Šta reći osim svaka čast . Hvala što si nas svojim pisanjem i fotkama povela na ovo lepo druženje... Puna podrška za tebe i sve ostale dame na dva točka i da vam poželim još puno ovakvih druženja i bezbednih kolometara.

@Tumbe hvala kolega. Pratio sam vaša putovanja i znam da vam je u poslednje vreme baza u Istri, tako da vam i ovi krajevi nisu daleko i toplo ih preporučujem. U kombinaciji jedno sa drugim, dobija se savršen spoj .

Kako obicno biva spletom nekih cudnih okolnosti dodjoh do informacija. Koleginica je relativno dobro. Srecom nije bila velika brzina, jos jedan dokaz koliko je to bitno. Sve ja na svom mestu, osim palca. Skener i ultrazvuk su dobri, ali je cela odrana i ugruvana, posebno noga. Moze da je pomera sto je bitno. Za sada nisu konstatovani prelomi, pa neka tako i ostane. Taksista koji je vozio iza njih je imao kameru i sve je zabelezeno, sto ce olaksati dalji postupak.

Pa onda kaze: A nije ni krivično delo. Odgovornost, prema Krivičnom zakoniku, vozač može da snosi isključivo ukoliko se utvrdi da je osobu povređenu u saobraćajnoj nesreći ostavio bez pomoći. Pri utvrđivanju, u obzir se uzimaju različite okolnosti, između ostalih, i da li je mesto gde se dogodila nesreća ruralno ili urbano i da li je u blizini bilo ljudi koji su mogli da pruže pomoć. "Recimo da navedem jedan drastičan primer, recimo ako počinilac dela vidi iza sebe vozilo Hitne pomoći koje se zaustavlja, da li vi smatrate da je onda napravio takvu grešku. Tako da u Srbiji postoji ta razlika koja u recimo Bosni ne, u Bosni kada napustite lice mesta, gde je bilo povređenih, kojima ste mogli pružiti pomoć, kazna je tri godine zatvora, bez obzira na to da li je kriv, nije kriv i itd", rekao je prof. Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta. Da bi kaznena politika prema onima koji ne zaustave vozilo trebalo da se pooštri, Komitet za bezbednost saobraćaja napominjao je više puta. Ponavljaju predlog da se izmeni Krivični zakonik. "Odredba koja kaže ko ostavi bez pomoći lice povređeno u saobraćajnoj nesreći treba da glasi ko ne ukaže pomoć licu u saobraćajnoj nesreći. Na taj način biće savršeno jasno da se kažnjava ona osnovna dužnost vinovnika saobraćajne nezgode, a to je da ukaže pomoć povređenom u saobraćajnoj nesreći, u suprotnom možemo na različite načine da tumačimo i da onaj koji je zapravo počinio nedelo može da se izvuče od odgovornosti", Poenta je da ostavi bez pomoci, a nije decidno da on mora da pomogne. Znaci udaris nekoga kod tramvajske stanice, kao u ovom slucaju i vadis se da je tu bilo ljudi i da su vec prisli da pomognu. Znaci lice nije bilo bez pomoci po nasem zakonu. Sta reci?

Ne samo to nego su kreteni smislili da ko pobegne sa lica mesta, na nekim frekvetnim mestima, moze da se izvuce jer je pretpostavka da ce neko drugi pomoci. Ludilo mozga ili tacnije ostavljen prostor za kombinacije.

Danas oko 18h vozeci se motorom, vidim da stoje tramvaji u pravcu ka Autokomandi i ispred njih oboren motor i kaciga pored. Stao da vidim da li treba pomoc, ali kaze mi vozac tramvaja da je bila hitna i da je odvezla koleginicu koja je bila svesna i kaze dobro. Po njenim recima udario je auto i pobegao. Po polozaju motora rekao bih da je bila u preticanju po sinama. U pitanju je narandzasta Kawa naked, novije generacije, bilo mi glupo da slikam. Nadam se da je dobro, a da ce naci ovog zlikovca sto je pobegao.

@srbac hvala kolega.

Hvala kolega. A Sloba i njegov skuter junacki gaze kilometre. Ovo nam je treca duza tura, manje nisam ni racunao i svuda su bili sastavni deo ekipe i ravnopravni clanovi i to zasluzeno. On dobro vozi, a skuter ispunjava sve uslove za normalnu voznju. Ujedno on nam je i teretno i servisno vozilo, jer neverovatno sta sve stane u te skutere, o udobnosti i zastiti od vetra da ne pricam. Tako da nije bitno cime se ide, vec sa kim se ide.

Hvala kolega. Zaista lepi predeli, a vi ste to jos dodatno obogatili voznjom do Trebinja. Tesko u skorije vreme, ali cemo se vratiti sigurno, sa nadam se vise dana i vise kilometara na raspolaganju.

Kolege su ti vec dale predloge, a ja mogu mozda ponudu. Obicno kada kupujem fokusiram se na par modela, a onda pare izbrojim za skroz drugo vozilo, pa cisto razmisli. Koleginica, inace odlican vozac, hoce verovatno da proda Pezo 3008, 1.6 hdi, automatik, mislim da je 2010 ili 11. Mali potrosac, mala rega, a izuzetno udoban i komforan. Auto je uvezen iz Slovenije, od prvog vlasnika i to je direktno uvezao njen muz, za kucu sto kazu i kod njih je skoro 3 godine. Znam da nisu imali nikakav problem. Ful oprema koje bi se postideli i mnogi novi, panorama, navigacija, kamera, head up displej, mnogo hromiranih detalja, itd...

Pa ti da si vozio juga samo po Srbiji, kao vecina, sada bi mogao sa Maybach-om u Rim . Svaka cast . Da kazem i ja koju za dnevnik. Dobro je sto imas vec smestaj u Riminiju, tako da imas slobodu za raniji pokret i kasni dolazak. Za Rim je svaki sat bitan, jer ima sta da se vidi. Zato moj ti je predlog i da smestaj trazis po obodu grada u pravcu u kome dolazis. Em je jeftinije, em neces da izgubis par sati sunjajuci se po nekim gradskim zonama. Prevoz je dobar ima i metro, tako da svuda mozes da stignes. Za ovo kratko vreme meni su super opcija i oni turisticki autobusi, koji rade obilazak. Ako ti se svidi neko mesto da mu posvetis vise paznje, tu sidjes i opet nastavis sledecim busom. Ako planiras da malo siris krug obavezno Sijena, koja je jako lepa, a moze i brzo da se obidje i Firenca barem kratka setnja po centru. P.S. izbegavaj svaku kupovinu po pumpama, osim goriva, jer je papreno skupo. Za pisanje ugradi kateter, eventualno flasa od Rose jer ima siri cep .

Bravo kolega . Ozbiljna tura.

Na ovo nemam odgovor, a i nisam neki stručnjak za mehaniku, osim da uključim logiku i ono što su mi rekli. Nisam ih menjao od kada sam kupio motor pre nekih 20.000km, a i tada nisu bili novi, ali su bili dobri na jedno 70%. Pitanje i pre toga da li je menjano sve u paru, a i koji je kvalitet u pitanju. Ali svakako mi majstor kaže da se prednji lančanik više troši i da on prvi strada i da je zabluda da se ravnomerno troše. Ne znam da li je tačno, ali logično svakako jeste, jer je 3 puta manji od zadnjeg, a vrte isti lanac.

@bajker71 hvala kolega. Drago mi je da je bilo od koristi, jer je to svrha ovog pisanja, a još mi je draže što planiraš na ovu stranu . Pored iskrene podrške za planiranu vožnju, stojim na raspolaganju, ako mogu da pomognem.

@sasa.ventil hvala kolega. @Deki Katanahvala Deki. Problem je bio u prednjem lančaniku. Lanac i zadnji su mogli još, ali kada već menjam neka ide sve u kompletu. Zaslužila je . A znaš i sam kakve su to sprave. Napravljene da sa minimalno daju maksimalno. Zaista vanvremenske sprave, moćne, elastične, udobne, pouzdane i nakon toliko godina. Mogu na crtu i ovim novim klincima, koji jesu mladji, lepši, nabildovaniji, ali nemaju tu harizmu i iskustvo .

Imas u delu Moto berza, kolega se bas bavi time, a i tu ces naci detalje i kontakt.

@travelman sjajno kolega. Obozavam ove promene planova sto kazu "jebes karakter koji nije labilan" Cekam nastavak

@DraganNS hvala kolega na lepim rečima i drago mi je da vam se svidelo. Znam da često putujete, ispratio sam svaki putopis i siguran sam da će i ovo doći na red. Zaista vredi, naročito kada se doda da put do vrhova vodi kroz EX YU i da tu ima svašta lepo da se vidi i doživi kao retko gde i obogati putovanje. Naravno preporuka je što više dana, što mi nismo imali, ali je to i razlog da se nekada vratimo. Želim vam da odete i dalje i nastavite tamo gde smo mi stali i da naravno to podelite sa nama. Srećno

Koja za kraj Prvo da se zahvalim Slobi na još jednom u nizu lepih putovanja i druženja. Na doslednosti i poštovanju dogovora. Nije tražio razloge da odustane kao neki, već način da krene i ako nam mnoge stvari nisu išle pod ruku. Lavovski je vozio i ako malo limitiran snagom. Mojoj Suzi koja me je po ko zna koji put provela lepim predelima i vratila kući. Ovog puta je i bila malo ranjena, ali kao što rekoh teče u njoj krv samuraja. Častio sam je novim setom lanca i lančanika i to onim najboljim. Svima vama koji proputovaste ovo zajedno sa nama. Izvinjavam se ako sam bio opširan, ali teško je sabrati utiske posle ovakve vožnje i neke delove ostaviti po strani. Za kratko vreme prođosmo 5 država, 8 granica, 14 pečata, vozili po nekim od najlepših i najviših puteva u Evropi, vozili pored Jadrana, kupali se u njemu… Upoznali i sretali neke dobre ljude, bili u kontaktu i sa nekim lošim, ali moraju i oni da postoje da bi znali da cenimo ove dobre. Nismo videli sve, nije ni bilo moguće za kratko vreme, ali opet dovoljno da nahranimo čula i hormon sreće i barem upoznamo lepote Bleda, Kranjske Gore, Planice, Julijskih Alpa, Dolomita, Jadrana, Velebita, Like, Plitvica, Une, Vrbasa… U moru lepih vožnji ova je falila kao poslednja kockica da se sklopi mozaik. Zaista bih svima preporučio da se provozaju ovim krajevima i poželeo i dužu i lepšu turu. Ovo je epicentar moto vožnji i kolege iz svih krajeva Evrope dolaze sa istim ciljem. Kažu da su ovo najlepši planinski masivi na starom kontinentu. Ima tu nešto! Za nas je ovo bila vožnja koja je ispunila neke naše snove. A kao i što sam počeo tako ću i završiti „Šta je čovek koji nema snova“, uz još jednu latinsku koja opisuje ovo putovanje i čekanje na njega „Veni, Vidi, Vici“ Zdravi bili i vidimo se na drumu. CIAO AMICI

Osvrt na troškove Verujem da će neke zanimati, mada u ovom ludilu poskupljenja možda neće biti skroz tačan pokazatelj za neki naredni period, ali čisto kao orjentir. Cene benzina 95: SLO 1,55e, SRB i BiH 1,57e, HR 1,75e, IT 1,95e. Putarine: HR 20e, IT 11e, SLO 7,5e(vinjeta), SRB 3,5e, RS 1,5e. Smeštaj po osobi: SLO 35e(sa popustom), IT 30e, HR 15e i RS 12e. Dakle za gorivo i putarine tačno 200evra. Većinu goriva smo sipali u državama gde je jeftinije. Motor mi je trošio malo ispod 5l, uglavnom umerene vožnje. Smeštaj malo ispod 100 evra. Imate slike i nazive hotela na Bledu i u Bellunu i toplo ih preporučujem. U HR i BiH, em jeftinije, em puno veći izbor, pa tu svakome po volji. Ništa nismo ranije rezervisali, sve u toku vožnje, dan za danom. Po meni pravi izbor jer nudi fleksibilnost. Na ostale troškove smo dali iznenađujuće malo, po nekih 80evra. Ne zato što je jeftino već zato što smo bili dobro organizovani. Poneli smo nešto suve hrane od kuće i to nam je donelo uštedu novca i vremena, a moram priznati i kvalitet obroka. Većinom smo trošili na piće po pumpama, kafićima, marketima…Dve večeri proveli u restoranima, jednom jeli u hotelu. Uglavnom nismo se rasipali, a opet bilo je svega. Mene je na kraju sve ovo izašlo nešto ispod 400e, a Slobu oko 350e zbog manje goriva. Nije sića, a opet nije ni neka cifra. Svakako je novac potrošna roba, a na putovanjima se dobija se nešto puno lepše i vrednije od parčeta papira i nešto što mnogo duže traje.

Peti dan 04.06: Banja Luka – Beograd Ustajemo, a Sloba odlazi po doručak i to onaj momački. Na meniju burek sa mesom . Više volim onaj sa sirom, ali ovo vam nisam rekao. Psssssst. To je ovde greh i tretira se kao veleizdaja . Sloba obavlja jutarnju rutinu i ispija kafe, a ja se polako pakujem. Danas opet idemo auto putem. Mogli smo i malo okolo, ali ne bi dobili ništa specijalno u predelima i lepoti vožnje. Dosta je bilo, vreme je da se krene kući. Pozdravljamo se sa ovim lepim gradom i idemo ka Hrvatskoj. Stajemo da sipamo gorivo i stižemo na granicu. Solidna gužva, pa koristimo blagodeti vožnje motora. Standardna procedura, stajemo pored kolone, skidamo kacige i kao pešaci dolazimo do kućice. Interesantno da smo na ovom putu 3 puta ulazili u Hrvatsku i izlazili iz nje, sve na različitim stranama. Već su počeli polako da otvaraju istragu i rade rekonstrukciju našeg kretanja . Nakon kratke vezne deonice magistralnog puta, izlazimo na auto put i iste one predele kojima smo vozili prvog dana. Sada je već onaj krug sa mape zatvoren i zavesa se polako spušta. Vreme nam je bilo ekstra svih ovih dana. Danas malo i toplije nego što prija. Nekih 33 stepena, ali neka vlaga i sparina, pa nije baš lagano za vožnju. Dve pauze i stižemo na granicu. Ulazimo u Srbiju i uvek je lep osećaj bez obzira odakle dolazio . Pre S. Mitrovice stajemo na pumpu i dužu pauzu. Piće i malo čipsa da povratimo so i koju kaloruju koje smo izbacili kroz znoj. Inače možda zvuči čudno, ali pumpe kod nas i u BiH ubedljivo najsređenije i najbrojnije. Svaka ima kafić ili restoran, WiFi, WC u koji možeš da uđeš bez da te neko mrko pogleda i traži lovu… Krećemo dalje, još nekih 85 km do kuća. Stajem posle naplatne rampe jer se osećam kao u rerni i kvasim glavu i lice sa vodom. Ni ne silazimo sa motora, cepamo dalje. Avioni polako uzleću sa Surčina, a mi polako slećemo u naš grad. Na ulasku na Gazelu visoko podignute pesnice, nalik onima koje stiskaju pobednici moto GP trka . Osmeh ispod kaciga i pozdrav, jer se ovde rastajemo . Nije prošlo ni 200m solo vožnje neko mi svira, obilazi i mrko gleda. Neka panjina u Pežou 407. Ja u zbunu. Vozim svojom trakom, lagano, ne znam šta je problem, ali je vreme da saznamo. Dajem gas i sada vozim paralelno sa njim, sa desne strane. Sreća toplo je pa njemu prozori otvoreni. Pozivam ga i pokazujem rukom da skrene kod Steka, što ja i činim, ali on ne. Ne skidam pogled sa njega i munjevito se opet uključujem i stižem ga. Dajem mu šansu za popravni i mašem mu da stane na Fransu i to odbija. OK sis. dovoljno si rekao. Prođosmo razne predele i države sa kojima se nismo rastali u ljubavi, a opet nikakav problem tog tipa nismo imali. Čak su svi bili ljubazni, otvoreni, dobronamerni, a onda me budala iznervira na kućnom pragu. Loše je što brzo planem u ovakvim situacijama, a dobro je i što se još brže smirim. Prolazim Autokomandu i ulazim na Voždovac moje prirodno stanište. Miris i dim roštilja iz Stepinog vajata menja onu kariranu zastavu na cilju. Odlazim da odvezem počasni krug po kraju i pozdravim društvo i fanove . Odlazim i da svirnem majci koja mi maše sa terase. I konačno oko 16h, nakon današnjih 345km parkiram i gasim motor i idem u zagrljaj onima kojima sam falio i koji su mi falili. Tradicionalni pozdrav nakon duže ture u znak zahvalnosti i poštovanja. Spoj čoveka i mašine. Ima neka tajna veza Nakon 5 dana prelepe vožnje i pređenih 2.000km, vreme je da se saberu utisci, život vrati u redovne tokove, a sve lepote ove vožnje prebace u životnu memoriju iz koje nema brisanja i koju ćemo često posećivati da opet prođemo ovim putem.

Četvrti dan 03.06: Senj – Banja luka Ustajemo i pravimo plan za danas. Izvorno je trebalo da idemo na izlet koji traje skoro ceo dan i da onda dobacimo do Bihaca i tu negde zanoćimo. Sloba odlazi opet do centra da se raspita za plovidbu. Ja se lomim da li da ulazim u akciju menjanja lanca i lančanika? Sada me već nerviraju i moram priznati brinu. Opet to bi uslovilo da jurim servis, delove, da ostanemo dan duže ovde u najboljem slučaju, da izbacimo BiH i vozimo u cugu za Beograd. Te neke dane fleksibilnosti smo potrošili čekajući da krenemo i sada nemamo prostora za promene . Odlučujem da ipak vozim lagano dalje. Sloba se vraća i kaže da je našao dva čamca. Ovaj manji je izdat za 100evra, a ovaj veći je 150 evra. Istini za volju prima desetak putnika pa je to onda dobra ponuda. Za nas samce baš i nije. Ostavio je broj i rekao da mu jave u narednih sat vremena, ako bude još nekih zainteresovanih za turu, da podelimo troškove. Poziv je izostao, tako da ništa od krstarenja . Kao utešnu nagradu dobijamo Banja Luku. Imamo ceo dan na raspolaganju, taman da odsednemo u tom lepom gradu i ujedno smanjimo kilometražu za poslednji dan. Predlog usvojen i kreće lagano pakovanje. Tankujemo malo goriva, da ne brinemo i pozdravljamo se sa morem Ako ste mislili da je kraj sa planinama, slabo pratite na času. Napadamo Velebit i to njegov Severni krak. Ulazimo polako u planinu i oštrim krivinama napadamo vrh. Pogled odozgo na more i zaliv fantastični. Ipak nismo stajali već u vožnji upijali. Nismo videli Goli otok sa broda, ali jesmo sa Velebita, i to je nešto. Nakon jedno pola sata uspona i dobrog krivinarenja nastavljamo relativno ravnim delom na visini. Malo podseća na Pešter. Može lepo da se vozi. Odvajamo se nakon nekog vremena u NP Plitvička jezera. Put širok, dobar, trenutno rasterećen, priroda lepa, uživancija. Smenjuju se proplanci i šume, malo uzbrdo, malo nizbrdo. NP Plitvička jezera Da nije sve idealno nailazimo na radove i to one gde je skinut asfalt u obe trake. Navukao sam traume sa prošle ture i radova oko Pljevalja. Srećom ovde sve lepo obeleženo i relativno pitomo. Drugom lagano i nakon nekih 5 km bez veće drame može gas. Stajemo u nekom fensi kampu na pauzu. Nastavljamo dalje i odvajamo se ka BiH. Nismo svraćali na sama jezera, jer je Sloba već bio, a ja lično imam ozbiljan sukob u glavi sa naplaćivanjem prirodnih lepota. Nemam problem da se plati nešto za čišćenje i uređenje, ima nas raznih kojima je teško da bace konzervu ili pikavac u kantu, ali baš da me neko šiša kao ovcu, nisam iz tog stada. Verujem da je lepo, možda i nekada promenim stav. Svakako nije nam daleko da opet dođemo, a danas ne bi imali ni dovoljno vremena. Ulazimo u BiH i obilazimo Bihać i tu pravimo grešku. Ruta na mapi izgleda super u stvarnosti i ne baš. Baca nas nekim seoskim uskim putevima uz granicu sa HR. Ima blata, ima i šljunka, ima i sekača krivina, sve u svemu sranje. Dolazimo i do dela gde put prestaje i kreće makadam. Srećom da smo na brdu i vidimo da već na sledećem ima asfalta, pa prolazimo tu kratku deonicu od nekih 2-3 km bez problema. Nakon nekih 45 min naporne vožnje konačno izlazimo u civilizaciju i grad Cazin. Stajemo na pumpu treba nam pauza, a i gorivo. Sedamo u kafić na pumpi, naručujemo piće i kupujem šta nam treba. Odlazim i da uzmem veliku Koka kolu za put, uz molbu da je ostave u frižideru, da ne bih stalno vadio karticu. Ladno izlazi lik spolja i stavlja je među sladolede u zamrzivač, kaže ovde će joj biti bolje. Hvala majstore! Dolazi i on na pauzu i kreće spontano ćaskanje. U toku je smena, a i nemaju nešto posla. Nudimo piće sve radnike na pumpi, međutim oni su već bili zbrinuti po tom pitanju i ljubazno se zahvaljuju. Ćaskamo kao da se znamo godinama. Promenismo razne teme i one ozbiljne i one lagane. Naravno služio je vojsku u Beogradu. Oseća se ta neka toplina Balkanska bez obzira na veru. Nakon finog opuštanja idemo dalje. Pozdravljamo se sa radnicima i ja uzimam sok i krećem ka motoru. Neko zviždi i kaže zaboravio si ovo. Daje mi još jednu flašu koju su oni krišom ubacili da se hladi i da imamo za put. Kaže ovo je za vas od nas. Možda smo i mi svojim ponašanjem malo uticali na ovo, ali svakako je gest pažnje koji puno znači, hvala im ! Sada konačno magistralnim putevima vozimo lepo, ali ne i dugo jer opet radovi. Opet nas obilaznica baca na neke seoske puteve koji nam u ovom danu nisu više potrebni. Tu pravimo dodatnih 20km i vraćamo se opet na magistralu, blizu mesta sa kog smo skrenuli. Izlazimo i na reku Unu i ona će nam praviti društvo narednih 30-40km i uvesti u Republiku Srpsku. Reka Una Nastavljamo ka Prijedoru i sada izlazimo na ravnu ploču. Put prav kao strela, kroz ravnicu. U Prijedoru pauza i ostaje nam još nekih 50 i kusur km za danas. Nastavljamo ganc novim putem u finom ritmu. Puštamo lokalce da vode svatove jer oni znaju tačno gde su kamere, a ima ih podosta. Malo komične situacije sa 110km/h naglo spuštamo na 50 u sred ničega. Nešto pre 17h ulazimo u BL i idemo kroz grad do smeštaja, koji je na brdu iznad centra. Malo zavučeno, ali fenomenalno i domaćinsko dvorište koje će prijati i nama i motorima. Studio korektan. Drmamo po jednu rakiju sa domaćinom i teško nam da ustanemo iz bašte. Nekako se kanimo i odlazimo u sobu. Sređivanje i odmor. Upravo sada u ranijem terminu počinje opet basket, a sada ćemo gledati kao ljudi na TV-u. Taman malo da odmorimo kičme, pa u grad. Inače Sloba navija za Zvezdu, tačnije FMP, a ja za Partizan, pa narednih 2 sata nismo u ljubavi . Već na poluvremenu je bilo jasno da se Sloba neće ni danas radovati, pa mu kratim muku i odosmo gde drugde nego na ćevape kod Muje. Banja Luka i reka Vrbas Dok čekamo obrok uživamo u prelepom ambijentu pored reke i tvrđave. Stižu i ćevapi . Mnogo ih volim, pa samim tim uglavnom su mi svi dobri, ali ovi su vrhunski. Posle ćevapa i piva, odlazimo u šetnju tvrđavom i centrom. Banja Luka je lep i živ grad i lepo je biti ovde. Već polako umor hvata i rešavamo da idemo nazad. Danas, sa obilaženjem radova pređeno 305 km

Bravo Deki!!! Lepa voznja, a i nadahnuto stivo, pokriveno lepim fotkama. Srecno u nove ture i avanture

Treći dan 02.06: Belluno – Senj Danas se budimo i lagano spuštamo tempo. Došlo je i Slobinih 5 minuta. Ubili smo za dva dana 1.000km, mnogo sati u vožnji, tako da danas nema žurbe. Odlazimo na doručak. Na moje iznenađenje odličan. Mnoštvo, šunki, kobasica, kačkavalja, peciva, mlečnih proizvoda, slatkiša... Glavni problemi su gde početi, kada završiti i kako izaći iz sale. Punim rezervoar do čepa i prelivam sa slatkom palačinkom i nekim kolačima . Sloba malo tanji na tanjiru, ali jači na šolji. Ubija kafe kao vodu. Odlazimo do megamarketa da kupimo neke stvari za put, a i ja neke slatkiše za decu i kafu za ženu. Nema mnogo prostora na motorima, pa nema ni potrebe da se mnogo zadržavamo. Polako se pakujemo i negde oko 10:30h krećemo na pumpu, pa na put. Opet ista priča. Sam sipaš, sam plaćaš mašini. Provalio sam kako se to radi, ali ne i kako i da li se vraća kusur. Krpimo nekih 25 evra siće i sipamo bratski po pola na istoj točilici. Vozimo još nekih 30 km uz Dolomite i došlo je vreme da se pozdravimo. Vidimo se opet to je sigurno . Izlazimo na auto put za Veneciju koja je blizu i pre nje se isključujemo za Pordenone i nastavljamo u pravcu Slovenije. Italijani cepaju na auto putu, ali srećom mnogo je manje vozila nego što sam očekivao, pa može da se vozi komforno i opušteno. Mi tempomat na 110km/h i laganini. Pravimo jednu pauzu i prilazimo Trstu. Sada se i more vidi i ostvarujemo kontakt sa samim krajem Jadrana. Obično letujemo južno, a sada možemo da uživamo i severno i da kompletiramo sliku. Slobi se pali rezerva u početku kao upozorenje, a posle i kao frka. OK tu je Trst biće neka pumpa, a možda i neće? Vozimo još sporijim tempom, nadamo se pumpi, ali ništa od nje. Takođe i Trst nikako da prođe, Slobu već vidim hvata polako nervoza, pa i panika. Već je preko 40km u žutom. Konačno se isključujemo sa autoputa i krećemo ka Sloveniji. Znamo da je granica blizu, ali svaki km je bitan. Na kraju posle nešto preko 500 pređenih km kroz Italiju, došlo je vreme da se pozdravimo. O bella ciao Ulazimo opet u Sloveniju i odmah pumpa. Olakšanje i sipamo jeftino Slovenačko gorivo. Kako to čudno zvuči da nam je sada 1,55evra jeftino i da pri tome točimo u Sloveniji. Stajemo na dužu pauzu i osveženje. Uzimamo hladna pića i u hladu borova punimo baterije. More je blizu, pa i vazduh ima neki šmek. Ne žurimo, prošli smo više od pola ture za danas. Kako to biva kroz Sloveniju, opet lepi predeli za vožnju, mada ni prići onim lepotama Kranjske Gore. Nakon lepe i ugodne vožnje kroz Sloveniju stižemo i na Hrvatsku granicu. I ako je radni dan, sezona tek na početku, kolona od jedno 2km sigurno. Pošto je jedna traka, provlačimo se po onoj razdelnoj liniji i relativno brzo rešavamo proceduru. Ne smem ni da zamislim šta je ovde u špicu? Nastavljamo ka Rijeci i moru. Hvatamo autoput i ubrzo sa visine gledamo u grad i more. Blagodeti 3 trake smo koristili do izlaska iz grada, a onda se isključujemo i idemo uz more Jadrankom . Da ne bi kvarili tradiciju i ovde mašimo i krećemo ka Krku, srećom svega par km. Vraćamo se na pravi put i brzo spuštamo uz more. Već je gužva na magistrali, ima i nešto radova, pa uglavnom sporo to ide. Opet ambijent je lep, pa onda sve lakše pada. Nakon Crkvenica, saobraćaj se malo rasteretio, put prodisao, pa i mi. Sada već može da se vozi, ali slavu nam krade vozač šlepera. Riječke tablice, očigledno dobro poznaje put, ali brate skidam kapu. Terao je pun gas po onim liticama i krivinama, da niko nije imao šanse, a ni potrebe da ga obiđe. Poezija kako je terao. Bacamo i poglede na Krk i more i zaista lepom vožnjom stižemo u Senj i tu bacamo sidro. Oko 17h stižemo u smeštaj i stariji ljubazni domaćin nas ostavlja da se raspakujemo i odmorimo. Odmora nema jer nas čeka moreeee. Ako me neko traži, ja sam na plaži . Skidamo okove, sedamo na motore i pravac kupanjac. Uvek volim da na ovim dužim turama skoknem i do mora. To mi je nekako šlag na torti i bez toga tura nije kompletna. Stajemo na parking plaže, ali nju ne vidimo. Bacam pogled preko ograde i osim provalije i mora ne vidim ništa. Ko je spremniji i sa boljim odrazom može komotno sa parkinga da skoči u more. Vidimo neke stepenice i krećemo njima ka plaži. Idemo, idemo i idemo, a plaže nigde. Ide nam žena u susret i pitamo za plažu. Kaže imate dve. Idite na levu jer je toplija voda, samo morate kroz vodu jer puta nema. Nakon dugog spuštanja eto nas na plaži, koja je bila iznenađujuće mala. Ova druga još manja. OK vreme je da pokažem svoje zmijsko telo, uglavnom lokalnom stanovništvu starije dobi. Vama neću, džaba ste se ponadali . Sloba rešava da ide na drugu plažu, ja odustajem čim sam pogledao dno i krupno i oštro kamenje. Njemu na skuteru noge i nisu potrebne, pa može da se kur.. pred lokalcima . Kao nagradu je dobio da bude sam na plaži kao morski tuljan. Ulazim u vodu, a donji ekstremiteti trnu. Kada sam hteo da lagano nakvasim i gornji deo klizam se na kamen i već sam ceo potonuo. Čuka radi i dalje, dobro je . Sada mogu i da plivam do druge plaže i toplijih krajeva. Čudo šta je priroda. Razmak 50 metara, a voda par stepeni toplija. Razlog su neki podzemni izvori koji hlade vodu dodatno na prvoj plaži. Imaju sada neki spa centri, masaže, bazeni, ali more ništa ne može da zameni. Uživamo i dobro se regenerišemo. Bolovi i brige su nestali . Odlazim na plažu i ulazim u spiku sa nekim gospođama. Hvatamo onaj najlepši deo dana za kupanje, pa je red da obrnemo još jednu turu. Sunce polako ulazi u defanzivan položaj, pa je red da počnemo planinarenje i povratak u smeštaj. Lanac već klapara ubija, ali o tome ću sutra razmišljati. Zašto baš Senj? Zato što je ispunjavao prvi i najbitniji uslov da je na moru i da je lep put do njega. Drugi isto jako bitan faktor je što odavde idu brodovi na Goli otok, koji je Sloba imao želju da vidi. Ja nisam imao ništa protiv, s time što sam ostavio i opciju da se umesto izleta provozam motorom do Starigrada. Stanje lanca mi rešava dilemu i odlučujem da ne čačkam mečku sa dodatnim km. Idemo ipak na izlet. Red je da nakon spiranja soli, odemo i u šetnju i na klopu. Uništio sam Šveđane u Italiji i tek se sada pali rezerva. Mesto lepo, a spada i u veća na ovom potezu. Ima onaj pravi morski šmek i prilično je mirno. Izbegavamo taktički prvi red restorana uz more i ulazimo u mali stari grad. Tu biramo restoran gde je bila najveća gužva i to je uvek dobar recept. Naručujemo dve pice i dva točena. Pice odlične i obimne. Prelaze i naše apetite, ali nije bilo šanse da odustanemo. Malo ćaskamo i sa konobarom i on nam prenosi neke loše vesti. Da sezona još nije počela i da brodovi još ne idu. Kaže možda neki manji čamci, ali tu se postavlja pitanje cene. Videćemo sutra. Turistička možda nije, ali je moto sezona u punom jeku. Bilo je dosta motora na putu, a pogotovo u samom mestu i saznajemo da je sutra baš ovde moto skup. Blizu ponoći celo mesto je utihnulo, pa i mi kupimo prnje. Račun 22 evra, korektno. Zaokružujemo na 25 da i naš novi poznanik Marko ima za pivo. Pozdravljamo se i odlazimo u naše odaje, ovog puta skromne. Kratka bleja na terasi, a i preteklo nam par malih piva iz Italije, pa taman da ih se rešimo. Danas pređeno 350 km.

Hvala kolega. Drugar je koristio Google maps. Pošto nam pravi navigator nije krenuo na ovaj put, on je to preuzeo i platio danak neiskustvu. Iskren da budem za Bled sam video table i nije mi jasno kako nije skrenuo. Pošto je on bio prvi, morao sam za njim i dok sam ga stigao i zaustavio prođosmo skretanje za malo, a onda povratka nije bilo. Za Kranjsku goru nismo primetili ni on ni ja, a ni onaj Austrijanac. Da me pitaš kako nemam odgovor