НСУ
Летовање се било баш опасно приближило и велика екипа се озбиљно оштрила за путовање и провод на мору а ја нисам у том тренутку имао мотоцикл.Тако се задесило.Јурио сам да га купим али би ми сви некако измицали у задњем тренутку.Оно што сам могао на брзину и са онолико јада пара колико сам имао да пазарим били су све сами кршеви око којих је морало још много да се ради а времена за то није било.Одмах употребљива возила су била прескупа.Коза Ностра,члан екипе,је баш тада продавао НСУ-а 250 супер макса.Тазе је купио ганц нову Јаву у радњи па је НСУ био на продају.Цена му је била сасвим прихватљива,другарска.Предност је била и то што сам добро знао и мотоцикл и власника.Мана је била што је НСУ био пролупао.
„Ма шта ти је“,рече Коза Ностра једно вече док смо у Шанси сабијали пиво,“па знаш да он мени тако лупа већ две године и ником ништа.Има игличасте лежајеве на радилици и може тако да лупа још сто година.Нека те то не брине.Ово лето ће сигурно да ти издржи и лупаће исто као и сада.А после,ако те то буде нервирало,снеси га у подрум па ћемо да га урадимо.“
Ту сам преломио.Најважније ми је било да са екипом одем до мора,да ми тамо не рикне и да се оданде и вратим здрав и читав.А после ћу да видим шта ћу.Ако је требало да се ради мотор,Боже мој,дуга је зима.Већ сутра дан сам га купио и одмах сам навалио да га спремам за пут.Купио сам му једине гуме које су тада могле да се купе а да буду нове.Тачније речено,имао сам богат избор:домаће Обилићево и Чехословачке Барум.Није се знало које су горе.Обилићево нису ваљале баш ништа а Барум су биле једва мало боље па сам узео њих.Од двадесет петолитарских пластичних канти за нафту склепао сам нешто што је требало да буду бочни кофери,офарбао их у мат црно и направио држаче од флахова.Зачудо,то је чак добро изгледало и баш се лепо уклапало у кабасту гвоздену концепцију и тадашњи брилијантан немачки дизајн мотоцикала.Кофере сам можда и могао да нађем негде у белом свету али је то била немогућа мисија јер би коштали брдо пара а и како су тада изгледали не би били много бољи од мојих канти за нафту.Даклем,имао сам избор,или мој аутентичан дизајнерски подухват или ствари са канапом на мотоцикл па терај као цигањска черга.Канте су победиле.Када сам их монтирао сасвим су солидно изгледале па сам се мало дивио свом новом изгледу путног дроњавца.Толико су ми се допале да сам монтирао и бравице па су се“кофери“чак и закључавали.
А НСУ се показао дораслим свакоме задатку.Весело је подамном прдуцкао цело лето,прошао цело приморје и тек када је пао снег,снесен је у подрум.За сво то време се непрестано возикао и притом лупао исто као када сам га купио.Предпостављам да се то звало квалитет.А онда се појавио Слоба,са чудним надимком Иван,па ћу га надаље тако и звати.Он је био одличан мајстор,прави и поуздани друг али са специјалним додатком-био је заљубљеник у НСУ-е.Сигуран сам да и дан данас може,везаних очију,да расклопи и склопи тај мотоцикл,ако уопште успе да га нађе тамо негде у далекој Канади где се моментално налази.Једнога дана је дошао код мене па смо сишли у подрум где је он извадио агрегат из рама и однео га својој кући.Убрзо га је вратио урађеног.Сада је агрегат био нов новцијат а све остало је било аљкаво и збуџено.Педантерија као што је он био,није могла то да поднесе па се бацио на мурдарску електрику.Када је и њу довео у ред,отклонио је још нешто недостатака које је искусно уочио а мени је остало да током зиме урадим најтежу ствар а то је да поправљам немачки грдобни дизајн.То ми,наравно,није успело јер су маштовити немци били непобедиви у свом виђењу лепоте возила.На пролеће смо у двориште изнели потпуно нов мотоцикл.Са њиме сам се,по први пут у моме животу,баш слатко навозао,безбрижно,у срећи и весељу.Тај мотоцикл није знао да се поквари.Какво је то за мене освежење било после гомиле кршева који су ми вадили маст!Мој НСУ је верно прдуцкао у свим условима и у свако доба дана и ноћи.Није правио питање дали је јара или снег до колена,увек је исто радио.И тада сам се и ја покварио.После кршева који су се поваздан опраштали од живота и енглеских напендека којима је сваки ветрић сметао(ем ако није острвски),навукао сам се на вернога швабу.Тада сам схватио зашто је огромна популација тадашњих југословенских мотоциклиста возила само немачке мотоцикле и то без намере да и проба оне друге.А јапанци су тада тек учили како се праве мотоцикли па су крали од енглеза(баш су нашли од кога ће,то их је уназадило за ко зна колико година)и нико није ни знао да они уопште и постоје те да косооки тамо негде чуче у заседи и спремају напад.Моје заљубљивање у верног швабу за кога није постојала потреба да се икада замени за други мотоцикл јер ће радити довека,резултирало је трагедијом.Нисам могао да се суздржим па сам,циц по миц,покуповао још седам комада истих мотоцикала.Двориште нам је било крцато НСУ-има.Сви су били исправни и радили су.Када би их упалио све одједном то је била симфонија веселог прдуцкања.Отац је вероватно,у потаји разрађивао план како да ме убије на спавању и дефинитивно се,једном за свагда,реши беде.Од свих тих мотоцикала издвајао се један.Иако се од осталих по спољашности веома мало разликовао,био је баш чудан.Имао је ауспух дугачак као фабрички димњак али у агрегату је било спортско срце.Такву дизајнерску гадоту као тај чунак,успео је поново да направи,наравно само маштовити швабо,на мотоциклу МЗ а и руја у пар успешних модела.Тај талентовани дизајнер је вероватно после тога послат у Сибир на стручно усавршавање.Али тајна тог возила је била сакривена унутра,тамо где су немци знали шта раде и нису морали да се боре са лепотом и привлачношћу направљеног.Мотоцикл је ишао као луд.Истина,кочио је лоше као и сваки НСУ али како су онда мотоцикли кочили немци су се и ту потрудили.Кренуо сам полако да сређујем моју ергелу али се изненада појавила прилика за куповину далеко бољег мотоцикла па су НСУ-и дати на продају.
Први ко је дошао да купи мотор се запрепастио када је схватио да може да бира између осам истих комада. Моментално је помислио да имам дијагнозу па се профинио. Дуго је разгледао возила, палио их и слушао како раде. А онда се залепио за необичног.
„А какав је ово НСУ?“питао је.
„Добар,сасвим исправан и скупљи од осталих.“одговорих.
„Мислим,који је то модел?“
„Предпостављам да је Супер фокс.Нисам сигуран,не пише у саобраћајној.“
„А зашто је скупљи од осталих?“
„Зато што је вероватно нека тркачка варијанта.Иде далеко боље од свих осталих.“
„Јел могу да га пробам?“
„Наравно.Остави паре и терај.“
Такав начин трговине се већ онда увелико користио јер је већ учестало почело да се догађа да купац оде на пробну вожњу и да се никада више не врати.Тада се то сурово кажњавало.Расписивала би се потерница и сви мотоциклисти би тражили украден мотор.Ако би га нашли,враћали би га власнику а лопова би сурово пребијали.То никоме није требало па се новац депоновао код власника пре пробне вожње,чисто злу нетребало.
Човек је оставио паре.Помогао сам му да изгура возило испред капије.Пријатно ме је изненадио што је грејао мотор.За то сам га похвалио.Руком је пипао цилиндар и тако проверавао дали се мотоцикл довољно загрејао.Отом је сео на њега и отишао на пробну вожњу.Није га било подуже времена.Када се вратио био је рашчупан,насмејан,озарен и са сјајем у очима.
„Купљено.“рекао је.
Сели смо у оближњу кафану Ловац да прославимо трговину.Такав је био обичај.
“Слушај“,рече пошто је одпио добар гутљај пива,“добар сам познавалац НСУ-а.Имао сам их неколико.Право да ти кажем,нисам намеравао оволико да платим мотор али овакав стварно никада нисам видео.Ем иде као луд ем је фабрички набуџен и,најважније,нико није копао по њему.Једва чекам да видим шта је унутра.
„Топло ти препоручујем да га не чачкаш.Српски мајстори обично све усеру.Онако,другарски,ти саветујем да му не скидаш одбрану од напада шрафцигером.“
„Можда си у праву.А јел тебе није вукло да забодеш нос у њега?“
„Није.“
“Није?Како то?“
„Мислим да нисам дорастао овом возилу.Морам још доста да учим механику.НСУ је прилично компликована справа.А и нисам желео да нешто усерем унутра само због пуке радозналости.“
Са тим човеком сам се и касније сретао пар пута.Лепо и педантно је урадио свога НСУ-а.Касније смо се,како то обично бива,погубили.Ко зна шта је било са њима двојицом.Познајући тај добар и непокварљив мотоцикл,ништа се небих чудио да се,у срећи и весељу,још увек вози.
Srky_93 se pridružio zajednici
Menjam Afriku za Dominatora , ako neko ima primerak u besprekornom stanju. Stavio sam oglas. Pa eto opisa... https://www.polovniautomobili.com/motori/29763384/honda-xrv-750-africa-twin-rd07a?referrer=https://profil.polovniautomobili.com/korisnicki-profil
