, zabadamo zastavu i idemo dalje, jer je sledeći Falzarego, a oni su prve komšije. Deli ih svega par km. Ovde stižemo kao NLO objekti i pravimo pauzu. Upijamo poglede čuđenja, ali i poštovanja. Sloba je jedini sa skuterom i sa sigurno najmanje konja na ovim visinama (26ks). Ja opet sa starim motorom, koji je kod njih davno prošlo vreme, naročito na ovakvim putevima, ali u kome još teče krv samuraja. Šaljemo jasnu poruku da motori nisu samo oni od litre i preko, sa žicanim felnama i gomilom opreme… Inače kada smo kod toga na putu i na vrhovima definitivno dominiraju dva točka i to najviše onih proizvedenih u Bavarskoj. Ima nešto i KTM-ova, Ducati-ja i na moje iznenađenje Triumph-a. Sve ostale marke čisto da uđu u statistiku, ne i da pređu cenzus. Definitivno Japanci ovde nisu u prvom planu. Na prevoju pravimo dužu pauzu. Osećam se veći od ovih planina i stena. Ono o čemu smo maštali i sanjali godinama, sada je java. Trenutno živimo taj san. Čak nemam volju ni da slikam. Hoću samo da gledam. Pričam sa Slobom, uživamo i smejemo se. Proćaskamo i sa nekim kolegama. Ima ih iz cele Evrope. Vreme se malo muti, ali koga briga. Ovde se opet javlja dilema šta dalje. Ona pokeraška, da li uzeti novac i sa osmehom otići ili ići dalje u rizik. U prvom planiranju ruta cilj je bio da se noći u nekom od okolnih ski centara i da se odvezu i Passo Sella i Gardena. Pošto smo rešili da zbog vremena, a i zbog planiranog kupanja, nema noćenja na ovim visinama oni su bili kolateralna šteta, ali sada se opet javlja želja da produžimo krug za nekih 70km i da ih obiđemo. Opet razum nam govori da smo blizu tristotog kilometra danas, da nas do hotela čeka još 70 i kusur km vožnje po istim ovakvim predelima. Na kraju razum ipak pobeđuje i bacamo karte. Izvukli smo triling pasova - asova, još koji par nižih prevoja - kraljeva, dovoljno za jedan Full House. Dosta je, sve ostalo preti da postane traženje hleba preko pogače. Naravno da nas sve daljine i visine vuku, ali moram priznati da su neki centri i prevoji na nižim visinama, pružali lepšu siku od samih pasova. Dakle ovde dimenzije nisu bitne i prosto gde god da krenete nema greške. Polako teče vreme i nakon nekih pola sata bleje red je da se krene. Već je blizu 16h. Inače dok smo se peli motor mi je savršeno radio, ali kako sam stao da se parkiram video sam da je ler gas sa nekih 1100 obrtaja, spao na jedva 600. Redak vazduh je učinio svoje, nadam se da neće trebati inhalacija kada budem palio. Srećom pali iz prve, stari je to lisac i polako ateriramo niz drugi i duži deo Passa Falzarego i idemo ka Arrabi . Mnoštvo krivina, zelenila, motora, milina. Dolazimo do ski centra Salesei i tu se odvajamo za Belluno. Nakon nekih 40 kilometara, silazimo u niziju i na magistralu. E to je bila samo optička varka jer se ispostavilo da je i ta nizija na preko 1.000 metara. Lažna nizija Stajemo da ja malo dospem goriva i prvi susret sa samouslužnom pumpom. Ubacujem 10 evra, pa i ako nešto sjebem neće biti neka šteta. Korak po korak uspeh da se snađem i sipam nekih 5l. Ok test je uspeo . Nastavljamo dalje i sada već ulazimo u predele gde može i gas malo da se zavrne. Nizbrdica, ali blaga i široke, pitome krivine. Adrenalin polako popušta, umor hvata, a Belluno se bliži. Lanac se sada čuje i na šaltanju, ali šta je tu je. Stižemo do Južne kapije Dolomita i manjeg grada koji je centar cele te oblasti. Nalazimo hotel koji smo rezervisali i koji je bio top izbor. 4* sa parkingom i doručkom, za 60 evra ukupno. Baza za večeras Sloba odlazi da se čekira, a ja čuvam stvari. Dolazi sa ključevima i nešto posle 18h ulazimo u sobu i skidamo okove. Kaže Sloba da je devojka sa recepcije zamolila da joj prebacimo neke kutije. Kaže idi ti ja sam mrtav. OK red je da se pomogne i silazim do recepcije. Pitam šta treba da se nosi, ona me gleda belo. OK rekoh reče mi drugar da treba pomoć? One umiljate oči se pretvaraju u blago teleće i šalju poruku ko je ova budala . Kapiram da me zajebao i vadim se da ko zna šta je on razumeo, posto nema pojma engleski. Vraćam se, a on vrišti od smeha. Gde je fanta tu je i zabava . Nakon tuširanja odlazimo u kratku šetnju. Dolomiti su i dalje tu i čuvaju grad. Sa duge strane reka Piave. Svraćamo u market i odlazimo u kafić da zalijemo vožnju . Sva piva su 0,25, čak i točeno. Auuuu majstore pa nismo ušli u apoteku. Da ne treba možda i recept? Ništa daj nam onda po dva točena, domaća. Plaćamo litar piva 12 evra i nakon nekih sat vremena idemo u hotel. Ulazimo u priču sa recepcionerkom i šaltamo se u hotelski kafić. Pozivamo i nju da se pridruži i ubismo još 3 ture, naravno malog piva. Baš lepa priča, puna šale i smeha, lepo provedosmo vreme. Naravno naučismo je i par psovki, tako da ako neko bude odsedao ovde da se ne iznenadi . Ona završava smenu, a nama se završava bitna utakmica. Finale ABA lige je u toku i treba dati podršku makar iz daleka. Naravno svako za svoj tim. Otvaramo piva kupljena u radnji i buljimo u telefon. Završetkom utakmice, završavamo i današnji dan. Danas 365 km i to ne običnih. Mislim da sam uživao u svakom, ali bukvalno svakom. Zanemarićemo ona kratka lutanja. Da li je pesma uradila svoje, pozitivne misli ili nas je neko nagradio, ali imali smo i ludačku sreću sa vremenom i pored loše prognoze. Ovaj dan je bio naš „deža vi“ svega onoga što smo dugo želeli i planirali

Hvala Deki Na pitanje ce mozda odgovoriti neko upuceniji. Ja gledam iz ugla da je los covek, prosto greska vaspitanja i prirode, bez obzira na naciju, ali cinjenica je da u Evropi vecina gleda samo svoje dupe. Opet to ne znaci da nije bilo i pozitivnih iskustva i primera, pa cemo se zadrzati na njima.

Prvi dan 31.05: Beograd – Bled Rekao sam da je dan polaska utvrđen dva dana ranije i onda kreće veliko olakšanje, ali i jurnjava. Samo iščekivanje puta me ispunjava i raduje, ali same pripreme i pakovanje izluđuju. Da mogu spakovao bih se za sat vremena šta stignem, poneo lovu, seo na motor i odlepršao. Ovakav put, a i životni period mi to ne dozvoljavaju. Kod mene što sam stariji sve sam tanji sa strpljenjem, a i sa živcima. Za divno čudo pred put sam lepo odspavao. Obično je premija ako spojim par sati sna, ovog puta sam sam sebe iznenadio. Sloba mora ujutru nešto do firme da završi i dogovor je da se nađemo u 9 na pumpi kod Arene. On malo kasnio, ja još malo na to, uglavnom nije bilo dugog čekanja. Oko 9:30h krećemo spremni i dobro raspoloženi. Dogovor je da do prve pauze prođemo što više dok smo odmorni. Tako je i bilo. Prva pauza posle 30km u Šimanovcima . Uhvati nas kiša, koja se lagano pojačavala pa smo rešili da stanemo. Imamo fore, a tek ćemo se družiti sa njom pa stajemo na pumpu. Palim radare i vidim da je oblak prilično širok i da kreće još od Sarajeva, ali srećom nije mnogo dubok i brzo će proći. Dok smo na pauzi da se upoznamo. Glavni junaci Sporedni likovi Ja ovaj lepši. Dosta sam vam pomogao, rešite rebus . Pošto je većina tačno odgovorila idemo dalje. Nakon malo jače od sat vremena staje kiša i vreme je da se polako krene. Negde oko 11:40h krećemo dalje, tačnije skoro od nule. Vreme se polako razvedrava, mi se polako ubacujemo u putni mod i sve je mnogo lakše i lepše. Prolazimo Sremski front i stajemo da sipamo gorivo i protegnemo noge pre granice. Nakon nekih pola sata krećemo i bez većih problem ulazimo u Hrvatsku. Mali problem je što je Sloba ograničen sa putnom brzinom pa držimo nekih 110km/h. Može on i malo brže, ali nema svrhe voziti na punom gasu stotinama km. Auto putem kroz ravnicu to zna da bude monotono. Kako god kilometri idu lagano, obilazimo i po neki kamion i bus. Automobile i motore nismo dirali, bijemo se samo sa jačima . U praksi to izgleda ovako: pošto je sve ravno i pravo možemo da vidimo kamion i na kilometar razdaljine. Lociramo metu i obavljamo pripremne radnje. 10km kasnije već mu dišemo za vrat i vrebamo plen. Sada smo toliko blizu da vidimo i tablice. 15km kasnije on gleda u naše tablice, a mi jurimo dalje i tražimo novi plen . Pumpe nisu bas česte, a ni pravilno raspoređene, pa na jednoj od njih pravimo pauzu. Vreme je za ručak i da se prostre rezervoar. Tu pauzu pravi i jedan Grk. Ponudismo ga klopom, ali kaže da mora dalje. Već je prešao 1.000 km od Soluna, a ima još skoro toliko. Cilj mu je Cirih i to u danu. Srećom motori nemaju tahograf inače bi ga Svajcarci rado dočekali na psihijatriji . Brate srećno ti bilo i kad god me uhvati kriza ima tebe da se setim. Iskren da budem plan B je bio da spavamo negde u Sloveniji, pre Bleda, ako budemo loši sa prolaznim vremenom. Posle ovog spontanog susreta dogovor je bio da vozimo po planu, pa kad stignemo. Kad može brat do Ciriha, možemo i mi do Bleda . Nakon malo duže pauze i nivelacije nivoa kalorija i holesterola, nastavljamo dalje. Sve isto ništa za spomenuti. Pre Zagreba stajemo da se malo natankujemo. Naravno ova kriza je napravila haos sa cenama i gorivo je svuda sada skupo, ali u Hrvatskoj su otišli i korak dalje. Nisam prebacivao tačno u cent, ali oko 1,75 evra je litar. Sipamo po par litara i ako smo imali do Slovenije i bez toga. Opet nisam neko ko voli da knapira u kap, potrošiće se svakako. Nastavljamo dalje i obilazimo Zagreb, ali tu nas čeka kolaps. Sve stoji, a kraj se ne nazire. Ništa prelazimo u city mode i lagano između kola koristimo blagodeti vožnje motora. Međutim to traje i traje, pa jbt traje. Sigurno je bilo jedno 8-9km kolona i sigurno smo se provlačili više od 20minuta. Sudar šlepera i automobila je bio razlog zastoja, sreća deluje da nije bilo ozbiljnije povređenih. Opet prodisasmo malo i ubrzo stižemo na granicu i ulazimo u Sloveniju. Stajemo na pauzu posle nekih pola sata i sipamo gorivo za podnošljivih 1,55 evra. Blizu je 18h i vreme je da potražimo smeštaj. Biramo neki apartman po OK ceni. Piše da je prijava do 20h. OK stižemo okvirno u to vreme, sa možda minimalnim kašnjenjem. Posle malo duže pauze krećemo dalje i imamo još nekih 130-140 km do smeštaja. Menja se krajolik, pa sve postaje zelenije i brdovitije, samim tim lepše za vožnju, a i za ostala čula. Ovako nekako Vidim Sloba staje u zaustavnu traku. Zvali ga iz smeštaja, ali naravno nije stigao da se javi za tako kratko vreme. Pokušavamo da okrenemo broj, ali stalno izbacuje mreža. Nastavljamo dalje pa valjda će zvati. Zovu opet posle nekih 40 min, mi već u Ljubljani. Opet ne možemo da uspostavimo kontakt i Sloba pali Internet da bi ušli u rezervaciju i probali da kucamo broj. Sve se dešava u zaustavnoj traci. Uspevamo da ih dobijemo i obrazložimo situaciju, da smo na motorima, da vozimo iz Beograda i da ćemo verovatno kasniti koji minut. Tu prvi šok, kaže da do 20h moramo da stignemo. Opet kukaj moli, na kraju kaže da joj pošaljemo mail sa slikama pasoša da nas prijavi. U momentu dok šaljemo mail Sloba ostaje bez kredita, pošto je službena kartica i ima limit. Da li je mail otišao nemamo pojma, da zovemo više nemamo kredita, sedaj na motore i pravac Bled. Već su nam malo nabili tenzuju, nabijem ih na k…c! Da zlo bude veće mašimo skretanje na auto putu. Stajemo posle 500m da proverimo i definitivno nismo na dobrom pravcu. Treba da idemo u Italiju, ali ne ovim putem i ne danas. Sledeće isključenje za 15km. Sloba dolazi na genijalnu ideju da vozimo zaustavnom u kontra smeru pošto isključenje vidimo iza nas. Kategorički odbijam i nakon male prepirke nastavljamo pravo do sledećeg isključenja pa nazad. 15 tamo, 15 nazad, ubismo 30km više i izgubismo više od 20 minuta. Šlag na torti je bio zvuk lanca koji je polako počeo da se čuje na dužim kočenjima. Znam da nije sjajan, ali sam ga zategao pre puta i dobio informaciju od majstora da nije još za zamenu i da slobodno pičim. Ok rešiću to u hodu. Idemo ka Bledu već blago umorni i nervozni. Konačno sa prvim minutima mraka, kao noćne grabljivice , stižemo u ovo lepo mesto. Prolazno vreme sa svim peripetijama i lutanjima 20:40h. Nalazimo smeštaj koji je zaključan. Srećom ima ljudi i jedno 7-8 motora parkiranih. Jedna ljubazna devojka nam pozajmljuje telefon da pozovemo, ali odgovora nema. Ulazimo da vidimo da nije neka soba ostavljena otključana. Ništa. Krećemo lagano da tražimo drugu opciju i odlazimo do manjeg hotela u komšiluku. Objasnimo situaciju vlasniku i pitamo za smeštaj, kaže lik moj drugar ih zna, pa ću mu reći da ih okrene. Nakon par minuta javlja se čovek i kaže da se čuo sa njima, ali da nemaju nameru da se vraćaju. Nudimo da odemo mi do njih i to im nije bilo OK. Ništa jasno kao dan. Nije moje da sudim, to će uraditi neko drugi i bitniji, ali stvarno nemam reči osim da im se najebem znate već koga. U pitanju je Vila Lipa, pa eto moj vam je savet da je zaobiđete. Sada definitivno gubimo svaku nadu. Pitamo tog čoveka što nam je pomogao, da li ima kod njega mesta. Kaže ima, ali 120 evra. To je već cifra burazeru sa kojom odlazimo da spavamo na plaži. Tuc, muc okrene on još par brojeva da vidi za smeštaj, ali slaba vajda i kaže ajde da vam učinim i sputi cenu na 70 evra i da se odreknemo doručka. Majstore prodato, a na doručak ti svrati kod nas. Imamo pršute, kulena i čajne, da nahranimo ceo hotel. On se smeje i daje ključeve. Zaista u cenovniku piše 120 evra soba, a moram reći i da zaista vredi. Ogroman apartman sa novim nameštajem, velikom terasom, odvojenom spavaćom sobom. Što kažu sve na nivou i više od toga. Konačno možemo da se opustimo i predahnemo . Nakon toga idemo u šetnju pored jezera i pivo. Ovde ću spakovati zbog bolje preglednosti sve fotke sa jezera i ako su neke nastale sledećeg jutra. Prilično je mrtvo, valjda još nije sezona. Zabadamo se u neki kafić i pravimo duel Union vs Laško . Možda bi odradili i drugu rundu, ali bliži se ponoć, a radnici već sklapaju stolice i gase svetla. Idemo u sobu da ispružimo kičme i ispratimo Novaka u borbi protiv Nadala. Dokle smo tačno dogurali nemam pojma, ali znam da kraj nismo sačekali. Danas, sa blagim lutanjem pređeno 625 km.

Uvod : Počeću pisanje sa citiranjem jednog velikog čoveka i vozača „Svi smo mi deca, samo kako starimo igračke postaju drugačije“. Ja bih rekao i snovi. Jer šta je čovek koji nema snova? Verujem da i vi sanjate i da su nam snovi slični, jer gajimo slična interesovanja i ljubav prema putovanjima. Kažu da medved ode u zimski san. Po građi nisam daleko, a moji zimski snovi su bili vezani za put na vrhove Evrope. I to ne bilo koje nego u najlepši deo Alpa, na Dolomite. Dugo je tinjala ta želja. Moram priznati da u početku nisam bio spreman za takav put. A onda su me stigle i reči jednog velikog putnika sa ovog foruma „što se više spremaš za put, veća je šansa da ne kreneš“. Vremenom i nakon mnogo lepih tura po regionu, konačno je došao red i za ovo putovanje. Ili možda nije? Čitajući putopise i gledajući klipove teško je odoleti i ne poželeti biti tamo. Ruta je napravljena, novac se polako odvaja. Kažu da ništa nije skupo, ako na vreme počne da se odvaja i često puta mi je to pomoglo. U moru porodičnih troškova nešto sitno ostane i za lične potrebe, a to sam lagano odvajao sa strane. Motor lagano spremam i menjam šta treba. Početkom 2020. godine sve je spremno, ali mesec dana kasnije kreće Korona sa epicentrom baš na planiranoj ruti. Šah mat. Sve se poremetilo, ali snovi nisu. Čekajući da se vratimo u normalu odradismo jednu lepu turu po BiH i jednu veću po Balkanu. Konačno krajem ove zime javlja se tračak nade da će i ovom zlu doći kraj ili barem pauza. To je bilo dovoljno da se ožive pripreme i konačno odveze tura. Početkom proleća kaiš se polako popušta i Italija nam prvi put posle više od dve godine dozvoljava turistički ulazak. Dozvoljavaju i tranzit od 36h bez bilo kakvih potvrda i to će biti karta na koju ćemo igrati. Svi željni nekih novih destinacija, lako se okuplja ekipa od nas petorice. 4 automatika, od toga 3 Honde i jedan pravi motor . Njihovi par godina stari, moj već dobrano punoletan. I ako ga uvek održavam u stanju da je spreman za put, tempiram da sredim neke sitnice bas pred polazak. Zamena ulja, filtera, svećica, kočionog ulja, čisćenje taloga iz rezervoara i karbova. Stavljam i DB kiler jer plave čike u Tirolu ne vole kada im neko brunda po planinama i tera kišu. Dogovaramo se da budemo spremni za kraj maja, ali i fleksibilni par dana sa polaskom, jer ipak su to velike visine, pa je samim tim i vreme je ograničavajući faktor. Tačan datum puta biće utvrđen dva dana pred polazak. Gledajući ove predele kao sa razglednice, pomislio sam ne samo da je ovde raj za vožnju nego i za život, barem u poznim godinama. Kakav zajeb . Prvi pogled na prognozu mi govori da je Balkan ipak majka. Ovde u proleće svaki jebeni dan pada kiša. Bukvalno svaki. I to ne obična, nego praćena grmljavinom i udarima vetra. Da li je tako stalno ili je cela oblast upala u ciklon kome nema kraja, retrogradni Merkur ili se Marfi zajebava sa nama, nemam pojma, ali pogled na vreme izaziva depresiju. Sve je isto samo se menja boja meteo alarma. Nada umire poslednja, pa ćemo terati oblake pozitivnim mislima i pesmom Bježi kišo s prozora. Nije problem vožnja po kiši, ali jeste problem vožnja danima po kiši. Dalek je ovo put, koji je bio dugo čekan, a i nije da malo košta, pa onda sve to kvari utisak i postavlja pitanje opravdanosti. Po nepisanom putničkom pravilu, kako obično biva, ekipa se osipa. I to ne bilo kada, već par dana pred put . Honde ostaju u garažama, a najslabiji i najstariji motori se lagano razgibavaju za put. Svi junaci nikom ponikoše, najjači samo ostaju. Bio sam spreman i sam da idem, ali lepše je sa nekim, a u ovom slučaju mi je to i bio i olakšavajući faktor. O tome u nastavku. Odmori nam počinju, a sa njima se ciklon širi sa Dolomita i po EX YU. Sedi i čekaj, a vreme curi. Shvatamo da kišu obići nećemo, ali barem da je zajebemo u nekim danima puta. Kada smo potrošili svu fleksibilnost i već morali da krenemo ili odustanemo, polako kreće i najava lepšeg vremena, ali samo u nekim deonicama. Odlučujemo da idemo, pa šta bude. Više nema odlaganja. Sad ili nikad. Ovako je to trebalo da izgleda, barem u onom najlepšem i najvećem delu puta Dodasmo i malo kilometara preko, što slučajnih, što namernih, pa ćemo na kraju sabrati račun.

Prisutan na času. Ima Srbija šta da ponudi . Čekamo nastavak vožnje

Da pohvalim organizaciju jednog zaista lepog skupa. Super je i svirka bila, od Kerbera smo navikli, ali lokalni bend me odusevio. Puno ljudi, kao u stara vremena. I mladi i stari i deca koja su tek prohodala su dokaz da ste napravili pravu pricu, uz sve to pokazali i humanost. Svaka cast i momcima iz MC Srbi koji su svojom brojnoscu osvetlali obraz svima nama. Tuzno je da se nisu jos neki klubovi odazvali, a ima ih dosta. Znam da ima tu ne slaganja, ali mozemo jedan dan u godini, u cast svetog praznika i ovih dobrih ljudi, da budemo svi kao jedan. Isto vazi i za nas solo vozace. MK Gazimestan zelim dovoljno snage i podrske, da ovo preraste u lepu tradiciju.

Vidimo se sutra

Čestitam, položio si . Lepa tura. Sada nema nazad pa spremaj motor i penkalo za nove ture.

Bas zbog ovoga nema logike. Nije poenta i nije ovo uvedeno da se bilo ko bakce sa birokratijom, a jos manje da neko dobro zaradjuje na tome. Setimo se registracija i cekanja po ceo dan. Onda je konacno uradjeno nesto pametno i to je funkcionisalo. Cak i kada je tehnicki bio 1.500 dinara. A onda sada kada je tehnicki 4 puta skuplji nas prave majmunima i neko dodatno uzme dobru proviziju za 10 minuta posla. Tehnicki pregledi i dalje dobijaju procente od osiguranja. Mislim da je 5% sto na mesecnom nivou nije mala cifra. Znaci apsolutno im je u interesu da se komplet registracija obavi preko njih, ali i to je malo. Mislim da ce se sve vise ljudi vremenom vracati u SUP, a onda se vracamo na pocetak zbog bahatosti pojedinaca. A dokle god cutimo i dokle god nam je to logicno, govori vise o nama nego o njima.

Hvala @bdada svakako cu se pozabaviti time. Mislio sam da ima mozda nesto uredjeno po tom pitanju, jer ovo nema nikakve logike, mada ne bi bilo ni prvi put da nas tako vacare i to u raznim zivotnim segmentima. Ako nista sledece godine samo tehnicki, ostalo cu sam. Nemam nameru da placam masne provizije lihvarima.

Jesam, a stavio sam svakako isti na oba kalkulatora. Mene samo interesuje sa kojim pravom naplacuju izdavanje nalepnice kada su umrezeni i to je planski uradjeno da se smanje guzve u SUP-u, kao i ostale stavke i da li ima neko ogranicenje po tom pitanju ili mogu da nas je.. po slobodnoj proceni? Konkretno ima li prostora da se tome stane na put nekom zalbom, prijavom, jer vidim da vecina to radi, barem u BG-u?

Zna li neko sta podrazumevaju provizije za registraciju i tehnicki i da li i koliko smeju da se naplacuju? Konkretno za moj auto ispada 34.000 din, a na kalkulatoru tehnickog gde imam sutra zakazano izadje 36.700 din. Gde ode vise od 20evra razlike i po kom osnovu?

Hoce li biti neke organizovane voznje iz Beograda, Kragujevca...?

Sve zavisi sa cime poredis i sta ocekujes i kolika su deca. Grcka definitivno ima najlepsu obalu, ali opet nisu sva mesta idilicna. Po meni na Severu gde vecina nas ide lepa je Jonska obala, pogotovo ostrva, a u Egeju Sitonija, Tasos, Skijatos. Sve ostalo je nista specijalno tipa Olimpijska regija, Halkidiki prvi prst ili Strimonikos zaliv. Grci godinama dizu cene i sada vec polako dolaze na nivo da se na nekim drugim destinacijama moze dobiti mnogo vise za te pare. Jedna od njih je i Bugarska. Bio sam i u Zlatnim pjascima i njima je to za nijansu luksuznije letovaliste u odnosu na ostala u Bugarskoj. More je stvarno cudno, ali je opet more, sa ogromnom pescanom plazom. Mesto je veliko i imas svega od kafica, restorana, sopinga do raznih zabava za decu, a i za odrasle. Ako hoces da zujis i uzivas u prirodi i moru onda Grcka definitivno. Ako hoces da odmaras i da ides kao gospodin onda Bugarska. Primera radi za cenu apartmana na Sitoniji u Bugarskoj imas polupansion u hotelu sa 4 zvezdice, za celu porodicu, a uz malu doplatu i all inclusive. Ja licno mislim da je Bugarska bas top za malu decu jer njima je bitno da mogu da se kupaju, da imaju sladoled i sokove i zabavu. Kakva je priroda i boja mora njih to ne tangira. Takodje bih dodao sto se puta motorom tice nikakvo uzivanje jer je sve dosadan autoput, sta god izaberes. Ako mozes da izdvojis par dana, da se posvetis voznji i nekim interesantnim destinacijama to menja stvari.

Ispratih sve tvoje putopise, a sa ovim si presao igricu. Trebalo je ovo odvozati, a i obici toliko mesta za kratko vreme. Slike prelepe, narocito ona sa koktelom u Portugalu. Postavio si visoke standarde, pa sada nema nazad. Cekamo nove ture

Kao neko ko je redovno do ove sugave Korone dolazio za Vidovdan, izuzetno mi je drago sto ovo vidim i sto je podignuto na visi nivo. Mislim da Mitrovica to zasluzuje i nadam se da ce postati jedan od vecih skupova, jer je to grad dobrih ljudi, dobrih domacina, dobrog provoda, a na svetom mestu... Svaka cast sto ste se organizovali i zelim vam puno srece. I ako sam se upravo vratio sa duze ture i ispucao sav slobodan kredit, ubacili ste mi ozbiljnog crva i potrudicu se da dodjem .

Mi isli prvi put u tu oblast, pa ne znam kako je bilo ranije, ali nama bilo lepo . Sto se tice Korone niko je vise ne spominje, mada dosta ljudi i dalje nosi maske po radnjama i pumpama. U poredjenju sa ranijim odlascima u Italiju, cene su skocile. Po lokalima i restoranima ne toliko, ali po marketima i pumpama da. Dolomiti i Julijski Alpi prelepi, Jadran i dalje gaji poseban smek. Sarnucu putopis kada uhvatim vremena.

Da to je tacno. Mi smo proveravali desetak dana pred put i vazile su neke mere, posto nismo znali tacno kada krecemo. Na kraju se slucajno pogodilo da smo usli bas 01.06, od kada je i doslo do izmena, barem za nas van EU. Svakako nismo ni mogli vise od ta 2 dana zbog obaveza, ali eto ko planira moze slobodno da ide na duze.

Upravo se vratih sa Dolomita. Na Slovenacko-Italijanskoj granici nikoga ni u odlasku, ni u povratku. Planirali smo tranzit od 36h kroz Italiju da bi prosli bez potvrda, a ispalo je da smo mogli da ostanemo koliko smo hteli.

Svaka cast i za voznju i za planinarenje, a i za hrabrost. Ti predeli su mi u secanju jos od detinjstva i izvestaja stanja na putevima. I tada je bio poduhvat voznja ovim putevima, a sada je to vec ludost, ali verujem i zestok izazov koji vuce. Bravooo

Sto se tice Oka sokolovog nisam cuo nikoga da mu je stigla kazna. Zato znam da smo vidljivi za komunalce, pa cak i za pauka i to ti govorim iz licnog iskustva. Apsolutno strogo vodim racuna gde parkiram i obicno je na istim mestima godinama, pa i to je dovoljno da nekoj budali zasmeta. Za trzne centre nemas problema veliki su to prostori i uvek ima mesta da se negde skloni i parkira motor. Za ove druge lokacije gde je strogo zabranjen ulaz motorima, po meni opravdano, jer je tu mnostvo pesaka i staza, nemas tu sta da trazis ni ti niti bilo kod od nas. Idem cesto na Adu recimo i uvek parkiram negde na putu. Nikada nisam ni pomislio da udjem motorom u pesacku zonu. Verujem da si pristojan i savestan, cim imas dilemu u sebi, ali znaj da si presao granicu cim si pomislio da udjes. Svi mi volimo da nam je motor na oku, ali to nije moguce stalno praktikovati i pomiris se sa tim. Ili poneses nesto da ga vezes i obezbedis ili nemoj ici motorom. To sto neki rade nije opravdanje, a ni primer. Beograd je milionski grad i ima tu svega, od onih zasticenih do onih bahatih. A bas zbog takvih ljudi cesto imaju iskrivljenu sliku o svima nama.

@mickeyZ, @Tedybear hvala kolege za informacije!!!

Mnogo lepi predeli i za oci i za motore. Nas par krece sledeceg vikenda, ako vreme dozvoli, ako ne pomeramo za koji dan, ali svakako mora da se krene do 5 juna najkasnije. Molim za pomoc sa par informacija, glavne aktere teme ili kolege koji su prolazili tuda. Kakva je snabdevenost sa pumpama u oblasti Cortine i Canazei-ja i da li se placa preko automata ili ima zive duse sto bi rekli? Da li marketi i prehrambene prodavnice rade do uvece, recimo do 19-20h? Da li se putarina u IT isto placa preko automata ili ima i radnika na naplati putarina, kao u normalnom svetu? I koji je sajt dobar za pracenje vremenske prognoze u ovim predelima pored Accu i YR?

Sto se tice kupovine vozila kamate su uracunate u cenu i tu nema dileme. Znaci isto vozilo za kes dobijas par stotina jeftinije i obicno postoje odvojene ponude i cene. Cak su poceli i neki polovni da se prodaju tako, ja sam kupio tako auto pre par godina. Ponuda je bila sa kreditom i garancijom na motor i menjac. Cena je bila 3.900 evra fiksno sa kreditom, a za kes 3.700 evra. Rekao sam da necu ni garanciju i spustili mi jos 200 na to. Dakle sve to lepo zvuci, ali sve to dize cenu. Dobra stvar je ipak sto su uslovi za nijansu bolji nego da sam dizes kredit preko banke. Tako da ko nema kesa to je dobra opcija, ali opet ne toliko povoljna da bi zbog ustede od 100-200 evra, birao iskljucivo prodavce i modele koji imaju takvu ponudu. Ako ti se mt07 svidja onda uzimaj tu opciju, a ako ga uzimas samo zbog tih pogodnosti, onda lepo u banku, kes u ruke, pa kupuj gde ti srce zaigra.

Zdravstveno uzimas u osiguravajucim kucama. Ja recimo uzimam u Milenijumu sa pokricem do 15.000 evra i izadje oko 130 din dnevno. Pomoc na putu imas vise opcija, za pocetak pogledaj Vozzi i AMSS. Imas i temu ovde na forumu. Izadje od 20-40 evra u zavisnosti sta ti treba, ali imas pokrice narednih godinu dana za vise drzava ili celu Evropu (AMSS). Kod Vozzi mozes recimo da vezes i motor i auto na jednu uplatu. Dovoljno je recimo najbanalnije guma da se probusi, pa da ti to zlata vredi.