Drugari ako nekome treba dobra zimska obuća evo idealne prilike. Otkupio sam ih od drugara koji ih je vozio 4 meseca i prodao auto. Jedva prešle nekih 2.000km što kažu taman odmašćene. Ja nisam ni stigao da ih montiram jer sam i ja u međuvremenu prodao auto i prešao na SUV program, pa su ostale kao višak. Dakle idealne za nekoga ko želi da proda auto . Šalu na stranu gume su top. Proizvedene 33 nedelje 2018 godine. Cena za forum je 5.500 din za obe, koliko skoro košta jedna nova. Može i slanje kurirskim službama i lično preuzimanje. Moguća i dostava u širem centru grada o mom trošku. Za pivo se neću buniti Pošto uredništvo nije našlo za shodno da mi reši problem sa slikama, pa sam krajcovao i poslednji putopis evo linka: https://www.kupujemprodajem.com/automobili-delovi-i-alati/auto-gume/riken-tigar-205-55-16-skoro-nove/oglas/101370152?filter_id

Slažem se. To je i poenta. Čudni su putevi bajkerski, pa ćemo se negde uklopiti. Živ bio i vidimo se na drumu

Kao i sto spomenuh u putopisu znao sam da ce jagnjeca brigada da se uvredi. Tacno da smo pojeli jagnje na 40 stepeni mogli bi odmah u cvarke da me tope. Inace na putu praktikujem samo makrobiotiku - pastete, cajna, neka konzerva. Ovo sa cevapima je bio izuzetak P. S. Hvala sto si procitao i drago mi je da ti se svidelo. A mozda i nekad zajedno svratimo na tu jagnjetinu

@Seldon drago mi je da ti se svidelo i hvala na informacijama. Inace moram primetiti da se vozacka kultura u BiH znacajno popravila poslednjih par godina. Da li zbog policije, kamera, edukacije, ali sam se prijatno iznenadio. Ostali smo mi i Crna Gora kao poslednji bastioni bahatosti na putevima u ovom delu Evrope.

Nema na cemu. Pozdrav i da vas slicni maleri zaobidju

Najveca visina je 30cm, a sirina 40cm.

Evo da ponudim ako odgovara. Nije za Kawu, ali je slicnog oblika. Cena 15evra.

Reci u ovakvoj situaciji da je sam sebe sjebao je krajnje bezobrazno. Sto se tice vestacenja brzine to im je najtezi posao, a ti si vec utvrdio da je isao sedam banki? Covek se ne provlaci nego ide svojom trakom i nalece na debila koji skrece bez stajanja, mozda i migavca, na 5 metara od njega...U teoriji je mogao svasta da uradi u praksi skoro nista... Kao sto je auto na pumpi mozda zbunio vozaca Golfa, mozda je i odvukao kolegi fokus na drugu stranu. Da je kolega isao kao raketa apsolutno bih imao razumevanja za vozaca Golfa...Ovako je mogao i morao da vidi motor. Ispada da je uvek moglo nesto da se izbegne, predvidi... Pa da je tako niko od nas ne bi imao udes... Nismo mi nindze i ne moze nas mozak da obradi toliko informacija u sekundi, narocito u panicnoj situaciji. Mozemo da raspredamo do sutra... Kolega je jednostavno naleteo na budalu i tu je sah-mat.

Pravo u centar . To je poenta price. Vidim da kod nekih kolega provejava razumevanje za krivce kod ovakve situacije, jer verovatno nisu bili u ustoj ili slicnoj, sto bih voleo i da ostane tako... Siguran sam da bi drugacije razmisljali. Decko na skuteru je najebao ni kriv ni duzan i samo pukom srecom nije prosao gore...Svako moze da pogresi, ali i svakom moze da se omakne ruka u afektu... Poenta je da je ovo ozbiljna greska i apsolutno zasluzuje ozbiljnu kaznu, bez i malo empatije...Ono sto je porazavajuce u ovakvim situacijama je sto je pravda spora, a cesto i ne dostizna. Zato se i kod nas govnari tako i ponasaju u saobracaju... Skupe 600-700evra za auto ili neki motor i voze kao da su sami na putu...Nemaju nista steceno u zivotu, pa nema ni kako da im se naplati privatna tuzba... Drzava i ako ih kazni dobice neki uslov... Drugim recima boli ih kifla... Jedino sto moze da ih pogodi i opameti su batine.

Prodat skuter. Hvala svima koji su se interesovali.

Verovatno je sa endurom manji problem, pogotovo ako imas i neka iskustva off road voznje. Ali svakako treba obratiti paznju, narocito i ako se potrefi kisa.

Prodjoh ovuda pre 15 dana. Fino su ga izrezbarili i motor bas plese. Meni licno nije bilo prijatno. Bilo je druga na vrh gasa i lagano. Ali svakako uz malo opreza se prodje. Ta deonica je takva sigurno nekih 6-7km.

Generalno i zbog ovog navedenog mislim da je laksa kupovina od prodaje motora. Kad kupujes znas sta trazis, a kad prodajes ne znas ko je dosao da ga gleda. Kad kupujes procenjujes motor, a kad prodajes procenjujes coveka, sto je mnogo teza rabota.

Bas tako. Ali u tom momentu sam tako procenio ni sam ne znam zasto. Ali svakako ne mogu da kazem da sam dobro procenio, vec samo da sam imao srecu da je dobro ispalo. Na forumu je barem po meni malo bolja i sigurnija prica i ako sam siguran da i ovde ima prevaranata.

Prodaja je ozbiljan stres, pogotovo. motora. Svako ima svoju logiku i kupovine i prodaje, pa kako se ko uklopi. Ja licno nikada nisam trazio depozit, niti je meni neko trazio. Ali ne mogu da kazem da je to idealno resenje i da sam je ispao nesto pametan nego samo da sam imao srece da me neko ne oladi. Svako ko misli da za par poruka ili par minuta razgovora moze da proceni coveka taj se gadno zajebao. Sibicara mozete da provalite, ali ozbiljnog prevaranta nema sanse. Prosli motor koji sam prodavao zove lik iz NS. Slozi neku tuznu pricu i da hoce da iznenadi sina koji jos nije polozio. Kaze ako je sve tako doteraj mi motor i ja ga uzimam. Ja sutra izadjem ranije sa posla bez da sam trazio barem da mi uplati putne troskove. Pravac u NS, nadjem se sa likom i sve je bilo po dogovoru. Ja njemu motor, on meni pare. Ja na kraju ispadoh ultra posten sto se uvek i trudim, ali kada se cita izmedju redova mozda i ozbiljna budala. Iskreno to je stvar poverenja, ali mislim da vise nikada ne bih to uradio osim u okviru foruma. A svako ko stekne poverenje u nekog ili nesto mora i da svesno preuzme rizik. Razumem i one koji traze lovu pre probe ili imamo opciju ja da te vozim. Ono sto ne razumem sto firme kod nas prodaju mnoge nove motore, po mnogo vecoj ceni, bez da daju pravo na test voznju i u slucaju depozita, sto je po meni najbezobraznija opcija. Hocu da kazem da je sve individualno i da nema pravila.

Drago mi je da je bilo od koristi. Srecan put i bice ti uzivanje sigurno

Toplo preporucujem smestaj. Bio sam tamo pre 10dana. Sobe vece od hotelskih standarda, garaza odlicna, lokacija solidna, hrana solidna, osoblje ljubazno. Cene smesne za to sto nude.

@Sveta 5. mi smo amateri za tebe sto se tice voznji, a i putopisa. Drago mi je da ti se svidelo. Pratio sam rutu koju planiras i neces pogresiti to je sigurno. Lep provod i srecan put pa da nam preneses putovanje u svom stilu.

Izvinjavam se što je drugi dan malo iscepkan postovima pošto imam problem sa slikama, a ujedno ste ostali i uskraćeni za neke. Ipak okvirno to je bio ovaj put, pa ako budem mogao postaviću još neke naknadno.

Jeste bilo naporno, ali drugog izbora nismo imali jer sam ja imao dva dana na raspolaganju...Da smo kratili turu bilo bi komfornije, ali ne bi videli neke lepote...Ovako je dupe utrnulo, ali su se oči napunile lepotama

Stajemo na pauzu i klopu…Pogađate ćevape…Ljubitelji jagnjetine će nas razapeti, ali ima nas raznih…Kilometraža se povećavala pa i porcije…Blizu smo Srbije daj po 10 kom…Inače cene van Srbije su mnogo niže a dobija se mnogo više u kvalitetu…O usluzi da ne pominjem. Nakon sat vremena nastavljamo dalje i kako smo ušli tako se i pozdravljamo odlaskom na pumpu…Stižemo na granicu par automobila…Super…Za tili čas prolazimo i dolazimo do naše granice, a tamo lambada…Kolona od jedno 2km sigurno…Naravno da smo to preskočili, ali uvek me je fasciniralo to da na jednoj granici nema nikoga, a na drugoj kolaps, a isti ljudi prolaze obe…U ovom slučaju krivac je jasan…Stajemo kod kućice, ali sa strane i čekamo malo…Nismo hteli da ulazimo u kolonu jer bi nas neko ubio kolika je gužva…Posle 2 min izlazi neki policajac uzima dokumenta i vraća brzo…Eto nas opet u Srbiji…Idemo preko Mokre gore koja je jedna prava oaza lepote i turizma i hvatamo put za Taru…Obično ovde nema gužve, ali svi su ostali u zemlji pa je i ovde plaćen danak…Prolazimo Taru i Bajinu Baštu i opet smo uz Drinu…Pauza pred Debelo brdo u krcatoj kafani… Ovde odolevaju Koroni, ali ne i muvama…Morao sam da radim kate dok sam pio sok, dok su na stolovima pored nas bezbrižno jeli pečenje…E ovde nas već stiže umor polako…Snabdevamo se vodom pošto smo više brinuli o njoj nego o gorivu…Ipak u starim psima ima još snage da se odveze do kraja…Krećemo put debelog brda…Više puta prošao samo iz kontra smera i moram priznati da mi je ovo bolje leglo…Ove oštrije krivine su uglavnom uzbrdo pa se i lakše doziraju…Kapija Podrinja obavezno stajanje i koja fotka. Nastavljamo u spletu krivina i stižemo u Valjevo na pumpu i poslednju pauzu. Pošto smo malo potcenili kilometražu počinje da nas hvata sumrak, tako da odlučujemo da se sjurimo na autoput…Ništa dalje za opisati osim kolapsa na rampi od par stotina vozila…Naravno motorom se to lako rešava i pred mrak stižemo u Barič i lagano se u Makišu pozdravljamo…Svako svojoj kući. Negde oko 21:15h stižem ispred zgrade…Opisivao sam vam onaj momenat paljenja motora, e pa jedino lepše je momenat gašenja, jer tada znaš da si se vratio voljenima…Iste sekunde kreću planovi za nova paljenja. Drugi dan 480km za nekih 12 sati na putu Ukupno nešto oko 920km Taman da se napunimo pozitivnom energijom i lepim uspomenama. U našoj prirodi je da nas daljine vuku, ali Balkan je zaista prelep i ima svašta da ponudi…Pre svega lepu prirodu i ljubazne ljude…Ne mora da se ide daleko da bi se uživalo…Dokaz za to je što bajkeri koji voze u krajevima o kojima mi sanjamo dolaze baš ovde da se provozaju Hvala ekipi koja je delila i koja će deliti kilometre sa mnom i na kraju operacija je uspela. Hvala svima koji su pročitali putopis i vidimo se na drumu. Do tada stiže još jedan bajker

Vraćamo se opet preko mosta pa spust ka Višegradu…U daljini se nazire grad i čuveni most Mehmed Paše Sokolovića, poznat kao Na Drini ćuprija. Stajemo na pauzu i klopu…Pogađate ćevape…Ljubitelji jagnjetine će nas razapeti, ali ima nas raznih…Kilometraža se povećavala pa i porcije…Blizu smo Srbije daj po 10 kom…Inače cene van Srbije su mnogo niže a dobija se mnogo više u kvalitetu…O usluzi da ne pominjem.

Nahranismo malo čulo vida i idemo dalje. Brzo stižemo i u nacionalni park gde priroda, planine i šume izgledaju surovo, moćno i lepo…Krećemo i da lomimo krivine kojih će biti podosta u narednih 40km…Ono što malo kvari uživanje i tera na oprez je uzak put…Ne mogu da verujem da ne mogu već toliko godina da ga prošire barem za metar i učine ga idealnim za vožnju…Ovako busevi i kamioni hteli ili ne moraju da zađu i u drugu traku…Srećom vikend je pa ih nema puno…Vozimo oprezno skoro skroz uz ivicu puta, ali barem imamo vremena da bacimo pogled i na prirodu…Stižemo u Tjentište…Sutjeska je osvojena. Nastavljamo da se spuštamo ka Foči i tu nas čeka drugar…Pravimo malo dužu pauzu…Dotakli smo se malo i ratnih dešavanja iz poslednjeg perioda i zaista ima jezivih priča…Najveći problem što je većina tih ljudi zaboravljena i ostavljena na cedilu od strane države… Nastavljamo ka Višegradu, a sunce opet prži…Vrućina nam baš nije bila saveznik…Ono što jeste to je mnoštvo tunela na ovom potezu…Rekoh vam koliko ih volim? Tuneli sa okolnim brdima i Drinom koja je možda najlepša u ovom delu daju nestvarne predele…Uživanje za vožnju…U jednom momentu skrećem sa puta kod ušća Lima…Pošto sam celim putem bio prvi gledam u retrovizor a ovi masu, sviraju, skaču po motoru…Ahahah…Elem brzo sam stao kod jednog tunela na izgled običnog. Međutim baš u ovom tunelu se odigrala ratna drama opisana u filmu Lepa sela lepo gore…Ovde nismo zbog filma već da bi na neki način odali poštu herojima koje je zadesila jedna od najvećih ratnih tragedija koja može da se zamisli…Većina nije preživela, a ovi koji jesu su naravno zaboravljeni…Spomenuh li to već? Ploču nisam hteo da slikam, nije ni umesno, ali je bitno da živi u nama kao sećanje na ogromnu strahotu i golgotu i kao opomena da se više nikada ne ponovi…Dosta je krvi poteklo u ovim krajevima, ali mislim da je najgora ova u komšijskom ratu…Ne moramo da se volimo, ali ne moramo ni da se ubijamo…Valjda će nove generacije koje dolaze u doba kada će granice nestati imati i više pameti.

Drugi dan 02.08 I pored tablete Sveti Ilija gromovnik me budi pre 7h…Nisam se naspavao, ali rešiće to neka guarana i čokoladica…I ostatak ekipe se polako rastaje sa snom…Silazimo da popiju kafu i doručkujemo…Dokaz da je Mostar pust je što smo proveli ceo doručak sami u restoranu…Inače svuda gde smo stali i sedeli ljudi su bili maksimalno ljubazni…Za svaku pohvalu…Par puta su nam na semaforima i poželeli srećan put…Pakovanje sedlamo ljubimce, na pumpu i odosmo. Mostar je grad koji svakako i obavezno treba videti…U lepom je i pretoplom ambijentu…Stari grad je jako lep i jedinstven na neki način…Ali se nekako i osećaju neke tenzije…Sama ta podela šalje neku čudnu poruku…Eto banalan primer fudbala da klub koji je proslavio ovaj grad morao je da napusti stadion iz centra grada i sada da igra na drugom mnogo manjem stadionu na periferiji koji su većim delom podigli navijači svojim donacijama…Pola Italijanske lige deli stadione, ima toga i u Nemačkoj, ali zato to ovde nije moguće…Kažu da je sport ogledao društva i meni je to dovoljan pokazatelj kako su podele i dalje zastupljene. Jednom rečenicom drago mi je što sam bio i video, ali me nije kupio za neki ponovni povratak. Krećemo ka Nevesinju, ali usput odlazimo da vidimo Blagaj tekiju…Skrećemo sa puta nekih 10km ali je vredelo…Samo mesto je lepo sa dosta starih i kamenih kuća sa visokim ogradama…Stižemo do parkinga ali nas puštaju da odemo skroz do reke motorima…Ufur za motore je 1 evro…Stajemo u zaista jednom lepom ambijentu…Prelepi prizori, ali se vidi i da se vodi računa o turizmu…Mnoštvo suvenirnica, restorana, kafića i sve pod konac…Zaista koriste ove lepote maksimalno i ako je prilično zabačeno. Voda čista hladna i baš osvežava Ostasmo ovde duže nego što smo planirali jer nas je lepota ambijenta očarala. Idemo dalje daleko je Beograd…Vraćamo se 10km i uspon ka Nevesinju može da počne…Pozdravljamo se sa Mostarom na prijatnih 34 stepena u 10:30h…Pobegli smo od vrućine bar na kratko…Kako se penjemo tako i puca pogled na Mostar i dolinu…Ulazimo u Republiku Srpsku i drastično opada kvalitet puta…Nakon penjanja krećemo i da se spuštamo i ulazimo u Nevesinje…Kratka pauza da se podmažu lanci i teraj dalje…Idemo ka Gackom…Očekivao sam ovde da se ide kroz brda, a u stvari je zaravan odlična za vožnju…Dosta krivina ali bez promene visina nekih…Put je u izvornom stanju ali osim na par deonica gde je propao može fino da se potera i uživa…saobraćaja pa skoro da nema…Stižemo u Gacko i prolazimo elektranu koja izgleda baš moćno...Izlazimo na put koji vodi na jednu stranu ka Trebinju, a na drugu ka Sutjesci i Tjentištu što je naš pravac. Usput nailazimo i na ovo prelepo jezero i neplanirana pauza.

Ahahaaa...Još uvek 2u1 i trenutno sam u kućnom pritvoru