Dobar ti ovaj Zrenjanin

Vec neko vreme kada udjem u radionicu i pridjem cosku u kom je stacioniran,cujem tiho rezanje. Zvao sam Mareta mehanicara da pitam o cemu se radi,kaze nije imao takav slucaj. Ni meni nije nista padalo na pamet. Danas sam ga izveo napolje...prosetao malo do Rudnika...nista,sve normalno... Vratili se pred vece....spakovao ga opet u cose,prekrio ceradom... Veceras svratim opet do radionice,udjem unutra,muzika svira tiho (nikad se ne gasi)...i pored toga tisina...nista. Ne rezi vise,ne cuje se. Ukapiram da trazi da se izvodi u setnju,niie mi palo na pamet ranije...

Ne znam što su na lošem glasu rešili su sve što je trebalo kolegi sa problemom ako nešto nisam propustio? U ostalom novi sr4 max su ispeglani sa te strane sitnih problema,koji su se javljali na prvom modelu.Ja sam čuo samo za jedan problem tj. kod jednog kolege. Sigurno i QJ ima sitne probleme samo ih malo ima pa niko nije pisao ovde.Zato služi garancija. Nemoj da žuriš svakako .Ali 0 rizika i da ti sve odgovara ..srećno..

Probušila se meni zadnja E09 dakar. Vozio lagano nekih 30-ak kilometara do kuće. Ništa se nije batalilo, ni guma ni felna. Izvulkanizirao je i vozio još iha ha...

Istinu zboriš. Negde u novembru kada se već svašta ispadalo na Maljenu bili smo na vožnji tamo. Ja sam pirelli napred i MC23 pozadi, a drugar sa trekerima. Baš sam popizdeo što ne zamenih gume. Ruta od Ravne gore ka Velikom Maljenu. Onaj deo kad izađeš iz Graba pa kroz šumu sa velikim usecima. Pa onda ona poljana. Jebote to je trajalo i trajalo, muka živa za mene. Rvem se ko grešnik s' dušom. Drugar sa trekerima gazi kao da je suvo... Nema diskusije. Treker za naše podneblje uz odnos cena kvalitet, najbolja opcija.

Ja sam sa E09 Dakar bio prezadovoljan.( za asfalt super ali i za teren, blato... Sve je super ali tvrda je kao da je od drveta. Jedva smo je kod Olivera na mašini natakli na felnu. Da mi je pukla vozio bih je tako !!! Napred sam dva trekera satro, odlicna guma !

@andrej. , mislim da su za tebe E07+, ili zamena za nju je ENDURO TRAIL+, je odlična alternativa. S'obzirom na mesto gde živiš i da nemaš baš planina i kamenitog terena, a usput si dosta i na asfaltu, ovo je sasvim logičan izbor. Nemoj da bežiš od Dakar verzije. Samo manja mogućnost bušenja sa bočnih strana. Doduše, tvrda je i za montažu, ali kod vulkanizera oteraš i nemaš glavobolju.

Baš javi kada malo isprobaš ove Wincross. Video sam da imaju model veoma sličan Trekerima. Nikako da prelomim da je 2 hiljade dinara povoljnija cena vredna rizika. Ja sa Trekericama više kilometara napravim na autoputu nego van asfalta (tužna realnost života u Vojvodini a vožnji po centralnoj i južnoj Srbiji ), ali ta sigurnost koju ulivaju po blatu, a realno i u svim drugim uslovima, ih za sada čini nezamenjivim. Ovo sve pričam za Kove 450.

Evo i ja ga malo vozam. Dosta zabavan posle malo navikavanja, ima i dobrih i losih strana iz mog ugla, ali generalno solidan motor, van puta odlican iako ima road gume

Ja sam u međuvremenu obišao još par modela, ali sam opet samo na blic seo jer sam uvek bio u prolazu u brzini, a i ne volim da smetam ljudima dok stvarno ne rešim nešto da kupim. Moram da priznam da sam posle vaših poruka i par recenzija bio baš zagrejan za Xtown (umeren, prostran, ni u čemu najbolj ali solidan u svemu) i skoro da sam išao sa idejom da samo potvrdim odluku o izboru. Sednem na njega, noge na ravnom delu - solidno, nije najprostraniji ali skroz ok. Stavim noge na sanke i ...hladan tuš. Ne znam da li je do mene, moje građe, ali to su mi do sad najgore pozicionirane sanke od svih skutera na kojima sam sedeo. Noge mi se em podignu, em kao da se vrate nazad ka meni. Kao da su sanke pod previše oštrim uglom i preblizu sedištu. Baš šteta. Sednem ponovo na QJ Fort pošto su i njega imali u salonu, i ne znam ali meni nešto baš odgovara način i položaj sedenja na njemu. Da li je do oblika sedišta ili šta, ali nekako mi je baš prijatno. Ogromna šteta što nisu uradili pune sanke već samo onaj patrljak, to mi je za sada najveća zamerka. Zatim na red dolaze Voge SR3 i SR4. SR3 iako sam već čitao da je ok za visoke prijatno me je iznenadio sa količinom mesta. Volan ima dovoljno mesta da mislim da može normalno da se vozi od butina, ne naravno i da se okrene za 90 stepeni, ali za vožnju i više nego ok čini mi se. Noge na ravnom u solidnom položaju a kad se pomere na sanke dobije se dovoljno razlike u položaju sedenja. Skuter je dosta uzak, baš se vidi da je primarno zamišljen za grad, ali moram da priznam da mu sedište i pložaj nije udoban kao na Fortu. Mislim da nisu ni ista kategorija pa nije ni poređenje na mestu ali dobro. SR4 - krstarica. Skuter sa najviše mesta od svih modela na kojima sam sedeo. Nisam siguran koliko je sjajan u gradskim gužvama jer je masivan, ali čini se kao da je za sve ostalo odličan, udoban, sa dobrom zaštitom od vetra. Da ATV Nautika nije na tako "sjajnom" glasu, i da ova dva modela nemaju par problemčića, nakon što je Xtown otpao mislim da bi jedan od njih definitivno bio moj izbor. Ovako ću morati još malo da razmislim šta mi je najpametnije raditi. Možda na kraju i sačekam Fort 350 Evo, a možda udari i neki neizdrž pa kupim neki od ova dva Voge-a ili polovnog Forta(jako me nerviraju sanke pa me nije dovoljno ubedio da bih kupiuo novog). Opet kažem ovo su samo moja neuka zapažanja spram moje građe i isključivo u domenu ergonomije. Na kvalitet izrade nisam toliko obraćao pažnju jer sam sedeo na kratko na svakom skuteru. Time bih se pozabavio kad se isprofilišu kandidati koji zbog moje građe uopšte i dolaze u obzir a kojih će po svemu sudeći biti samo par komada.

,,

16000 din, ide letnja sezona.

Ja sam uzeo ovo, još mi stoji u špajzu. izgleda mi super https://gumemicanovic.rs/product/140-80-18-enduro-guma-wincross-rymax-e80-hard/

To bi bilo neznatno manje nego Markez što bi imao.

Aj ovaj derpe bar šiba po gasu ali ganci je smor žešći... sad opet neke povrede qrci palci, ne moze da prihvati da su bez i raul brzi na istom motoru a sve zato sto se umislio one godine kad je vozio najbolji motor a borio se sa prdkom da je brz

+ Prevoz i topli obrok

...a pogled mi se gubi negde u daljini...

Najavljivana Opel Mokka X 1.4T 4x4 Excellence više nije aktuelna ! Uskoro : Audi A1 1.4TFSi S-tronic S-Line

8. DAN - 26. 8. 2025. (24. dan sveukupnog putovanja) Ujutru kad sam se probudio, sa prvim izlaskom sunčevih zraka, prvo što sam primetio jeste da me ruka poprilično boli i da sam dosta potonuo u dušek. Odmah sam shvatio da sam negde probušio dušek. U redu, imam rezervnu flekicu, naći ću posle gde je dušek bušan, pa ću sanirati štetu. Izazim iz šatora, malo je prijatnije napolju. Prvo što sam hteo da uradim jeste da se konačno okupam u reci i malo povratim od višednevnih vožnji po ovim bespućima, a i prijaće ruci da je malo rashladim. Po izlasku iz reke, seo sam na deblo, kako bih upio što više sunčevih zraka i što pre se osušio, nakon čega sam uzeo da doručkujem. Kad sam završio sa doručkom i kafom, krenuo sam polako sa pakovanjem (već me je počelo poprilično smarati pakovanje) i nakon sat vremena sam već bio u sedlu motora. Ubrzo sam se uključio na prvi asfalt posle dugo vremena i uputio se ka Tbilisiju, kako bih rešio pitanje lamela. Kad sam u nekom trenutku došao do signala, stao sam, javio se mojima, potom sam potražio prodavnice moto-opreme po Tbilisiju i u mapu sam ubacio adresu prve prodavnice na koju sam naišao na internetu i uputio sam se ka tamo. Ubrzo sam došao i do magistralnog puta, a zatim i do dela auto-puta, koji me vodi sve do prodavnice. Prodavnica, koju sam izabrao, je „Bikeland“ (www.bikeland.ge). Stao sam ispred prodavnice, skinuo kacigu i ušao u prodavnicu. Na prvi pogled me je radnja podsetila na Barelovu radnju na Novom Beogradu. Isti fazon, samo što je ova prodavnica malo veća, sigurno imaju sve što mi treba. Dolazim do pulta, kažem im da mi trebaju lamele, kuca ona u kompjuter, kaže imaju. Odlično! Spakujte mi još 3 litre ulja, filter ulja, filter vazduha i jedan čistač kočnica (trebaće da se očisti sve što treba). Kada su mi sve to spakovali i rekli cenu, osetno je sve jeftinije, nego što bih sve to kod nas uzeo. Izlazim iz radnje i gledam gde ću sve ovo da spakujem na motor, a da mi se ne prospe ili ne polomi. Istovremeno sam i razmišljao gde ću lamele da zamenim i da uradim servis i odlučio sam da sve to uradim, ni manje ni više, nego na plaži na Crnom moru. Pa neću valjda da menjam lamele na trotoaru u Tbilisiju na 35°C? Valjalo bi se malo i okupati u Crnom moru sa gruzijske strane. Dok sam vodio unutrašnji monolog, pored mene staje drugi motor, neki Indian „naked“ (iskreno, mislio sam da Indian samo „čopere“ pravi). Skida lik kacigu sa glave, klimnu glavom ka meni i uđe u prodavnicu. Nije se puno zadržao u prodavnici, izlazi iz iste i dolazi do mene da se upita. Pričamo mi tako, odakle sam, gde sam bio, šta sam radio i krenuo ja njemu u kratkim (dugim) crtama da objašnjavam kako sam dospeo u Gruziju, on me gleda, kaže: „Stani, stani, ’ajmo ovde na pumpu na piće, ja častim, želim da čujem sve ovo koliko-toliko detaljnije!“ Ostavili smo motore, otišli 10 metara do pumpe pored, uzeli po piće i seli na bankinu pored pumpe. Pridružio nam se još jedan njegov drugar sa R1 i ispričam im ja kako sam se proveo, kako sam oduševljen Gruzijom i tako to. Kaže on meni da mu je u planu da uzme neki „advenčr“ motor, kao ovaj iza nas. Ja se okrećem, kad ono... Kove 800X! ’Ladno ga nisam ni primetio, toliko sam bio zaokupiran lamelama i delovima gde ću da ih smestim na motor. Kažem mu ja da sam ga probao, ali da je za mene previše agresivan, a ne vozim baš od skora (13 godina). A sa druge strane, niži je od mene, pa sam mu rekao da gleda nešto slabije i sa dosta nižim sedištem, ako neće da se bakće sa spuštanjem motora. Posle skoro sat vremena priče, kojoj nema kraja, morao sam polako da krenem i stignem do mora (350+ kilometara, dobrim delom auto-putem i proklizavajućim lamelama). Pozdravim se ja sa Čikom (Čiko – njegov nadimak) i njegovim drugarom, razmenimo brojeve telefona, ako se opet pojavim u Gruziji (a hoću sigurno, pošto je nisam obišao kako sam zamislio). Odoše oni svojim putem, a ja pravac auto-putem ka Crnom moru. Dok sam krstario autoputem i pokušavao da održim brzinu, lamele su jedva hvatale. Konstantna, a ujedno i maksimalna brzina koju sam uspeo da postignem bila je 100 km/h, ali kad naiđem na neki uspon, padne i na 80 km/h i tako sve do Kobuletija na Crnom moru, gde mi je bio plan da zakampujem na plaži uz more, da malo uživam i pokušam da zamenim lamele. U Kobuleti sam stigao pred sam mrak. Pre nego što sam došao do plaže, svratio sam do obližnje prodavnice da kupim sve što mi treba za naredna dva dana i uputio sam se na plažu da postavim kamp. Iako već skoro potpun mrak, vidim da je mesto za kampovanje, malo je reći, perfektno! Drvored nekih visokih čeinara, sa jako malo, skoro nimalo kampera. Dolazim do kraja drvoreda što bliže plaži i tu rešim da postavim šator. Tu se vrzma čopor pasa, velikih, malih, sitnih, laju na zvuk motora. Kako sam ugasio motor, tako i oni prestadoše da laju. Čim sam sišao sa motora, prilaze oni, hoće da se maze. Nakon kratkog igranja sa njima, skidam kamp opremu sa motora i postavljam šator. (LOKACIJA KAMPA) Nakon postavljenog šatora i kamp opreme, rešim da popravim dušek. Gledam dno (logično), nema nigde rupe. Posle dosta vremena, vidim da je rupa sa gornje strane. Uzmem onu flekicu i zakrpim rupu i naduvam dušek. Ostavim dušek u šator, sastavim stolicu i usmerim mesto sedenja ka moru, otvarajući pivo i nazdravljajući moru. Trenutak za sebe. Mir i tišina. Čuju se samo talasi kako nadolaze na peščanu plažu, a potom i odlaze nazad ka moru, kao i vetar, koji prolazi kroz iglice četinara, stvarajući neki tonalitet koji prija svim čulima. Mogu vam reći, baš mi je prijao ovaj zen. Sedeo sam baš do kasno u noć, gledajući u more i udaljena svetla Batumija, razmišljajući da je ovom putovanju uskoro kraj. Ovo mi je prvi put da sam išao na ovako dugo, a pritom i daleko putovanje. Sedeći tako u stolici, kroz misli su mi prolazile sve situacije i događaji koji su me zadesili za ovih skoro celih mesec dana, koliko sam na ovom proputovanju, kostatujući da mi je ovo najbolje i najinspirativnije putovanje za svih ovih 13 godina, koliko aktivno vozim motor. Negde oko ponoći sam rešio da je vremeda se ode na spavanje. Ulazim u šator i primećujem da je dušek na pola izduvan. Eh, ima još negde rupa na dušeku, a nemam više flekica. Naduvam opet dušek uz pomoć male električne pumpe i osluškujem gde pušta vazduh. Nađem isto na gornjoj strani rupu, malo iznad prethodne. Šta da radim, taman dok zaspim, valjda će izdržati dušek. Legao sam, a potom i ubrzo zaspao... Talasi su celu noć pravili koncert, uz pomoć pratećih vokala: vetra i četinara, koji su proces nadolaženja sna poprilično ubrzali.

Prica se da ce u Hondi imti 50% vecu platu. Kvartararo.

Znači jedno soma i po' po metru...

Ja nzm koji novi skuter danas moze da se uporedi sa silver wing-om u tom smislu? Svi mi nekako malo deluju. Dobro, pao mi je na pamet kymco ak

Tupan je i Kurta sto je ostao a ostao je zbog love ! Verovatno i Martinu treba neki miliJončić

Mogu ja da je pogledam, ali bez probe, eventualno da je pregledam vizuelno i da te pozovem na kameru da je čuješ.