Pa prijatelju nije samo dve ogrebotine ....jastucici osteceni . A cena kao u radnji ..

Dan 2. Tolminska korita - ulaznica ti je samo online. Biraš dan i vreme obilazka. Tako da...trebaš planirat dobro. Za obilazak preporučujem neku sportsku obuču, a i pantalone. U moto opremi....može, ali težko. ČeDan 3. Ne razumem.. ideš na drugi kraj SLO, da se onda i četvrti i peti dan vračaš na lokaciju prvog dana. Gubiš vreme. Ako praviš samo izlet u Logarsku, onda OK. Dan 4. Mangart nije hiking, nego je ozbiljan uspon. Patike NO GO. Imaš uspon po Slovenačkoj stazi ( klinovi, sajle, trebaš opremu) i t.z. Italijanskoj stazi. Druga malo laksa, ali dva i po do tri sata ozbiljnog hodanja u brdo. Ali možeš samo do podno Mangarta, pola sata i otvori ti se pogled na ona jezera u Italiji i na Alpe u Austriji. 5. Dan. B/p. Evo, jedna moja danas Velika Korita i Most na Soči

Da, sporo se to menja - Ja bih bio prezadovoljan da se gleda retrovizor i daje zmigavac. I motoristi i vozaci kola. To je otprilike faktor u 30-40% nesreca. Takodje, kada se vozi motor, ili se vozi brze, cak i samo malo preko ogranicenja, na tebi je da predvidis oduzimanje prednosti, losiju reakciju drugih, neprimecivanje. Ovo kombinovano, da ima bar jedan faktor je 60–75% nesreca.

@Juanbrate svaki motor dosadi posle odredjenog vremena I prerastes ga.dobro je dok imas strah od motora,kada nestane straha tada nastaju problemi.ja sam sa mojim vozio dunavsku magistralu bez ikakvih problema I uzivao u svakom kilometru,tog Dana Sam presao 430 km.

Dobra pocetak! Moja zena je odavno prestala da putuje sa mnom na motoru, tako da imate dodatnu podrsku. Posebno me interesuje vase iskustvo i kuda ste isli posto se spremam na dugo planirano putovanje za Jasi za koju nedelju. Pratim......

Nou, sa Ali-ja. Treba link?

Sa temu-a?

QJMOTOR TRX 125 ABS WWW.POLOVNIAUTOMOBILI.COM QJMOTOR TRX 125 ABS, 2025. godište, Naked, Beograd. Cena 2.390 € - Motori - Polovni Automobili Garancija 3 godine, abs, ne trosi nista- vraca kusur [emoji846], sasvim dovoljno, i lepo se opremi, ostace ti pare. Jedno je kad kupuje mlad vozac i svi ovde znamo da ce da ti dosadi, a drugo je kad kupuje neko iskusniji koji zna zasto zeli 125cm i to mu je potrebno. Pricao sam sa deckom prosle godine sa ovakvim isao do CG, nikakvih problema nije imao, sasvim solidno motorce. Ranac na ledja i jedna scorpion exo combat II da grmis samo. Pozdrav Sent from my 2201117PG using Tapatalk

Dan 8. Došlo je vreme za napuštanje baze u Trebinju i povratak na sever. Kao i prošle godine, odlučio sam da ne vozim iz cuga do Beograda. Tada sam mislio da možda i ne mogu, sada znam da i ja mogu, za Yamahu se ne postavlja pitanje. Odlučio sam da prepolovim put iz drugog razloga, da još jedan dan uživam u odmoru, kao i zbog još jednog kupanja, u slatkoj vodi. Po mislim četvrti put, izašao sam iz Trebinja u smeru ka Nikšiću, ali sam prvi put i dobacio do njega, obodom . Dalje sam vozio preko Šavnika, Durmitora (Žabljak), a prvu pauzu sam napravio na Đurđevića Tari. Nastavak Pljevlja, granica Jabuka, Prijepolje, Nova Varoš, Kokin Brod. Sem na granici, nisam se zaustavljao, nisam slikao, samo uživanje u vožnji, pogotvo u CG delu koji je živopisniji, a i asfalt je bolji. U Kokinom Brodu skrećem levo ka Pribojskoj Banji, samo skrećem, moje odredište je bliže, Radoinjsko jezero. Ono je najmanje i najmanje poznato, inače treće u nizu na reci Uvac. Prvo, Uvačko/Sjeničko, svi znaju i skoro svi su ga posetili zbog meandara Uvca i beloglavih supova. Drugo, Zlatarsko (Kokin Brod) smo takođe svi videli na ovom pravcu ka Crnoj Gori. Reka Uvac je pregrađena i na trećem mestu, čime je nastalo Radoinjsko jezero, po obližnjem mestu Radoinja. Malo, zabačeno, uglavnom ga posećuju samo lokalci i malobrojni gosti u domaćinstvima po okolini, kao ja . Nakon kupanja, otišao sam na kasni ručak, večeru, do obližnjeg kompleksa Vranješa. Prošle godine sam tu i noćio na putu za more, na povratku nisam našao mesto, kao ni sada. Bar je restoran otvorenog tipa . Zlatarsko jezero . Blizu 300km sa malo vozikanja po kraju. Rano leganje, sutra sledi rano ustajanje i preostalih laganih oko 250km kilometara vožnje do Beograda. Planirao sam i neku kajganu za doručak u Koti 555 i onda ili Ibarskom ili preko Topole do kuće. Kažu „mi planiramo Bog se smeje“. Nisam se vratio na 3 točka, nego na 6, ali o tome u poslednjem postu... YT šorts sa mapom vožnje 8. dan

Ajde Piki, sto si na kraj srca? Pa prvo su ljudi radili na crno, a onda su ušli u legalne tokove. Zato se datumi malo ne (s)lažu.

Da nemaš neku fotku, baš me zanima kako čuli, jel uz njega ide alu ploča?

Xsr je full size motor,sa svojih 15 konja bas je zivahan,Ako se odlucis za njega pitaj sta god te zanima,pitanje je samo dali se tebi svidja taj retro fazon motora.

Uvek spreman... Послато са SM-N985F помоћу Тапатока

prvo ovo pa onda ovo i ne treba nista vise da pisemo, lazu kao radikali

Glavu gore,drzi se.Super putopis,zeljno cekam nastavak.Da li si snimao?

Svaka čast za prisebnost, i prizemnost!

Probaj preko kompa "Ride with gps", samo klikneš na početnu i krajnju tačku i iscrtaće ti trek ako postoji staza. Naravno stavi bicikl mtb kao prevozno sredstvo, pešačke staze mogu da budu nezgodne i neprohodne. Sent from my SM-A556B using Tapatalk

Ja sam uzeo u Kompp co za 2310din pre koji mesec

Ova godina je počela skoro pa savršeno, ispunio sam svoj san kupivši novu Suzuki Hayabusu i najzad je ličilo kao da lebdim među oblacima. Međutim, kako to biva, za nas obične ljude, život kaže da se treba prizemljiti baš onda kada letimo previsoko jer da nije tako, gde bi nam kraj bio? Desila se saobraćajna nezgoda gde je auto uleteo u mene i gde me je u bukvalnom smislu te reči, izbacio iz koloseka. Stvarnost gorkog ukusa se vratila na glavna vrata. Motor i snovi rastureni, ali je glava ostala na ramenima. Kako me "život", za ovu 31. godinu, nimalo nije štedeo, iskustvo me je podučilo da traumu rešim očas posla, da se pomirim sa tim šta se desilo i da krenem sa gradnjom ispočetka. Sagledavši situaciju, shvatio sam da, hvala Bogu, niko nije zavijen u crno, materijalne stvari ostaju samo to - materijalne i s verom u Boga krenuo napred. Kupio sam mali skuterčić, Hondu PCX 125 za odlazak na posao i obavljanje raznih poslića po gradu, a kako radim i živim u Novom Sadu, a rodom sam iz Kikinde, pomislio sam da će biti bolja alatka za odlaženje do najrođenijih umesto da to činim autobusom. I da, ta pomisao je bila prava. Posle prvog odlaska je došao drugi, posle drugog treći, posle trećeg četvrti i... onda je došlo do šaljive konstatacije na poslu u razgovoru sa kolegama kako bih mogao otići i na more s njim. Mališa mu je nadimak. Pa hajde pošto idem na more, gde bih mogao otići? Postoji jedna prelepa zemlja sa bogatom istorijom, koju volim od kad znam za sebe, ali bez rezonskog objašnjenja, da l' je to zbog mitologije, da l' zbog istorije, geografije, ili možda samo zbog toga što ima izlaz na more sa svih strana - Ne bih znao reći. Odluka je pala da to bude Grčka. Sam podvig obići Grčku mi je delovao velik, al' što to mali motorić ne bi mogao? Na kraju krajeva, ljudi su odlazili sa peglicama i fićama na more. Odlučio sam se da iz Novog Sada krenem putem juga, da vozim žustro i da ne razmišljam puno o tome kako i kuda idem. Obzirom na svojih velikih 12 konjskih snaga, i jednom mojom skromnom, taktički sam doneo odluku da krenem u subotu 2. avgusta u pola 4 izjutra kako bih izbegao najveće gužve na autoputu. U Makedoniji bih se isključio sa autoputa i onda bih vozio sporednim putevima sve do konačne destinacije. Tako i beše. Ja sam svega dva puta u svom životu išao na more i obzirom da sam to radio u svojstvu sportiste, nikada nisam stigao da uživam u onome što plaža i more mogu da pruže. Sećam se 2017. godine, kada sam išao u Afytos, Grčku, da smo stali u Motel Predejane gde smo i u odlasku i dolasku jeli teleću čorbu i pomislih da je jedino što je bitno, moje svraćanje tamo. Toliko od planiranja za ovo putešestvije. Idem, šta i gde mi se svidi stanem, vidim i nastavljam dalje. Obzirom da živimo u moderno doba, zakazao sam preko Bookinga apartman u Bitolju, Makedoniji za čitavih 1600 dinara i 5 noćenja u Summit Zero Hostelu u Limenas Litochoriju za 22 evra po noćenju. I toliko, za početak, ostavljam prvu sliku kada smo natočili gorivo u Staroj Pazovi pred izlazak na autoput. Vožnja po autoputu, po prvi put u životu, nije bila dosadna, naprotiv - davala mi je neku energiju i istrajnost da obavim ovaj put kako treba. Imao sam pitanja o tome kako će skuter izdržati putovanje, kolika će biti udobnost, međutim kilometri su prolazili i kako se noć završavala i sunce izlazilo, tako je i sve nekako bilo lakše. Skuter troši smešnih 2.3l na 100km, tako da po nekoj računici, 4500 dinara za gorivo u jednom pravcu je sasvim dovoljno. Brzina je varirala od 80km/h pa sve do 100km/h kada sam se našao u situaciji da preteknem neka spora vozila. Posle oko 5 sati vožnje i jednog stajanja gde sam sipao gorivo smo stigli u Motel Predejane i tada je došao red na kratak odmor i dugoisčekivanu teleću čorbu. Posle pauze sam se uputio ka Makedoniji gde je na graničnom prelazu Preševo bila preogromna gužva. Sva ona kola koja su me preticala na autoputu su me uredno sačekala, ali ovaj put, da ja sve njih preteknem. Ima lepote u tome gde možemo na kulturan način sa svoja dva točka da se "promuvamo" kroz saobraćaj i da prođemo granične prelaze bez puno frustracije i čekanja. Od Makedonije, znam samo pokojnog Toše Proeskog i znam ponešto s familijarne strane jer mi je pokojni deda rodom odatle. Jednom prilikom sam bio na Ohridskom jezeru u maju 2016. godine i tada sam zaključio osećanje koje imam dok boravim u Makedoniji, a to je da se osetim kao da sam u svojoj državi. Gde god pogledah, video sam ćirilicu i onda nisam imao osećaj da sam van naše Srbije. Kod Skopskog aerodroma sam uspeo da se mimoiđem sa avionom i baš mi je prijalo videti avion tako blizu. Mimoilaženje skutera i aviona No, da ne idem previše u širinu, provozao sam se po dužini Makedonije sporednim putevima do Bitolja gde me je čekao apartman za prenoćište. Ravno u 14 časova sam stigao u prenoćište i prvo što sam uradio jeste da sam se onesvestio. Oko 20 časova sam se probudio i rešio da obiđem grad i ono što sam video i hrana koju sam pojeo je skroz bila na mestu. Imao sam i podršku dok sam jeo hranu od domaćeg mac-maca. Posle večernjeg spavanja sam ustao, istuširao se, spremio i otišao ka graničnom prelazu Medžhitlije gde nije bilo ni petoro kola. Pogranični brat sa Grčke strane nije mogao da veruje da sam skuterom došao i rekao mi je da sam very crazy i da sam došao u Grčku bez žene, ali da ću se iz Grčke vratiti sa ženom. Toliko od mene za sada. A ono što vas očekuje u daljem putopisu je odlazak na Meteore i obilazak planine Olimp.

NC je (po meni) od 2016 postao posten motor. Nakon ovoga preloma, ovisno od godista dobija se vise ili manje elektronike/dizajna ali sustina ostaje ista. Kilometre podnosi sa lakocom - ima na forumu vlasnika kojo su blizu okretanja brojcanika. I naravno uvijek napomenem: to što vlasnik ima pricu o svome motoru ne znaci da motor nema - treba protumaciti i njegov znakovni jezik (tragove). Ako se price poklope - to je to. Prije desetak dana smo spasili kolegu da ne "pogine" znacajnu sumu za motor. Vlasnik ga je oznacio kao top proizvod a pokazalo se da je u zemlji porijekla preko atlantika ustvari dozivio totalku. Umalo da nasjednemo.

Ja sam bio sam sa motorom bez boja i niko me nije ništa pitao , meni je bilo sve ok tih 5-6 sati koliko sam bio

Ja sam kupio SH48 u Moto Revolution u Nišu, oko 30.000 bio sa naslonima i pločom.

@Blackened , Hvala

Narucene.

Postovane kolege, idem u crnu goru sl nedelje, imam skuter 125ccm ja sam vlasnik da li neko zna mogu li prebaciti auto vozom motor i ako nemam a kategoriju?