@Seldon drago mi je da ti se svidelo i hvala na informacijama. Inace moram primetiti da se vozacka kultura u BiH znacajno popravila poslednjih par godina. Da li zbog policije, kamera, edukacije, ali sam se prijatno iznenadio. Ostali smo mi i Crna Gora kao poslednji bastioni bahatosti na putevima u ovom delu Evrope.

Nema na cemu. Pozdrav i da vas slicni maleri zaobidju

Najveca visina je 30cm, a sirina 40cm.

Evo da ponudim ako odgovara. Nije za Kawu, ali je slicnog oblika. Cena 15evra.

Reci u ovakvoj situaciji da je sam sebe sjebao je krajnje bezobrazno. Sto se tice vestacenja brzine to im je najtezi posao, a ti si vec utvrdio da je isao sedam banki? Covek se ne provlaci nego ide svojom trakom i nalece na debila koji skrece bez stajanja, mozda i migavca, na 5 metara od njega...U teoriji je mogao svasta da uradi u praksi skoro nista... Kao sto je auto na pumpi mozda zbunio vozaca Golfa, mozda je i odvukao kolegi fokus na drugu stranu. Da je kolega isao kao raketa apsolutno bih imao razumevanja za vozaca Golfa...Ovako je mogao i morao da vidi motor. Ispada da je uvek moglo nesto da se izbegne, predvidi... Pa da je tako niko od nas ne bi imao udes... Nismo mi nindze i ne moze nas mozak da obradi toliko informacija u sekundi, narocito u panicnoj situaciji. Mozemo da raspredamo do sutra... Kolega je jednostavno naleteo na budalu i tu je sah-mat.

Pravo u centar . To je poenta price. Vidim da kod nekih kolega provejava razumevanje za krivce kod ovakve situacije, jer verovatno nisu bili u ustoj ili slicnoj, sto bih voleo i da ostane tako... Siguran sam da bi drugacije razmisljali. Decko na skuteru je najebao ni kriv ni duzan i samo pukom srecom nije prosao gore...Svako moze da pogresi, ali i svakom moze da se omakne ruka u afektu... Poenta je da je ovo ozbiljna greska i apsolutno zasluzuje ozbiljnu kaznu, bez i malo empatije...Ono sto je porazavajuce u ovakvim situacijama je sto je pravda spora, a cesto i ne dostizna. Zato se i kod nas govnari tako i ponasaju u saobracaju... Skupe 600-700evra za auto ili neki motor i voze kao da su sami na putu...Nemaju nista steceno u zivotu, pa nema ni kako da im se naplati privatna tuzba... Drzava i ako ih kazni dobice neki uslov... Drugim recima boli ih kifla... Jedino sto moze da ih pogodi i opameti su batine.

Prodat skuter. Hvala svima koji su se interesovali.

Verovatno je sa endurom manji problem, pogotovo ako imas i neka iskustva off road voznje. Ali svakako treba obratiti paznju, narocito i ako se potrefi kisa.

Prodjoh ovuda pre 15 dana. Fino su ga izrezbarili i motor bas plese. Meni licno nije bilo prijatno. Bilo je druga na vrh gasa i lagano. Ali svakako uz malo opreza se prodje. Ta deonica je takva sigurno nekih 6-7km.

Generalno i zbog ovog navedenog mislim da je laksa kupovina od prodaje motora. Kad kupujes znas sta trazis, a kad prodajes ne znas ko je dosao da ga gleda. Kad kupujes procenjujes motor, a kad prodajes procenjujes coveka, sto je mnogo teza rabota.

Bas tako. Ali u tom momentu sam tako procenio ni sam ne znam zasto. Ali svakako ne mogu da kazem da sam dobro procenio, vec samo da sam imao srecu da je dobro ispalo. Na forumu je barem po meni malo bolja i sigurnija prica i ako sam siguran da i ovde ima prevaranata.

Prodaja je ozbiljan stres, pogotovo. motora. Svako ima svoju logiku i kupovine i prodaje, pa kako se ko uklopi. Ja licno nikada nisam trazio depozit, niti je meni neko trazio. Ali ne mogu da kazem da je to idealno resenje i da sam je ispao nesto pametan nego samo da sam imao srece da me neko ne oladi. Svako ko misli da za par poruka ili par minuta razgovora moze da proceni coveka taj se gadno zajebao. Sibicara mozete da provalite, ali ozbiljnog prevaranta nema sanse. Prosli motor koji sam prodavao zove lik iz NS. Slozi neku tuznu pricu i da hoce da iznenadi sina koji jos nije polozio. Kaze ako je sve tako doteraj mi motor i ja ga uzimam. Ja sutra izadjem ranije sa posla bez da sam trazio barem da mi uplati putne troskove. Pravac u NS, nadjem se sa likom i sve je bilo po dogovoru. Ja njemu motor, on meni pare. Ja na kraju ispadoh ultra posten sto se uvek i trudim, ali kada se cita izmedju redova mozda i ozbiljna budala. Iskreno to je stvar poverenja, ali mislim da vise nikada ne bih to uradio osim u okviru foruma. A svako ko stekne poverenje u nekog ili nesto mora i da svesno preuzme rizik. Razumem i one koji traze lovu pre probe ili imamo opciju ja da te vozim. Ono sto ne razumem sto firme kod nas prodaju mnoge nove motore, po mnogo vecoj ceni, bez da daju pravo na test voznju i u slucaju depozita, sto je po meni najbezobraznija opcija. Hocu da kazem da je sve individualno i da nema pravila.

Drago mi je da je bilo od koristi. Srecan put i bice ti uzivanje sigurno

Toplo preporucujem smestaj. Bio sam tamo pre 10dana. Sobe vece od hotelskih standarda, garaza odlicna, lokacija solidna, hrana solidna, osoblje ljubazno. Cene smesne za to sto nude.

@Sveta 5. mi smo amateri za tebe sto se tice voznji, a i putopisa. Drago mi je da ti se svidelo. Pratio sam rutu koju planiras i neces pogresiti to je sigurno. Lep provod i srecan put pa da nam preneses putovanje u svom stilu.

Izvinjavam se što je drugi dan malo iscepkan postovima pošto imam problem sa slikama, a ujedno ste ostali i uskraćeni za neke. Ipak okvirno to je bio ovaj put, pa ako budem mogao postaviću još neke naknadno.

Jeste bilo naporno, ali drugog izbora nismo imali jer sam ja imao dva dana na raspolaganju...Da smo kratili turu bilo bi komfornije, ali ne bi videli neke lepote...Ovako je dupe utrnulo, ali su se oči napunile lepotama

Stajemo na pauzu i klopu…Pogađate ćevape…Ljubitelji jagnjetine će nas razapeti, ali ima nas raznih…Kilometraža se povećavala pa i porcije…Blizu smo Srbije daj po 10 kom…Inače cene van Srbije su mnogo niže a dobija se mnogo više u kvalitetu…O usluzi da ne pominjem. Nakon sat vremena nastavljamo dalje i kako smo ušli tako se i pozdravljamo odlaskom na pumpu…Stižemo na granicu par automobila…Super…Za tili čas prolazimo i dolazimo do naše granice, a tamo lambada…Kolona od jedno 2km sigurno…Naravno da smo to preskočili, ali uvek me je fasciniralo to da na jednoj granici nema nikoga, a na drugoj kolaps, a isti ljudi prolaze obe…U ovom slučaju krivac je jasan…Stajemo kod kućice, ali sa strane i čekamo malo…Nismo hteli da ulazimo u kolonu jer bi nas neko ubio kolika je gužva…Posle 2 min izlazi neki policajac uzima dokumenta i vraća brzo…Eto nas opet u Srbiji…Idemo preko Mokre gore koja je jedna prava oaza lepote i turizma i hvatamo put za Taru…Obično ovde nema gužve, ali svi su ostali u zemlji pa je i ovde plaćen danak…Prolazimo Taru i Bajinu Baštu i opet smo uz Drinu…Pauza pred Debelo brdo u krcatoj kafani… Ovde odolevaju Koroni, ali ne i muvama…Morao sam da radim kate dok sam pio sok, dok su na stolovima pored nas bezbrižno jeli pečenje…E ovde nas već stiže umor polako…Snabdevamo se vodom pošto smo više brinuli o njoj nego o gorivu…Ipak u starim psima ima još snage da se odveze do kraja…Krećemo put debelog brda…Više puta prošao samo iz kontra smera i moram priznati da mi je ovo bolje leglo…Ove oštrije krivine su uglavnom uzbrdo pa se i lakše doziraju…Kapija Podrinja obavezno stajanje i koja fotka. Nastavljamo u spletu krivina i stižemo u Valjevo na pumpu i poslednju pauzu. Pošto smo malo potcenili kilometražu počinje da nas hvata sumrak, tako da odlučujemo da se sjurimo na autoput…Ništa dalje za opisati osim kolapsa na rampi od par stotina vozila…Naravno motorom se to lako rešava i pred mrak stižemo u Barič i lagano se u Makišu pozdravljamo…Svako svojoj kući. Negde oko 21:15h stižem ispred zgrade…Opisivao sam vam onaj momenat paljenja motora, e pa jedino lepše je momenat gašenja, jer tada znaš da si se vratio voljenima…Iste sekunde kreću planovi za nova paljenja. Drugi dan 480km za nekih 12 sati na putu Ukupno nešto oko 920km Taman da se napunimo pozitivnom energijom i lepim uspomenama. U našoj prirodi je da nas daljine vuku, ali Balkan je zaista prelep i ima svašta da ponudi…Pre svega lepu prirodu i ljubazne ljude…Ne mora da se ide daleko da bi se uživalo…Dokaz za to je što bajkeri koji voze u krajevima o kojima mi sanjamo dolaze baš ovde da se provozaju Hvala ekipi koja je delila i koja će deliti kilometre sa mnom i na kraju operacija je uspela. Hvala svima koji su pročitali putopis i vidimo se na drumu. Do tada stiže još jedan bajker

Vraćamo se opet preko mosta pa spust ka Višegradu…U daljini se nazire grad i čuveni most Mehmed Paše Sokolovića, poznat kao Na Drini ćuprija. Stajemo na pauzu i klopu…Pogađate ćevape…Ljubitelji jagnjetine će nas razapeti, ali ima nas raznih…Kilometraža se povećavala pa i porcije…Blizu smo Srbije daj po 10 kom…Inače cene van Srbije su mnogo niže a dobija se mnogo više u kvalitetu…O usluzi da ne pominjem.

Nahranismo malo čulo vida i idemo dalje. Brzo stižemo i u nacionalni park gde priroda, planine i šume izgledaju surovo, moćno i lepo…Krećemo i da lomimo krivine kojih će biti podosta u narednih 40km…Ono što malo kvari uživanje i tera na oprez je uzak put…Ne mogu da verujem da ne mogu već toliko godina da ga prošire barem za metar i učine ga idealnim za vožnju…Ovako busevi i kamioni hteli ili ne moraju da zađu i u drugu traku…Srećom vikend je pa ih nema puno…Vozimo oprezno skoro skroz uz ivicu puta, ali barem imamo vremena da bacimo pogled i na prirodu…Stižemo u Tjentište…Sutjeska je osvojena. Nastavljamo da se spuštamo ka Foči i tu nas čeka drugar…Pravimo malo dužu pauzu…Dotakli smo se malo i ratnih dešavanja iz poslednjeg perioda i zaista ima jezivih priča…Najveći problem što je većina tih ljudi zaboravljena i ostavljena na cedilu od strane države… Nastavljamo ka Višegradu, a sunce opet prži…Vrućina nam baš nije bila saveznik…Ono što jeste to je mnoštvo tunela na ovom potezu…Rekoh vam koliko ih volim? Tuneli sa okolnim brdima i Drinom koja je možda najlepša u ovom delu daju nestvarne predele…Uživanje za vožnju…U jednom momentu skrećem sa puta kod ušća Lima…Pošto sam celim putem bio prvi gledam u retrovizor a ovi masu, sviraju, skaču po motoru…Ahahah…Elem brzo sam stao kod jednog tunela na izgled običnog. Međutim baš u ovom tunelu se odigrala ratna drama opisana u filmu Lepa sela lepo gore…Ovde nismo zbog filma već da bi na neki način odali poštu herojima koje je zadesila jedna od najvećih ratnih tragedija koja može da se zamisli…Većina nije preživela, a ovi koji jesu su naravno zaboravljeni…Spomenuh li to već? Ploču nisam hteo da slikam, nije ni umesno, ali je bitno da živi u nama kao sećanje na ogromnu strahotu i golgotu i kao opomena da se više nikada ne ponovi…Dosta je krvi poteklo u ovim krajevima, ali mislim da je najgora ova u komšijskom ratu…Ne moramo da se volimo, ali ne moramo ni da se ubijamo…Valjda će nove generacije koje dolaze u doba kada će granice nestati imati i više pameti.

Drugi dan 02.08 I pored tablete Sveti Ilija gromovnik me budi pre 7h…Nisam se naspavao, ali rešiće to neka guarana i čokoladica…I ostatak ekipe se polako rastaje sa snom…Silazimo da popiju kafu i doručkujemo…Dokaz da je Mostar pust je što smo proveli ceo doručak sami u restoranu…Inače svuda gde smo stali i sedeli ljudi su bili maksimalno ljubazni…Za svaku pohvalu…Par puta su nam na semaforima i poželeli srećan put…Pakovanje sedlamo ljubimce, na pumpu i odosmo. Mostar je grad koji svakako i obavezno treba videti…U lepom je i pretoplom ambijentu…Stari grad je jako lep i jedinstven na neki način…Ali se nekako i osećaju neke tenzije…Sama ta podela šalje neku čudnu poruku…Eto banalan primer fudbala da klub koji je proslavio ovaj grad morao je da napusti stadion iz centra grada i sada da igra na drugom mnogo manjem stadionu na periferiji koji su većim delom podigli navijači svojim donacijama…Pola Italijanske lige deli stadione, ima toga i u Nemačkoj, ali zato to ovde nije moguće…Kažu da je sport ogledao društva i meni je to dovoljan pokazatelj kako su podele i dalje zastupljene. Jednom rečenicom drago mi je što sam bio i video, ali me nije kupio za neki ponovni povratak. Krećemo ka Nevesinju, ali usput odlazimo da vidimo Blagaj tekiju…Skrećemo sa puta nekih 10km ali je vredelo…Samo mesto je lepo sa dosta starih i kamenih kuća sa visokim ogradama…Stižemo do parkinga ali nas puštaju da odemo skroz do reke motorima…Ufur za motore je 1 evro…Stajemo u zaista jednom lepom ambijentu…Prelepi prizori, ali se vidi i da se vodi računa o turizmu…Mnoštvo suvenirnica, restorana, kafića i sve pod konac…Zaista koriste ove lepote maksimalno i ako je prilično zabačeno. Voda čista hladna i baš osvežava Ostasmo ovde duže nego što smo planirali jer nas je lepota ambijenta očarala. Idemo dalje daleko je Beograd…Vraćamo se 10km i uspon ka Nevesinju može da počne…Pozdravljamo se sa Mostarom na prijatnih 34 stepena u 10:30h…Pobegli smo od vrućine bar na kratko…Kako se penjemo tako i puca pogled na Mostar i dolinu…Ulazimo u Republiku Srpsku i drastično opada kvalitet puta…Nakon penjanja krećemo i da se spuštamo i ulazimo u Nevesinje…Kratka pauza da se podmažu lanci i teraj dalje…Idemo ka Gackom…Očekivao sam ovde da se ide kroz brda, a u stvari je zaravan odlična za vožnju…Dosta krivina ali bez promene visina nekih…Put je u izvornom stanju ali osim na par deonica gde je propao može fino da se potera i uživa…saobraćaja pa skoro da nema…Stižemo u Gacko i prolazimo elektranu koja izgleda baš moćno...Izlazimo na put koji vodi na jednu stranu ka Trebinju, a na drugu ka Sutjesci i Tjentištu što je naš pravac. Usput nailazimo i na ovo prelepo jezero i neplanirana pauza.

Ahahaaa...Još uvek 2u1 i trenutno sam u kućnom pritvoru

Mala pomoć... Nemam više prostora za slike pa ako može to da se reši da mogu da završim.

Polazak 01.08 Planirano je da se krene oko 7h ovaj put sam ja kasnio i ako mi se to retko dešava…U moru stvari uvek se nešto zaboravi…Taj prvi kontakt sa motorom i prvo paljenje pred dalek put uvek mi se čini moćno…I ako motor uvek isto pali i ima isti zvuk, ovo mi nekako podiže adrenalin i govori da ulazim mislima u naš svet…Krećemo sa nekih pola sata zakašnjenja i izlazimo na autoput…Znajući da nas čeka tropska vrelina u startu smo krenuli ležernije obučeni što je imalo svoj danak na autoputu… …Srećom kratko traje i već posle nekih 60km se isključujemo prema Šapcu i Loznici…Posle nekih 100km prva pauza na pumpi…Taman smo se malo uvozali i ušli u taj putnički život… Sve tuge i brige vetar je odneo kroz ravnicu…Nakon kratke pauze nastavljamo prema Loznici…Put dosadan, ali je subota i prilično je rasterećen što je ovde retkost…Prolazimo Loznicu i sada uživanje može da počne…Vozimo uz Drinu vijugavim putem, pored par lepo sređenih Etno sela i relativno brzo stižemo na granicu…Nema gužve i srećemo i jednog kolegu sa ženom na GS-u koji su krenuli u Neum…Razmenismo par reči i pozdravljam ih ako su na forumu i ovo stigne do njih. Ista situacija i na ulasku u R.Srpsku…Nije nam čak ni tražio zeleni karton samo je pitao da li imamo…Odmah po prelasku kreću i prve lepote…Odlazak na pumpu i cena goriva od oko 100 kinti…Sipaj majstore i opusti ruku…Pošto smo napojili konje, red je i sebe da obradujemo nekim sendvičima koji polako postaju bakterijski neispravni na ovoj vrućini…Rezervoar nekada može da bude bolje mesto za trpezu nego stolovi u dvorovima…Krećemo dalje uz Drinu i Zvorničko jezero u zaista predivnom ambijentu za vožnju…Nekih 20 km pravog uživanja i polako se odvajamo ka brdima…Neki radovi su u toku pa se nailazi često na taze asfalt gde može baš fino da se potera…Kao naplata naišla je deonica od nekih 7-8km sa skinutim prvim slojem i brazdama…Nekada to nije problem, a nekada nam baš zagorčaju život kao ovde…Motor samo pleše, kontrola minimalna, a poznavanje off road vožnje ravno nuli…Jedino logično rešenje za nas je bilo 20-30km na sat, pa i ako geknemo neće biti strašno…U toku te deonice nailazimo i na sudar kamiona i Golfa 5…Kamion se poprečio i zaustavio saobraćaj u obe trake…Srećom bilo je lufta taman za motore i policajac nas pušta preko reda… Golf fino zgužvan, ali deluje da je kabina OK…Zaključak je da je golf preticao, a ovaj sa kamionom skretao, ali nije naše da radimo uviđaj…Povređenih nije bilo ili im je već pružena pomoć, pa nastavljamo dalje. Stižemo do Milića, a onda kreće Passo della Romanija…Sjajan put i dokaz da odlazak na velike visine ne mora nužno da bude serpentinama…Ta vožnja prva, druga sa besumučnim šaltanjem ume da me smori…Ovde ima mnoštvo krivina, prošaranih i dobrim pravcima i baš može da se vozi u finom ritmu…Brzo i tečno dolazimo na veće visine, a red je i da se napunimo svežim vazduhom…Pauza za kafu odnosno guaranu u mom slučaju. Kako to biva red je da vam predstavim bend: Lepše polovine I mi malo manje lepši Prvi se leve je Sloba, popularno zvani Dadan za kormanom Kymca. I ako je hendikepiran po konjaži muški je terao i nigde nije zaostajao osim na autoputu U sredini Boris, popularno zvani Čiko, za kormanom Honde I najveća glava i moja malenkost za kormanom Suzukija Inače interesantno da im je ovo prvo dalje putovanje i napuštanje Srbije…I ako im fale putovanje, vozačkog znanja im ne fali jer su dugo već na dva točka Idemo dalje prelepim pejzažima, koji su prošarani i stadima domaćih životinja…Prizor koji se sve ređe viđa…Put odličan sa dosta brzih krivina, jednostavno vas vuče dalje…Inače ima dosta kamera svuda u Federaciji, naravno u naseljenim mestima…Interesantno da smo svuda u zoni škola nailazili na znak ograničenja od 30km, što nije retko ni kod nas, ali je dodato da važi od 07-21h…Eto mogli bi i naši stručnjaci nešto pametno da prepišu…Elem ako ima kamera tu je sigurno. U finom ritmu gazimo kilometre i uživamo …Prolazimo i Sokolac i nakon desetak km stižemo na raskrsnicu…Levo su Pale i Jahorina…Desno Sarajevo…Postavlja se logično pitanje Jel Sarajevo gdje je nekad bilo? Idemo da vidimo. Kreće spuštanje ka Sarajevu i podizanje temperature u vazduhu, praćeno i sa par kapi kiše…Stižemo u grad i nalazimo parking…Uzimamo kartice na rampi i ulazimo i izlazi neki lik maše i rukama i nogama…Priča sa Slobom, a ja ubeđen da ovo nije parking za motore, kao što naši znaju da ograniče…Pokazuje nam gde da stanemo i pitam šta je hteo ovaj…Kaže rekao mi da nismo trebali da uzimamo svi kartice, nego da će da provuče na jednu pošto smo motorima…Ja u šoku…Kreće pakovanje, ali dosta opreme ostaje u rukama…Prilazi nam opet i kaže slobodno ostavite ovde neće niko, a i ja sam tu…Pokazuje nam i na motor u ćošku na kome je kaciga i kaže ovaj je već 6 dana ovde…Više u šoku od ljubaznosti nego od nekog premišljanja ostali smo zatečeni…Na kraju kaže slobodno ostavite i kod mene u kućici koja je prilično mala i koju smo zarobili svojom opremom…Hvala mu na ljubaznosti i dokaz koliko mali gestovi mogu da znače. Motore i opremu smo zbrinuli i idemo da šetamo centrom… Sarajevu sam bio par puta i uvek mi nekako legne…Sada prvi put motorom i baš sam ponosan na to…Nije nešto posebno lep, ali ima neki šmek…Baščaršija sa malim radnjama i dućanima nekako odudara od okruženja na koje smo navikli i daje neku posebnu draž… Već je blizu 14h i red je da se opet jede…Šta drugo nego ćevape…Pošto smo na dva točka delimo pravu porciju na pola sa velikom tugom…Čeka nas još kilometara, pa ne bi da izbalavimo kormane usput…Bilo je više nego ukusno i sasvim dovoljno da se povrati energija. Nastavljamo šetnju, po neku fotku i uživamo u različitostima koje Sarajevo nudi Jedino što kvari utisak je mnoštvo prosjaka koliko nigde nisam sreo…I to ne onih statičnih već onih što se šetaju i prilično su dosadni...Brzo potrošismo skoro dva sata i idemo ka motorima…Uzimamo opremu i zahvaljujemo se domaćinu…Nije hteo ni da primi čast…Baš mi je svojim ponašanjem ulepšao dan…Hvala mu. Od sada krećemo u nepozanto…Prednosti putovanja vikendom su što nema velikih gradskih gužvi…Brzo pravimo paralelu kroz Sarajevo i izlazimo na autoput…Kratka deonica, ali sa dosta tunela od kojih je jedan od preko 2km…Inače vrućina je počela baš da se oseća tako da su mi ovi tuneli postali idealna mesta za relaksaciju…Podignut vizir i hladi glavudžu…Brzo se isključujemo sa autoputa i krećemo ka dolini Neretve…Put vijugav sa strmim nagibima, ali i prilično širok…E sada ulazimo u jednu oazu lepote…Stižemo do Neretve i uživamo u lepoti i neverovatnoj boji reke…Kako idemo dalje sve lepše i lepše…Stižemo i do jezera Jablanica gde je ta lepota još dodatno proširene i odaje utisak morskog ambijenta…Mnoštvo čamaca, plaža, ljudi sve je nekako urađeno turistički, a priroda futuristički…Toliko je lepo i toliko smo uživali u vožnji da nismo stali ni da fotkamo…Ostaje da verujete na reč ili na google…Odavno smo ušli i u narandžasti meteo alarm…Temperatura nemilosrdno skače, a nama se mooda tope… Polako ulazimo u Jablanicu i stajemo kod muzeja bitke na Neretvi. Spomenuh Dolomite, a nisam znao da ih ima i kod nas Neretva Neretva je osvojena nastavljamo dalje samim kanjonom koji neodoljivo podseća na donji deo kanjona Morače, samo bolji put za vožnju i traži brzine…Nakon dobrih skoro sat vremena uživanja ulazimo na zaravan pre Mostara i u vulkansko grotlo…Na Kymcu je merač pokazivao 39 stepeni i ako je prošlo 17h…Imam utisak da imam dužu kosu da bi mi se napravio mini val ispod kacige…Osećao sam se kao Lepa Šojić ispod haube u frizerskom salonu…Polako se javlja gužva na putu i lagano ulazimo u Mostar…Prolazimo stadion Rođeni koji je novi dom svih onih kojima je FK Velež u srcu…Polako se odvajamo sa magistrale i stižemo do hotela koji je pored Železničke stanice…Nismo ni sišli grupa cigančića nas je okupirala kao da su videli svemirske brodove…Bili su mi slatki, ali zbog ove jebene situacije smo se trudili da ih nekako oteramo od motora što nije išlo…Srećom čika sa recepcije je brzo otvorio podzemnu garažu i motori su bili na zasluženom odmoru… Dok smo se raspakivali malo proćaskasmo…Pitam ga jel uvek ovako vruće on kaže nije…Uh rekoh malo mi je lakše…A on kaže obično bude toplije sada je prijatno…Šok…Pita kako smo prošli u putu i gde idemo…Kako bre gde idemo? Pa sutra idemo nazad…Došli smo samo da skočimo po jednom sa mosta i vraćamo se…Do duše po svetom bajkerskom pismu drugim i malo daljim putem…Samo da ste mu videli facu…Ahahaha…Prvo je zamuckivao pa verovatno videvši da smo došli motorima i da nas ljudi gledaju kao čudake kaže pa deco nije vam to bezbedno, a i zabranjeno je osim u određenim i strogo kontrolisanim uslovima…Neretva je i brza i hladna…Kažem ja ma samo jedan skok za toliki put, pa neće valjda da nam prave problem…Tu je odustao…Ahahaha…Dokaz da nije shvatio da je šala je što nam je tražio da platimo sobe unapred…Ahahahaa. Nakon malo šege ulazimo u sobu koja je skromno opremljena, ali prilično uredna i komforna…U osnovi ovo je studentski dom pa su i sobe van hotelskih standarda, a i cene…Noćenje sa doručkom i podzemnom garažom 11 evra po osobi…Milina. Izgubili smo u vožnji više tečnosti nego goriva pa je morala odmah da se uradi rehidratacija…Preventivno po dva piva pa tuširanje…Od one vrućine malo je falilo da čarape skidam brenerom. Nakon oporavka krećemo u šetnju…Od starog grada i mosta smo udaljeni nekih 2km, taman da protegnemo noge…Prolazimo od nekih oronulih do onih modernih građevina i brzo stižemo do mosta…Naravno simbol ovog grada je i glavna atrakcija…Ne znam kako je kada je redovno stanje, ali Mostar je bio generalno pust…Na mostu svega desetak ljudi…Šta ima i da skačemo kada nema ko da nas vidi…Ahahah…Inače sam skok sa mosta je sa prilične visine, sigurno preko 20metara u malo sablasnom ambijentu jer se pada kroz zidine u usku i brzu reku, tako da svaka čast tim momcima… Ono što mi je bilo interesantno je da u mnogim kafićima ljudi sede i obliku levka i bleje svi u istu tačku…Posle par kafića provalim da igraju Željo i Velež i da svi zdušno prate utakmicu…Kvalitet fudbala se raspao i sa raspadom Juge i svi su u kanalu osim možda Dinama…Bosanska liga je daleko slabija i od naše, ali ljudi i dalje bodre svoj klub…Dokaz da za ljubav nije potreban kvalitet nego emocije…Pored fudbala ima i lepih žena…Visoke, zgodne i sređene…Lep prizor u vreloj letnjoj noći… Sedamo u jednu kafanu da jedemo, a valja malo i promeniti ishranu…Vidimo da u ponudi ima 5,7 i 10 čevapa u porciji…Daj nam tri sedmerca…Polako napredujemo u količini i kako put odmiče…Piva nema pa smo morali da se snabdemo po nekim radnjama koje ga imaju u ponudi…Nakon fine klope i šetnje idemo ka hotelu, slušajući razne hitove narodne muzike iz naše zemlje…Bližila se ponoć polako i valjalo je napuniti baterije…Koje pivce i horizontala…Inače obično imam problem sa spavanjem pred put, a onda spavam normalno…Sada je bilo potpuno suprotno…Pre polaska sam uspeo da spojim 6 sati sna što mi je rekord, ali zato sada umoran i polomljen nisam mogao oka da sklopim… Ova dvojica spavaju snom pravednika, a ja se vrtim kao oni jagnjići pored puta…Već oko 1:30 vrag je odneo šalu i morao sam da cepim tabletu za spavanje…Trebalo joj je jedno pola sata da obori 100kg, ali je uspela…Hvala joj. Nakon i mog uspavljivanja možemo reći da je dan gotov. Ukupno 440km i 12.000 koraka. Vreme na motorima nekih 10 sati sa pauzama i stajanjima.

Krajem prošle godine saznao sam najlepšu moguću vest da je drugo dete na putu…To me je malo i ubrzalo što se tiče moto planova za ovu godinu…Žena neće raditi, a red je da i sebe častim i konačno odem na Dolomite…Celu zimu sam proveo istražujući te krajeve…Na rutu je dodata i Jadranska magistrala i čeka se samo početak juna…Pred sezonu kod Bokilića sređujem neke sitnice, skeniramo motor i dobijam odobrenje za put…To mi daje spokoj jer većina zna o kakvom se majstoru radi… Sve je spremno za put ili možda nije? Kreće ovaj haos i nade polako tonu…Već u aprilu sam znao da od puta nema ništa…Pravi se rezervna varijanta za Ex-Yu region…Prolazi prvi talas, život se polako vraća u normalu, granice se polako otvaraju ili možda ipak ne? Čekajući da se otvore granice u regionu jednog jutra iznenada i bez najave prestalo je da kuca srce mog oca, a delimično i moje…Doživljavam težak nokaut…Najteži u životu…Sudija odbrojava ustajem na noge ali samo da bih ostao u borbi…Kolena klecaju, brada postaje staklena, a ja postajem čovek odnosno biljka ili robot bez emocija…Ništa više nije bitno, ništa više nema smisla…Nadam se da će druge runde biti lakše, ali sve su teže i teže…Onom ko je izmislio, da vreme leči sve, imam da poručim samo jedno JEBI SEEEE…Tonem sve dublje…Na motor sedam kao na govno i vozim ga samo taman toliko da se akumulator malo napuni…Postajem odvratan samom sebi i reših da nešto mora da se menja…Treba mi neki reset da presečem zlo i da napunim baterije…Žena ulazi u deveti mesec vremena više nema. Polako okupljam ekipu, a jedino su Srpska i BiH gde možemo da se zapljunemo…Neki nisu mogli iz opravdanih razloga ostajemo nas tri musketara za ovaj put…U pitanju je ekipa koju ste upoznali na putovanju u Moskvu (putopis Moskva iz mog ugla), samo ovaj put isključivo na dva točka… Inicijalni okvirni plan je da se ide do Sarajeva, Jahorine, Višegrada, pa nazad…Ja mogu da izdvojim maksimalno dva dana i jedno noćenje…Sređujući očeve stvari naiđem i na ovaj posrebreni novac koji je on čuvao, a ja nasledio… Iste sekunde sam to osetio kao neki amanet i predložio da produžimo rutu…Od strane saputnika prihvaćeno bez problema… Pratimo prognozu jer su kratka nevremena znala da četo upale crveni meteo alarm u regionu, u poslednjim danima…Tako je bilo i sada, samo što se upalio od vrućine…Ok nećemo po crvenom, ali po narandžastom moramo…Vreme za polazak istrošeno i nema više pomeranja datuma...Uzimamo zelene kartone, peremo mašine, provera ulja i to je to što se tiče motora…Njihovi su novi, moj je u super stanju, spremljen i za dalji put i verujem mu više nego ženi… Operacija Sutjeska i Neretva može da počne.