Kad sedneš na motor, lanac se zategne. Što je veća težina na motoru, lanac je zategnutiji. Ne preteži ga! Ova "labavost" je savršeno u redu. Ne sme da visi, ali je ovo u redu. U manuelu ti piše konkretno za tvoj motor koliki je dozvoljen luft. Pusti nadrimajstore sa Youtuba. Samo šta je rekla fabrika. Izuzeci od fabričkih uputstava su retki i brzo se pročuju kao zaista bolje rešenje. Pretegnut lanac troši mnogo više i lančanike i opterećuje i menjač. Veća, mnogo veća šansa od pucanja. Nov lanac i lančanici mogu da se unište za svega nekoliko kilometara (ne pitaj kako znam ). I manje razmišljanja, lickanja, prepravljanja, a više vožnji, putovanja. Važi za sve.

Čuj, to je max težina. Težina motora, vozač, suvozač i stvari. Teorija, praksa je nešto drugačija... Žena i ja kad sednemo na motor, u momentu prekoračimo dozvoljenu nosivost Nemam rešenje sem da kupim drugi motor ili ostavim ženu kod kuće. U tvom slučaju ja vidim druge probleme. Prvo, predaleko je kofer, težina u njemu pravi veliku polugu na sam nosač koji može da se iskrivi ili pre da pukne, a na većoj dužini su i veće vibracije. O težini koju trpe mesta kačenja, neću ni da pričam. Drugo, u krivinama, velika težina (to je već desetak, petnaest kg) se itekako osete jer bukvalno izbacuju zadnji kraj iz krivine. Što je veća poluga, više je izraženo. I treće, pitanje opterećenja zadnjeg amortizera. Sve u svemu, mislim da je ovaj tvoj nosač sa koferom vrlo nesrećno rešenje koje pored problema u vožnji može da ošteti i ovaj predivan motor.

Da nije onaj metalni deo možda naopako? Samo da ga zarotiraš za 180 stepeni. Ono što su zadnji šrafovi da budu prednji? Čini mi se da bi tako dobio pravi ugao i jednako rastojanje od gume napred i nazad.

@bojanh Ne razumem... Zašto ti smeta što je tesno? I treba da bude, bolje dihtuje. Ako može da se stavi, sve naleže (kačenje, nocač, ugao), ne vidim u čemu je problem. Namestiš i voziš.

Ako volite (a volite, inače ne bi čitali ovu temu ) da čačkate oko automobila, prava su stvar ovi plastični pajseri koji se koriste kod skidanja tapacirunga ili nečeg osetljivijeg... Ima i u Woby house ali je ovo veći set i cena mu je veoma povoljna - bar se meni čini.

Uh, mnogo mi je žao što si se izlomatao... Ali, to je cena našeg hobija i ljubavi. Samo da se što pre oporaviš, slušaj lekare i posebno obrati pažnju na fizikalnu terapiju! Nikako nemoj da dozvoliš sebi, kao što sam ja uradio, da se osakatiš jer te mrzi da radiš vežbe. Mene su lenjost i glupost sustigli 15 godina kasnije i pratiće me do kraja života. Zato, molim te, fizikalnu poštuj maksimalno, čak i malčice preteraj. Takođe Prolom/Kuršumlijska/Lukovska banja su mi mnogo, mnogo pomogle svojom vodom i to 18 godina posle povrede (drugi i treći vratni pršljen). Za rame me je spasao Selters. To je bilo 30 godina posle prve povrede.

Ja razmišljam ovako... Nissam u strahu da će mi crći auto/motor. Mada, sve je moguće. Mene mnogo više brine sudar/pad. Čak i da ja prođem relativno dobro (što opet treba pokriti putnim osiguranjem), šta sa olupinom? Ako mi čak i u Srbiji pukne guma, motor je mnogo komplikovanije prebaciti do vulkanizera ili bilo gde da može da se nešto radi, skida točak itd. Mislim da zato Vozzi i ostali imaju smisla. Za ozbiljne kvarove... most/ćuprija. Ako u ugovoru pišu uslovi, za vreme trajanja ugovora se ti uslovi ne mogu menjati, osim ako to nije izričito naglašeno. To važi za svaki ugovor. KAd istekne period važenja ugovora, novi ugovor se može sklopiti pod drugačijim uslovima. Tako je vaćario MTS da ljudi pređu iz SSB kod njih ii ostalih jer su ovi magarci nešto promenili, ukinuli neke kanale, šta li. To daje za pravo ugovornim stranama da raskinu ugovor i potražuju povraćaj novca za vreme u kom su bili oštećeni. I da, sad nemam nijednu putnu asistenciju Jedno vreme sam imao Vozzi 40, poklonio mi je jedan naš kolega. Nije loš osećaj da znaš da ćeš bar imati prevoz do servisa.

To su oni rasipnici... Moja komšpinica je gasila auto još na prilasku semaforu. Jedini problem joj je bio slab akumulator pa se dešavalo, kako mi je ona sama pričala, da mora da zamoli ljude da je poguraju da upali. Ali, uštedela je oba grama PLINA! Mada, mene su u auto-školi (1982) učili da se drži uvek u brzini na semaforu. Na pomen druk lagera su mi rekli da je to glupost i šta ja znam sa nepunih osamnaest... Ni nos ne znam još da obrišem... I još su mi svašta rekli

Može da se uradi dopuna ostavine.

Nenenenene... u što viši prenos,što manji obrtaji, štedi se gorivo. I benzinca i dizela. Samo na vr' gasa. Gasi se na nizbrdici ili kad se uhvati zalet. Po mogućstvu se i izvadi kjuč ne bi li se zaključao volan, ali sigurno neće da upali slučajno. Vozila me par puta komšinica tako, dobro sam pretek'o.

Kad smo kod kose i mladosti. Mislim da je bilo oko 2000. Samo je malo crvenija na slikama nego što je bila u prirodi. Ovo je bilo drugo puštanje, posle šišanja n "normalno" Posle 2002. se držim neke standardne dužine, mrzi me da se stalno češljem.

To da li si bio kriv ili nisi, nije važno. Shit happens. Ako se ponašaš kao da svi na drumu hoće baš tebe da ubiju, onda si shvatio suštinu vožnje Svi su neprijatelji, ko me strefi dobiće zilion dolara za moju glavu. Moje je da beGam Bio sam klinac, moj prvi motor, Jawa 350. Vozio sam je već dve godine. Pre ovog događaja sam imao sijaset padova, što s Jawom, što sa drugim, tuđim motorima. Ogrebotine, ugruvanost, ništa posebno. Digneš motor i više brineš za njega nego za sebe. Odmah pičiš dalje. E, te večeri 19. septembra '86. sam bio malo u gradu motorom. Pao sam dva puta. Sitno, probao nešto, nije uspelo Dođem kod tetke jer sam tamo imao gde da držim motor, shvatim da ujutru imam ispit a da su mi knjige i sve potrebno kod kuće. Sednem na motor, udaljenost od tetke do kuće je sedamsto, osamsto metara vožnje. Ali, zauvar je svaki metar Stanem na semaforu kod Taša, kod benzinske pumpe u G. Dimitrova. Nasuprot mene Lada, dao žmigavac da će da skrene svoje levo. Pali se zeleno, krećemo i on i ja, polako, vidim da on usporava, sve je kako treba, dužan je da me propusti. On dodaje gas, udara u motor, ja prelećem, motor se podvlači pod Ladu i diže joj oba prednja točka. On ne koči, tera dalje. Ja letim, okrećem se na bok, pokušavam da izbegnem semafor ka kom letim, padam na rame i kotrljam se. Suma sumarum, naprsla dva vratna pršljena, rascvetan palac na levoj nozi (bio ispod poluge menjača), potres mozga kad sam u kotrljanju zakačio asfalt glavom, oderotina duž face i fali parče skalpa i malo krvarim tamo gde sam zakačio glavom. Smešten u bolnicu, šanc kragna, stopalo ufačlovano. Grozan bade mantil na meni. U dve sobe, trojica nas motorista. Dođe drugar sa MZ pod prozor jer smo bili u visokom prizemlju, zezamo se, gledam motor... Šta ga gledaš, da nećeš da se provozaš? Ko ne sme? JA? Pali motor, ne mogu ovom kljakavom nogom da kurblam. Iskočim kroz prozor, on mi upali motor i misli da se zezam. Sednem, obrnem dva kruga po kliničkom centru. Viori onaj bade mantil, meni prljava duga kosa, Leo Matin cvikeri (i takva dioptrija), u papučama... Videla me dežurna sestra, predivna sestra Verica koje su se svi plašili od portira do lekara, ali smo se ona i ja od prvog momenta savršeno razumeli. A ja sam je pamtio od desetak godina ranije kad sam u istoj toj klinici operisao slepo crevo. Oprostila mi moju glupost, po PS je trebalo da me prijavi i da me izbace iz bolnice, ali je ona shvatila zašto sam to uradio. Nije mi bilo svejedno. Daleko od toga. Ali sam gotovo uveren da tada nisam seo na motor i razbio strah, verovatno nikad više ne bih vozio ništa na dva točka. S proleća sam ostatak motora trampio za T14, koji sam slatko vozio i padao malo, fakultativno, čisto da ne zaboravim Prvih nekoliko vožnji sam imao frku. Kacigu (beli Iplas, integralka) mi je mama kupila dok sam još nosio šanc kragnu. Kaže, znam kakvu sam budalu rodila, opet ćeš da kupiš motor, sve pare da na njega potrošiš, a nećeš kupiti kacigu. Posle su se nizali motori (Jawe, MZ, Moto Guzziji, Kawa, Suzana, Honde...) ali je meni i danas dani frka kad na motor sednem bez kacige. Nelagodan osećaj, znam da sam samo krenuo da probam motor, da čujem nešto, ali mi nije prijatno. Zato ne sedam na motor bez nje. Ni do prodavnice na kilometar. Sve ostalo od opreme mi je opcionalno, ali kacigu i rukavice uvek imam. Iz čistog straha. To je ostalo od onda. Normalno je da ćeš prvo vreme zazirati od saobraćaja, od sebe, činiće ti se da ima opasnosti više nego što je realno ima. Tu se samo postavlja pitanje da li je jače moto-ludilo ili osnovni strah za preživljavanjem. Ako ne budeš mogao da se opustiš posle mesec, dva, bolje je bataliti motor jer se u tom strahu i grču mogu napraviti najveće greške. A i nije slatko da se vozi ako se ne uživa u vožnji. Preispitaj sebe, imaš li želju za vožnjom, koliko si spreman da rizikuješ dalje... Možda više nećeš imati ni najmanju ogrebotinu, možda doživiš još veću nezgodu... To sam moraš da prelomiš, da prihvatiš ili odbiješ rizik. Kad razmišljam glavom, a ne srcem, motor je nerealno opasna i pogibeljna sprava gde nikad ne znaš da li ćeš živ da se vratiš sa vožnje od dvesta metara. Džabe i oprema i sve živo, opet se strada. A srcem... najgorih šest meseci u životu su mi bili u momentu kad sam prodao Hondu night hawk dok nisam kupio Suzi Q. Bezvoljan, očajan, sav k'o popišan cvet. Za mene sav taj rizik vredi, samo da se ne osećam ponovo tako. I počeo sam da se plašim starosti kad ne budem fizički u stanju da vozim. Kako ću to da preživim? A desilo mi se sa jednim motorom... Najnormalnije sam se ga vozio mesecima i jedno jutro sednem na njega i strah... Strah da ću da poginem. Da ću se zabiti negde, da ne mogu da preživim. Sednem na drugi motor, sve super. Uživancija. Opet sednem na svoj, paralisan od straha. Prodao sam ga budzašto, kupio drugi i sve je bilo sjajno. Malo sam odužio, izvinjavam se nestrpljivim čitaocima.

Na svaku vožnju kreni u čistim gaćama.

Prava poslastica je ovaj putopis, a ne tamo neki sladoledi. Uživam.

Skidaj smesta tu pravljenu jer mogu (a i često hoće) da tretiraju kao krivično delo falsifikovanja. Nimalo naivno!

Meni u manuelu za Hondu piše 12,6 V do 15 V na 5000 obrtaja. I uvek meri sa upaljenim svetlima, stisnutom štopaljkom. Tako da mislim da nemaš razloga za brigu.

@Kavke @zaludan Pisao sam nekoliko postova ranije, ista stvar je bila sa bušilicom. Jedino što je staroj izgoreo stator, pa nemam dve @Interceptor BP Taj mali dremel je zapravo modelarska bušilica/brusilica. Nije predviđena za neke tvrđe materijale. Balzu, plastiku, tanji aluminijum, mekše drvo može da obrađuje. Za obradu metala je dobar velika čeona brusilica, veličine one manje ugaone. Postoji gabaritno mala čeona brusilica, ali je pneumatska. Prema potrebama i alat.

Ovo, veruj mi, smatram vrlo važnim početkom obuke. Steći osećaj za motor koji guraš, način, raspored težine, osetiti kako izgleda kad preteže i razliku između vraćanja u balans ili puštanja da padne i ne povuče te, okretanje ugašenog motora... To je najnapornije ali i najvažnije upoznavanje sa spravom od 200+ kilograma. Nije bez razloga taj školski sav olupan. Da li je 10 časova potrebno ili je dovoljno manje, ne znam. Ali bih svakog motoristu terao da bar jednom godišnje pogura motor malo duže, da napravi nekoliko uzastopnih manevara gurajući. Kad kupim nov motor, prvo moram da vidim kako je najbolje da ga guram, jer ako to učim u nezgodnoj situaciji, zeznuću se.

Pupupu... Ko ga uroči beli luk mu u oči.

Koliko sam ja čuo, sve laverde su pokupovane i izvezene. Ako je pretekla koja, u šta čisto sumnjam, ta je ili kod nekog u šupi i ni taj ne zna da je ima, ili je muzejski primerak kog vlasnik neće da proda ni za brdo karamela. Živeo sam naspram salona Slovenija auta, koji je prodavao Laverde. Kao da ih i danas vidim... 1200 Mirage, 1200 TS, 1000 Jota i 500. Sve narandžaste. Koliko sam sati proveo buljeći u njih, mogao sam još jednu školu da završim Poslednji z koga znam da ju je vozio je bio Sergej, kupio je od Svete iz Smedereva... Nije bila u baš nekom stanju, a delova ni za lek. Imao ju je i Iva Belamarić, imao je servis za motore, pa mu nije bilo lako da nađe delove. Vojkan Laverda je vozio (šta mislite odakle mu nadimak ) prvo 500 pa onda 1200 TS. Ona je bila najduže konstantno vožena. Singer iz PA je imao 500. Ostala je bol srca mog.

Čekaj, nešto mi nije jasno... Teško se šalta, a menjač ne krlja kad se prebaci u brzinu ili iz brzine u brzinu? Da kvačilo ne odvaja, onda bi se čuo mnogo gadan zvuk pri bilo kom šaltovanju. Da li si, kad si skinuo lamele, pokušao da rukom šaltaš? Da pokrećeš korpu rukom i da prebaciš? Da li je i tada polugica pretvrda? Kod nekih motora se između šipkice koja razdvaja lamele (koja gura praktično druk lager) nalazi kuglica. Na onom crtežu se ne vidi taj deo. Premda je tada šipkica obično iz dva dela, a između kuglica. Pogledaj na crtežu, ako imaš, od tog segmenta. Možda ga je neko ranije izgubio, pogrešno sklopio... Takođe, ako ipak kvačilo nema dovoljan hod, da nije menjana sajla, pa stavljena predugačka, ili da je menjana ručica kvačila pa nema dovoljan hod? Meni je ručica za kvačilo kriva na unutra, debele ručice, ne mogu da upalim motor kad je u brzini (prekidač ne uključi).

Ne i da Aparat će se isto ponašati, sve radiš kao i uvek sa aparatom. Da, svaki aparat ima način zamene polariteta. Kod nekog na jedan, kod nekog na drugi način, ali baš iz tehnoloških razloga (različitih vrsta elektrode), mora da ima opciju zamene polariteta.

E, da... Nisam video sliku Jeste, to je to. Jer, uvek ti daje da njega moraš da koristiš, u zavisnosti od toga koliku jačinu hoćeš.

Ne, ne, ne... Nema veze prekidač sa pozicijama 1, 2, 3 sa masom. On samo reguliše jačinu struje. Kablovi menjaju mesto! Levi desno, desni levo. Onaj sa elektrodom ide na obeleženi - na izlazu iz aparata, onaj sa štipaljkom koja se kači na materijal koji se zavaruje ode na + izlaz iz aparata. Za 6013.

Plus i minus menjaš zamenom kablova na izlazu. Na prekidaču je samo jačina struje. Jasno je obeležen plus i minus na mašini, samo zavisi kako se prikače kablovi. Svi kažemo da je štipaljka masa (minus), a upravo je obrnuto kod 6013.