Moje skromno lično iskustvo sa Angel gt: Pošto sam pretprošle godine(2023.) išao na odmor u Gr motociklom (Kawa z750s), udvoje + prtljag, reśio sam da na zadnji točak stavim Angel gt. Prednju sam ostavio Michelinku. Zadnja me je odlično držala usvakoj situaciji, osim prilikom prelaska preko belih linija, kada me je svaki put prestrojila za nekoliko cm. Kada bi ponovo nagazila asfalt, hvatala je trenutno, ali je osećaj baš neprijatan. Sa prethodnom zadnjom Michelin, kao i sa prednjom Michelin nisam imao takvih poja a. Govorim i o natovarenom motociklu, i o solo vožnji. Prošle godine (2024.) ponovo odmor u Gr, ponovo udvoje +prtljag, ali je motocikl Yamaha FJR 1300. I ponovo Angel gt na oba točka. I ponovo situacija xa prilikom svakog prelaska preko bele u krivini prestroji motocikl, da li natovaren ili solo. I ponovo nelagodan osećaj svaki put. Do sada sa i sa Kawom i sa FJR na Anelu prešao oko 6.000km, i na jednom i na drugom motociklu su gume potrošene preko polovine. Teško da će dobaciti do 10.000km, a kamoli preko toga. Ove godine odmor u Gr, motocikl RT 1150, udvoje + prtljag, gume Metzeler z8. Tako obuven jestigao motocikl iz Ch. Niti jednu jedi u zamerku nisam imao, kao ni ranije sa ContiRoadAtack koje sam terao (osim brzog trošenja Contija). Zaklnučak: AngelGT više neće videti moje točkove, jer apsolutno ne prijaju mom stilu vožnje.

Bandit otisao , iskreno bas sam se tesko oprostio. 5 godina prelepog druzenja. Moze lock.

Bravo. Poslato sa CRT-NX1 pomoću Tapatoka

Ахахахахаха, победа.

Isto razmišljamo Ps. Hvala društvo

Имао сам прилике да пробам овај 368г на кратко, и могу вам рећи да је скроз ок. Лепо се вози, кочнице ми се чине мало слабије, доста је висок, а нема много места за ноге. Има те форе са џиџа биџама, добру опрему, и делује солидног квалитета.

Ja sam na tom mestu (na čizmi viljuški, samo nešto višlje) ugradio dodatna svetla na svojoj Yamahi FJR, uprkos svim preporukama da to ne radim. Razlog zašto su me od toga odvraćali je da je taj deo motocikla neogibljen, i da će usled udara i vibracija dodatna svetla pregorevati. Sezonu ipo sam vozio motocikl tako, i nikakve anomalije u radu svetala nisam imao. Inače, i FJR isto kao i RT ima poprilično uklopljene plastike, i veoma malo mesta sa kačenje dodatnih zezalica.

Lepa vožnja i putopis. Bravo!

Nemo' se praviš blesav, ostaćeš takav!

Ne se sekirati, biće kako kaže Monoobrvić. A oni svi sa Markom na čelu mogu da sviraju diple .

Nisam siguran da se preporucuje dodavanje aditiva u gorivo?

Saznao Fredi Merkjuri da boluje od side, pa krene da traži lek. Čuje da u Nepalu na vrhovima Himalaja živi starac koji ima lek za sve bolesti. Zaputi se Fredi kod njega, uspe da ga nađe, a ovaj ga pita od čega boluje? Kaže, ćale, bolujem od side. A šta je to sida? To je bolest koju imamo mi pederi. A šta su to pederi sinko? Pa to smo mi muškarci koji volimo da se krkamo međusobno u dupe. Znam sinko tačno šta ti treba! Smućka mu starac neke pomade i objasni mu kako da primenjuje. Vrati se Fredi kući, krene da se maže i dobije majku svih proliva. Deset dana ne može da ustane sa klonje. Kada se malo oporavio, vrati se kod starca i pita ga – šta si mi bre ono dao ćale? Ja ti tražio lek za sidu, a od ovoga što si mi dao sam se prosrao, ne mogu da se saberem. Kaže ćale – e to ti je sine da vidiš čemu dupe služi. Ovaj nasumični uvod će dobiti smisao do kraja priče... valjda. Od prvog septembra napokon kreće godišnji odmor! Prvih 10ak dana idemo na more, a po povratku sam planirao da idem par dana negde da se provozam. Ukoliko vreme bude dozvoljavalo idem na Karpate, a ako bude padala kiša – naći ću nešto drugo. Druga nedelja odmora je počela ozbiljnim stomačnim problemima u Turskoj. Žena je zbog istih par dana ranije zaglavila u bolnici, a ja sam uspeo da preguram „na nogama“. Tabloidi iz nekog razloga trovanje u turskoj zovu sultanova osveta. Zvuči zajebano, ali nigde nije pojašnjeno za šta mi se tačno sveti... nabijem ga na kurac. Svakako mi je pokvario odmor i doprineo da se, uz tonu posla koju sam odrađivao iz hotela, vratim kući solidno iscrpljen. Ne znam kako je kod vas ali ja imam neku tradiciju da se pred kraj letovanja popičkam sa ženom. Ne znam ni kako ni zašto, ali nekako se letovanje uvek završi svađom. U noć sa srede na četvrtak smo se vratili posvađani, u četvrtak je burazerovoj ćerkici rođendan – u petak idem da se odmorim napokon malo. U putopisu sa službenog puta sam se delimično posvetio planiranju dužeg putovanja i zaključio kako generalno planovi služe samo da bi imao šta da menjam usput. Sada nisam planirao ništa. Pod time podrazumevam bukvalno – ništa. Do petka ujutru nisam znao ni gde ću ići, ni kojim putem, ni gde ću spavati... Budim se oko 5:30, oblačim se, gledam prognozu – nad Rumunijom pljušti, i neće biti ništa bolje narednih dana pa krećem na jug. Usled nedelje koja je bila takva kakva je, na ovaj put krećem potpuno prazan. Bez trunke uzbuđenja ili radosti. Kao da sam krenuo na službeni put do Novog Sada a ne na solidnu avanturu. Da stvar bude još gora, prethodnih dana sam bio na diklofenima, pa čak ne osećam ni standardni bol u leđima. Faktički sam na auto-pilotu. Ali kako to obično biva, viša sila je tu da se postara da praznina ne potraje. Prvo me je iz Beograda ispratila ozbiljna magla put ibarske magistrale, a onda na ibarskoj, koju naravno znam napamet, u jednoj solidno brzoj krivini nalećem na blato. Mislim da mi je ovo bila jedna od ozbiljnijih situacija na motoru. Sasvim dovoljno ozbiljna da me razdrma i povrati fokus. Da može da priča, nebo bi me verovatno pitalo jel’ si i sada prazan? Ne pamtim kada sam zadnji put vozio južnije od Zlatibora pa odlučujem da napravim pauzu na Zlatarskom jezeru. Pogled na jezero je prelep, pogled na parking pun smeća je tužan. A ja se nerviram što moram češće da pravim pauze zbog tromboze. Poprilično sam siguran da sam zadnji put u Crnoj Gori bio 2004. godine. Tada smo radili neki projekat u Pljevaljskoj banci, a taj momenat je bitan i zato što je u povratku krenuo da me boli skočni zglob. Prvi znaci artritisa koji će me potpuno obogaljiti narednih meseci i ostaviti trajne posledice. Igrom slučaja sada opet idem na prelaz Jabuka pa na Pljevlju. Moram priznati da sam pod nekim drugim utiscima koje sam nosio zaboravio koliko je Crna Gora lepa. Ulazim na Durmitorski prsten i vozim severni, zapadni i južni krak. I od petka pokušavam da definišem zašto mi je Durmitor ostavio toliki utisak, ali ne mogu. Valjda zbog divljine i dobrim delom netaknute prirode kao i različitih pejzaža na severu i jugu... Ili zbog nečeg drugog. U svakom slučaju sam na Durmitoru pravio nekoliko pauza pa se obilazak odužio na skoro 3 sata. Nastavljam magistralom ka Nikšiću i odlučujem da prespavam u Igalu. To mi je najzapadnija tačka pa neću ujutru gubiti suvišno vreme. Nalazim smeštaj sa pogledom na more, odgovaram na nagomilane mejlove, večeram i gasim se. Sutra sledi jadran. Ovo je otprilike mapa prvog dana Google Maps WWW.GOOGLE.COM Budim se oko pola 6 i lagano se pakujem, trudeći se da ne probudim sve goste u smeštaju. Ovako je izgledalo jutro U duhu ovog putovanja nemam predstavu gde ću završiti danas. Voleo bih da stignem do Senja pa da se vratim nazad do Karlobaga ili Starigrada kako bih opet prištedeo malo ujutru, ali nemam pojma da li ću uspeti. Krećem i faktički odmah stižem na granični prelaz. U prošlogodišnjem putu na Jadran sam pokušavao da dočaram osećaj koji mi budi, pa tu ne bih imao šta da dodam. Nažalost gužva je malo veća nego prošle godine, pošto sezona i dalje traje, ali policije nema nigde. Pre nekih 10ak godina sam čitao tekst koji mi je tada delovao kao zajebancija (mada mislim da je i napisan bio u tom kontekstu) kako Hrvati planiraju da dignu most preko Bosne kako bi osigurali povezanost Dubrovačko-neretvansku županiju sa ostakom države. Tadašnja zajebancija je pre nekoliko godina prerasla u Pelješki most. Inače Hrvati pre mnogih mostova imaju odmorišta da se napravi pauza i uživa u pogledu. Prerano mi je za pauzu ali uživam u impresivnoj građevini i razmišljam zašto nisu napravili pun profil auto puta. Nedugo zatim izbijam na more kod Ploča što me dovodi na deonicu koju sam vozio prošle godine. Nemam ništa novo da napišem osim da predložim svakome ko ima mogućnost bar jednom godišnje da se provoza jadranom. Deluje terapeutski. Razlika u odnosu na prošlu godinu je što sada nisam izašao na auto put kod Šibenika već nastavljam magistralom pa se mimoilazim sa kolegama sa foruma kod Pakoštana. Uskoro sledi najlepša deonica za vožnju – Starigrad – Karlobag – Senj. I dalje mi je deonica od Starigrada do Karlobaga lepša za vožnju, ali uživam i u nastavku sve do vidikovca desetak kilometara pre Senja gde stajem da napravim pauzu. Odatle se okrećem za (što bi rekao Đole Đogani) 360 stepeni i nastavljam sa uživanjem u drugom smeru. U jednom momentu me sustiže momak na GSXR-u, pa odlučujem da mu se pridružim. Baš smo se lepo vozili skoro pola sata, posle stali, upoznali se i popričali. Ispunio sam prvobitni plan – vratio sam se do Starigrada. Sutra put kuće, a ni to nemam pojma kuda ću. Nalazim opet smeštaj sa pogledom na more, večeram i gasim se. Ovo je mapa drugog dana: Google Maps WWW.GOOGLE.COM Jutro me dočekuje kišom, pa malo odlažem polazak. Krećem tek oko 8. Moj novi drugar, gorepomenuti Mate sa GSXR-om, mi je rekao da je i put od Gračca do Knina sjajan za vožnju. Verujem mu pa odlučujem da mi to bude putanja. Nažalost putevi su mokri i prohladni pa vozim polako, ali zaista jesu dobri i idu kroz prelepu prirodu. Ono što kvari uživanje su ožiljci koje nose faktički sva mesta kroz koja sam prošao danas. Cela naselja su pusta dok srušene kuće, zarasle u travu, podsećaju da je tu neko nekada bio srećan. Valjda zato što sam vozio lagano sam malo više razmišljao o tužnim sudbinama tih ljudi. Prolazim Knin odakle me put vodi ka Sinju pa onda severno na mali prelaz sa BiH. Iako me lagana kiša prati sve vreme, nije dovoljno jaka da mi pokvari uživanje u prirodi. Menjaju se pusti predeli prelepe prirode i gradovi – Livno, Kupres, Bugojno, Novi Travnik, Vitez, Zenica... gde pravim pauzu za solidne ćevape, pa nastavljam dalje naseljenijim predelima sve do Tuzle pa Zvornika gde ulazim u Srbiju. Prilazim Loznici i gledam u nebo dok zapadno od Drine sevaju munje a sa istočne strane deluje relativno vedro. Ipak neću da rizikujem pa hvatam motoput ka Šapcu. Ali nebo je izgleda ipak odlučilo da osigura da se dopunim još malo utiscima do kuće, pa me hvata ozbiljna oluja. Čisto da završim putovanje kako sam i počeo – kritičnom situacijom - se pobrinuo kolotrag pun vode u koji sam upao prateći zašto me debil sa golfom ne pretiče na auto putu već vozi paralelno sa mnom. Kolotrag je izazvao wobble koji je delovao zajebanije na motoru nego kasnije na snimku usled kog za malo da se prospem ispred debila sa golfom u levoj traci. Dajem gas, obilazim ih sve i vraćam se u normalnu vožnju. Uskoro dolazim kući fizički, što bi rekao Miladin Šobić – rasut u komade, ali psihički regenerisan. Par dana razdvojenosti je prijalo i braku, pa smo na svađu skroz zaboravili. E tome ti sine služi motor... Ovo je mapa 3. dana Google Maps WWW.GOOGLE.COM Opet sam se zajebao i uplatio Relive pošto nisam našao bolju alternativu. Bio sam ubeđen da je problem u tome što je, kada sam počeo da ga koristim, bilo dovoljno samo da pokrenem aplikaciju i stisnem start, a onda je „optimizovali“ pa sada moram da kliknem 5 puta da pokrenem snimanje. Verovao sam da jednostavno ne pokrećem snimanje zbog starih navika. Sada sam baš vodio računa da sve isklikćem i opet mi je zabeležen samo jedan dan od tri. Više je neću uplaćivati, neka se teraju u pičku materinu. Sva tri dana sam imao oko 10 sati bruto puta. Potpuno neverovatno, ali sam i kilometražu ravnomerno rasporedio po danima – 659, 661 i 685km I naravno – snimci:

Gde ti je kuca? Koliko novca? Daj, malo vise info o kuci. Hvala Sent from my iPhone using Tapatalk

Pozdrav. Zanima me mišljenje o ktm duke 125? Iskustava i kod novih i polovnih sa 30000km. Hvala

Hvala vam, Da vidim koliko mu je hitno, ako može da sačeka. Javljam vam se. Poslato sa MNA-LX9 pomoću Tapatoka

Ujak za 7-10 dana ide iz Bg za Hn ako ti nije kasno. Drazen 063 8199431

U pravu si. Ovo što sam napisao važi za motocikl, a ne za tricikl. Izvinjavam se zbog brzoplete greške!

Hvala, ali pisah, to sam uradio. Preko carbit ride povezao sam sve što može. Problem su kamere, prednja i zadnja. Ne uspevam a ih povežemo. Telefon ih vidi, ali kad treba da se poveže, samo vrti.

A jeste li vi sigurni da su mu poboljsali zadje amortizere,ja vidim da nemaju one gasne kanistere koje ima aktuelni model.. Inače K im je trenutno najlepsi model i nekako je malo brzi od ovoga na testu , zbog cega ne znam.Jedina mana mu je manji točak.

Kaki ste mi Italijani, e! Samo na 'ebanje mislite. . . . Kaže gospodja da ti popeglam tu majicu? - Kako, kako? Da podržim to ludilo, šanse nema... Ja sam čovek bajker, jednostavan, u fazonu je biti malo ofucan i pogužvan...čuj u fazonu - poželjno je biti pogužvan! I znojav, i smrdljiv... . . . Naša sledeća zaustavna tačka je Mugelo - staza. Već po prilasku zadnjem ulazu čuje se brujanje motora dole, voze se neke autotrke. Gospodjo, vodim te na glavni ulaz, videćeš odande. Ček, ček, kao da ih vidim dole... . . . Za uspomenu. Dole i dalje ozbiljno grmi. U par min dok smo bili tu izadje trkačko brendiran Z4, eto i starog Autobjankija - tetka neka vozi, lik sedi pored, scena kao onih dvoje iz Majstorske radionice, za njim žuti patosirani 924 - pretpostavljam da je neki hobi dan bio. . . . Lagananim gasom usmeravamo se ka Firenci. Firenca Provukosmo se kroz gužvu, uvukli se skroz do pešačke zone. Malo mi to sve nije zanimljivo, ali moram dragoj udovoljiti. Ideja je da Zoka malo procunja po gradu, ja ću ostati pored motora sa stvarima, taman da malo iskuliram. Brzo se nešto vratila, unervozila se. Dušo da ti meni nisi gladna? Jedan od razloga za malu dnevnu tenziju. . . . Ne leži vraže, dvokratno radno vreme. Najveći broj ugostiteljskih objekata radi do 2. A posle od 6. Tumarajući ulicama, naletesmo na zanimljiv prizor. Neka raskošna pekara - picerija, radi, može. Penji sokoćalo na ivičnjak, osećajno da je ne boli i gas da se utoli glad. Ovo nije savršen primerak Italijanake pice, ali trenutno nemamo mnogo izbora, a gospodju radi nervoza kad je gladna. Zaleteće se, uješće me, šta ćemo onda... Velika je, pa kao po pola ćemo. Moram priznati i nije bila tako loša. Sa nekom njihovom "toskanskom salamom", evo malopre je kupismo da imamo za užinu, meze na putu - dopala nam se. Ne, nismo tražili kečap, a kamoli majonez. Da odma tri Italijana ne cepi srčka. . . . Polako popodne uzima maha. Jedan dan ovog putešestvija je planiran da se provede na moru i kupa ceo dan. Taj dan je sutra. Sa poslednjim zracima sunca stižemo u Tireniju, odmah ispod Livorna. Hotelčić sa dve zvezdice. Dobro ocenjen na bookingu, još bolje se pokazao. Kupalište sa dugačkom peščanom plažom je odmah preko puta. Paranoja radi. Šta mi teško da je vežem. Za svaki slučaj. U smeštaju imamo opciju doručka za 5e po osobi. Voće i kafa uključeni u tu cenu - donose u sobu. Da probamo... Bile dve kafe i banane - časna reč. Pokazao se dobro, ponovili ga i sledeće jutro. I naravno Toskanska salama. . . . Jutro je svanulo prilično sveže iako sunčano. Gledamo prognozu, iza podneva značajan rast temperature. Šmekamo plažu, šmeka ona nas. 'ladno bre... Usaglasismo se gospodja i ja iz cuga. Da odemo mi da vidimo onu krivu stvar, nije nam daleko, pa da onda idemo na kupanjac taman dok se temperatura malo uradi... . . . Piza Koja je prednost motora ako se ne dovezemo na ulaz skroz... Finese na temu parkiranja van obeleženog parking mesta smo prevazišli. Ja pola ovih njihovih gradjevina ne znam šta je... ...ali zasigirno znam da izgledaju fascinantno. Veliko, ogromno i sa mnooogo detalja. I tadaaa... Ljudi moji, ono stvarno ukrivo - muški. Kao i do sada, iza tastature ovaj italijano dasa desno sa životnim mu saputnikom levo. I opet fascinacija koliko je krivo haha. Okej. Ispoštujmo trendove. Dobro, dobro. Nemo' se biješ - zajebavam se. Majko mila, gledaj gomilu ludaka koji drže podignute dlanove. Ja ću moje u džepove, na sigurno. . . . More zove. . . . Zaspao na plaži. Izgoreo kao rak. Mazao se nisam, kao ni do sad, nikad. Jednom pola puta kad me žena terala da se ćapam. . . . Osolili guzice. . . . Jeli za večeru pravu Kaprićozu i prave, ruku na srce nikad lepše, Karbonare. . . . Jutro je svanulo. Put zove. Pozdrav moru i odosmo dalje... Nastaviće se... Imam li vašu pažnju i dalje?

Da, jako lep kraj, ali nažalost postao poznat po onim jako lošim događajima iz Dubone i Malog Orašja

Meandri Uvca, Etno selo " Molitva" Poslato sa ELI-NX9 pomoću Tapatoka

Ta 26ica... Je l' ona u sobi sa nama?

@MrD i MP3 koji kog @QmBGD spominje u postu iznad. @pedjazz Primer tricikla koji može da se vozi sa B kategorijom izgleda ovako (slika ispod)

Ukoliko nekoga zanima da, izbacio neke snimke na youtube, pa eto...