To je odlično ako je tako, ja govorim o ovim drugim koje pojedinci ili grupe ljudi organizuju vožnje a nigde ih ne prijavljuju, a ima i takvih gomila. Jedno je kad se skupe 10 drugara pa se voze, a drugo je kad neko organizuje okupljenje koje nije prijavljeno, radi profita (a takvih je sve više).

Uvek ima pojedinaca koji vole da se dokažu u ''akciji'' i da skrenu pažnju najviše na sebe ali je najsistematičniji način ovaj koji sam opisao. Onog trenutka kad imaš opštinu na svojoj strani ili bilo koju drugu lokalnu samoupravu koja o nečemu službeno je zadužena i koja razume širi kontekst stvari su znatno drugačije....

Organizator se trudi, i uspostavlja te kontakte koje si naveo, ali nateže mu ide sa stanovništvom. Baš na primeru ADV Summit MNE, prošle godine, ne znam da li si ispratio, veče pre prve vožnje meštani ili pojedinac, su iskopali na treku, koji je ujedno i deo teta, na usponu ogromnu rupu kako bi sabotirali vožnje. Taj put izgleda prolazi preko nečijeg privatnog imanja i oni ga koriste za svoje potrebe, a velika količina motora koja tuda u sezoni prođe ga ruinira. Rupa je delimično na vreme zatrpana pa se moglo proći, ali sam ja zamalo izvukla deblji kraj zbog svega toga . Negde sam vas izgubila kad smo krenuli, pa sam se našla sama na završetku tog uspona. Vlasnik tog imanja me spazio, srećom sa daljine, pa me je zasuo salvom svakakvih pogrdnih psovki . Da je bio bliže, ko zna kako bih prošla. Brzo sam se udaljila. Đorđe je upoznat sa događajem pa verujem da je to kasnije nekako dogovorom rešio za ubuduće.

Kad kažem organizovana vožnja mislim u smislu da taj ko je organizovao poznaje lokalce i održava kontakt sa njima. Dakle, postoji neko u toj organizaciji ko poznaje lokalce i oni poznaju njega i ako ništa drugo razumeju kontekst šta se to dešava i koji su to ljudi koji dolaze kao i gde će se kretati. Dobar primer su sledeći eventi kao organizovane vožnje ili trke: ADV Summit MNE, Dinaric Rally, Hellas Rally , Bosnia Rally, SORE itd.... Dakle organizator je u stalnom kontaktu sa lokalnim stanovništvom, lokalnom upravom i ima podršku grada , opštine, stanovništva i u tom smislu svi zajedno se pomažu i podržavaju, jer razumeju širi kontekst eventa.

Sestra sa gerijatrije Izvini, ali namestilo se zgodno

*kad izgube

Vučić: Nećemo kršiti Ustav, ali menjaćemo zakone u oblasti pravosuđa; ako izgubimo, čestitaćemo pobednicima A sad ce ipak da cestita?

14.10.2026. Kapetanovo jezero i Krst na Moračkim planinama, iz Velje Dubokog dužina 70 km visina 1884 mnv Uh, ne znam odakle da počnem priču o današnjoj vožnji, pa ću početi od utiska dana. Bila je ovo najizazivnija i najteža vožnja ove sezone. Posle dve godine, od poslednjeg velikog odrona koji je inače atraktivnu deonicu teta iz Velje Dubokog do Kapetanovog jezera, učinio neprohodnom, zbog čega je tet i izmešten, danas sam ponovo prošla ovim putem. U oba pravca. Prvo naviše, a onda i nazad naniže, istim putem. Inače, ranije, do zatvaranja ove deonice za vožnju, prošla sam mnogo puta tuda. Nikada mi taj put sa mnogo serpentina i pokretnim kamenom nije bio lagan, ali sam ga prolazila bez problema. Uvek je zahtevao određeni napor i dodatnu koncentraciju, i bio manje ili više težak, u zavisnosti od stanja podloge. Naročito je bila izazovna jedna strma prava deonica , gde je uvek bilo podosta pokretnog kamena. Od kad se odron obrušio na put, i učinio ga neprohodnim, on dugo nije popravljan. U planu je rekonstrukcija i asfaltiranje ovog puta u nekoj budućnosti, kažu bližoj, kako bi se omogućio lakši pristup jezeru i sa strane kolašinske opštine. Iz pravca od Nikšića , za sada je jedino moguće doći asfaltom do Kapetanovog jezera. Početkom ove sezone čula sam da je put iz Velje Dubokog počeo da se popravlja, i da je odron pročišćen, a put donekle popravljen. Ali nikako da čujem od nekoga iz prve ruke kakvo je stanje sada. Ja sam prošle jeseni otišla motorom do odrona. Iako se nisam dublje uvlačila u tu gomilu nasutog kamenja veličine fudbalske lopte, ipak mi je trebalo skoro sat vremena da se iščupam odatle i vratim nizbrdo nazad. Iz tog razloga, kao i zbog toga što put i u najboljim danima koje pamtim, nikada nije bio lagan, ove sezone sam stalno odlagala odlazak tamo. A čekala sam i da se pojavi neko ko je prošao, pa da čujem info o stanju. Letos me je kontaktirao kolega Đorđe Miailović da pita da li je put prohodan, planirao je tuda da prođe. Rekla sam mu da ja lično nisam bila, a u tom trenutku nisam mogla ni da proverim jer mi motor nije bio ispravan, ali da ljudi pričaju da se može proći. On je rešio da proveri. Kasnije mi je javio da su se spustili tuda i da je put bolji nego 2023 kada je prolazio tuda, a pre velikog odrona. Od tada ova deonica od Velje Dubokog, do Kapetanovog jezera čeka...da se Beta ispopravlja,...da ja ozdravim, ... Ili bar delimično da se ispune ova prva dva uslova, pa da ja jedno jutro ustanem na levu nogu i bez svih ili bez ijednog logičnog preduslova, samo krenem tamo. To jutro je bilo danas. Iz neobjašnjivog razloga sam baš danas rešila da odem u Velje Duboko i probam da izađem tuda do Kapetanovog jezera. To je bio očekivan i baš logičan potez ( možda u nekom SF filmu), posle raznoraznih kvarova na Beti sa strujom, i mojih mesec dana kljukanja svakakvim lekovima kako bih povratila onu staru Maju, ili makar njenu bledu kopiju. I bleda kopija će biti dobra, sve dok mrdam. Već negde na polovini puta mi je bilo jasno da sam potpuno van forme za ovakve puteve i izazove. Da odavno ovako nešto nisam vozila. Da nemam ni trunke kondicije. A da Beti preti opasnost od potpunog raspada. Mada se ona nije mnogo bunila, i stoički je podnela celokupno mučenje kom je bila podvrgnuta, ali ja sam znala da je mogla i da kaže, baš u tom trenutku, Dosta! Svega mi je dosta! Naime, put jeste popravljen. I u globalu je bolji nego što pamtim, bar ovako na oko. Ali... Ima puno pokretnog kamena gotovo u svim segmentima. A na onom ravnom usponu, koji je i inače bio problematičan, sad je još problematičniji. Taj uspon nisam mogla proći. Sa malim gasom točkovi su bacakali kamenje, a podloga ispod je bila klizava od kiša prethodnih dana. Sa većim gasom nisam smela, jer nemam dovoljnu kontrolu i postoji rizik od pada, a to nisam mogla da rizikujem. I tako sam stala na pola uspona. Možda bih u nekoj drugoj situaciji i odustala. Mada, znajući sebe, čisto sumnjam. To bi bila ispravna odluka, ali najčešće takvu odluku ne donosim, nažalost. Još uvek ne, mada ću verovatno uskoro morati da se pomirim i sa odustajanjem kad je potrebno. Ali, ovo su mi poslednje vožnje u nekim normalnim vremenskim uslovima. Ako sada ne izađem, ove sezone neću ni izaći. A sledeće šta će biti i hoće li biti ..ko zna. I tako rešim ovako kilava, sa pola snage , da probam da isteram Betu uz taj uspon hodajući pored nje uz mali, sasvim mali gas. I kada sam u boljoj u formi, retko pribegavam ovome jer je meni to izuzetno teško. Treba uskladiti hod po kotrljajućem kamenu, sa laganim gasom motora i pri tome paziti da ne skoči preko nekog kamena i ne preturi i mene i sebe. Tih nekoliko desetina metara uzelo mi je i ono malo snage što sam imala. Pa sam bukvalno čim sam se popela na motor posle par metara pala. A onda je trebalo podići motor. Samo ne znam sa kojom snagom kad od nje ništa nije ostalo. A onda se setim da sam tek na polovini serpentina, ali da je druga polovina verovatno manje problematična. I što je još važnije setim se da ja mogu tuda izaći jer sam to činila x puta pre! I da želim da izađem! I izašla sam. Svaki put me iznova iznenadi lepota Moračkih planina. Gore je sve potpuno drugačije nego na bilo kom drugom mestu. Nestvarno mesto! Što dublje ulaziš, sve nestvarnije izgleda. Jednog momenta uopšte više nemaš osećaj da si na planeti Zemlji. Neverovatni oblici, kamene kupole, a nigde ni jednog drvenceta. Danas možda i nije bio najbolji dan za uživanje na ovim visinama. Duvao je izuzetno jak i hladan vetar. Kod samog Krsta, između Moračke Kape i Vojnovca udari su baš bili jaki, pretili su da me obore sve sa motorom, pa sam morala brzo pobeći. Na samom jezeru je situacija bila podnošljivija, ali temperatura dosta niska. Posle kiša prethodnih dana, katuni su se gotovo ispraznili. Nema ni turista. Još poneki stočar, sa stadom ovaca i kravama se zadržao gore. Ali ni oni neće još dugo. Jezerce je lepo. Maleno, usamljeno, ušuškano između planina. Uspon me je baš iscrpeo, nije mi se vraćalo istim putem. Ali okolo je duplo duže, a i to mi je naporno. Ma spustiću se serpentinama, taman da utvrdim gradivo. Iako mi usponi generalno bolje idu, ovaj put je silazak ispao lakši i prošao bez problema. Vozila sam veoma polako pazeći da održim balans po pokretnom kamenu, bez naglih reakcija i pokreta. I bilo je ok. U povratku, kao nagradu za uspešnu vožnju , svratila sam malo do Morače da odmorim. Tamo konačno nije duvalo. Morača je dosta presušila, ali i dalje ima onu neverovatnu smaragdnu boju. Svaka koščica me boli. Od umora jedva stojim. Ali sam u duši zadovoljna. Znači mi ovaj uspon. On mi je mera svega. A ponajviše da Beta i ja još mnogo toga možemo. Možda ne kao pre, ali možemo ! Da rezimiram na kraju o stanju puta. Put je generalno bolji nego što je bio, ali u pojedinim deonicama se mora odlučno boriti sa pokretnim kamenom . Kanjon Mrtvice, pogled iz sela Liješnje Na putu iz Velje Dubokog ka Kapetanovom jezeru. Ovde sam morala da preguram Betu A ovde mi je pobegla i pala Posle uspešno savladanih serpentina nailazim na prvi katun. Umorna sam, ali srećna. Uspela sam da izađem. Još malo i na jezeru sam. Pogledajte samo ove boje! Moračke planine U samom srcu Moračkih planina. Moračka Kapa levo, a Vojnovac desno. Pravo preko puta je Sinjajevina. Krst Neka druga planeta... Kapetanovo jezero Morača Ušće Mrtvice u Moraču Famozne serpentine

Na žalost nisu. BMW imao opoziv točkova od 2018, menja ih ukoliko ima više od 6 labavih. Kinezi im prave od 2012 i od tada do dana današnjeg nisu dobri. Ista fabrika, radi i za čisto neke kineske brendove, na oko isto ko za BMW ali više nego duplo teži za rad. Za CFMoto točkove pravi neka druga firma, ista konstrukcija kao za BMW, ali kvalitet jako loš. Ja dajem "life time" garanciju, moji točkovi ne popuštaju, mogu samo da se razbiju. Za ove nisam siguran da smem da garantujem ni godinu. Uradim savešeno ko i sve, ali jednostavno je kakvoća i žica i niplova upitna i bojim se da će vrlo brzo popuštati i kriviti se. Ako se to desi, pre ću ja biti proglašen krivim nego fabrika, tako da ću dobro da razmislim da li ću ih uopšte raditi. BMW točak nov košta u Delti 175.000 go, može da se uradi da bude trajno dobrim, kineske kopije su sigurno jeftinije i onda se očekuje i da rad bude anologan, na stranu što su te kopije problematičnije. Ovom sam recimo morao svih 40 žica da ispravim, dal su se za 6.500km pokrivile, ili su fabrički bile krive, teško je zaključiti. Točak jeste bio baš mekan, tad se žice krive, ali sve do jedne i sve isto, to obično bude fabrički. Inače budu i Turatekove krive, nisu kineske jedine.

Ja recimo mislim suprotno, da će sve masovnije organizovane vožnje dodatno iritirati lokalnu zajdnicu, kao što se desilo recimo u CG - ljudi su počeli masovno da voze TET, lokalci se bunili, stavljali znakove zabrane i jedan deo TET-a je jednostavno izbrisan i prebačen na asfalt. A ko je divljak, biće divljak i u grupi i kad ide sa par drugara i kad ide sam. To što je vožnja organizovana, apsolutno ništa ne znači, jer sam skoro siguran da nigde nije prijavljena, nego je napravljena trasa, vožnja izreklamirana, ljudi se prijavili i vozi. Čak je i gore, jer nije isto kad prodju par motora kroz šumu i 100 motora. Verujem da će brzo doći dan kad će vožnja nacionalnim parkovima biti skroz zabranjena, naročito ove deonice van puteva, daj Bože da grešim.... a to će se desiti baš zbog sve masovnijih i češće organizovanih vožnji. Da me neko ne shvati pograšno da sam protiv toga, ja prvi sam poslednjih 15 god uglavnom na terenu motorom, ali mislim da će masovnost svakako da utiče na krajnji ishod.

Zaboravih da napisem da je aparat jos 8 meseci pod garancijom

Pozdrav Miloše,bravo na izboru,samo goni...i pomalo...

Pa kinezi rade i za BMW. Nekad im je točkove radio Behr a ovo novo Boga pitaj. Ja sam na proleće menjao zadnji disk, tj. fabrički se nešto izbrazdio. Bio mi je vizuelno ružan pa sam kupio nov i nove šrafove. Disk je bio prva ugradnja, motor star 23 godine i svi šrafovi su se odvili normalno bez ikakvih problema.

Ko će mene hraniti..

Do pola puta ka Zagubici. Ja sam posle otisao ka Boru, taj deo je i dalje los asfalt ali pogledi pucaju.

U Sloveniji i za neke pešačke staze postoje zabrane za bicikle, motore tek da ne pominjem U Italiji recimo na Dolomitima ista situacija a motora ima samo ma asfaltu. Sent from my SM-A556B using Tapatalk

@to crank takvi ko ti cete i da napravite sranje od ovog sporta kao sto je americko rvanje, tako da ne znam ko bi trebao da se presalta na isto..Pa ne rade tamo debili pa ce spustiti pritisak da odleti guma, kakav glup scenario i patetisanje..Nista to je to, umjesto da gledaju preko ramena da vide koliko su odmakli, oni gledaju koliko da uspore da ih ovaj iza pretekne..

Koji CF si radio, vozim 800MT i ranije nisam vozio nijedan sa zbicanim felnama, malo sam skeptican prema njima, Interesuje me tvoje misljenje, jesu li kinezi uradili to kako treba i treba li da brinem?

Da ponudim i ovde jednu očuvanu Afriku bivšu Jagerovu

Jos jedna od mojih Afrika na prodaju a bivša Jagerova ako se sećate jer je on uvezao iz Engleske i sredio je domaćinski .Sad ima 61000 mh i nisam je ni ogrebao pa je ostala jedan od očuvanijih primeraka sa mnogo dodatne opreme i trenutno bez ulaganja a je održavao i čuvao . 2001 godište,prva boja,naštelovana,prava i ide dobro a dobro i koči,Dosta novih delova bas skoro ugrađeno sa dosta dodatne opreme,ne prihvatam zamene i cena je 6000eur. Šaljem video

U zvaničnom BMW servisu dobijaju ulja koja zadovoljavaju srandard, a ne isključuvo takozvano fabričko, izgleda da jeste neko talasanje, kome treba nek uzima, a ne fali ni da stoji, neće se baciti sigurno.

Od Žagubice do Jasikova je oroletis bio obustavljan saobraćaj. @SrdjanRadivojev znaš li dokle su ti radovi stigli?

Ja sam našao Comp 4 10W40 kod nas u Smederevu za 1400 litar. Poslao sam upit i MOL-u za njihovo ulje Dynamic Racing 10W50. Javiću šta su mi odgovorili.

Lapsus, pomenuo.

Od Luga do Jasikova je sad nov perfekt asfalt. Uskoro ce cela deonica biti nova sve do Zagubice... Iz 1 ide u jaku 4ku ili cak 5icu lagano jer je bas put za neki SM divlji it npr. Priroda je ovde perfekt, krivine su bas top, druga/treca da uzivas, nema zive duse, ima i offa kolko oces ko voli da skrene. Raj za istureno odeljenje.