Došli divlji isterali pitome, tako se nekad govorilo.

Ti si opsednut covekom koji nema veze sa finansijskim planovima Volkswagena

Je l' imao neko, možda, iskustva sa ovim uvoznikom motora iz Nemačke? Stoji oglas.. Uvoz motocikala iz Nemacke - KupujemProdajem WWW.KUPUJEMPRODAJEM.COM Uvoz svih vrsta motocikala po narudzbini iz Nemacke. Carinjensko zastupanje u...

Zato što su pogodili stativu, isključili se iz konkurencije. Mislim da je ovo jedini aktuelni model na tržištu sa 21+17 kombinacijom. Opasno sužavanje izbora guma (doduše, nije ovaj motor ni predviđen za ozbiljniju vožnju van asfalta).

Dan 7, 12.8.2025. Danas kreću zanimljivosti. Već uobičajeno, budim se pre ostatka ekipe. Toplo, sunčano jutro. Koristim priliku da osušim šator na prečki gola (mislim da nam je svaka noć na putu bila vlažna, jutra smo dočekivali sa mokrim spoljnim slojevima šatora.). Znaš ono što sam napisao kako mislimo da smo zaklonjeni od puta? Jutro nam jasno pokazuje da to nije bilo tačno. Plavi auto pod plavom rotacijom i simpatičnom sirenom koji od puta ide ka nama takođe šalje takvu poruku Čeda još drema, Spaja taman izlazi iz šatora. Ja već spreman na neko ribanje, provere, kazne... Policija: "Tourists"? (Zamislite da ovo dalje pričamo na engleskom) Gliga: "Yes, došli smo kasno uveče, prenoćili i spremamo se da idemo dalje." Tišina... Gliga: "Ček da dohvatim telefon pa da ti pokažem preko prevodioca." Policija: "Nema potrebe. I'm a mechanical engineer (prilično dobrim Apu iz Simsona akcentom), znam engleski." Gliga i Spaja: Pokušavaju da ne puknu od smeha. Policija: "Veliki je rizik od požara. Jeste li ložili, koliko dugo ostajete?" Mi: "Hvala. Znamo za opasnost, nismo ložili. Krećemo za sat-dva." (dakle uveliko pre 10, zar ne? Mmm?) Spaja: "Ima li nekih problema?" Policija: "No problems." Zbunjenost. Pruža ruku Spaji: "Bye." Doručak, pakovanje, standardna procedura. Pošto smo policajcu obećali da se nećemo zadržavati, već u 10:45 smo na motorima Od jučerašnjeg lošeg raspoloženja u grupi nije ostalo ništa. Vrlo brzo silazimo sa asfalta. Smenjuju se livade i četinarska šuma. Manje-više smo na grebenu a teren oko nas je brežuljkast. Lepo je. Tu negde Kove puni mini jubilej, 8000km. Takvi svečani trenuci moraju se obeležiti Dobrodošlicom. Pažljiv čitalac je do sada možda primetio da je Dobrodošlica skoro uvek puna. Čeda bi na pauzama, ili na kraju dana, izvodio nekakav magijski ritual što je omogućavalo da ta malena flašica traje danima i danima. Moja skromna zaliha rakije (koja nije bila magična) je potrošena pre nekoliko dana... Kraj videa je dobar pokazatelj zašto je korisno imati ogibljenje sa velikim hodom. Bili smo pri kraju sa vodom. Kraj je delovao prilično sušno. Mislim da smo i prošli pored nekoliko presušenih česmi. Ovu koja još teče nismo propustili. Polako se spuštamo sa planine. Put je rastresit i za promenu nema jurcanja. Prolazimo kroz prvo selo sa asfaltom i koga vidimo? Pa majstora Akana, koga drugog. Onaj momenat kada u prolazu krajičkom oka spaziš čoveka da nešto majstoriše u svojoj garaži, a ti recimo imaš auspuh kom je potrebno zavarivanje... Međutim, auspuh neće dole... Znam da je to ranije išlo veoma lako ali sada neće ni da mrdne. Vidm Akana kako iz garaže donosi solidno veliki čekić i pajser. "Ne ne, nećemo tako! Skinuću ga ja." Tri minute kasnije Akan, čekić i pajser ipak preuzimaju pos'o. Postoji izuzetno realna mogućnost da je ovo bio medijski najispraćeniji događaj na celom putovanju. Gle samo ovu foto/video ekipu! Već sam napisao u nekom od prethodnih delova, nosač je sa sobom odvalio i materijal cevi. Rupa se sasvim lepo vidi na ovoj fotki. Uglavnom, nekoliko minuta kasnije auspuh je zavaren i montiran nazad na motor. Odsustvo ružne buke je izuzetno obradovalo moje uši (daleko od toga da Kove ima tih auspuh, ali sa rupom je užasno nesnosan na svakom dodavanju gasa). Znao sam odgovor na moje sledeće pitanje i pre nego što sam ga postavio, ali prosto mora da se pita: "Koliko sam dužan za popravku?" -"Ne dolazi u obzir da platiš bilo šta!" Već dovoljno dugo putujem i imao sam relativno mnogo situacija kada mi je usput zatrebala pomoć. Svaki, baš svaki put je isti odgovor. Ljudi imaju tu neku želju/potrebu/običaj/naviku da pomognu putniku namerniku i to je divno (naravno ne mislim na materijalni deo). Sad, ne znam koliko bih voleo da ovo proverim u Zapadnoj Evropi... Dok sam ja vraćao auspuh na motor, Spaja je otišao po sokove za Akana. Tu je bilo borbe i ubeđivanja da prihvati bilo šta. I taman kada smo bili spremni da krenemo dalje, dobijamo poziv na čaj, a to se u ovakvim okolnostima ne odbija. Glavna ulica u selu, gde je i Akanova radionica, deluje prilično skrnavo i ofucano. Zato me je prilično iznenadilo koliko je kafe sa bašticom lepo ušuškan na mini trgu odmah ispod glavne ulice. Lokalna ekipa sedi, kafeniše i očajava (pije čaj, da ne bude zabune). Deluje mi da baš uživaju u tom vremenu. Kontam da je Akan sa tri gosta stranca bio glavni dasa. Ovo je snimak ekrana sa Google Street view. Da, zabačeno selo u Turskoj ima Street view. I glavne i sporedne ulice... Mesto se zove Gökçeli ako nekog interesuje (40.58712396934162, 36.733659080409225) Negde kroz priču Akan ponavlja "nema problema" i sada već nema dileme, nemoguće da mi se dva puta učinilo. Ispostavlja se da ima neku dalju familiju u Bosni. Znanje jezika? "Jebemu uši." "Jebemu koleno". Klasika za učenje Ja nisam ništa fotkao i snimao. Spaja ili Čeda imaju fotku na kojoj smo svi zajedno. Uglavnom, put nas zove. Uspevamo da odbijemo treću turu čaja (ko nije išao do Turske, pije se isključivo crni čaj. I pije se mnogo, uvek i svuda). Pozdravljamo se sa Akanom i krećemo dalje. Popravka auspuha i druženje su potrajali oko sat ipo, tako kaže navigacija. Duže bi mi trebalo da u NS pronađem majstora, odem do njega i rešim stvar. Idemo ka civilizaciji, gradiću Niksar. Čak se kilometar-dva vozimo magistralom sa četiri trake. GPS pokazuje da ćemo proći pored nekog starog mosta i rešavamo da tu napravimo foto pauzu. Kada smo stigli, ispostavlja se da put ne ide pored mosta. Srednjovekovni kameni most je i dalje u upotrebi (čitam sada Wikipediu. Starost se procenjuje na početak 13. veka. U skorijoj prošlosti je zmljotres srušio centralni raspon, ali je most nakon toga obnovljen). Tarihi Talazan Köprüsü most, koga zanima (40.62087572741983, 36.81437720087941). Reka deluje lepo i privlačno za kupanje. Struja pomalo jaka. Naravno da stoje table zabrane prilaska vodi... Koristim pauzu da ipak odšrafim auspuh sa onog nosača što je Akan zavario. Pokazalo se da stoji i bez njega, a nisam hteo da rizikujem još jedno lomljenje. Mnogo mi je više značilo što se stišala buka. Šta nalazim? Rupu, jebiga. Na nepristupačnom mestu izgleda var nije uhvatio kako treba i pojavila se rupica. Ne marim. No, ako neko ima da preporuči auspuh majstora u NS ili okolini rad sam da saslušam (nešto mi se ne mili da se opet cimam do Ade zbog ovoga). Brzo smo u Niksaru. Ovo je poslednji veći gradić duž treka. Točimo gorivo, kupujemo klopu za večeru i doručak, kupujemo kebab za ručak negde na planini. Nagradno pitanje za vas: da li smo kupili grill kobasice i salamu? Pivo i tursku kolu (koja je zapravo najbolja "neCocaCola" koju smo ikada probali. I Uzimali smo je radije nego originalnu)? Lep dobrosusedski momenat, ili smo ga makar mi tako doživeli: kupujemo hranu u samoposluzi ali nema hleba. Pitamo radnika i dobijamo odgovor "mi ne prodajemo Ekmek. To se kupuje u onoj tamo pekari". A u pekari milion vrsta hlebova, pogača, peciva. Čeda je za to vreme rešavao kebab. Da smo se zadržali malo duže verovatno bi postao ortak sa ženom i momkom koji rade. Veoma srdačni, prijatni ljudi. Gradić odiše nekom lepom energijom. Generalno, gde god se pojavimo privlačimo pažnju. Slabo ima velikih motora u Turskoj. A onih sa inostranim tablicama i višestruko manje. Ljudi su radoznali ali ne i napadni, hteli bi da pričaju pa to i rade. Ni malo im ne smeta što se uopšte ne razumemo. U prvih dan-dva smo navikli da kažemo da smo iz Srbistana. Na to dobijemo osmeh. Oni nastave da pričaju i postavljaju pitanja na turskom, mi dajemo nasumične odgovore na srpskom. Upotreba engleskog verovatno može da se izbroji na prste dve, tri ruke. NASTAVIĆE SE. Ne mogu više da gledam na oči.

To je popularno u Zimbabveu

Zasto je zadnji tocak 17 a ne 18?

Hvala svima. Pozajmila je i iskopirala. Danas ukoričeno. Svi ste predivni.

Idem szenom [emoji965][emoji1212] Sent from my SM-A556B using Tapatalk

@marinko981 Vidi, napisao sam lepo da dalje ne ide rasprava koja nije u duhu teme. Već su neka podbadanja dovela do toga da je jedan dugogodišnji i vrlo zaslužni član foruma napustio, kako stvari stoje, zauvek forum i to smatram velikim udarcem za ovu našu virtuelnu zajednicu. Sebi dajem za pravo da izmedju ostalih, reagujem na tok i ove teme jer mi je gazda ovog foruma dao poverenje da to činim. Za sve što ti nije pravo, slobodno se obrati njemu. On je @Pablo Nadam se da sam ti sad pojasnio, mada po pravilima foruma to nisam morao. Pozdrav.

Valjda je živa ova Hondica. Ja sam je u septembru 2017. prodao Joci. Kupio sam je u Pozarevcu od coveka koji je uvezao, ako se dobro secam, iz Austrije. Ali je nije vozio. Mnogo dobar motor. Isao sam sa njim na Korziku i na jug Italije. Teska srca prodao jer mi trebao novac za avionske karte za jedan mnogo vazan put. Ja sam mu stavio taj kofer i te metalne uške. Sediste sam radio kod Bobana u Zemunu. Evo slika kako je izgledao ranije i natovaren kad smo krenuli za Korziku.

1. Pedro Acosta 2. Marco Bezzecchi 3. Joan Mir

Pa @alexantoprvi ne pises o motoru,nego sebi dajes za pravo da nekog ucis kako se komunicira

Isti slucaj i kod nas. V-Strom je kostao 9230€, od 13. 10. stavili akcijiu da se rijese starih modela i ispao me 8230€ + registracija. Gledam vec neko vrijeme sta bi, mislio sam kupovat na proljece, ali ovo se ne propusta. A i zena i ja ga gledamo vec 2-3 godine i govorimo da cemo ga kad tad kupit. Ovo nam je bio sto bi se reklo zadnji voz...

Pre pola meseca oterao moj motor na servis i ima 2 sata slobodno pa zagledao i uporedjivao mtx, novi 700mt… sa mojim 800mt MTX je napravljen za ono za sta je namenjen, cross, off, blato…. Oni rezervoari vise sa strane kao 00 kod nekog dede od 100 godina (meni licno jako ruzno) ali je zato teziste nize i ne oseca se tezina motora. Hladnjak veci i ima dva ventilatora sto odlicno zbog prljavstine i spore voznje, vizir i prednji deo uspravljen, znaci aerodinamika 0 ali i sta ce mu. Sve u svemu kinezi pogodili sustinu, kvalitetan, praktican i skroz pravljen za off i za avanturu i padanje po offu, nema taj “final touch” kao 800mt ali opet kazem ne treba mu nije pravljen da bude lep nego praktican. Ko planira ovaj motor za voznju po asfaltu bolje gledajte obican Mt a i obrnuto. Sto se novog 700MT-a tice… “kineska” verzija 800mt-a, ali je 800mt i 50% skuplji od njega tako da za te pare je super.

Držimo se teme a to je motocikl Honda CBF 1000. Sve ostalo brišem jer je off. Hvala.

Inače došao sam do zaključka da rad motora umnogome zavisi od proizvođača goriva u mom slučaju sa NIS-ovim ima mnogo ravnomerniji i staloženiji rad dok recimo sa molovim ima mnogo grublji rad i čak mi se gasio na leru par puta.

Za početak da te upozorim da ovo nije komunikacija na ovom forumu koju si "zapatio". Postoje ovde neka pravila ponašanja pa ih pročitaj ako nisi do sada.

Sta nameravas???

I skupa igracka

A opet i pitanje je šta je njemu povremeni "of road". Što reče jedan, 95% ljudi koji ima adv motore nikada neće raditi "off road" jer to podrazumeva da ideš motorom tamo gde nema puta. Sve što je po putu, pa makar on bio i zemljani nije off road. Samo ime mu kaže A što reče Lemy, to može skoro svaki motor samo treba znati, i imati prave gume za to.

Mislim da se dovoljno "ispametovalo" u ovo temi što je dovelo da ostanemo bez člana kojeg mnogi nismo dostojni... Iz tog razloga nećete ovo terati dalje. Obećavam...

Ako ti je počeo tresti kad si stavio kofer, tegovi bi trebalo da ti pomognu. Ako trese i bez kofera, verovatno neće pomoći. Često je dovoljno promeniti gumu, prednju, pogotovo ako je istrošena.

Pitanje mi nije bas jasno,ako mozes da pojasnis,ko pametuje???