Odlicno, pocetak putopisa me vratio par godina unazad kada sam iz Novog Sada kretao za Nordkap, pozdravim se sa ekipom i podjem na put. Sutra vece se srecemo u Trebinju, kazu oni pa zar ti nisi krenuo na Nordkap? Rekoh jesam naravno, sto pitate? Izgleda da si okrenuo kartu naopako, odgovorise. Godinama me zezaju za izbor rute, sada imam tvoj putopis da im zapusim usta.

znaci ako kupac dodje u Svicu po motor vodis bar na Furku i Susten pass?

da si krenuo kad si planirao verovatno bi se sreli na Fagarasanu, kisica padala samo kratko na pravcu prema Sibinju. ovako ostaje da se javim ja kad dodjem u bgd ili ti da se provozas makar do Karlovaca.

odlican putopis

Pešter mi je jedna od omiljenih destinacija kao i cevapi u Tutinu, samo sto se tada nismo znali, sad se javljam dan unapred.

Čas posla se ta dva dana pretvore u 4, samo ako dune vetar na mediteranu. Na putovanjima nikad nema dana viška, uvek je malo.

Sad sam poslao link Medi da pročita kako se planira ruta a ne kao on: ej kakav si od 11 do 23.? Bravo momci, neka vas posluži vreme i lep provod želim.

Protektori top, Trostruka laminirana membrana radi posao tako da ti ne treba kišno odelo ni po najjačoj kiši. Malo je grublje, lako se navikneš. Kada je temperatura iznad nekih 25-27 stepeni, bude vruće. Dok voziš nije strašno ima stvarno velike luftere ali kad staneš na kratko kreće kuvanje. Koristim ga za hladnije i kišno vreme mada sam prošle godine sa njim išao na Nordkapp u periodu jun jul, odradilo je posao ali ipak nije letnje odelo.

Meda je bio u ozbiljnom kašnjenju na posao. Vremenski uslovi su bili takvi da bi minimum imali još jedan dodatni dan vožnje do kuće uz rizik da budemo zavejani pa da se otegne i na dva tri dana. Pratili smo prognozu i bili u kontaktu sa Medinim burazerom Ognjenom, nadali smo se da bi možda mogli da se provučemo. Taj dan kada smo iz Drača krenuli ka Podgorici, Ognjen je javio da na Milošu velikom sva vozila idu levom trakom zbog snega koji veje. tu je definitivno bilo jasno da Meda na točkovima ne stiže na posao. Na sreću nije bilo drugih problema i razloga za kombi. U startu nešto i nisam bio za opciju povratka kombijem ali kad smo malo ušli u planine gde je temperatura pala na minus tri, put poledio, vetar krenuo da ljulja kombi tu sam baš bio zahvalan na Medinom ozbiljnom shvatanju radnih obaveza. Da sam se ja pitao mi bi u tom momentu bili negde na Siciliji. Stanujem u Vase Stjića, Željeznička mi je izlazna ulica. Sledeći put viči pa da popijemo kafu u Makijato kući.

Ja sam onaj drugi.

Ovo je Meda

to je bar lako razlučiti. Meda je onaj što jaše kamilu i večito je okružen majfrendovima. Onaj debeli sam ja. Meda vozi Afriku a ja onaj lepši motor.

Bar Bari saobraća samo u letnjoj sezoni a i tada imaju samo jedan brod koji rentaju od Jadrolinije. Mora da se rezerviše ranije, dosta je skuplji. Postoje opcije iz Igumenice za Brindizi ili Bari, dosta je dalje.

Uglavnom, dok je Meda hrkao, njegov telefon je zvao tetku u Kanadu. Pizzu u 8 ujutru ne možeš pojesti čak ni u Napulju. Kafe i kroasani se nižu sve dok se nije otvorio sunčani koridor prema Bariju, provlačimo se izmežu kišnih oblaka, sunce topi led pred nama. Malo smo brži od sunca pa stajemo na pumpi da suncu damo malo fore. Na Jadranu samo što nije sezona. U Bariju strpljivo čekamo Fokaču u redu, pa ponavljamo proceduru, dug je put. Drač suncem okupan, a šta se iza brda valja ne smemo ni da pomislimo. Medi su ugasili karticu, za njegovo dobro. Sad nam ne treba ni telefon ni navi, na svom smo terenu. Meda sluđen bez telefona, tumara po Dračkoj rivi, ne zna šta će sa rukama. Ognjen, Medin burazer se probija kombijem kroz smetove dok mi na 14 stepeni kruziramo ka Skadru, Kafa, Tri leće i pravac Podgorica. Tu je u jednom momentu zahladilo, pala temperatura na 10 stepeni. Tih 10 stepeni ćemo narednih dana priželjkivati. Uglavnom, Meda je uz nadljudske napore stigao na posao da taj dan odradi jedan čas i onda je mogao da uživa u vikendu. Ima tu još raznih dogodovština ali ne ide da putopis traje duže od putovanja. Ognjenovu sliku uramljujemo i na zid. Stižem kući, sreća zbog povratka sve kraće i kraće traje. Dok ovo pišem već ozbiljno razmišljam na koju stranu da uteknem. Oko tehnikalija slobodno pitajte, odgovorićemo sve što znamo. Šta ne znamo, izmislićemo.

Nema druge, kada je pravilan odgoj i fizički razvoj dece osnovnoškolskog uzrasta u pitanju ništa nam nije teško. Bukiramo karte za noćni trajekt do Napulja, taman se naspavamo i zorom do Barija. Izgleda da mi po drugi put nije suđeno da na ovom putovanju razbijem maler sa Etnom. Pre par godina sam imao peh sa kvačilom na Etni, na vrhu puta. da sad ovde ne širim priču, evo linka pa koga ne mrzi može da pročita kad zaređa jedno 7 kišnih dana. Uglavnom, sad sam se nameračio da to isto provozam i razbijem maler. Ko zna zašto je dobro što mi se nije pružila ta prilika. Bukiranje karata za trajekt ide ovako, ulazak u luku i odmah te šalju na parking ispred šaltera. 15 minuta besplatno nakon toga 2evra sat. Nema gužve, kontamo za 15 min možeš kupiti dva puta karte. Jedino što smo zaboravili gde smo. Pa oni su izmislili mafiju svake vrste, usporena šalteruša nas lera tačno 16 minuta. Verovatno ima procenat. Dolazim na rampu, Meda je već izašao, parkirao, zauzeo mesto sa pogledom i čeka. Ubacujem karticu, crvena lampa, parla onaj automat a ja psujem sve po redu. izlazi gospoja iz kućice, objašnjava mi da sam prekoračio vreme, i dalje psujem, ne prestajem, psujem i pesak, i graničnu policiju, sve redom, parking je bio samo okidač. uzima karticu i traži mi dva evra. Imam sitno u džepu ali sadovako besan vadim iz šteka 100evra za ne daj bože i dajem joj. Pita imam li sitnije? Rekoh samo 200. Popizdela sad ona, ali ne psuje, vraća mi onih 100evra, i otvara rampu. Nije do 2 evra, do principa je. Muvtam Medu pošto ima net da na brodu izgugla pizzeriju u Napulju koja otvara u 8 ujutru. A to je već posebna priča.