Hvala svima na pozitivnim kometarima...Drago mi je ako vam se svidelo

Buraz znaš da tebe i mene samo neka viša sila može da odvoji od ove vožnje . Tako je bilo i tako će i biti

Osmi i deveti dan putovanja Bajk rok misija - nastavak hedonizma i mazohizma Stižem kući srećan i polupan od umora…Žena mi se prvo obradovala (ne bi priznala, ali je oči odaju) a kada me je bolje videla onda se i uplašila…Ćerkica mi se nije obradovala…Mala je još da laže i da zna da sakrije emocije…Nije me bilo neko vreme i trebaće da se malo slegne...Maruška omekšava stvari…Vadim još poklončića i rezimiram u kratkim crtama kako je bilo…Posle nekog vremena svi su srećni…Koliko god žene da vrše pritisak i dižu tenziju uvek na kraju stvari legnu na svoje mesto….E sada u trenucima porodične idile treba da joj saopštim da ujutru idem na Kosovo…Naravno to sam znao i ranije, ali nisam imao srca da joj kažem…Jedva je i Moskvu svarila…Dramaturgija nastaje…Vadim telefon i izlazim na forum: Ja: Jao ljubavi pa ovi moji idu sutra na Kosovo? Žena: Pa? Ja: Pa znaš da oni ne znaju put ako ja ne krenem? Pa znaš li ti da ih neće pustiti na punktu ako je ne budem tu? Pa znaš li ti da neće biti svirke ako ne odem dole? Samo pucam da ne dođe do daha. Žena: Pa? Ja: Pa znaš da idem svake godine tamo? Znaš ti koliko to meni a i njima znači? Znam da sam upravo stigao iz Moskve ali jbg…Tako se namestilo. Žena: Svejedno i ovako će kiša! Ja: Pa nije ni prvi ni poslednji put da me uhvati. Ne volim je, ali nisam od šećera. Žena: Nećeš valjda da ideš? Ja: Hoću. E tu sam je izuo iz cipela.. Žena: Poslednja nada - Znaš da u nedelju šminkam mušteriju u 14h? Ja: Znam biću tu do 13h. Žena: Da stigneš do tada? Ma da (ljutito)? Ti si budala, radi šta hoćeš. Odlično taj odgovor mi je trebao…Za one koji ne znaju i koji nisu u braku, to znači prećutno odobravanje. Daleko od toga da bi mogla da mi ovo zabrani, ali lakše mi je da krenem na put bez tenzije…I ona je svesna toga…Nisam neki klasičan Balkanac koji ne radi ništa po kući, ne zna da presvuče dete i lupi šamar ženi kada je jelo hladno…Ali nisam ni papuča da zanemarim sva zadovoljstva zarad mira u kući. Zovem brata Sadana i potvrđujem mu da se vidimo na starom mestu…Kaže znam da si rekao, ali nisam te očekivao…Nije ni žena Posle sat vremena kako uvek biva stvari se popravljaju…Stiže i prvi osmeh…Posle dva sata večera…Posle večere poljubac…Posle poljupca krevet…Posle već znate vi matori perverznjaci…Za decu koja čitaju radio sam domaći zadatak. Budim se ujutru, a teško mi da napravim prvi korak…Umor me već polako opterećuje, ali nema predaje…Polako pakujem stvari i podižem sistem…Palim motor i krećem... Što kaže jedna pesma: Sivo nebo nad Beogradom, Ništa dobro ne obećava, Pustim ulicama kružimo, Sami ja i Suzana(u originalnoj verziji košava)… Grad prazan, a prazan i parking ispred skupštine…Dolazim na zborno mesto…Oko tridesetak ljudi i dvadeset i kusur motora. Moja lepša polovina druga na slici Odavno je prestao da bude popularan odlazak dole, čak i među nama bajkerima, ali sam očekivao malo više ljudi…Kako god svako bira svoj put, mi smo izabrali ovaj…Nećemo da plačemo čeka nas lepa vožnja i druženje. Krećemo posle 10h i idemo autoputem prema Kragujevcu…Držimo tempo nekih 130km/h…Dosadna deonica i pevam ispod kacige da ne zaspim (sada sam prvi put imao stvarno frku od toga)…Skrećemo kod Batočine i malo je bolje za vožnju…Kod Krsta nas čeka i pridružuje se ekipa od tridesetak motora i par automobila iz MC Srbi…Preko Gružanskog jezera i Mrčajevaca stižemo u Kraljevo…Tamo nas čeka još petnaestak kolega i moj brat Pravimo pauzu i u manjim grupama idemo ka Dolini jorgovana…Po meni jedna od lepših deonica za vožnju kod nas…I ako smo na pauzi videli da situacija nije najbolja sa oblacima i da dolaze mokri automobili iz suprotnog pravca, moramo nastaviti put…U početku nekako zaobilazimo kišu a onda ulazimo u potop…Vozimo jedno dobrih 10km do prve pumpe i zaklona…Sreća oprema je izdržala pa nismo za sada u problemu…Pljusak staje posle 10 min i čekamo još nekih 10 min da krenemo…Put mokar ali nema kiše…Onda pre Ušča opet potop srećom brzo nađosmo pumpu…Još jedna pauza, ali i tu se brzo krenulo…Posle toga kiše nije bilo na sreću. Stižemo u Rašku i polako kreće okupljanje ispred starog punkta…Sedamo u kafanu…Atmosfera i druženje na nivou…Oko 16h krećemo ka punktu i prolazimo uz proveru ličnih karti i saobraćajnih. Brat Sadan Posle punkta grupa od još jedno dvadesetak motora sa kolegama sa Kosova i onih koji su ranije došli…Sada već u trocifrenom broju u koloni idemo ka cilju… To je najlepša deonica koja na motoru može da se odveze i doživi…To potpisujem…Nisu Alpi, Jadran, Karpati, ali ispred svake kuće porodice i mala deca koja nam mašu i pozdravljaju nas…E tu me uvek obuzme neki čudan i lep osećaj…E to nema cenu…Taj dečiji osmeh i radost mi briše sav umor…Rešava sve probleme…Ko je bio zna o čemu pričam, a ko nije neka ispravi to obavezno…To nije moto skup…To je praznik dole i ima veoma jaku poruku. Pravimo defile i prolazimo Zvečan i stižemo u Mitrovicu…Narod nas uveliko čeka… Stajemo ispred mosta koji je barem po meni simbol našeg stradanja i patnje. Sremski front Polako se završava vožnja i odlazimo po kafićima u centru na zasluženo osveženje. Odlazim do hotela da ostavim stvari i da se presvučem…Nastavljamo na meni omiljeni pasulj koji nam domaćini spreme svake godine…Da li je zbog umora od vožnje, ambijenta, majstora, začina, ali svakako najlepši pasulj koji sam imao prilike da jedem…Svake godine je tako…I svake godine se potrudim da pojedem dve porcije…Ne zato što je besplatan, nego zato što je fenomenalan. Posle klope opet na piće…Polako i podne odmiče…Pozdravljam se sa bratom jer njega čeka povratak nazad. Ja odlazim da se vidim sa još nekim dragim ljudima…Počinje i svirka idemo i tamo malo na bleju…Kada je provod počeo polako da se zahuktava morao sam da se taktički povučem, teška srca… Dao sam reč i sutra moram da krenem ranom zorom, a to nije lako barem u mom slučaju…Nešto pre ponoći odlazim u krevet. Centralna pozicija sobe i loša izolacija su uticali da imam utisak kao da sam legao pored staze…Turiranje, pucanje, buka i harlabuka… Jbg izgleda da me godine stižu…Ranije mi to nije smetalo. Svestan činjenice da ne smem da se uspavam uspevam da odspavam tek nešto kratko i kao na iglama…Ono đubre od telefona zvoni u 5h…Jebi ga…Pakovanje i na motor…Jutro lepo, ali prilično hladno…Sećam se da je bilo 15 stepeni…Pravim kao i svake godine pred povratak krug po Mitrovici…Neke kolege se tek vračaju iz provoda, a ja se od sna odavno rastao. Na kraju ovog putešestvija dve mnogo jake fotke sa ozbiljnom porukom...Ko razume, shvatiće. Negde oko 6h izlazim iz Mitrovice…I Sunce se polako rasanjuje…I ako trenutno nije, biće lepo za vožnju…Prolazim praznim putem i lepim predelima nekim svojim osrednjim tempom…Prolazim Rašku i vreme već idealno…Prolazim skretanje za Kopaonik, Jerinin grad, Kraljevo, Donji Milanovac, Rudnik, Mladenovac, autoput…Napravih par kratkih pauza tamo gde su stomak i rezervoar diktirali. Nešto posle 12h ili sat vremena pre obećanog stižem na porodično dežurstvo. Zena gleda i neveruje da sam stigao. Ne verujem ni ja da je sve tako brzo prošlo i da je putovanje koje je mesecima planirano upravo završeno. Hvala svima koji potrošiše vreme i pročitaše putopis U nastavku sledi još kratak osvrt na putovanje

Šesti i sedmi dan puta Od Moskve do Kosova i Metohije Verovatno se pitate otkud sada Kosovo…Pa ima ovde malo i moto priče u nastavku kao šlag na totri. Sve što je lepo ima i kraj pa i ovo naše putovanje...Putnička sudbina je takva da uvek zafali još koji dan…Bili smo kratko da bi sve videli i da bi u dovoljnoj meri upoznali grad, ali dovoljno dugo da bi ga zavoleli i da bi se opet vratili. Moskvo hvala ti!!!!!! Ustajemo poslednjeg dana…Pakovanje i pozdravljanje sa domaćinom…Vraćamo tablice i odlazimo po potrepštine za put…Interesantno market u kome smo se snabdevali je Billa…Poznati trgovinski lanac iz Germanske Evrope…Još jedna dokaz da tamo gde ima interesa, politika nije u prvom planu.. Krećemo nešto pre 11h po njihovom vremenu (kod nas je -1 sat tada bio)…Izlazimo iz našeg bloka i srećom blizu smo kružnog puta koji će nas sa jugozapadne strane izvesti iz grada…Rešavamo da idemo na Belorusiju na rizik u nadi da nam neće praviti probleme na izlasku…Na kružnom putu standardno ogromna gužva….U početku se ide jako sporo, ali srećom nema onog klasičnog kreni stani…Prvih desetak kilometara brzina između 30 i 50km/h…Posle se gužva malo razređuje pa možemo malo i da ubrzamo. Posle nekih 25km kroz Moskvu isključujemo se sa kružnog puta i hvatamo veznu deonicu od nekih 7-8km i izlazimo na autoput…Ne vodi se tako, ali može da prođe barem što se nas tiče… Ima dosta skretanja, po neki i semafor, ali ima dve trake, plus zaustavna koja nije asfaltirana, ali ima neku funkciju za potrebe stajanja… Navikli smo u Srbiji da sve što ima dve trake bude autoput, pa neka bude i ovde tako. Hvatamo pravac ka Smolensku…Opet uglavnom pravo kroz ravnicu i šume…U svakoj šumi se nalazi po neki spomenik kao svedok velikih borbi i stradanja u II svetskom ratu…Nema mnogo naseljenih mesta pored puta…Asfalt starije proizvodnje sa po nekim zakrpama, ali generalno u korektnom stanju…Nema nekih iznenađenja i može fino da se vozi…Mi smo odabrali nekih 130km/h na tempomatu…Približavamo se Smolensku posle nekih par sati vožnje i produžavamo ka Belorusiji. Put do Belorusije uglavnom ovakav...Pomnožite ove slike sa 500km Izlazak iz Rusije Inače naplate putarina nema…Besplatna vožnja…Hvala braćo… Približavamo se granici i pojavljuju se trafike i pumpe na kojima su istaknuta obaveštenja o plaćanju putarine u Belorusiji…Dolazimo do granice i izlazimo iz Rusije…Hvala na svemu i vidimo se opet nadam se motorom. Granice nema pa nema ni zaustavljanja…Dobro za građane ove dve zemlje, ali ne i za nas strance jer smo zbog toga u nemogućnosti da idemo ovuda…Koristimo blagodeti svetskog prvenstva i idemo ovom malo kraćom i prilično komfornijom turom u odnosu na dolazak… Prolazimo imaginarnu granicu i odmah nas zaustavljaju uniformisana lica nalik našoj komunalnoj policiji…Kažu nemate plaćenu putarinu…Nemamo majstore tek smo ušli u državu…Ok kaže imate na sledećoj pumpi pa uzmite…Posle dosta jezičkih barijera i pregovaranja na pumpi shvatamo da je u pitanju tag za elektronsku naplatu putarine, koja će se ispostaviti biti i najskuplja na ovom putovanju… Odmah vam naplate tag 25evra sa pravom povraćaja na izlasku i putarinu u iznosu od 20evra…Lepimo tag i posle izgubljenih pola sata nastavljamo put…Kroz Belorusiju je sve klasičan autoput…Nema mnogo novog asfalta ali nema ni rupa…Vozimo ka Minsku… Put kroz Belorusiju...Uglavnom ovakav Spominjao sam divljač na putu kada smo dolazili.. I sada je srećemo u vidu Beloruske antilope koja čeka da bude napadnuta…Prijateljica noći u sred ničega radi dnevnu smenu…Dovoljan je bio jedan pogled pri brzini od 130 na sat da se shvati da je to mis Univerzuma za 2015 godinu…Kakva lepota i građa…Ne kao one naše spržene babe…Ćero, sestro ima toliko načina da se čestito zaradi i pristojno živi…Sa tom lepotom sva vrata su ti otvorena, a ti je skrnaviš…Čudo je šta poroci i luda glava urade….Njen izbor za zaradu, ali ne i naš za trošak…Idemo dalje. Prilazimo Minsku i javlja se dilema…Imali smo veliku želju da svratimo na kratko barem da ga pozdravimo…Međutim za tu akciju nam treba par sati…Već je blizu 18h…Za večeras smo rezervisali noćenje u Lublinu (Poljska)…Imamo još skoro 500km plus granica na kojoj je pravilo da nema pravila…Sa velikom tugom konstatujemo da je to nemoguća misija ovog puta…Idemo dalje treba nešto ostaviti i za sledeća putovanja. Grabimo ka Brestu i sa prvim znacima mraka stižemo do njega…Valja vratiti onaj tag i povratiti novac…E to je akcija slična onoj Asterix i 12 zadataka…Stajemo na pumpu da natočimo poslednji put jeftino gorivo (cena par dinara veća nego u Rusiji)…Za tag nemaju pojma.. Druga, treća pumpa isto…Na petoj dobijamo konačno informaciju…Kada smo dolazili mogli smo na 20 mesta da ga uzmemo…Sve lepo obeleženo tik pored puta…Kada se vraća može samo na jednoj pumpi u Brestu koju nije lako naći. Dakle sve napravljeno da se pare prežale…Ipak ne i kod nas…Pronalazimo posle nekog vremena pumpu i šalter gde će nam ne voljno vratiti novac…25 evra za tag i par evra kusura od putarine…Nakon tih peripetija i dosta izgubljenog vremena nešto posle 22h stižemo na granicu…Prazna granica ali i rampa spuštena…Strelica nas usmerava na desno…Idemo uskom ulicom i u kontra smeru vidimo kolonu kojoj nema kraja…Dolazimo do kraja nekako i parkiramo se. Pitamo lika ispred nas jel je ovo granica i izlaz? Jeste. Svi čekaju ovaj red u dve kolone? Kaže da Pa koliko se čeka? Kaže 5 sati u najboljem slučaju i to samo za izlaz. Pa šta sada da radimo u pm. Kaže ima drugi prelaz 30km niže i tu je manja gužva…Pa majstore što ti veneš i svi ljudi ovde, ako je tako…Kaže idem i ja tamo pa možemo zajedno…Prihvatismo malo skeptično ponudu…U svakom slučaju nećemo izgubiti mnogo mesta i ako se vratimo ovde opet. Ulazimo u Brest again… Sreća već je kasno pa nema gužve…Vozimo uz granicu sa Poljskom, nekim lokalnim putem i posle pola sata stižemo na granicu…Moderna velika…Rade 4 šaltera u svakom po par vozila uglavnom lokalci…Bravo majstore i hvala puno…Dajemo mu i jednu čokoladu uz znak zahvalnosti. Posle neki 45 min dođosmo na red…Predajemo registar sa koje kakvim papirima…Provera ide brzo…Slikaju nas na izlasku…Prvi put to doživeh…Valjda za uspomenu…Nema zajebancije…Sve OK…Nisu nas ni cimali što zvanično nismo ni smeli da budemo tu (nismo svi imali navijačke legitimacije-Fun ID)…Za nekih 15 min sve gotovo…A možda i nije? Beloruska granica Krećemo ka Poljskoj blagi prevoj i kolona...Na početku kolone rampa…Puštaju po par vozila na 20min…Srećemo i kombi sa ekipom iz Zrenjanina…Desetak vozila iza nas…Počela kiša, stiže ponoć a mi i dalje gledamo u rampu i molimo se da je prođemo…Posle nekih sat vremena prođosmo i mi…Dolazimo do Poljske grane i spuštaju rampu tačno iza nas…U svakoj koloni po nekih 25 vozila…Ona za građane EU ide brzo ove ostale stoje. U cvetu spoljnopolitičkih sukoba Rusije i EU mi najebasmo ni krivi ni dužni kao i sav običan narod…Gospodo Evropljani mi nismo vaši…Nismo ni njihovi…Zadnjih 20 godina nismo ni naši…Puštajte nas. Poljska ili EU granica Stojimo u beznađu a vreme curi…Biće jutarnja kafa negde kod šaltera…Sreća u nesreći se uvek javi… Jedini šalter koji je bio zatvoren otvaraju, ali samo uz FUN ID, znači za nas…JEEEJJJJ…Prolazi kombi sa braćom iz Zrenjanina mi zarobljeni u kolonama bez mogućnosti bilo kakvog manevra…Uz pomoć ljubazne Poljske pandurke nekako presecamo kolone posle 20min i dolazimo na prazan šalter...Pasoši, lagani pretres kola…Uzeše nam i deo hrane, ali nije bitno samo da izađemo iz zone sumraka…Inače naplašeni cenama u Moskvi poneli smo hrane da preživimo kraći nuklearni rat…Nismo pojeli ni deo jer smo uglavnom bili napolju i tamo se hranili…Nešto smo ostavili našem domaćinu u Moskvi…Ostalo je i da se Poljski carinici nahrane…Posle 4 sata akcije i strepnje i uz dosta sreće negde oko 2:30 ulazimo u Poljsku. E sada sve pada u vodu…Do hotela nećemo stići pre 4h, a nema svrhe da idemo tamo da bi dremnuli 3-4 sata…Sa druge strane imamo još 1.150km do kuće…Jednoglasno usvajamo predlog da vozimo pravo za BG…Umorni smo, ali vozićemo na smenu…Ako baš bude frka opcija je dremka u kolima…Dakle dvojica pozadi spavaju…Napred jedan vozač i navigator vode računa o vožnji… Vozimo uz granicu sa Belorusijom…Magistrala opet guste šume…I pogađate opet životinje…U manjem broju nego kada smo dolazili, ali struktura ista…Majku mu učili su nas da i životinje spavaju, ali očigledno i tu ima ludaka ili je neka šumska žurka u toku…Fale samo dvojica glavnih baja Meda i Zeka da slika bude potpuna…Dakle idemo lagano uz nategnuta sva čula u slučaju nekih iznenadnih susreta.. Srećom posle nekih 50-60km ulazimo u urbaniji deo… Imali smo sreće da najsporiji deo puta prođemo po noći i u rano jutro i time smo izbegli gužvu koja bi nas značajno usporila…Ovako fino guramo…Jedno selo, drugo selo….Mrkli mrak svi spavaju…Odjednom bljesak…Došli su marsovci…Sada će da nas uvuku u svoj leteći tanjir i odvedu u nepoznatom pravcu. Gledamo gore nema nikoga…Gledamo iza kamera…Državni paparaci rade i kada svi spavaju…Inače i u odlasku smo fasovali dve slike u Litvaniji i Letoniji…I ako smo dobro peglali na otvorenom u naseljenim mestima smo spuštali brzinu blizu ograničenja…Mnogo ima kamera i nekada se podvuče i greška…To su bila minimalna prekoračenja od nekih 20km/h, ali dovoljno da potroše malo blica… Idemo dalje…Ko ih jebe…Neka oni voze 40km/h u 4h…Pa toliko vozi svaki prosečan biciklista, rekreativac…Put je uglavnom po ravnici i bez nekih oštrih i sporih krivina…Sve dok nismo ušli opet u okolinu Tatri…Tamo je već jutro bilo u punom sjaju…Lepi pejzaži, lep put, lepe krivine…Ulazimo u Slovačku prolazimo Prešov i opet malo autoputa ka Košicama…Kratka deonica, nekih 40km…Prolazimo Košice i idemo ka Mađarskoj…Negde pre granice stajemo na pumpu, na doručak…Već je skoro 10 sati valja malo odmoriti i doručkovati…Pregurasmo noć sada je već sve lakše. Slovačka Kratak pitstop Malo kafe i Red bulla dovoljno da se fino okrepimo…Nastavljamo…Još nekih 650km do Beograda, a nekih 80km do autoputa…Na ovako dalekom putu to mu dođe kao da si ušao u svoj kraj…Magistrala, ali se fino ide…Nalik našoj Ibarskoj…Posle izlazimo na autoput, 140 tempomat i cepaj…Napravismo pauzu posle Budimpešte, taman nam je dotle trajalo jeftino gorivo iz Rusije i Belorusije…Idemo dalje ka granici. Došao red i na mene Petak je popodne, sezona odmora, velika seoba Turaka iz Evrope je u toku uželeli se rodne grude, recept za katastrofu na granici…Još jednu ne bi preživeli…Odlazimo taktički na Bački vinograd…Inače odlična alternativa, jedini problem je što rade do 19h (ko planira ovuda bitna informacija)…Kroz njive i ravnicu dolazimo do prelaza…Mi prvi… Pita nas pandur odakle momci? Iz Rusije… Fudbal? Da… Pa i nismo se baš proslavili? Majstore nemoj i ti da nas jebeš… Gledali smo isto što i ti samo uživo i malo dalje…Za sve ostalo se obrati FSS… Njemu dosadno, nama se žuri…Lupi nam pečate i uz osmeh požele srećan put…Hvala mu na ljubaznosti na koju bi mogli da se ugledaju i Rusi i Poljaci. Ulazimo u Srbiju…Uvek lep osećaj… Drugar koji često ide ovuda nas vodi do neke čuvene pekare u selu pored autoputa…Ne sećam se imena ni mesta, ni pekare…Da li je baš čuvena ne znam, ali da je burek odličan jeste…Konačno i domaća hrana…A onda i domaće pivo da se zalije povratak…Nastavljamo dalje i oko 16h ulazimo u Beogradski kolaps. Posle nekih 30 sati vožnje u cugu i pređenih 2.300 km od Moskve stižemo kući…Izgubili smo ukupno 5h na granici i na vraćanju i kupovini tag-a u Belorusiji…Ostalo samo vožnja uz par pauza od po 15-20minuta maksimalno...Oko 1650km autoputeva i 650km magistrale. Sve ukupno pređosmo nešto manje od 5.000km Za ostatak ekipe kraj putovanja za mene kratka pauza

Aktuelno...

Aktuelno

Peti dan puta/Moskva III Dan utakmice Danas je dan utakmice i jasno je samo jedno…Ništa drugo danas više nije bitno…Danas će da se druži, pije i navija…Dovoljno razloga da se što pre krene. Kratko podmazivanje Krećemo ka centru…Dolazimo na Crveni trg…Dosta žutih dresova koje nose Brazilci i brojni turisti iz Azije…A onda se na strateški bitnim mestima nalaze isključivo naša obeležja, potpomognuti građanima Moskve koji nam daju bezrezervnu podršku i simpatije…Možda nismo najbrojniji ali smo dominantni. Moj imenjak poznatiji kao Arsa…Malo izbleajsmo..Super lik Pije se pivo ide pesma…Na kraju se skupilo nas oko dvesta pravih navijača…Naravno naši su našli neki market u koji je zavučen u nekom prolazu na 300 metara od dešavanja…Živimo u doba informacionih tehnologija pa je i ova informacija zlata vredna…Dosta piva po ceni od oko 1e… Da li može da se iznese frižider? Њет…Spakuj onda sve u kese… Vraćamo se žurka se nastavlja…Pretimo Brazilcima u prolazu kako im je večeras kraj i kako idu kući...Dobijali smo i jače…Kada se pomeša navijačka strast i alkohol nada umire poslednja…Naravno kao i često pucamo iz prazne puške…Ta puška je trenutno u rukama Mladena Krstajića i nekih istaknutih sinova Beogradskih splavova…Dovoljno za katastrofu… Inače svih ovih dana je bila pozitivna atmosfera, a danas pogotovo uz dobru organizaciju od strane domaćina…Nikakvih incidenata nije bilo i ako je bilo hiljade navijača iz celog sveta…Još jedan dokaz da navijanje nisu samo obračuni krimi grupa, već jedno lepo druženje i zezanje. Nakon nekih 4-5 sati Sunce je već počelo da nas ubija, a i piva je polako nestajalo… Idemo u neki lokal malo da se okrepimo, naravno van centra grada…Krećemo nas četvorica i za nama još petnaestak ljudi…I dalje se navija i kreće upoznavanje u hodu. E sada možda i najlepša priča na ovom putovanju, simbol poštovanja Rusa prema našem narodu. U oči mi upada jedan lik koji vidim da je sam i slabo barata sa navijačkim pesmama, ali nas u stopu prati…Prilazim mu, a on u duksu Ruske reprezentacije i opasan nekom meni čudnom zastavom…Kaže zove se Aleksej i dolazi iz Novosibirska (eto odgovora za zastavu)…Došao je sam i nema ni kartu…Nije sin nekog tajkuna već radi u kulturnom centru i kaže da je par meseci štedeo za ovo…Napravio je put od 7.000km!!! Sam!!! Bez mogućnosti da uđe na stadion!!! Odrekao se ko zna čega, samo da bi bio sa Srbima i da bi nam dao podršku!!! Kaže da su njegova porodica i devojka jako ponosni što je došao…Vala brate i mi smo…On je bio samo jedan predstavnik, dve familije koje su negde daleko svim srcem bile uz nas…I sigurno je bilo još ovakvih primera…Naravno sledi logična rečenica barem za nas Balkance – „naš si gost“…Prihvatismo ga kao najrođenijeg, častismo klopom i pivima… Aleksej - Novosibirsk Izlazimo blizu stadiona i nalazimo neki restoran…Ekipa se polako osula…Ostali mi, još dva naša sugrađana, dva brata iz Crne Gore i Aleksej…Restoran je u varijanti samoposluženja…Znači sam uzimaš od odabranih jela količinu i kombinaciju…Uzeh neko mesište i pomfrit…Cena 3,5 evra…I ostali šta su jeli bilo je uglavnom u rasponu između 3 i 5 evra…Imaju i točeno pivo…Odlično…Nećemo da žurimo odavde…Obrnusmo par tura…Ispred restorana prodavnica mobilnih telefona i dve promoterke…Jedna u našem, a druga u Brazilskom dresu…Prilazimo malo da im razbijemo monotoniju i ponudimo piće…Piće nisu smele da uzimaju, ali društvo nisu odbile…Izlazi i još jedna radnica da popuni ekipu…Fino se izezasmo tu, a kada je tako i brzo ide vreme… Moramo dalje stadion nas čeka. Pesma ide i dalje, silazimo u metro i pojavljujemo se na poznatom novinskom portalu…Eto prilike, da na prvom snimku pored nas upoznate i naše nove drugare i osetite barem delić atmosfere...Naslov naravno pompezan LUDNICA U MOSKOVSKOM METROU: Srpski protiv brazilskih navijača! Ko je glasniji? (KURIR TV) WWW.KURIR.RS Srpski i brazilski navijači uveliko su u putu za stadion Spartaka Otkritije arenu, gde se njihove reprezentacije večeras sastaju... Dolazimo polako do stadiona i tu se naše druženje nažalost završava…Nemaju svi karte…Problem je što pored karata mora da se ima i Fun ID(kao navijački pasoš, sa slikom i osnovni podacima, služio i kao viza za one kojima treba)...Dakle mogućnost da ih prošvercujemo ili na neku foru uvedemo ravna 0…Ostavljamo našeg saputnika i pozdravljamo se sa Aleksejem i braćom iz CG…Ostali smo u kontaktu pa se nadam da se vidimo opet u Beogradu, Baru, Novosibirsku ili gde nam se putevi spoje. Ulazimo na stadion, a tamo i neke poznate face Utapamo se među 7-8.000 naših ljudi…I ako je ovo reprezentacija i nema organizovanog navijanja već pesme spontano kreću, odlično je to izgledalo…Bili smo u manjini ali svakako glasniji od Brazilaca i Kineza zajedno. Na terenu su stvari vrlo brzo krenule po zlu…Nema nazad…Brod tone…Ali na tribini nema stajanja…Sada se pokazuju prkos i dostojanstvo…Sve dalje staje u jednu pesmu. Pevaj Srbijo, zemljo junaka, Pevaj Srbijo, zemljo bitaka, Pevaj Srbijo, silnije jače, Pevaj Srbijo, kad ti se plače. Utučeni i umorni idemo ka metrou…Čeka nas dijagonala preko Moskve…Skoro sat vremena provedosmo ispod zemlje i konačno izlazimo u naš kraj…Današnji dan je bio najlepši i najnaporniji…Za nepunih 15 minuta smo u krevetima…Svi osim drugara koji je ostao u kuhinji…On i pored svega ima razloga za slavlje…Otvara jubilarno dvadeseto pivo za danas…Sa pravom je poneo epitet igrača utakmice.

Hvala drugari

Da li nas Rusi vole Nekako kroz istoriju često su nam se putevi preplitali i mučili isti problemi, a to su brojni ratovi i stradanja…Često i zajednička…Kažu da je veza povezana krvlju najjača…Neću da se uplićem u politiku i to koliko su nam pomogli i ako sam svestan da nisu ni približno koliko su mogli, ali nam nisu ni odmogli kao neki Zapadni prijatelji…Političari jedite govna svakako čiji god da ste. Znao sam da imamo simpatije i ogromnu podršku od moto, navijačkih grupa i još nekih organizacija, ali ipak to je mali i specifičan broj ljudi…Nisam znao šta da očekujem od običnog naroda…Ali ono što sam video i doživeo me je totalno oduševilo…Toliko znaju o nama i toliko poštovanje imaju da ja nisam mogao da verujem… Osećali smo se ova 3 dana kao da smo neke filmske zvezde, samo što autograme nismo davali…Nije moglo da prođe par minuta da nas neko ne zaustavi da popričamo, da se slikamo, da ponude pomoć…Iznenadio sam se i koliko znaju o nama…I ako smo mi nebeski narod i koliko god nam bilo teško to da prihvatimo totalno smo nebitni i smešni u nekim svetskim okvirima…Gde god sam bio u Evropi svi su znali za Beograd i noćni provod u njemu i za Đokovića…Ništa više…Rusi sa kojima smo imali kontakte su znali od naše kulture, istorije, sporta, ratova…Za svaku pohvalu…Bili su tu i da podele osmeh, daju podršku…Dovoljno da se osećamo jako prijatno i dobrodošlo kao nigde i nikada…To ću posle dokazati i sa još jednom pričom. Narod nas stvarno voli…Braćo i sestre hvala vam!

Kakvi su Rusi Na izgled vrlo kruti i zatvoreni kao ljudi, ali u suštini jako emotivni…Ispod tih grubih lica krije se neverovatna toplina, karakteristična za Slovenske i siromašne narode…Kada se malo opuste i kada steknete njihovo poverenje daće vam sve…Vole da popiju i imaju dobar cug, ali daleko od toga da se odvaljuju i teturaju i povraćaju po ulicama, kao što je slučaj u Amsterdamu, Pragu, Barsi… Ozbiljni nacionalisti i fanatici…Ponosni na svoj narod i svoju državu…I to je nešto što se oseća u vazduhu…Mislim da sutra kada bi se zaratilo svi bi uzeli puške bez bilo kakvog pitanja, da li to treba tako, da li je to pametno, šta dobijamo i šta gubimo? Dovoljno je reći „Za rodinu“ i tu je kraj svake priče… Bez obzira na mnoge probleme ponosni su na to ko su i šta su. Evo i jednog slikovitog primera…U moru ljudi i dece koji su nam prilazili jedan lik je bio specifičan…Sedimo na trgu i grejemo guzice na kaldrmi i odmaramo noge od zujanja…Prilazi nam lik i skoro nam se unosi u facu…Faca surova ali se vidi da mu je krštenica blago izbledela…Po slobodnoj proceni nekih 55 leta…Građen kao Ivan Drago(ko je gledao Rokija zna o čemu pričam)…Komad željeza…Mišići puni ne oni ispohovani steroidima i konjskim hormonima… Jedan krug oko nas, pa drugi krug…Šta hoće ova budala spremni i na najgori scenario… Serbi? Da…Bratja? Može se tako reći. Seda pored nas…Kaže ja Specnaz u penziji…Podiže nogavicu pokazuje rupu u listu…Kaže Avganistan…Skida majicu, fali mu deo stomaka…Kaže Čečenija…Prilaze nam i neki Uzbekistanci…Priča sa i njima i naravno spominje i tamo neke gradove gde je bio u ratnim misijama…Ozbiljna glava…Nije planirao da nas jebe pa nije imao razloga ni da laže…Pita mene koji si rod…Rekoh pešadija, ali završih na civilnom služenju vojnog roka…Ahhaa znači dezerter…Usra me u sekundi…Kako ti da ovom fanatiku kakvi su svi Rusi, a ovaj još specijalac, objasniš da je to bio način da sačuvam posao i dobru platu koja mi je omogućavala da živim i da se školujem…Od nas četvorice imali smo jednog redovnog vojnika, jednog civilka (ja) i dvojica iz grupe građana koja nije imala nikakvu obavezu…Njih ni država nije htela… Objasni ti njemu da smo umorni od ratova…Da barem nama ništa lepog nisu doneli…Da se ni oni nisu baš proslavili tamo gde je taj mučenik bio…Da su nas političari prodali kada god je moglo…Da je kod nas vojska obezvređena…Da su nama najveća vojna i kosmička dostignuća njihovi rashodovani avioni…Ni ne pokušavam…Držimo se diplomatije…Rakija? Давај? Pređosmo na Kosovo, Slobu, Putina, Gorbačova, Hitlera, Napoleona…Počeo je već malo da davi, a ima još svašta da se vidi…Vadimo se da moramo na večeru u hotel…Kakva laž . Ostavi nam on broj telefona i kaže da ga zovemo posle da budemo njegovi gosti i da ako nam treba bilo kakva pomoć ili ako nas neko dira da ga zovemo…Hvala mu za društvo ali kratko smo ovde da bi mu posvetili više pažnje. Lagali su nas u školi da su se mnoge vojskovođe ovde saplele zbog Ruske zime i terena…Gospodo možda, ali u maloj meri… Nije toplo ni na severu Poljske, Nemačke, Francuske o Skandinaviji da ne pričam….Očigledno da je Ruska zima specifična jer se pored problema sa tehnikom ovde i malo skupljaju mooda osvajačima…To nije posledica hladnoće već herojskog srca i fanatizama Ruskog naroda…Nisu se promenili ni malo na tu temu. Da li je pametno u tolikoj meri ne znam, ali da li je za poštovanje svakako jeste.

Da li su Moskovljanke plave i toliko lepe Nisu većinom plave ali su lepe. Čak bi se moglo reći da je odnos pola pola što se boje tena tiče…Veliki je grad pa ima svega…Od ozbiljnih krševa, pvc mutanata koje viđamo na TV-u i na splavovima, do krajnje lepih i prirodnih devojaka…Tema će biti ova poslednja podgrupa. Dakle kada su lepe, baš su lepe, priroda se ovde nije štedela…I to ne baš u malom procentu…Vode računa o sebi i znaju da istaknu tu lepotu…Nekako imaju neku energiju koja prosto zrači. E sada ono što običnog čitaoca verovatno interesuje je da li su tako otvorene kao što se priča?Pa ne baš… Daleko od toga da su zatvorene ali daleko od toga da skaču na strance kao ove naše…Mnogo zatvorenije nego što se priča i nego što su devojke po zapadnim i skandinavskim zemljama…Ima sigurno i onih malo lakšeg morala i budžetskih interesovanja čisto da priče naših matoraca imaju malo smisla…Ali velika većina je krajnje odmerena i dostojanstvena…Ako mislite da ne možete da ih pridobijete, možete svakako…Ako mislite da će to biti baš tako lako kao što pričaju, neće sigurno…

Da li je Rusija toliko bogata Rusija je vojna, politička, energetska, ekonomska, kosmička sila…Prave megalomanske projekte, osvajaju kosmos, ulažu u razne bitne i nebitne stvari…Imaju jako bitan resurs koji danas jako dobro eksploatišu i znaju jako dobro da ga naplate, a to je prirodno bogatstvo…Ipak ono što je za mene bilo malo poražavajuće je da taj novac nema silaznu putanju…Dakle običan narod živi ne srazmerno u odnosu na novac koji se sliva…Taj novac završava u državnoj aparaturi, rukama političara, tajkuna i ostalih koji su većinom izgradili svoje imperije na tuđoj muci…Dakle mali broj ljudi živi u luksuzu koji je običnom čoveku ne pojmljiv...Ostali, odnosno velika većina građana Moskve bije svakodnevne egzistencijalne bitke kao i mi…Što se tiče standarda i kupovne moći možda za mrvicu boje nego kod nas…Daleko od spokoja nekih Zapadnih sistema i komotnih uslova življenja...Do većine sela blizu kojih smo prošli asfalt je misaona imenica…Radnički autobusi nedostojni bilo kakvog komentara…Pri tome je ovo urbaniji deo Rusije…Mogu da zamislim kako je tamo daleko na Istoku…Što kaže jedna pesma: „Život je kazino, dok većina gubi nekima je fino“ Tako je nažalost i ovde…Bogata zemlja, a narod većinom živi daleko od bilo kakvog bogatstva.

Muzej kosmonautike Rešismo da obiđemo i neki muzej…Muzeje umetnosti, vojne, istorijske, prirodnjačke imate u svakom gradu…Muzej kosmonautike nemate…Izbor je bio logičan i krajnje jednostavan…Svi smo odrasli uz naučnu fantastiku i svesni kosmičkih dostignuća koja nisu baš česta…E Rusija je uz Ameriku najveća kosmička sila…To baš onako moćno zvuči…Kao mali sam hteo da budem kosmonaut…Roskosmos i NASA još uvek ne mogu da se oporave što takvog talenta nisu privoleli u svoje kapsule…Pa da vidimo šta to nude i zašto sam u 38-oj godini izgubio želju da budem kosmonaut. Prilaz sa ogromnim platoom i zgrada u simbolu rakete i njenog kretanja…Spolja su bila neka renoviranja pa nismo mogli da priđemo u dvorište…Ulazimo unutra…Cena karte 3 evra…Da dobro ste pročitali…Siguran sam da zapadnjaci imaju ovako nešto da bi dodali 0 kao drugu cifru u najmanju ruku…Dočekuje nas Gagarin sa osmehom na ogromnom panou. Prolazimo ispod i ulazimo…Odbrojavanje kreće…Motori se pale…Vežite se polećemo…Ulazimo u kosmos. Belka i Strelka Svemirska stanica mir...Svaka čast tim ljudima koji provode po par meseci zakovani u 30 kvadrata i radnog i zivotnog prostora. Što se mene tiče impresivno...Ako budete nekada u prilici da obiđete ovo zdanje nemojte da imate dilemu.

Četvrti dan puta / Moskva II Juče ubismo preko 10km na šetnje, danas će biti još više…Inače ritam nam je bio ustajanje oko 8-9, malo jutarnje gimnastike i klope i odmah napolje…Povratak oko 8-9 uveče...Imali smo i želju da osetimo čari i noćnog života ali prosto nije bilo izvodljivo jer smo bukvalno otpadali sa nogu preko dana…S obzirom da smo kratko ovde trudili smo se da vidimo što više...Ogroman je grad i ako je sve dobro povezano troši se dosta vremena i energije na obilaske...Idemo dalje Lužnjiki Idemo da obiđemo najveći sportski centar u Rusiji i jedan od najvećih u Evropi…Ogromno zdanje koje je deo bogate sportske istorije…Nismo ulazili unutra, ali ovako spolja lepo izgleda mada nije baš da smo pali na dupe…Za te pare koje su uložene u renoviranje može i bolje…Očigledno se i ovde malo naduvavaju cifre da bi nešto moglo da pretekne iz državnog budžeta u privatne džepove. Fun pit Zamišljeno kao mesto okupljanja i druženja navijača naročito u večernjim časovima…Stalne svirke i mnoštvo raznih štandova uz skupo pivo...Što kažu žurka za šire narodne mase…Nije naš izbor. Povratak u centar Čuveni univerzitet Lomonosov Moskva na vodi Vraćamo se u centar gde su naravno i glavna dešavanja…I ako je sutra utakmica počinju da se čuju i naše navijačke pesme…Zezanje u toku idemo malo da pomognemo. Diplomatija na delu…Давај…Vodka i rakija pravoslavna bratija Beograd – Vladivostok nikada bliže…Lepotica sa kraja Rusije

Da li je Moskva toliko skupa Ovde gde smo trenutno jeste i to papreno…Primera radi pivo u kafićima od 15e pa na gore…Može nešto i da se prezalogaji za 50evra po porciji…Uđosmo u tržni centar čisto da bacimo pogled i malo da se sklonimo od vrućine…Mnoštvo poznatih i nama nepoznatih brendova koji se uklapaju u jednoj stvari - paprenoj ceni…Mahom žene izlaze sa punim kesama od kojih svaka vredi kao moj motor…Ima se može se...Kada smo tražili smeštaj izađe nam ponuda i za for seasons hotel…Smeštaj za nas četvoricu u standardnoj sobi za 4 noćenja blizu 35.000 evra ili oko 2.200evra noćenje po osobi… Šta dobiješ za te pare i da li imaš da j.beš ili tebe j.bu nikada neću saznati… Hvala lepo ali našli smo bolji…Za te pare može da se uzme manji stan u Beogradu…Ako ovde zabodete šestar i napravite poluprečnik od 1 km sve je skupo. Srećom Moskva nije samo Crveni trg i kvart oko njega…Dovoljno je da odete dve metro stanice dalje i da nađete cene u rangu Beogradskih…Za neke stvari čak i niže…Pivo u kafiću van centra 2 do 2,5 evra…Daj majstore svima po dva i uzmi ti šta ćeš da popiješ…Idemo dalje savršeni kebab 1,8 evra… Primera radi kada sam kretao obećao sam ćerkici da ću joj kupiti Babušku…Tražio na više mesta nema nigde…U međuvremenu mi objasne da se ona izvorno zove Maruška… Ok sve jedno ih nema…Nađem na kraju u jednom FIFA suvenir shop-u u centru po simboličnoj ceni od 100evra…Pitam Rusa koji nam je izdao smeštaj gde mogu da nađem po nekoj normalnijoj ceni i on mi objasni da ima tu pored zgrade…U pitanju je tržni centar Colombus veličine 3 Ušća...Toliko je veliki da nismo ni hteli da gubimo vreme unutra, ali sada moram da odem. Nađem radnju a cene 10 do 15 puta niže nego u centru…Daj najveću…Cena 11evra…Tu kupih i druge poklone…Radnje onih brendova za široke narodne mase (CA,HM, Zara…). Cene smešne. Misija uspešno obavljena Dakle nas su dobrano naplašili sa cenama u Moskvi…Ima zaista taj deo centra grada gde su cene astronomske…Ako imate para ili ako ste glupi turista OK…Ali dovoljno je samo da malo pomerite guzicu i funkcionišete sa cenama više nego pristupačnim čak i u poređenju sa našim, a mnogo, mnogo nižim nego u bilo kom Evropskom gradu…Dakle apsolutno nema straha od cena i na 90% teritorije grada možete sasvim normalno i opušteno da se ponašate što se cena tiče.

III dan puta Moskva Kako to obično biva u ponudi agencija prvi dan je rezervisan za fakultativan obilazak grada…Cene kao u agencijama 10evra, pa ko hoće da nastavi putovanje neka uplati datu sumu na račun………… Šala mala…Kakvi takvi moji ste, pa će ova usluga biti gratis….Kuća časti…Idemoooo Evo prvo uvid šta možete da dobijete za 150 evra što se smeštaja tiče Nakon regeneracije u krevetu i spavanja od nekih 5 sati krećemo polako u našu misiju po Moskvi…Prvi potez skidanje tablica pošto kola nećemo koristiti do povratka…Čuli smo sa više strana da nije redak slučaj da skinu tablice pa traže neki otkup strancima…Da li je to istina ili ne, nismo hteli da proveravamo…2 minuta posla i gotovo…Braćo Rusi više sreće drugi put. Vreme sunčano, toplo, bez vetra, milina…Pakujemo rakiju i u pozitivnom modu krećemo ka metrou i centu…Uvek se setim scene iz Žikine Dinastije kada pred put u Moskvu on unosi karton žestine i kaže „Vidiš prijo ovo je naša diplomatija-Rusi su isti narod kao mi i vole da popiju“…To iskustvo nam je puno značilo…Pošto je tematika bila specifična krećemo u nacionalnim obeležjima i već dobijamo prve kontakte i pozdrave… Kozački general u penziji Ispred našeg bloka...Spomenika ima inače na sve strane Silazimo u metro. Savršenstvo ne postoji I ja sam mislio tako dok nisam ušao u metro…Ljudi moji kolika mreža pokrivenosti linijama i koliki mali razmak između polazaka…Pobeže nam prvi ispred nosa, eto ga stiže drugi posle 2 minuta, a periferna linija…Stanice prostrane, uredne, čiste…Kombinacija mermera i raznih umetničkih dela…Nije se štedelo…Na ulasku čika sa detektorom pregleda svaki ranac ili nešto sumnjivo…Više psihološki to deluje nego što bi nekoga sprečilo da se raznese unutra ali je vredno pomena…Stanice nisu kao u Beču, Parizu, Budimpešti na svakih par stotina metara, već se ovde fino vozi…To omogućuje ljudima koji su udaljeni kao mi 16km (ili 9 stanica metroom) od centra grada da stignu do njega za nekih 20 minuta vožnje…Karta za vožnju oko 1 evra…Ljudi i ovde robuju savremenim tehnologijama…Svi sa telefonima i sluškama prekraćuju vreme vožnje. Izlazimo u sam centar a gužvi u saobraćaju nema…Pa i što bi kada je sve tako savršeno organizovano. Centar Splet širokih bulevara i grandioznih građevina…Nije sve pod konac kao na zapadu ali ovde svaka građevina ima svoju priču, lepotu i šarm…Fasade sređene, umivene…Vidi se i to Rusko megalomanstvo u izgradnji…Neka bude veliko i bogato barem za mali broj ljudi…Nema steriliteta građevina kao na zapadu, ali je zato van centra sve u blokovima zgrada koje su prilično jednolične…Prelazimo reku Moskvu i približavamo se Kremlju i Crvenog trgu…Lep osećaj…Ipak je to stecište prebogate istorije i jedan od glavnih centara moći u svetu…Čika Putin je bio u obavezama i nije mogao da nas primi a i mi nismo za taj nobles što kaže Her Žika…Neću daviti sa nekim istorijskim i geopolitičkim stvarima toga ima i na netu…Malo ćemo da putujemo sa fotografijama- Kod čika Putina Mnogo poznatiji imenjak Braća iz Republike Srpske...Upoznali smo se na Ruskoj granici...Sretali smo se spontano svaki dan...Čak i u Belorusiji...Možda ovaj tekst dođe i do njih. Malo lepote iz uvoza

Hvala svima na podršci . Idemo dalje

Evo i mape ako se tako može nazvati ..Imali smo manja odstupanja oko Bresta, Lublina i Horgoša, ali okvirno to je to...Možda bude malo lakše za praćenje.

@zika56 - možeš iz Ukrajine u Rusiju, naravno na onim prelazima koji rade. Mi smo imali više razloga za ovu severnu rutu: Bili smo u Ukrajini ali imamo loša iskustva sa stanjem puteva i sa policijom Imali bi jednu granicu više (Ukrajinsku) na kojoj bi sigurno izgubili još par sati U Litvaniji i Letoniji nismo nikada bili, a dalje je za nekih 200 do maksimum 300 km u odnosu na put kroz Ukrajinu u zavisnosti od odabrane rute. U suštini kada se sabere i oduzme i ako čudno zvuči malo je brža i komfornija ruta preko severa...Naravno to važi ko ide za Moskvu ili St Petersburg. Za ove južnije i istočnije delove Rusije logičniji je izbor preko Ukrajine. Bilo je kolega koji su planirali isto na SP, ali baš ovom drugom rutom, pa mogu i oni da se nadovežu ovde svojim iskustvima i informacijama.

Drugi dan Kaunas na popravnom Ustajemo ujutru posle nekih 5 sati sna…Neverovatno koliko telo valjda uđe u taj mod kada je putovanje u toku…I ako smo legli mrtvi, malo spavali, ustajemo potpuno odmorni i puni energije…Odlazimo na doručak koji je bio baš dobar…Iznenađujuće u odnosu na stanje hotela…Dogovor je bio da pružimo još jednu šansu Kaunasu i da malo još obiđemo što možemo…Inače kiša nas je dobrano tukla barem pola puta juče, a i danas nas neće zaobići. Pogled sa terase na pešačku zonu Pakujemo se i napuštamo hotel...Sedamo u kola i idemo do starog grada…Lepše je u odnosu na ono što smo sinoć videli ali opet nedovoljno da bi promenilo utisak, barem nama...Procenite sami. Idemo dalje čeka nas Rusija… Kaunas – Moskva (980 km) Prvo deonica auto puta starije proizvodnje, pa magistrala…Priroda lepa…Uglavnom šume i mala jezera i livade…Naseljenih mesta nema mnogo i u prilično su lošem stanju…Brzo stižemo i u Letoniju…Put solidan , deonice u izgradnji. Put prvo ovakav Pa ovakav Pa ovakav Jedno od naselja koja su uglavnom celim putem ovakva A put bude i ovakav Dolazimo i na granicu. Izlazimo iz EU Inače moram priznati da sam više očekivao i od Litvanije i od Letonije…Ekonomski i infrastrukturno daleko su oni i od EU i od Skandinavskih zemalja…Biću slobodan da kažem da su daleko i od nas ne samo geografski…Poljska me je recimo prijatno iznenadila i oni napreduju veoma krupnim koracima napred. Granica na Ruski način Dolazimo na granicu sa Rusijom…Na izgled idilična scena…3 automobila ispred nas…Srećemo i ljude iz Srbije i Republike Srpske koji su krenuli sa istim ciljem…Lep prizor moram priznati. Čekamo i popunjavamo formulare onako kako nam je Shelle predstavio i objasnio…Hvala brate još jednom. Malo ćaskamo sa sunarodnicima…Posle sat vremena ista slika mi i dalje treći…Stigao sam i da uđem u glavnu zgradu i izbacim doručak iz hotela u dve rate…WC koji koriste i putnici i zaposleni je u rangu onih sa naših stadiona…Ko je bio zna o čemu pričam…Tuga jedna…Setih se i Severiana i njegovog opisa toalet papira u ovim krajevima…E pa baš sada takvim brišem bulju…Čudno poređenje ali ću i to svrstati u određene uspehe u životu…Treba sve probati i videti. Konačno i mi na redu posle jače od 3 sata…Idemo do šaltera, a ja ponosan što ću videti pravu Ruskinju u prirodnom podneblju…Kako prilazim dominira uniforma i duga plava kosa…Puls raste…Imam šta i da vidim…Prase nadrkano od blizu 100kg i nekih 50 godina…Stav i izgled kao da su joj pretci bili čuvari u gulazima…Uze nam papire, proverila pasoše i reče da se vratimo u kola…Posle par minuta dere se iz kućice GDJE VLADIMIR? Au šta sam sada zasrao i da li mi je ovde kraj…Dolazim, a ona me seče pogledom…Elem zaboravio sam da potpišem jedan od 5 papira…Rešavamo to, ali mi pogledom stavlja do znanja da mi je oprostila ali nije zaboravila…Odosmo na drugi šalter da provere i slikaju kola…Drugar predaje papire i saobraćajnu i to je završna faza ovog lavirinta…Opet se deru sada iz druge kućice…I ako smo bili dobro pripremljeni i znali šta treba i kako da popunjavamo provukla se krucijalna i neoprostiva greška koja vređa njihov sistem i našu inteligenciju…Sve je dobro napisano u maloj enciklopediji, ali u saobraćajnoj piše 1.284 kubika, a mi zaokružili na 1.300…Ajde sve iz početka što se tiče auta…Sve ovo mora da se skenira, arhivira, zavede…Na kraju posle 4 sata čekanja i cimanja dobismo i migracione karte i privremeni uvoz za auto(oba moraju da se čuvaju kao oči u glavi). Granica iz mog ugla Ovaj moj utisak prelaska granice probaću slikovito da objasnim kroz imaginarnu komunikaciju: Zovem majku Rusiju Znaš majko ja bih došao da te vidim bar na kratko? Znaš da te nikada nisam video, a to mi je bila želja od malena…Puno su mi pričali o tebi i sada sam u prilici da dođem da se vidimo, da popijemo koje pivo, da potrošim koju rublju, da se malo ispričamo, da vidim kako živiš i kakav ti je komšiluk. Odgovor majke Rusije DOĐI AKO BAŠ MORAŠ…Kratko i hladno Eto tako ja videh prelazak granice i ulazak u Rusiju…Nisam očekivao da mi iznesu vodku i pršutu ili prostru crveni tepih ali sam očekivao malo više fleksibilnosti i razumevanja za putnike namernike koji iz daleka dolaze kod njih u posetu…Takav je sistem nakaradan, ali opet jedan osmeh ili trunka ljubaznosti bi barem to malo ublažilo. Rusija Ulazimo u Rusiju konačno…Možda su čak i to čekanje i te peripetije i pređena kilometraža dodatno uticali da se osećamo lepo i ponosno što smo konačno tu…Možda? Ono što sigurno jeste je odlazak na pumpu posle granice…Imaju na većini pumpi benzin od 92 i 95 oktana maksimum…Ali ljudi moji cena od 65 do 70 dinara za litar…Majstore sipaj u rezervoar u grla, daj intravenozno, spakuj u ampule samo da ga ima što više...Inače pumpe van Moskve su im blagi užas…Ulazak izgleda ovako…Na pumpu se ne ulazi dok se ne spusti u prvu brzinu…Onda kreće slalom između kratera…Ako imaš sreće i znanja da stigneš do točilice, a da ti ne otpadne točak, ideš na kasu da ostaviš pare pa onda da sipaš…E ako ti treba internet računaj da ga ima na svakoj petoj pumpi u prečniku od metar-dva oko kase…Bilo je i komičnih situacija i razne gimnastike u hvatanju signala da su nas ljudi sa pumpe gledali kao ludake. Nakon tankovanja i prvih koraka u Rusiji krećemo ka Moskvi…Čekaj nas nemoj da zaspiš…Vreme se prolepšalo…Sunce obasjalo, kiša prestala…Priroda prelepa…Smenjuju se brežuljci i ravnica i sve prošarano šumom, livadama i njivama…Ima jedna dilema vezana za vreme u Rusiji u toku SP…Dani i toplota kao da si na mediteranu…U ostatku Evrope potop…Da li su koristili napredne tehnologije to nećemo nikada saznati ali vreme kakvo može samo da se sanja u ovim krajevima… Doroga ili put po naški presvučen taze asfaltom i bez većeg saobraćaja…Međutim stekao sam utisak da ovde u mnogim stvarima ima ono čuveno ALI…Na nekoliko deonica asfalt kao da nije dobro utaban, kao kod nas kada odvale sa rizlom…Tuče po šus plehu i podkrilu pa ubija…Jako neprijatno pa traži i male brzine…Srećom prođe se to u nekoliko deonica…Ostalo na putu je savršeno…Prošli smo samo kroz dva gradića pored puta…Sve ostalo je put i priroda… Nema davljenja kao kroz ostale zemlje samo cepaj i samo pravo…Sela su udaljena od puta u proseku par stotina metara…To izgleda ovako…Ispred skretanja prvo autobuska stanica, pa skretanje pod pravim uglom…Posle skretanja još maksimum 10 metara asfalta i posle offroad…Lepo za vožnju ali ne baš i za videti…Daleko je to od blagostanja i normalnih uslova življenja. Put kroz Rusiju uglavnom ovakav Vozni park šarolik…Ima od automobila, buseva i kamiona iz vremena Staljina kojima točkovi rade kao centrifuga na mojoj mašini, bez bilo kakvog pravila i garancije da se neće lansirati u svakom momentu, do onih premijum brendova automobila od 5-6 litara zapremine motora, što kažu tek izašli ispod čekića…Od sjaja do očaja. Put dozvoljava velike brzine…Nema naselja, nema stajanja, nema smaranja…Gas, pa još malo gas, pa GAAAASSSS….Ovo je slika brzine kojom smo uglavnom išli na ovoj magistrali. I ljubilarni kilometar. A ovo nije samo radi slikanja, jer nismo bogata deca Instagrama, već brzina kojom smo preskočili par deonica od par desetina kilometara…U suprotnom do Moskve ne bi stigli do ujutru… Približavamo se polako i saobraćaja je sve više i ako ponoć uveliko kuca na vrata…Na nekih 90km od Moskve počinje klasičan auto put…Stižemo do obilaznice i idemo polako ka smeštaju…Moskva ne da nije zaspala nego je svaka traka, od 5 postojećih, dupke puna…Prestrojavanje ide jako teško…Srećom nema zastoja i sudara…Ide se tečno ali brzinama od 70-80km/h maksimalno…Isključujemo se i idemo ka stanu…Moskvo eto nas… Nigde se nismo izgubili…Navigacija nas je savršeno vodila do samog bloka zgrada a onda smo ulaz tražili 45 minuta…Zgrade kao na Novom Beogradu u starim blokovima…Ne preterano visoke ali preterano dugačke…Nigde broja a i to što nađemo razbacano bez bilo kakve logike…Na kraju nalazimo Rusa koji nam je izdao stan i čekao nas do skoro 2 sata posle ponoći i ako je sutra bio radni dan…Hvala mu…Zaboravih ime ali je bio prilično ljubazan i savršeno je govorio Engleski mada je na naš nagovor pričao malo i Ruski da bi videli na kakvom smo nivou znanja…Dok smo mi vadili stvari on uze da skenira naša dokumenta…Nema zajebancije…Mora odmah da nas prijavi da se ne bi neki brka sa šubarom i kožnim mantilom ljutio i na njega i na nas…Uputio nas je na kratko šta i kako i ostavio nas je da odmaramo…Sutra je došao da nam da te prijave pa smo tada i malo duže proćaskali…Papirologija i birokratija užasni. Mala digresija i iskustva sa smeštajem Inače ovo je bio iznuđen smeštaj a na kraju je ispalo mnogo bolje nego prva varijanta…U prvoj varijanti smo još u januaru rezervisali neki šund hotel za 180 evra ukupno(4 noćenja za nas trojicu)…Besplatno otkazivanje do 48h pre dolaska, plaćanje na licu mesta…Pošto se priključio još jedan drugar naknadno (onaj što je jedva pretekao u Poljskoj) tražili smo dodatni krevet…Nije bio problem, tražili su još 40 evra preko…Par dana pred put drugar je hteo da još jednom proveri rezervaciju i javlja šokantne vesti…Rezervacija nam važi ali je sada cena 560 evra…Nikada nismo to doživeli ali eto i to je Rusija…Otkazuj majku im j.bem...Srećom nema žena na ovom putovanju pa nema ni panike…Naći ćemo već nešto…Toliki grad mora da ima negde 4 kreveta viška…Ako ne spavaćemo u kolima, parkovima, šumama…I drugar ubode ovaj stan…Ukupno 150 evra za 4 noćenja(37 po osobi)...Smeštaj više nego dobar…Nekih 50 kvadrata…Lepo namešten, jedina mana nema terasu ni pušenja (ne onog što vi perveznjaci mislite). Nema tuširanja, nema spavanja za sada…Daj tu rakiju. Eto pred kraj noći ili početak dana legosmo na zasluženi odmor, posle 2 dana puta i pređenih nešto preko 2.500km. Danas ubismo 980 km za malo više od 14h. Samo na granici izgubismo 4h+radovi na putu, pišanja, pumpe, jurenje interneta. Oko 250km autoputa, sve ostalo magistrala…Vožnja muška, baš muška.

Prvi dan puta/ Beograd – Kaunas (1.540km) Ideja je bila da prvi dan kada smo i najodmorniji pregazimo malo veću kilometražu… Birokratija je naravno uslovila da do Moskve moramo malo težim i malo daljim putem (preko Belorusije nije moguće ići kolima ni motorom, tačnije njihovim glavnim pravcem Brest, Minsk, pa ka Smolensku)…Do duše dali su posle mogućnost da se ide i kroz Belorusiju ali samo ko ima karte i samo u periodu trajanja prvenstva…Mi nismo imali svi karte i Fun ID pa smo morali ovako…Nema veze…Taman da vidimo Litvaniju i Letoniju…Plan je bio da se krene oko 3h ujutru… Naravno kasnili smo sat vremena… Naravno nismo ni spavali…To veče Srbija – Švajcarska ishod svima poznat…Energija opala ali se povratila već sledećeg jutra kada smo dobrano ugazili u Mađarsku… Put do Budimpešte služi za zagrevanje…Posle Budimpešte idemo ka Slovačkoj i Tatrama pa ka Poljskoj… Pauza na Tatrama i da upoznate ekipu Dogovor je bio da ne pijemo usput i kao odgovorni ljudi to smo ispoštovali prvih 450km…Posle uzesmo rakiju samo da nazdravimo za naredne kilometre…Nastavak se može naslutiti…To se završilo tragično za našeg drugara koji je jedno 7-8 puta bacao rigoleto i tražio kratke pauze uz put i za drugog drugara koji je morao da vozi 1.000km dok se ja nisam otreznio…Ljutnje naravno nije ni bilo, jer gde je Fanta tu je i zabava…Na Tatrama jako lep put sa mnogo lepih krivina ali i mnogo šlepera, koji baš kvare ritam…Sreli smo i dosta motora…Priroda jako lepa, vreme užasno hladno…Idemo dalje ka Žilini…Radovi na par mesta baš usporavaju saobraćaj. Sever Slovačke i malo lakša deonica Bez većih problema ulazimo u Poljsku kroz koju se i najviše vozi Prvo je klasična magistrala sa dosta radara i naseljenih mesta…Gužva na putu, dosta kamiona…Jako sporo se ide…Ibarska je za ovo autoput sto se tiče proseka brzine… Onda se pre Lodza ona širi u put sa dve trake…To bi bilo super da nije gust saobraćaj i da nema jebenih semafora na svaka 2-3 km…Nešto kao kada se ide od Galenike do Batajnice ili Industrijskom zonom kroz Solun samo što je ovde ta priča traje 80-90km i baš smara…Braćo Poljaci mora li baš tako? Prolazimo Lodz i konačno auto put…Ne volim ga baš ali ću slagati ako kažem da mi nije prijao sada Dosta opterećen…Srednja traka zakrčena kamionima, a mi vozimo slalom između kamiona i automobila čas u srednjoj čas u najbržoj traci…Cepamo do Varšave, pa na Bailstok…Kroz Varšavu put vodi skoro kroz grad slično kao u BG-u… Varšava u tranzitu Posle nailazimo na radove na autoputu i opet idemo nekim paralelnim putem…Jedna traka dupla puna i tako jedno 30 km…Baja na čelu kolone vozi 40 km/h i boli ga uvo što je napravio kolaps i svatove i što maltretira sve nas iza…Trudimo se da prihvatimo te Evropske vrednosti ali Balkanska krv nedozvoljava…Vrlo brzo levi migavac i pun gas…Kada smo se rešili kretena cepamo praznim putem… Skrećemo ka severu Poljske i ka Litvaniji…Put dobar…Prvo dve trake…Polako i dan prolazi i hvatamo zalazak Sunca u jednom idiličnom ambijentu Posle samo jedna traka ali dosta pešačkih ostrva koja se pojavljuju ni od kuda pa treba dobro premeriti kada se kreće u obilaženje šlepera i čak i ako je suprotan smer prazan…Posle nekih 50km menja se krajolik…Sve je više šuma, manje naselja, manje kola…Uglavnom mi i kamioni… A onda kreće i oprez… Znakovi za divljač pored puta ovde nisu pro forme i malo po malo pa nešto zasvetluca na putu u mraku… U jednom momentu na par metara ispred nas istrčava srna…Koči leb te jebo…Za malo da je ošvajsujem…Tu bi nam bio i kraj puta a zamislite motorom…Posle par kilometara lisica…Pa još jedna lisica…Pa još jedna srna…Još par neidentifikovane krupne divljači se zaletalo na nas ali srećom nisu prelazile put...Auuuuuuuu…Mi omašismo put i uđosmo greškom ili u zoološki vrt ili u fabriku plazme…Još nam samo fali neki pijani Poljski lovac pa da oplete po nama…Naravno bili smo na dobrom putu ali koncentracija na maksimumu…Ni malo prijatno…Opuštanja ni na sekund. Izlazimo iz Poljske i ulazimo u Litvaniju…Opet malo autoputa…Prolazimo Mariomplje…Već se bliži ponoć…Vozim a već jedva čekam da vidim hotel…U Litvaniji isto šume i ležeći policajci na sred auto puta koji najavljuju radove…Nigde to nisam sreo…I tako na više mesta…Na dva smo se nasadili muški dok nisam provalio foru… Kaunas: Stižemo posle ponoći…Nalazimo hotel koji je u samoj pešačkoj zoni…Prilično ruiniran spolja ali lokacija i cene odlične…Cena za četvorokrevetnu sobu sa dobrim doručkom 60evra…Vadimo stvari i idemo da prošetamo…Prilično smo umorni ali prvi put smo ovde, a i ko zna kada ćemo opet…Što se mene tiče ne moram više nikad…Veliko ali baš veliko razočarenje…Jedan od glavna 3 – 4 grada u ovoj oblasti Baltika a nema kap krvi u sebi…Manji gradovi u Srbiji su Las Vegas za ovo.. Nema se ni šta videti ni doživeti…Jedva nalazimo neki klub da ima nešto ljudi i muzike…Obezbeđenje nas ne pusta unutra jer smo u trenerkama i bermudama, mada ni Litvanci se ne mogu pohvaliti nekim stilom…Pošto sam se bavio tim poslom uspevam da izboksujem da uđem po piće i da budemo u bašti sa još nekim gostima…Ispijamo po dva točena i krećemo ka hotelu… Usput srećemo dvojicu lokalaca od kojih jedan baca peglu…Kako smo se mimoišli sa njima oni krenu nešto da dobacuju i kreću ka nama prilično agresivno… Mislim da nisu hteli da nas pitaju za zdravlje ili pokažu znamenitosti…Moguće da su neke lokalne kabadahije ili im je alkohol dao mooda, a mi kao stranci delovali kao lak plen…Mi već na ulasku u hotel, a prvi drugar je već krenuo ka recepciji po ključ…Ne znam kako se kod njih rešavaju ti ataci i da li smo trebali da ih pozovemo na pivo, ali smo rešili to na Srpski način…Jedan nokaut i jedna bežanija…Muk petnaestak sekundi…Ovaj iz ležećeg položaja skače kao antilopa i kreće u beg uz neke psovke brzinom Juseina Bolta…Nije za pohvalu ali nije ni da smo tražili to…Nismo agresivni i nije nam to cilj, ali nismo ni pacifisti…Pripisaćemo to suboti uveče...Srećom prođe sve bez povreda i veće frke pa i bez policije. I više nego dovoljno za prvi dan... Odosmo da odmorimo malo…Danas ubismo 1.540km za malo manje od 21h vožnje…Nekih 750km auto puta, ostalo magistrala.

Uvod: Ovo nije klasičan putopis… Celo putovanje koje je realizovano letos nije bilo ni tako koncipirano… Prevozno sredstvo (auto) i cilj putovanja (SP u fudbalu) verujem da nisu dovoljno interesantni za ovaj naš forum…Probaću zato da pružim informacije o samom putu i nekim našim događajima i gradu koji je na mene ostavio snažan utisak i da razbijem neke predrasude koje sam priznajem i ja imao… Možda će biti malo konfuzno, možda malo i subjektivno, ali pokušaću da prikažem ono što sam i kako sam ja video…Dugo sam se razmišljao da li da pišem ali sam shvatio da osim nekih kratkih opisa, nema baš puno impresija o ovom prelepom gradu i samom putu do njega…Neki sa foruma su išli na tu stranu ali im je Moskva bila samo usputna ili tranzitna stanica na njihovim proputovanjima na putu oko sveta, do Japana, do Vladivostoka, do Mongolije...Ajde malo da joj posvetimo pažnje. Moskva tako blizu a tako daleko: Nije baš često ali se dešavalo da meni poznati ljudi sednu u auto i opale do Amsterdama na provod, Pariza u razgledanje ili do Španije na letovanje…Reakcije okruženja se svode na reči „strava i blago njima“…Kada smo i mi konačno pripremili put za Moskvu reakcije su bile „vi ste ludi, znate gde je Moskva“… Pa gde je Moskva? Svega par stotina kilometara više udaljena u odnosu na navedene gradove. Pa znate koliko košta put? Manje nego putarina do Barselone. A u mnogim glavama tako daleko… Većinskoj ljudskoj percepciji je teško to da shvati, kao što je teško shvatiti da može još neko da napravi dobar auto ili motor a da nije Nemac ili Japanac…Razlika je što kada krenete u Zapadnu Evropu opalite tempomat posle Beograda i probudite se negde posle 20 sati vožnje…Ili sednete na motor stavite sluške i gas…Put do Moskve je malo drugačiji… Pa da krenemo.

Čizme prodate kolegi Dejanu...Hvala kolegi na lakoj i uspešnoj saradnji i u zdravlju da ga služe.

Čizme plaćene i poslate kolegi BaneZ međutim nije odgovarajući broj...U duhu drugarske prodaje čizme će biti preuzete nazad tako da je prodaja ponovo aktuelna.

Rezervisane za kolegu iz Valjeva