Ja se sinoć zamajao, još pijem kafu, pa posle kod Pita na burek.

Ovo znači dva rasipanja kolone (uzimanje kartice pa posle plaćanje). Taktika za dodvoravanje šefovima, da kasnimo u putu bar jedan sat. Jajare najobičnije.

Ja to vidim drugačije... Prvo, neke stvari, tehnička rešenja itd su bili bolji, neki lošiji nego danas. Čista mehanika i umeće vožnje. Danas veliki broj grešaka pegla elektronika, do te mere da mnogi vozači to ni ne primećuju. Samim tim, oni su lošiji vozači u nekom apsolutnom merilu znanja i umeća. Prevelika složenost motora je onemogućila, zapravo smanjila mogućnost da se u motoru uživa čačkajući nešto oko njega. Ne smatram da je za pranje i lickanje potrebno ikakvo znanje i poznavanje mehanike i to nije rad oko motora. A što više znamo o tome kako radi naš motor, što bolje poznajemo njegovu mehaniku, šta kkoji deo radi i kako se ponaša, možemo bolje da ga iskoristimo i da samim tim više uživamo u njemu. Kladim se da ni 20% "onih" vozača može da iz svojih motora izvuče 50% onoga što taj motor može. Sva ta pomagala čine vozače manje sposobnim, uspavljuju ih i vozači i ne mogu da nauče pravu vožnju. Drugo, elektronika. Krajnje nepotrebno se utrpava svuda, što samo povećava mogućnost da se ostane na putu. Sjajna, blistava šarena kad radi, ali kad se malo zezne, eto problema. Skupog za rešavanje. Suštinski, nepotrebnog. CPU kontroliše rad motora, senzori javljaju, dojavljuju, cinkare, pa ti nađi koji je u maleru negde na drumu. Cena popravke- deo+dijagnostika+ruke. A i to ume da navede na pogrešan put, te je potrebno ili da se angažuju dva majstora (elektroničar i mehaničar) ili da se mehaničar obuči do te mere da ima dva zanata u rukama. Treće je hajp. O motorima se priča i agituje za te "najnovije" kao što se agituje za pedere i ostale da je to sve najnormalnije. Reklama i likovi podložni tim reklamama i ubeđivanjima od kojih ne možeš tako lako da se izoluješ, odbraniš. Marketing, zarada, nula ljubavi prema motoru. Zaista se promenio pogled na svet motora u poslednjih dvadesetak godina. Pogledaj "ekipe" koje su na najnovijim motorima, sa koliko bagatelisanja gledaju na ostale koji voze šta imaju. Dobro, to je odraz opšteg stanja u društvu, ali i u ovoj našoj moto-zajednici. A pritom, to su internet znanja, niko nije ruke isprljao da uradi servis, ali sve znaju, drže lekcije počevši od mehanike/elektronike do tehnika vožnje, a svoj motor kroz krivine siđu i preguraju (malte ne). Pozeri su se nakotili, to je istina. Uvek ih je bilo, trajali su godinu, dve, otišli dalje, ali ih nikad nije bilo ovoliko kao danas. A razlog za to je sledeći: polovni jaki motori su postali relativno jeftini. Dostupni svakom. Krševi se uvek prodaju nekom ko je željan da se vozi, a nema para. Nema ni znanja, ni o mehanici ni o vožnji, ali ima jak motor. Jbg, recept za sranje na putu. Takvi su često više nego samouvereni da sole pamet svima, a ne znaš gde su više šuplji. Malo odužih, a imao bih da pišem još, mada je i ovoliko je dovoljno, neko će reći i previše.

I da, čini mi se da držiš noge malo previše raširene, da izviniš. Vremenom ćešm ih držati bliže motoru, biće ti još veći deo stopala na zemlji. Samo navika, vožnja i sticanje iskustva, pa sve legne na svoje mesto.

Da meni noga toliko stoji na zemlji, ja bih pevao. Samo prstići, pa eto, sastavih ceo život na motoru. Odlično, lepo, kupuj ako te radi 401. I da, na belim patikama očekuj crnu štraftu na levoj patici, s gornje strane.

Dovoljno mi je da vidim tebe

Jeste alat, nije alat, nešto neophodno jeste, ali mi nikako ne pade bolja tema na pamet da stavim ovaj eksperiment. Svakako je poučan.

@Teshko Odlično, samo mali dodatak. Na navoj loctite crveni i kao kontru, samnosiguravajuću maticu i ispod nje malo loctite.

Kad pomenuste redare setih se... Da li ste primetili kako ova deca redari lako održavaju red, kako ih svojeglavci lepo slušaju, kako je i red. Niko se ne pravi pametan da se gura pored redara, da iskače na put. Deca samo rašire ruke i svi staju. Gotovo mi je to neobjašnjivo, a mnogo govori o poštovanju te dece.

Ko nas pomiri...

Hm... Da li samo ja vidim neke sličnosti?

Na mnogim testovima raznih motocikala se kao mana navodi "mutna slika u retrovizorima". Tako da se na to nekad treba jednostavno navići ili probati sa nekim drugim, kraćim ili čvršćim retrovizorima. Isto, možeš da probaš da pod nosač retrovizora, na kormanu, staviš neku gumu.

Aluminijumski tegovi i tegovi uopšte imaju dvostruku funkciju. Prvo, težinom smanjuju vibracije, što svi znaju. Drugo, vrlo bitno je što služe kao zaštita volana i gumenih rukohvata kada se provlačimo pored nekog zida, recimo. Nekada smo (a ja i sada to poneka radim) i naslanjali motore na zid, ako je tako moralo zbog mesta.

Video!

Po ko zna koji putu poslednjih nekoliko meseci sam se rasplakao čitajući nešto o našoj dečici i našem narodu. Nema toga kod "onih", nema duše, nema čiste ljubavi... sa Inače, Jovica Kostić je sve vreme išao i snimao klince na putu BG-KG. Razgovarao sa ljudima i sa decom. Svaka mu čast. Ovo je njegova facebook objava: Sedim noćas kasno u dvorištu pmf-a i razgovaram sa studentima. Razmenjujemo utiske i prepričavamo anegdote o emotivnim susretima sa gradjanima koji su nas dočekivali i presretali duž cele rute. Pročitam im onu moju pričicu o hrani i o tome kako ih i zašto svi ti ljudi dočekuju tako srdačno. Plačemo svi. Kaže jedna od njih... "Negde pre ulaska u Arandjelovac, u gomili ljudi pored puta koji se trude da daruju nešto, primetih jednu stariju baku. Na glavi marama, čelo izborano, a ruke koje pružaju kesu kvrgave i koščate. Velika je gužva, a ona onako sitna stoji u gomili te je jedva i primetih. Ljudi koračaju i ispred i iza, pa je teško izaći iz "stroja". Prošli smo već a meni suze liju same dok koračam dalje. U jednom momentu, izlazim iz kolone i trčim nazad ka toj baki. Jedva je nalazim u toj gužvi. Pruža mi providnu kesu a unutra jabuka i napolitanka. Raspadam se od plakanja i grlim je. Ne postoje reči kojima bih joj zahvalila, pa je samo grlim još jače. Ljubim joj ruke i trčim da stignem kolonu. Ovo ću ceo život pamtiti."