Evo i mape ako se tako može nazvati ..Imali smo manja odstupanja oko Bresta, Lublina i Horgoša, ali okvirno to je to...Možda bude malo lakše za praćenje.

@zika56 - možeš iz Ukrajine u Rusiju, naravno na onim prelazima koji rade. Mi smo imali više razloga za ovu severnu rutu: Bili smo u Ukrajini ali imamo loša iskustva sa stanjem puteva i sa policijom Imali bi jednu granicu više (Ukrajinsku) na kojoj bi sigurno izgubili još par sati U Litvaniji i Letoniji nismo nikada bili, a dalje je za nekih 200 do maksimum 300 km u odnosu na put kroz Ukrajinu u zavisnosti od odabrane rute. U suštini kada se sabere i oduzme i ako čudno zvuči malo je brža i komfornija ruta preko severa...Naravno to važi ko ide za Moskvu ili St Petersburg. Za ove južnije i istočnije delove Rusije logičniji je izbor preko Ukrajine. Bilo je kolega koji su planirali isto na SP, ali baš ovom drugom rutom, pa mogu i oni da se nadovežu ovde svojim iskustvima i informacijama.

Drugi dan Kaunas na popravnom Ustajemo ujutru posle nekih 5 sati sna…Neverovatno koliko telo valjda uđe u taj mod kada je putovanje u toku…I ako smo legli mrtvi, malo spavali, ustajemo potpuno odmorni i puni energije…Odlazimo na doručak koji je bio baš dobar…Iznenađujuće u odnosu na stanje hotela…Dogovor je bio da pružimo još jednu šansu Kaunasu i da malo još obiđemo što možemo…Inače kiša nas je dobrano tukla barem pola puta juče, a i danas nas neće zaobići. Pogled sa terase na pešačku zonu Pakujemo se i napuštamo hotel...Sedamo u kola i idemo do starog grada…Lepše je u odnosu na ono što smo sinoć videli ali opet nedovoljno da bi promenilo utisak, barem nama...Procenite sami. Idemo dalje čeka nas Rusija… Kaunas – Moskva (980 km) Prvo deonica auto puta starije proizvodnje, pa magistrala…Priroda lepa…Uglavnom šume i mala jezera i livade…Naseljenih mesta nema mnogo i u prilično su lošem stanju…Brzo stižemo i u Letoniju…Put solidan , deonice u izgradnji. Put prvo ovakav Pa ovakav Pa ovakav Jedno od naselja koja su uglavnom celim putem ovakva A put bude i ovakav Dolazimo i na granicu. Izlazimo iz EU Inače moram priznati da sam više očekivao i od Litvanije i od Letonije…Ekonomski i infrastrukturno daleko su oni i od EU i od Skandinavskih zemalja…Biću slobodan da kažem da su daleko i od nas ne samo geografski…Poljska me je recimo prijatno iznenadila i oni napreduju veoma krupnim koracima napred. Granica na Ruski način Dolazimo na granicu sa Rusijom…Na izgled idilična scena…3 automobila ispred nas…Srećemo i ljude iz Srbije i Republike Srpske koji su krenuli sa istim ciljem…Lep prizor moram priznati. Čekamo i popunjavamo formulare onako kako nam je Shelle predstavio i objasnio…Hvala brate još jednom. Malo ćaskamo sa sunarodnicima…Posle sat vremena ista slika mi i dalje treći…Stigao sam i da uđem u glavnu zgradu i izbacim doručak iz hotela u dve rate…WC koji koriste i putnici i zaposleni je u rangu onih sa naših stadiona…Ko je bio zna o čemu pričam…Tuga jedna…Setih se i Severiana i njegovog opisa toalet papira u ovim krajevima…E pa baš sada takvim brišem bulju…Čudno poređenje ali ću i to svrstati u određene uspehe u životu…Treba sve probati i videti. Konačno i mi na redu posle jače od 3 sata…Idemo do šaltera, a ja ponosan što ću videti pravu Ruskinju u prirodnom podneblju…Kako prilazim dominira uniforma i duga plava kosa…Puls raste…Imam šta i da vidim…Prase nadrkano od blizu 100kg i nekih 50 godina…Stav i izgled kao da su joj pretci bili čuvari u gulazima…Uze nam papire, proverila pasoše i reče da se vratimo u kola…Posle par minuta dere se iz kućice GDJE VLADIMIR? Au šta sam sada zasrao i da li mi je ovde kraj…Dolazim, a ona me seče pogledom…Elem zaboravio sam da potpišem jedan od 5 papira…Rešavamo to, ali mi pogledom stavlja do znanja da mi je oprostila ali nije zaboravila…Odosmo na drugi šalter da provere i slikaju kola…Drugar predaje papire i saobraćajnu i to je završna faza ovog lavirinta…Opet se deru sada iz druge kućice…I ako smo bili dobro pripremljeni i znali šta treba i kako da popunjavamo provukla se krucijalna i neoprostiva greška koja vređa njihov sistem i našu inteligenciju…Sve je dobro napisano u maloj enciklopediji, ali u saobraćajnoj piše 1.284 kubika, a mi zaokružili na 1.300…Ajde sve iz početka što se tiče auta…Sve ovo mora da se skenira, arhivira, zavede…Na kraju posle 4 sata čekanja i cimanja dobismo i migracione karte i privremeni uvoz za auto(oba moraju da se čuvaju kao oči u glavi). Granica iz mog ugla Ovaj moj utisak prelaska granice probaću slikovito da objasnim kroz imaginarnu komunikaciju: Zovem majku Rusiju Znaš majko ja bih došao da te vidim bar na kratko? Znaš da te nikada nisam video, a to mi je bila želja od malena…Puno su mi pričali o tebi i sada sam u prilici da dođem da se vidimo, da popijemo koje pivo, da potrošim koju rublju, da se malo ispričamo, da vidim kako živiš i kakav ti je komšiluk. Odgovor majke Rusije DOĐI AKO BAŠ MORAŠ…Kratko i hladno Eto tako ja videh prelazak granice i ulazak u Rusiju…Nisam očekivao da mi iznesu vodku i pršutu ili prostru crveni tepih ali sam očekivao malo više fleksibilnosti i razumevanja za putnike namernike koji iz daleka dolaze kod njih u posetu…Takav je sistem nakaradan, ali opet jedan osmeh ili trunka ljubaznosti bi barem to malo ublažilo. Rusija Ulazimo u Rusiju konačno…Možda su čak i to čekanje i te peripetije i pređena kilometraža dodatno uticali da se osećamo lepo i ponosno što smo konačno tu…Možda? Ono što sigurno jeste je odlazak na pumpu posle granice…Imaju na većini pumpi benzin od 92 i 95 oktana maksimum…Ali ljudi moji cena od 65 do 70 dinara za litar…Majstore sipaj u rezervoar u grla, daj intravenozno, spakuj u ampule samo da ga ima što više...Inače pumpe van Moskve su im blagi užas…Ulazak izgleda ovako…Na pumpu se ne ulazi dok se ne spusti u prvu brzinu…Onda kreće slalom između kratera…Ako imaš sreće i znanja da stigneš do točilice, a da ti ne otpadne točak, ideš na kasu da ostaviš pare pa onda da sipaš…E ako ti treba internet računaj da ga ima na svakoj petoj pumpi u prečniku od metar-dva oko kase…Bilo je i komičnih situacija i razne gimnastike u hvatanju signala da su nas ljudi sa pumpe gledali kao ludake. Nakon tankovanja i prvih koraka u Rusiji krećemo ka Moskvi…Čekaj nas nemoj da zaspiš…Vreme se prolepšalo…Sunce obasjalo, kiša prestala…Priroda prelepa…Smenjuju se brežuljci i ravnica i sve prošarano šumom, livadama i njivama…Ima jedna dilema vezana za vreme u Rusiji u toku SP…Dani i toplota kao da si na mediteranu…U ostatku Evrope potop…Da li su koristili napredne tehnologije to nećemo nikada saznati ali vreme kakvo može samo da se sanja u ovim krajevima… Doroga ili put po naški presvučen taze asfaltom i bez većeg saobraćaja…Međutim stekao sam utisak da ovde u mnogim stvarima ima ono čuveno ALI…Na nekoliko deonica asfalt kao da nije dobro utaban, kao kod nas kada odvale sa rizlom…Tuče po šus plehu i podkrilu pa ubija…Jako neprijatno pa traži i male brzine…Srećom prođe se to u nekoliko deonica…Ostalo na putu je savršeno…Prošli smo samo kroz dva gradića pored puta…Sve ostalo je put i priroda… Nema davljenja kao kroz ostale zemlje samo cepaj i samo pravo…Sela su udaljena od puta u proseku par stotina metara…To izgleda ovako…Ispred skretanja prvo autobuska stanica, pa skretanje pod pravim uglom…Posle skretanja još maksimum 10 metara asfalta i posle offroad…Lepo za vožnju ali ne baš i za videti…Daleko je to od blagostanja i normalnih uslova življenja. Put kroz Rusiju uglavnom ovakav Vozni park šarolik…Ima od automobila, buseva i kamiona iz vremena Staljina kojima točkovi rade kao centrifuga na mojoj mašini, bez bilo kakvog pravila i garancije da se neće lansirati u svakom momentu, do onih premijum brendova automobila od 5-6 litara zapremine motora, što kažu tek izašli ispod čekića…Od sjaja do očaja. Put dozvoljava velike brzine…Nema naselja, nema stajanja, nema smaranja…Gas, pa još malo gas, pa GAAAASSSS….Ovo je slika brzine kojom smo uglavnom išli na ovoj magistrali. I ljubilarni kilometar. A ovo nije samo radi slikanja, jer nismo bogata deca Instagrama, već brzina kojom smo preskočili par deonica od par desetina kilometara…U suprotnom do Moskve ne bi stigli do ujutru… Približavamo se polako i saobraćaja je sve više i ako ponoć uveliko kuca na vrata…Na nekih 90km od Moskve počinje klasičan auto put…Stižemo do obilaznice i idemo polako ka smeštaju…Moskva ne da nije zaspala nego je svaka traka, od 5 postojećih, dupke puna…Prestrojavanje ide jako teško…Srećom nema zastoja i sudara…Ide se tečno ali brzinama od 70-80km/h maksimalno…Isključujemo se i idemo ka stanu…Moskvo eto nas… Nigde se nismo izgubili…Navigacija nas je savršeno vodila do samog bloka zgrada a onda smo ulaz tražili 45 minuta…Zgrade kao na Novom Beogradu u starim blokovima…Ne preterano visoke ali preterano dugačke…Nigde broja a i to što nađemo razbacano bez bilo kakve logike…Na kraju nalazimo Rusa koji nam je izdao stan i čekao nas do skoro 2 sata posle ponoći i ako je sutra bio radni dan…Hvala mu…Zaboravih ime ali je bio prilično ljubazan i savršeno je govorio Engleski mada je na naš nagovor pričao malo i Ruski da bi videli na kakvom smo nivou znanja…Dok smo mi vadili stvari on uze da skenira naša dokumenta…Nema zajebancije…Mora odmah da nas prijavi da se ne bi neki brka sa šubarom i kožnim mantilom ljutio i na njega i na nas…Uputio nas je na kratko šta i kako i ostavio nas je da odmaramo…Sutra je došao da nam da te prijave pa smo tada i malo duže proćaskali…Papirologija i birokratija užasni. Mala digresija i iskustva sa smeštajem Inače ovo je bio iznuđen smeštaj a na kraju je ispalo mnogo bolje nego prva varijanta…U prvoj varijanti smo još u januaru rezervisali neki šund hotel za 180 evra ukupno(4 noćenja za nas trojicu)…Besplatno otkazivanje do 48h pre dolaska, plaćanje na licu mesta…Pošto se priključio još jedan drugar naknadno (onaj što je jedva pretekao u Poljskoj) tražili smo dodatni krevet…Nije bio problem, tražili su još 40 evra preko…Par dana pred put drugar je hteo da još jednom proveri rezervaciju i javlja šokantne vesti…Rezervacija nam važi ali je sada cena 560 evra…Nikada nismo to doživeli ali eto i to je Rusija…Otkazuj majku im j.bem...Srećom nema žena na ovom putovanju pa nema ni panike…Naći ćemo već nešto…Toliki grad mora da ima negde 4 kreveta viška…Ako ne spavaćemo u kolima, parkovima, šumama…I drugar ubode ovaj stan…Ukupno 150 evra za 4 noćenja(37 po osobi)...Smeštaj više nego dobar…Nekih 50 kvadrata…Lepo namešten, jedina mana nema terasu ni pušenja (ne onog što vi perveznjaci mislite). Nema tuširanja, nema spavanja za sada…Daj tu rakiju. Eto pred kraj noći ili početak dana legosmo na zasluženi odmor, posle 2 dana puta i pređenih nešto preko 2.500km. Danas ubismo 980 km za malo više od 14h. Samo na granici izgubismo 4h+radovi na putu, pišanja, pumpe, jurenje interneta. Oko 250km autoputa, sve ostalo magistrala…Vožnja muška, baš muška.

Prvi dan puta/ Beograd – Kaunas (1.540km) Ideja je bila da prvi dan kada smo i najodmorniji pregazimo malo veću kilometražu… Birokratija je naravno uslovila da do Moskve moramo malo težim i malo daljim putem (preko Belorusije nije moguće ići kolima ni motorom, tačnije njihovim glavnim pravcem Brest, Minsk, pa ka Smolensku)…Do duše dali su posle mogućnost da se ide i kroz Belorusiju ali samo ko ima karte i samo u periodu trajanja prvenstva…Mi nismo imali svi karte i Fun ID pa smo morali ovako…Nema veze…Taman da vidimo Litvaniju i Letoniju…Plan je bio da se krene oko 3h ujutru… Naravno kasnili smo sat vremena… Naravno nismo ni spavali…To veče Srbija – Švajcarska ishod svima poznat…Energija opala ali se povratila već sledećeg jutra kada smo dobrano ugazili u Mađarsku… Put do Budimpešte služi za zagrevanje…Posle Budimpešte idemo ka Slovačkoj i Tatrama pa ka Poljskoj… Pauza na Tatrama i da upoznate ekipu Dogovor je bio da ne pijemo usput i kao odgovorni ljudi to smo ispoštovali prvih 450km…Posle uzesmo rakiju samo da nazdravimo za naredne kilometre…Nastavak se može naslutiti…To se završilo tragično za našeg drugara koji je jedno 7-8 puta bacao rigoleto i tražio kratke pauze uz put i za drugog drugara koji je morao da vozi 1.000km dok se ja nisam otreznio…Ljutnje naravno nije ni bilo, jer gde je Fanta tu je i zabava…Na Tatrama jako lep put sa mnogo lepih krivina ali i mnogo šlepera, koji baš kvare ritam…Sreli smo i dosta motora…Priroda jako lepa, vreme užasno hladno…Idemo dalje ka Žilini…Radovi na par mesta baš usporavaju saobraćaj. Sever Slovačke i malo lakša deonica Bez većih problema ulazimo u Poljsku kroz koju se i najviše vozi Prvo je klasična magistrala sa dosta radara i naseljenih mesta…Gužva na putu, dosta kamiona…Jako sporo se ide…Ibarska je za ovo autoput sto se tiče proseka brzine… Onda se pre Lodza ona širi u put sa dve trake…To bi bilo super da nije gust saobraćaj i da nema jebenih semafora na svaka 2-3 km…Nešto kao kada se ide od Galenike do Batajnice ili Industrijskom zonom kroz Solun samo što je ovde ta priča traje 80-90km i baš smara…Braćo Poljaci mora li baš tako? Prolazimo Lodz i konačno auto put…Ne volim ga baš ali ću slagati ako kažem da mi nije prijao sada Dosta opterećen…Srednja traka zakrčena kamionima, a mi vozimo slalom između kamiona i automobila čas u srednjoj čas u najbržoj traci…Cepamo do Varšave, pa na Bailstok…Kroz Varšavu put vodi skoro kroz grad slično kao u BG-u… Varšava u tranzitu Posle nailazimo na radove na autoputu i opet idemo nekim paralelnim putem…Jedna traka dupla puna i tako jedno 30 km…Baja na čelu kolone vozi 40 km/h i boli ga uvo što je napravio kolaps i svatove i što maltretira sve nas iza…Trudimo se da prihvatimo te Evropske vrednosti ali Balkanska krv nedozvoljava…Vrlo brzo levi migavac i pun gas…Kada smo se rešili kretena cepamo praznim putem… Skrećemo ka severu Poljske i ka Litvaniji…Put dobar…Prvo dve trake…Polako i dan prolazi i hvatamo zalazak Sunca u jednom idiličnom ambijentu Posle samo jedna traka ali dosta pešačkih ostrva koja se pojavljuju ni od kuda pa treba dobro premeriti kada se kreće u obilaženje šlepera i čak i ako je suprotan smer prazan…Posle nekih 50km menja se krajolik…Sve je više šuma, manje naselja, manje kola…Uglavnom mi i kamioni… A onda kreće i oprez… Znakovi za divljač pored puta ovde nisu pro forme i malo po malo pa nešto zasvetluca na putu u mraku… U jednom momentu na par metara ispred nas istrčava srna…Koči leb te jebo…Za malo da je ošvajsujem…Tu bi nam bio i kraj puta a zamislite motorom…Posle par kilometara lisica…Pa još jedna lisica…Pa još jedna srna…Još par neidentifikovane krupne divljači se zaletalo na nas ali srećom nisu prelazile put...Auuuuuuuu…Mi omašismo put i uđosmo greškom ili u zoološki vrt ili u fabriku plazme…Još nam samo fali neki pijani Poljski lovac pa da oplete po nama…Naravno bili smo na dobrom putu ali koncentracija na maksimumu…Ni malo prijatno…Opuštanja ni na sekund. Izlazimo iz Poljske i ulazimo u Litvaniju…Opet malo autoputa…Prolazimo Mariomplje…Već se bliži ponoć…Vozim a već jedva čekam da vidim hotel…U Litvaniji isto šume i ležeći policajci na sred auto puta koji najavljuju radove…Nigde to nisam sreo…I tako na više mesta…Na dva smo se nasadili muški dok nisam provalio foru… Kaunas: Stižemo posle ponoći…Nalazimo hotel koji je u samoj pešačkoj zoni…Prilično ruiniran spolja ali lokacija i cene odlične…Cena za četvorokrevetnu sobu sa dobrim doručkom 60evra…Vadimo stvari i idemo da prošetamo…Prilično smo umorni ali prvi put smo ovde, a i ko zna kada ćemo opet…Što se mene tiče ne moram više nikad…Veliko ali baš veliko razočarenje…Jedan od glavna 3 – 4 grada u ovoj oblasti Baltika a nema kap krvi u sebi…Manji gradovi u Srbiji su Las Vegas za ovo.. Nema se ni šta videti ni doživeti…Jedva nalazimo neki klub da ima nešto ljudi i muzike…Obezbeđenje nas ne pusta unutra jer smo u trenerkama i bermudama, mada ni Litvanci se ne mogu pohvaliti nekim stilom…Pošto sam se bavio tim poslom uspevam da izboksujem da uđem po piće i da budemo u bašti sa još nekim gostima…Ispijamo po dva točena i krećemo ka hotelu… Usput srećemo dvojicu lokalaca od kojih jedan baca peglu…Kako smo se mimoišli sa njima oni krenu nešto da dobacuju i kreću ka nama prilično agresivno… Mislim da nisu hteli da nas pitaju za zdravlje ili pokažu znamenitosti…Moguće da su neke lokalne kabadahije ili im je alkohol dao mooda, a mi kao stranci delovali kao lak plen…Mi već na ulasku u hotel, a prvi drugar je već krenuo ka recepciji po ključ…Ne znam kako se kod njih rešavaju ti ataci i da li smo trebali da ih pozovemo na pivo, ali smo rešili to na Srpski način…Jedan nokaut i jedna bežanija…Muk petnaestak sekundi…Ovaj iz ležećeg položaja skače kao antilopa i kreće u beg uz neke psovke brzinom Juseina Bolta…Nije za pohvalu ali nije ni da smo tražili to…Nismo agresivni i nije nam to cilj, ali nismo ni pacifisti…Pripisaćemo to suboti uveče...Srećom prođe sve bez povreda i veće frke pa i bez policije. I više nego dovoljno za prvi dan... Odosmo da odmorimo malo…Danas ubismo 1.540km za malo manje od 21h vožnje…Nekih 750km auto puta, ostalo magistrala.

Uvod: Ovo nije klasičan putopis… Celo putovanje koje je realizovano letos nije bilo ni tako koncipirano… Prevozno sredstvo (auto) i cilj putovanja (SP u fudbalu) verujem da nisu dovoljno interesantni za ovaj naš forum…Probaću zato da pružim informacije o samom putu i nekim našim događajima i gradu koji je na mene ostavio snažan utisak i da razbijem neke predrasude koje sam priznajem i ja imao… Možda će biti malo konfuzno, možda malo i subjektivno, ali pokušaću da prikažem ono što sam i kako sam ja video…Dugo sam se razmišljao da li da pišem ali sam shvatio da osim nekih kratkih opisa, nema baš puno impresija o ovom prelepom gradu i samom putu do njega…Neki sa foruma su išli na tu stranu ali im je Moskva bila samo usputna ili tranzitna stanica na njihovim proputovanjima na putu oko sveta, do Japana, do Vladivostoka, do Mongolije...Ajde malo da joj posvetimo pažnje. Moskva tako blizu a tako daleko: Nije baš često ali se dešavalo da meni poznati ljudi sednu u auto i opale do Amsterdama na provod, Pariza u razgledanje ili do Španije na letovanje…Reakcije okruženja se svode na reči „strava i blago njima“…Kada smo i mi konačno pripremili put za Moskvu reakcije su bile „vi ste ludi, znate gde je Moskva“… Pa gde je Moskva? Svega par stotina kilometara više udaljena u odnosu na navedene gradove. Pa znate koliko košta put? Manje nego putarina do Barselone. A u mnogim glavama tako daleko… Većinskoj ljudskoj percepciji je teško to da shvati, kao što je teško shvatiti da može još neko da napravi dobar auto ili motor a da nije Nemac ili Japanac…Razlika je što kada krenete u Zapadnu Evropu opalite tempomat posle Beograda i probudite se negde posle 20 sati vožnje…Ili sednete na motor stavite sluške i gas…Put do Moskve je malo drugačiji… Pa da krenemo.

Čizme prodate kolegi Dejanu...Hvala kolegi na lakoj i uspešnoj saradnji i u zdravlju da ga služe.

Čizme plaćene i poslate kolegi BaneZ međutim nije odgovarajući broj...U duhu drugarske prodaje čizme će biti preuzete nazad tako da je prodaja ponovo aktuelna.

Rezervisane za kolegu iz Valjeva

Drugar nema dovoljno postova pa da pomognem i njemu i vama...Na prodaju čizme iz naslova broj 44, waterproof, windproof...Čizme su u perfektnom stanju i bukvalno kao nove bez i jednog traga korišćenja...Nije klasična trgovačka fora već su čizme stvarno nošene 2 puta na zajedničkim vikend turama...U međuvremenu mu se pojavio problem sa venom i stvaraju mu pritisak u tom delu, pa nisu ni nošene. Kupljene u Barelu i plaćene 12.000din na popustu...Zbog brže i drugarske prodaje cena je u startu maksimalno spuštena i fiksna i iznosi 7.000din. Dakle dobijate kao nove čizme za skoro pola cene. Kontakt može ovde ili na 064/650-2325

Bravooooooo...Neka je sa srećom i zdravljem i da se proširite što pre Nov motor = nova putovanja Jedva čekam nastavak putopisa kada uhvatiš vremena, odnosno kada te žena pusti

Što si pisao, pisao si... Što si vozio, vozio si...Game over

Piše u tagu, ali moguće da nije pregledno. Dakle XL je veličina, za obim glave od 61cm.

Kaciga kupljena u MASS-u i korišćena nešto manje od 4 sezone...Krasila je i čuvala samo moju glavu..Uz nju idu i originalna kutija, vreća i knjižica....Od pre 10 dana je višak jer sam dobio novu . Prednosti: Izdvojio bih 3 zvezdice na Sharp testu, jako dobar sistem ventilacije i vadivu unutrašnjost. Mane: Doživela je jedan pad iz ruke i jedan sa retrovizora pa ima sitne ožiljke...Par sitnih ogrebotinica na viziru, koje meni nisu smetale i uticale na funkcionalnost(vidi se na prvoj slici) i još 3 ogrebotinice sa spoljašnej strane veličine nokta i blago oguljen spoljašni deo sunđera...Sve ostalo odlično. Poželjno je lično preuzimanje, mada može i slanje o vašem trošku...Kontak može ovde ili na tel 064/650-2325 Cena 3.000 dinara Sa puta od pre mesec dana

Bio sam u Kijevu turistički pre 5 godina... Nisam išao motorom ali smo išli tim putem...Put od granice do Lviva je bio baš loš...Naravno može da se koristi ali iziskuje mnogo opreza i spore vožnje...Mnogo je rupa koje je teško opisati...Sada je to možda bolje, a možda neko ima i svežije informacije...Od Lviva je posle dobar put, mada prilično dosadan i nema šta da se vidi...U svakom slučaju razradite barem još neku alternativu što se puta tiče. Što se Prypjata tiče za obilazak je potrebna posebna dozvola koju obezbeđuju lokalne turističke agencije i mora da se najavi ranije...Cena tog izleta koji uključuje prevoz, dozvolu i opremu košta oko 120 evra koliko se sećam...Mislim da individualne posete nisu moguće. Inače sam Kijev je jako lep i jako jeftin grad...Ima svašta da se vidi i danju i noću i svakako dobar izbor...Naravno valjalo bi barem 3 dana izdvojiti za njega, ali to je stvar organizacije. Motor gledaj da ostavljaš na nekim obezbeđenim parkinzima...Panduri su im baš pohlepni ali uz cenkanje i mali harač nećeš imati problema. I pazi da se ne zaljubiš .

I ja sam bio u dilemi prošle godine šta uzeti i nakon mnogo vaganja i analiziranja raznih modela izbor je pao na GSXF 750, 2000 godište...Ima skupljih, lepših i boljih, ali za te pare više nego dobar...Prilično udoban, stabilan i pouzdan motor... Agregat vrlo elastičan i može da se super vozi i na malim obrtajima i da po potrebi zadovolji i neke sportske afinitete...Nije skup ni komplikovan za održavanje. Imaj na umu da odličan primerak ovog modela možeš sigurno kupiti za nekoliko stotina evra manje od navedene cifre.

Dodjosmo sa zakasnjenjem ali stigosmo da se napunimo pozitivnom energijom u vise nego prijatnom drustvu. Hvala i organizatorima sto su omogucili ovo druzenje.

Odavno sam prestao da verujem u bajke, ali ste me vi sada pokolebali...Svaka čast pre svega na bajkerskom stažu, a onda i na divnoj vožnji koju ste podelili sa nama . Živi bili i želim vam još mnogo lepih vožnji.

Drugari pretekle su 3 karte za derbi, pa možda nekome treba. U pitanju su karte za Zapad, bočna strana (koji će sigurno biti rasprodat do utakmice). Cena na blagajnama je 1.200 din komad. Cena za koju ih prodajem: -1.000 din komad. -2.700 din za sve tri. Ponuda važi do petka. Poruke mogu ovde ili na PP.

Zaboravih telefon da stavim 064/650-2325

Prodajem fabrički vizir koji mi je ostao od starog motora, Suzukija GS 500F...Možda odgovara i za neke modele K serije...Na samom viziru nema ogrebotina osim na dnu postolja...Ima i dve linije u donjem levom ćošku, koje su ostatci kao neke smole ili gume, u svakom slučaju uz malo truda mogu da se skinu. Cena 3.000 dinara

Kolega sto se mene tice polozio si malu maturu. Lepo odvezeno i lepo prezentovano...Inace tura koja nikoga ne ostavlja ravnodusnim. Samo napred u nove pobede.

Kolega žao mi je što pročitah ovo... Želim brz oporavak... Koliko god teško izgledalo sve će doći na svoje mesto...Motor će se srediti..Bol će proći, ali nemoj ga zaboraviti, već ga dobro naplati...Ne samo zbog sebe, nego i zbog nas.

Žao mi je što nisam u situaciji da vam se pridružim . Nadam se da će biti još prilika, a vama želim lepu vožnju i dobar provod.

Meni isto ne odgovara za ovu subotu, a pitanje da li će i za neki naredni vikend, jer sam baš zgusnut sa obavezama do sredine septembra . Zato ne mogu da licitiram sa datumima unapred, ali imam volju i pratim temu, pa se nadam da ću se možda uklopiti za neki drugi termin.

I ja bih da se zapljunem za vožnju i druženje i nadam se da ću moći da uklopim sa obavezama.