The Ride Around 2010 - iliti put oko svijeta...

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 53-54.

 

 

Noc je prosla ok, malo smo se ukocili ali smo dobro. Malo setnje po aerodromu i ukracavamo se u Boeing 747 do Tokija.

 

A u avionu, klopa ? Let je trajao dva sata. U Tokiju smo sacekali 2 sata pa u avion za Los Angeles. A uavionu, guzva ? Sva trojica smo dobili razlicite redove ali smo zamolili ljude pa smo se premestali kako bi sedeli zajedno. Fatalna greska! S obziorm da smo bili skoro u poslednjem redu, mesta na sedistima je bilo malo, a mi smo krupni. Ceka nas 10 sati skucenosti ? Vreme smo proveli gledajuci filmove, igrajuci igrice i pomalo dremajuci. Inace, iz Koreje smo krenuli u 11:30 pre podne, gde je vremenska razlika +9 sati, a u Los Angeles stizemo istog dana 21.07.2010 u 11 pre podne, gde je vremenska razlika -9 sati. Na aerodromu smo prosli pasosku kontrolu vrlo brzo. Malo su Nina zadrzali ali ej na kraju sve bilo ok. A ispred aerodroma, Bane ? Dosao je da nas saceka i kod njega cemo provesti narednih nekoliko dana kako bi sredili motore. Bane zivi u Pasadeni, gradicu koji je deo Los Angelesa-a ali je mali, miran i bas lep. Nama, psole Koreje, Los Angeles izgleda kao rupa. Dolazimo kod Baneta kuci, raspremamo se i odlazimo da prosetamo Pasaden-om. Preko neta-a smo proverili, motori su bili pre nas u Los Angelesu. Bane je potpuno iznenadjen jer je mislio da ce to trajati znatno duze tj iz iskustva drugih to zna. Posle vecerenje setnje i umorni od tolike vremenske razlike, zaspali smo kod Baneta po podu, kao bebe… E sad, ova dva dana su zajedno, jer nismo znali kako drugacije da napisemo. Mi smo krenuli iz Koreje 21.07 u 11 ujutru, putovali nocu i u LA stigli istog dana 21.07, iako je nama u glavama ot sledeci dan ?

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan53-54/

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 55.

 

 

Jutros je prvi zadatak odlazak na carimnu i sredjivanje papira. Bane se raspitao kao i sta i dolazimo na carinu kod jednog super ljubaznog sluzbenika.

 

Potpuno neverovatno ali uspevamod a sredimo papire za manje od sat. Na nase pitanje zar vec mozemo da preuzmemo papire, oni kazu: Naravno ? Mislimo da smo postavili rekord u brzinu transporta i preuzimanja motora. Odlazimo u skladiste Korean Air Cargo-a da preuzmemo motore. E sad, imamo tri ogromne drvene kutije koje moramo da rasklopimo i sklopimo motore. Jedno pola sata smo pokusavali da ih ubedimo da nam dozvole da to uradimo u magacinu i nakon malo ubedjivanja smo uspeli. U narednih 3 sata sklapamo motore i onda krece nasa prva voznja po kalifornijskim autoputevima. Nismo rpesli ni kilometar, mene je jedna baka udarilai dzipom u levi kofer ? Vatreno krstenje. Stete nema, pa nastavljamo ka Banetovoj kuci, koja je udaljena jedno pola sata voznje, kad nema guzve. Sada je guzva ogromna pa ce potrajati. Doalzimo kdo Baneta kuci, parkiramo motore i pocinje rad na njima. Uvece odlazimo na klopu pa opet na spavanje, jer smo bas umorni.

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan55/

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 56.

 

 

Inace Bane (motoholic sa BJB foruma) i njegova devojka  Kristin su nas ugostili kao najrodjenije.

 

Likovi su fenomenalni i zaista su se trudili da nam vreme u Los Anegelsu lepo prodje. Bane nam je mnogo pomogao oko sredjivanja motora, pronalazenja delova, a uz to je odlican mehanicar pa ce najvise zahvaljujuci njemu, motori krenuti dalje potpuno spremni ? Danas je ponovo dan za servise, a uvece za Hollywood ? Inace LA je toliko veliki da sve mora dobro da se isplanira, kako covek ne bi upadao u guzve, a i vecina radnji je daleko, pa se za deo moramo voziti preko sat vremena. U toku dana, Bane nas je poveo do jedne radnje koja prodaje motore i rezervne delove. To niej radnja, to je ogromni hangar u kojem imate apsolutno sve. U roku od 2 minuta smos epogubili kao mala deca, toliko je dobro ?Do popodneva smo radili na motorima, a onda u Holivud. Pvo klopa, neki meksicki restoran sa piletinom. Klopa je neverovatna, ali nije ni cudo sto su svi debeli. Prema nasim procenama, ovako laicki, vise od 60 posto ljudi je gojazno. A devojke… Nase su za 100 klasa ispred ovih po lepoti. Ziveo Balkan! A Holivud nas nije odusevio. Glavna ulica je prepuna turista, a izgleda kao neko prosecno predgradje nekog omanjeg grada. Poprilicno je prljavo ali kazu da je to Holivud. Mi smo iskoristili priliku da ga vidimo i daobidjemo jednu psoebnu zvezdu: zvezdu Caka Norisa ? Inace, Bane nam rece, da osim u vreme promocija filmova, filmske zvezde i ne dolaze u Holivud. Cak ni vecina studija vise nije tu. Postao je uglavnom turisticka atrakcija. Mi se sa recju atrakcija bas i ne slazemo, vidjali smo i mnogo lepsa i interesantnija mesta.

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan56/

[Motoholic 2331 Napisano Jul 29, 2010]

Bane samo ih ti zamajavaj tamo po Holivudu.  Jedno slovo nisu napisali na blogu od kako su kod tebe!

 

Bili su malo zauzeti oko sređivanja motora i obilaska L.A.-ja...

 

U ponedeljak su krenuli dalje; Kristin i ja smo ih ispratili do Montereja, nekih 550 km severno od Los Anđelesa... Stigli su to veče OK u San Francisko kod prijatelja kod kojeg su prenoćili...

 

U utorak su išli u obilazak San Franciska, a dalje su krenuli u sredu.  Gledam na tracking-u i vidim da noće u kampu južno od Eureke.  Dalji plan im je da nastave severno prema Vankuveru (Kanada)...  Trebalo je da stignu tamo četvrtak veče, ali bojim se da će kasniti.... Taj put kojim idu (101) je prilično krivudav i spor, a i ima mnogo, mnogo lepih mesta za videti, pa će možda u Vankuver stići tek u petak.

 

U Vankuveru ih čekaju naši forumaši Nikola (Mali Ćaća) i Branko (pustinjak).

 

Posle Vankuvera nastavljaju na sever ka Aljasci.

 

Eto, samo mali apdejt.

[doktor 4607 Napisano Jul 29, 2010]

Bravo ljudi, svaka cast! Samo napred!

[profesor momir 250 Napisano Jul 30, 2010]

Svaka ćast, šta reći...Stvarno prava avantura...Oduševila me ljudska solidarnost i gostoljubivost 

ljudi koji su vam na putu pomagali...DOBRO ČINI, DOBRO ĆE TI I BITI... Pozz...

[YOman 109 Napisano Jul 31, 2010]

Ko ne putuje, ovo nikada nece saznati i spoznati....

 

Srcem i dusom sa vama....Najnapornije ste presli! Uzivajte! 

[milloske 39 Napisano Jul 31, 2010]

Bravo!!! Pomalo i zavidim. ;D

[jager 3445 Napisano Avgust 1, 2010]

Šta bre, pomalo?! Ja im zavidim do 00

[mile fazer 4462 Napisano Avgust 1, 2010]

predugo je to dana za moj ukus, 5 - 10 pa doma. njima svaka cast na svemu objavljenom do sada jer pored toga što je to putopis ugodan za citanje to je i podvig.

[The Ride Around 2010 1 Napisano Avgust 2, 2010]

Dan 57-58.

 

 

Danas nam je dan za obilazak grada. Jos uvek cekamo neke delove za Afriku, a s obzirom da oni stizu tek sutra, imamo sasvim dovoljno vremena da nesto i vidimo.

 

Proleteli smo kreoz veci deo sveta, ap smo bas ovde ugrabili da razgledamo. Bane nas je prvo poveo do Srpske pravoslavne crkve u Los Angelesu. Crkva izgleda fenomenalno, a ljudi su bili ljubazni da nam je otkljucaju, pokazu i nadju malo vremena da sa nama poragovaraju. Nakon ovoga smo Baneta nagovorili da nas vodi u nas Diznilend – veliku prodavnicu motora i ATV-ova. Tu covek prosto ne zna na koju ce stranu pre A onda sledi obilazak najposecenijih mesta u ovom delu sveta – znaka Holivuda i Rodeo Drive-a. Ne znam zasto ali sve to na nas niej ostavilo neki poseban utisak, pogotovo ne Rodeo Drive. Gomila fency butika i to je to. Al kad smo vec dosli, zasto da ne Nismo imali dorucak kod Tiffanija ali nema veze, mozda neki drugi put. Naravno, obisli smo i nezaobilazni Beverly Hills. Taj deo grada izgleda bas dobro. Naravno, tu zivi samo onaj koji to sebi moze da priusti. Nismo smeli ni da pitamo koliko kosta manja kuca   Na kraju smo uspeli da obidjemo Santa Moniku. Taj gradic nam se bas dopao, za razliku od svega ostalog. Nekako je opusten, ljudi izgledaju potpuno drugacije nego u ostalim delovima LA. Uglavnom, ceka nas zamena delova na Africi i sutra krecemo dalje. Plan je bio da i Kristina ide sa nama, ali se ne oseca dobro tako de ce nam Bane praviti srustvo.

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan57-58/

[The Ride Around 2010 1 Napisano Avgust 2, 2010]

Dan 59.

 

 

Budjenje i iznenadjenje. Kristina ipak ide sa nama, na sveopste odusevljenje.

 

Nije mogla da izdrzi Bane je odlucio da nas povede Putem br 1, koji vodi obalom Pacifika i koji je mnogo interesantniji od autoputa br 5. Danas se krecemo ka San Franciscu, gde nas ocekuju Ninovi drugari. Put je odlican, vodi kroz neke neverovatne predele, a sa tako puno krivina da prosto covek nema vremena da razmislja cak ni o onoj prethodnoj.  Na trenutak zastajemo na plazi na kojoj se izelzavaju morski lavovi. Nije njima uopste lose  Nastavljamo dalje i sa bANetom i Kristinoms e vozimo do Monterey-a. Tu stajemo da rucamo i onda sledi rastanak. Kristina je bila bas tuzna. Pozdravljamo se sa nasim supe domacinima i idemo dalje. Do San Francisca nema jos puno kilometara. Negde predvece stizemo u SF, a Igor, Ninov druga nas sacekuje blizu svoje kuce. A tamo, prava dobrodoslica tj odbor za docek  Uz Igora, tu je i nejgova supruga Dusica i priajtelji Sasa i Mico. Za njihovo gostoprimstvo nemamo dovoljno lepih reci! Posedeli smo kod njih nekoliko sati, dogovorili se sta cemo sutra i pravac hotel da se odmorimo. Ja se nisam osecao bas najbolje jer smo se danas smrzli dok smo vozili pa je dusica donela neke raznorazne preparate na biljnoj bazi kako bi me izlecila sto pre HVALA! Iako smo mi mislili da cemo ostati kod njih, oni su nam, bez naseg znanja, platili hotel! Osecali smo se malo neprijatno ali se videlo da su to uradili bas od srca i na tome smo im veoma zahvalni. Sutra nas vode da obidjemo grad, a prekosutra krecemo dalje.

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan59/

[The Ride Around 2010 1 Napisano Avgust 2, 2010]

Dan 60.

 

 

Negde oko 08 Igor je dosao po nas u hotel i poveo nas do kuce na dorucak. A tamo nas je cekala domaca gibanica, koju je on  to jutro spremio!

 

Svaka cast Igore, odavno bolju nismo jeli Tu smo malo popricali i onda oko 10h krecemo do grada. Malo smo cekali da se magla razidje, kako bi sto vise videli. Prvo nas je poveo na Treasure Island – mesto sa kojeg se pruza lep pogled na ceo San Francisco, a koje je tek nedavno otvoreno za gradjane jer se na njemu nalazi vojna baza. |Mesto je lepo, mad aje malo hladno jer je pored okeana. Ispostavice se da je ceo dan bilo porpilicno hladno iako to nismo ocekivali. Ipak je ovo Kalifornija, zar ne  Dalje nas je put vodio do nezaobilaznog Golden Gate-a i vidikovaca koji se nalaze iznad njega. Turista je mnogo, svi zele da slikaju to gradjevinsko cudo i da sa sobom ponesu utiske koji bi naterali i druge da dodju i vide cuvenu Zlatnu kapiju. U daljini, u samom zalivu, vidi se i cuveni Alkatraz, opasan morem. Iako ne deluje daleko od obale, hladna voda i veliki broj ajkula su bile garancija da zatvorenik odalte ne moze pobeci. Dalje na sever idemo do jednog malog zalivskog mesta (kojem se imena ne secam). Izgleda bas fino. Malo smo prosetali, polili kafu i slikali se sa policajcima koji voze motore, a koji su u tom trenutno pratili koelgu u penziju i krenuli su u pocasnu voznju motorima po gradu.. Bili su ljubazni i dozvolili su nam da se slikamo na motorima. Nakon toga sledi odlazak u grad, obilazak cuvenih strmih ulica kojima se krece Cable car  U tom trenutku nas zove Sasa i kaze da nas ceka u nekom restoranu. Naravno, po dogovoru, tamo nas cekaju on i Mico. Klopa, pa opet razgledanje grada. Za razliku od LA, San Francisco izlgeda kao lep i miran gradic koji sa svojom populacijom od 700,000 ljudi deluje mnogo prijatnije i normalnije od mnogih drugih gradova. Vece zavrsavamo kdo Sase kuci, gde upoznajemo njegovu porodicu i prijatelje koji su dosli iz Podgorice. Slikanje za rastanak i pravac u hotel jer nas ujutru ceka put ka Vankuveru.

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan60/

[The Ride Around 2010 1 Napisano Avgust 2, 2010]

Dan 61-63.

 

 

Naredna dva dana proveli smo u voznji ka Vankuveru. Taj put nije predugacak ali smo odlucili da bar jedan dan ne koristimo autoput (Highway No5) vec da krenemo i idemo obalom Pacifika.

 

Put je odlican ali je u dve trake i ogranicenja su uglavnom 60 milja. Ali su zato predeli nestvarni. Prvog dana smo vozili obalom i povremeno izlazili na vrhove okolnih planina, kuda nas je put vodio. Cims e vozis pored Pacifika, temperatura je padala na 12 stepeni ali kako se prodje iza planina ona poraste na preko 20. Tu smo se i slikali na izgubljenoj obali. To je jedan deo Pacifika na kojem nema ljudi. Kako izgleda videcete na slikama  Nakone jedno 2-3 sata napustamo taj put i krecemo preko planina ka gla vnom putu, koji preko Portlanda vodi do Seattle-a i Vankuvera. Sume su im ogromne, stabla neverovatno velika, a mi smo iskoristili priliku da se slikamo pored stabla kroz koje je napravljen tunel kroz koji moguy da prodju i najveca kola. Neposredno nakon toga smo pronasli kamp i tu prespavali. Sledeceg dana nastavljamo dalje, ovog puta autoputem prema Vankuveru. Za divno cudo, put nije dosadan iako je autoput. Predeli su lepi, guzve ima ali smo nekako uspeli da se probijemo tj da je zaobidjemo. Inace kultura u saobracaju je vredna pomena. Svi se sklanjaju motorima, znaci se postuju maksimalno. Na stop se staje OBAVEZNO i na najpreglednijoj raskrsnici, bez obzira ima li nekoga ili ne. Ukoliko na autoputu vozite sporo niko vam nece svirati vec ce strpljivo cekati da se sklonite. A tek kazne za bacanje smeca. Krecu se izmedju 2000 i 6000 USD, kao i kazne za vezivanje pojasa. Svi znaci na putu su opisni. U jednoj recenici vam napisu sta treba da uradite ili ne uradite. Jedan od najinteresantnijih je definitivno bilo: “Litter and it will hurt”  Jos jednu noc provodimo u kampu, jedno 150 milja od Seattle-a. Ujutru plazak i nadamos e konacno dolazak kod Branka u Vankuver. Nakon voznje ceo dan i prolaska kroz neke neverovante guzve stizemo na Kanadsku granicu. Tu dajemo pasose, vozacke i saobracajne. Covek nam vraca pasose i pita za ostala dokumenta: “A sta je ovo”. Na nas odgovor saobracajne i vozace, samo se nasmejao i vratio nam ih bez gledanja  Neposredno psole granice nas ceka Branko i vodi nas do Vankuvera. Navikli na Los Angeles, mislimo da cemo sea iz centra voziti dugo do Brankovog stana ali na nase iznenadjenje, ovo nije veliki grad, a Branko zivi u centru  Branko i njegova porodica nas docekuju, kao i svi ostali, domacinski. Osecamo se kao kod kuce, vrlo su prijatni i fini ljudi. E sad, ja cu verovatno iz Vankuvera nazad za CG ali o tome vise u sledecem izvestaju, kad bduemo imali vise detalja. Ovaj put se oduzio, najvise zbog naseg loseg planiranja, a to ima i svoje posledice

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan61-63/

[The Ride Around 2010 1 Napisano Avgust 2, 2010]

Dan 63-64.

 

 

U Vankuveru nas je docekao Branko sa porodicom. Smestili smo se kdo njega i treba da pokusamo da resimo par sitnih stvari na motorima,

 

kako bi bili spremni za put dalje. Inace, Branko sa porodicom zivi u prelepom delu grada. Ovaj deo Kanade izgleda super, sve izgleda uredjeno, bas onako kako treba. Prvu noc smo proveli u prici sa njim, a vec sutra idemo u sredjivanje motora. Ujutru je prvi na redu bio Ninov amortizer, koji nam je sredio jedan nas sunarodnik koji ovde ima servis. Upotrebio je neki stari amortizer i za tili cas sve je bilo kako treba. Izdrzace do New York-a, gde Nina ceka novi amortizer. Ostatak dana smo proveli razgledajuci grad. Bas se tog dana poklopilo da se u Vankuveru takmice 3 drzave u izradi vatrometa. Mi smo prisustvovali pobednickom i bilo je bas lepo. Ulice su bile pune nekog normalnog sveta, svi smo uzivali. Vec sledeceg jutra smo krenuli u mali obilazak grada i oko 12h smo posli da vidimo cuveni PRIDE tj Gay paradu koja se svake godine jubilarno odrzava u Vankuveru. Za nas je sve to bilo malo neobicno, mroamo priznati, ali definitivno poucno iskustvo. Nakon toga smo otisli kdo Nikole, momka koji radi kao serviser u Triumph-u. Menjali smo ulje na motorima i sredjivali sve sto se moglo srediti. Nikola je fantastican serviser, sa apsoultno svim potrebnim alatom. Tu smo upoznali i njegovu buducu suprugu. Dolazice u oktobru u CG, pa cemo svi imati prilike da se druzimo sa njima. Servis je potrajao skoro ceo dan i negde oko 20h smo svi zajedno posli u restoran na veceru. Naravno, nasi fenomenalni domacini su iskoristili priliku iz uz tortu i svecu Ninu cestitali rodjendan! U Vankuveru nam je bilo super ali ujtru je vreme za dalje. E sad.. S obzirom da smo poprilicno lose planirali jedan deo puta i da smo dosta dana izgubili u nekim delovima sveta, ja cu morati da lagano napustim ovaj karavan jer moram na psolu biti do 15-og avgusta. Kako bi sto bolje iskoristio preostalo vreme, dogovorili smo se da Branko sa nama vozi do grada koji se zove Whitehorse, a koji je na putu za Anchorage. Odatel Nino i Blazo nastavljaju dalje, a ja preko Vankuvera i Frankfurta (uz posecivanje omiljene baze nasih motorista) idem za CG.. Nije da sam srecan zbog toga ali drugog resenja nema. U svakom slucaju, uzvivajte uz slike i vidimo se uskoro.

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan63-64/

[The Ride Around 2010 1 Napisano Avgust 4, 2010]

Dan 65.

 

 

Posto smo sinoc proslavili Ninov rodjendan, polako se primice i vrijeme ponovne voznje.

 

Moram priznati da smo po m alo ovo iscekivali jer proteklih 20 dana samo prebacujemo motre, sredjujemo papirologiju, popravljamo motore i jedemo  Malo se zezam za ovo jedemo ali je cinjenica da smo se zadnjih 20 dana poprilicno ulijenili. Mada sa druge strane upoznali mnogo finih ljudi koji su nas prihvatili i isto toliko stekli novih prijatelja. A sve je pocelo sa prebacivanjem motora iz magadana za vladivostok, pa onda prebacivanje za juznu koreju, pa onda prebacivanje za LA.

Kako je jutro svanulo razvalacimo se po kuci, pokusavajuci da se spsakujemo i da krenemo, jer mamo dosta da vozimo. Naravno Jelena nas docekuje ujutro sa przenicama  Ona ko da je znala sto volimo, mada je moguce i da je slusala mene kako se zezam dan prije. A sada kad razmisljam mislimd a je i jutro prije toga citala misli kada nas je sacekala sa palacinkama. Onako poprilicno sanjivi i da kazem neako kenjkavi (razmazeni) razvlacimo se po kuci, setamo u pidzami, zezamo sa Milicom i Markom (klincima od Jelene i Branka nasihg domacina). Dorucak, i lagano paokovanje. Oko 10 casova spustamo se u garazu i pakujemo motorfe. Jelena nas isparaca i krecemo. Moram priznati da mi se odmah prispalo, a cini mi se i ostalima. Rekao bi covijek da smo se poporilicno razmazili. Ali ne moze se iz ove koze  tako da lagano gazimo prema Princ Georgu. Jeste tako se zove mjesto, poprilicno blesavo  ali tako su ga nazvali. Pu je odlicna, priroda prelijpa. Mislim nismo ni ocekivali da cemo nesto drugo ni zateci u Kanadi. Kada smo krenuli, poslije pola sata nam se pridruzio Nebojsa (Brankov drug) koji nas je pratio do Vistlera (poznati SKI centar na 100 km od Vnakuvera). Kada smo dosli tamo, opet smo se po malo osjecali kao bijednici. Pa dobro nije bas kao bijednici, ali jesmo ko mala djeca kada dodju u prodavnicu slatkisa. Na sve strane planinari, biciklisti, sve zicare skoro rade, uglavnom skijaski centar radi kao da je sredina skijaske sezone. Prosetali smo krug, popili pice, malo se ispriucali sa Nebojsom i natsavili. Svako na svoju stranu. Nebojsa se odvoji od nas, kaze mora da se osoli u okeanu  a mi na drugu stranu, put Aljaske. Dogovor je da se podje do Aljaske, grad Hyder . Tamo da dodjemo zajdno sva trojica i onda se rastavljamo. Poprilicno ruzan osjecaj ali sta cemo.

Vozili smo cijeli dan, i poprilicno kasno u noci stizemo do kampa koji nam je Jelena rezervisala. Postavljamo satore, Brenko njegov extra mali sator, koji po uputsvu kaze da je za troje a on jedva staje dijagonalno, i mi naravno nas proslavljeni. Spavanje i ssjutra nastavljamo.

Uglavnom fina voznja, malo je dugo trajalka ali je dobra za razgibavanje jer ima jos dosta nda se vozi.

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan65/

[The Ride Around 2010 1 Napisano Avgust 4, 2010]

Dan 66.

 

 

Budjenje i nastavljamo. Jutro obecava da ce dan biti prelijep. Jos uvijek nas nije uhvatio hladni talas sto nas i malo cudi jer ipak idemo na sjever.

 

Polako smo doruckovali, nasuli benzin i krenuli dalje. Ostalo nam je nekih 700 km da dodjemo do granice sa Aljaskom, sto ne bi trebao da bude problem. Predjeli postaju sve interensantniji Prethodni dan smo primjetili da je priroda poprilicno slicna sa Sibirskom. Uglavnom neke visoravni i suma oko puta. Jedina razlika je sto je put asfaltiuran  Cak nema ni neke prevelike guzve tako da mozemo lagano da vozimo bez nekih prevelikih natezanja. Mada putem nismo sreli skoro ni jedna policijska kola, Branko nam savjetujemo da ne preticemo na punoj liniji jer nije policija ta koja Vas vidi i kaznjava, nego gradjani prijavljuju (kaze da se njemu desilo) i onda vas policija presretne. Tako da smo kada smo saznali za to malo usporili barem sto se tice preticanja. Lagano napredujemo, imamo fini ritam i vec po malo ulazimo medju planine. Vide se i prvi gleceri.Priroda postaje mnogo interensantnija tako da slijedi slikanje, zaustavljanje i sl. Naravno povecava se i mogucnost pojavljivanja divljih zivotinja. I onako kada smo bili svi u tom fazonu da je moguce da cemo negdje u sumi vidjeti medvjeda ili losa, odjednom na putu tri medvjeda !!! Tj dva mala na putu i naravno majka u sumi. Pokusali smo da stanemo da slikamo, medjutim izgleda su se oini vise puplasili od nas nego mi od nbjih, i pobjefli su u sumu. Poslije toga nije bilo nista interensantno, osim neke zivotnje koja je licila na kojota, tj bio je kojot 

Pa onda gleceri koji su tako lijepi i kojih ima poprilicno mnogo. Stajanje, slikanje, i konacno poslije nekih 700 km dolazimo do gradica koji se zove Stewart. Nasli smo kamp i prvo sto smo uocili je bio znak da se cuvamo medvjeda  I to onako poprilicno veliki malo nas je uplasio ali su nas u kampu ubijedili da medvjeda nije bilo vec godinam u kampu tako da mozemo mirno da spavamo. Branko i ja polazimo do grada da vidimo radi li sto ne bi li kupili nesto hrane i pripremili da pojedemo, jer smo imali pakleni plan da naslozimo vatru. Medjutim grad izgleda kako Twin Piks  Nigdje nista ne radi, cak nemo ni signa za telefon. Sto se tice interenta kazu da ima u glavnoj ulici ali …Nema vceze, postavljanje staora i spremanje za sjutrasnji dan.

Sjutra idemo do Hydera, da bi sa Vladom dosli na Aljasku i onda se vracamo nazad. Jedan mali dio pu8ta idemo zajedno i onda se raqstavljamo. Ni malo prijatna situacija jer ako smo sto mislili i ako smo se kako ponasali to je bilo da treba zajedno da zavrsimo ovaj put. I sve se cinilo da se to i ostvari, medjutim planiranje (nismo bas najbolje izracunali vrijeme), nerazumijavanje (ljudi) i ostale sitnice su dovele do ove situacije.

Medjutim sta mozemo, ostaje plan da se vidimo negdje u Evropi i da zajedno zavrsimo zadnji dio puta.

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan66/

[hitman 351 Napisano Avgust 6, 2010]

Ako postoji nesto sto je lose na ovom svetu onda je to sujeta i zavist koja nagoni ljude na nerazumevanje i nesmotrene postupke .. Nadam se iskreno da se to nije bio razlog u ovom slucaju gde Vlada mora ranije da se vrati ...

U svakom slucaju imate privilegiju da ste jedni od retkih koji imaju priliku da urade nesto sto "prosecni" ljudi ne mogu da pojme, shvate niti razmishljaju toliko daleko ..

 

Veliki pozdrav i postovanje, zelim vam srecan ostatak puta ..

Uzivajte

[piter 0 Napisano Avgust 7, 2010]

pozdrav motoristima

[Nucleus 101 Napisano Avgust 8, 2010]

Svaka cast momci, jednostavno fantasticno.

 

Uzivajte, veliki pozdrav.

[tiran1n 10 Napisano Avgust 8, 2010]

Svaka vam cast kada ste se odlucili na tako nesto.

 

Nemate pojma kako sam vam zavidan, SRECNO! 

[The Ride Around 2010 1 Napisano Avgust 9, 2010]

Dan 67.

 

 

Krenuli smo. Dan kao I svaki drugi…Jutro je sunčano, spremamo šatore, pakujemo stvari i sređujemo motore.

 

Ipak, danas je malo drugačije, rastajemo se! Kako smo se probudili malo ranije, ostavili smo Branka u kampu i zaputili se ka Aljasci.

Sinoć smo stigli u gradić koji je na samoj granici između Kanade i Aljaske, a planirali smo da se jutros prebacimo na Aljasku, da slikamo malo i da krenemo nazad prema Ankoridžu. Sve smo to isplanirali da bi Vlado došao do maker još jedne tačke - a to je da vidi Aljasku.

Pomalo pospani, krenuli smo da vozimo, međutim, nakon 5 minuta smo već stigli na granicu Sa američke strane nema policajaca, a sa kanadske stoji samo ejdna policajka. Prosli smo, slikali se ispod table Aljaska I znaka Hajder, odlučili da se malo provozamo, slikali se ispod znaka Aljaska, i Hyder (gradić) i odlučili da se malo provozamo kroz gradić da vidimo kako izgleda. Međutim natpis koji stoji na ulazu u grad “most Friendly ghost town – najljubazniji grad duhova” je bio potpuno opravdan. Kuće napuštene (a ima ih da se na prste mogu izbrojati) nešto malo ljudi I to je to… Već poslije dva minuta odlučujemo da se vratimo ,da doručkujemo, pokupimo Branka i krecćemo dalje.

Međutim, kako smo došli na granicu, graničarka nas zaustavlja (posle 5 minuta smo se vratili) i poinje da propituje gdje smo bili, kada smo ušli u Kanadu prvi put i ostale gluposti. Pokušavaju

i da joj objasnimo da smo prije nekoliko min presli granicu shvatamo da samo gubimo vrijeme i odlucismo da je poštujemo I daodgovaramo na sva ta pitanja. To je trajalo nekih 15 min i završavamo i sa tim.

Branko nas  čeka u gradu, slijedi rudarski doručak (tako je naziv jela, food for hungry miners) i krećemo dalje. Imamo da se vozimo nekih 130 km zajedno i poslije se rastavljamo.

Nije nam baš prijatno što Vlado ide, ali šta da se radi, viša sila! Nadamo se da će Vlado organizovati prebacivanje na vrijeme kako ne bi zakasnio na posao a mi nastavljamo  “Ride”.

Predijele neću ni opisivati jer sve podsjeća na prethodne dane. Razmjenjuju se glečeri, planine, jezera, šume, mala mjestašca. Sreća je u tome što na svakih 100 km ima neka pumpa tako da ne moramo o tome da brinemo , a svi su nas upozoravili da nema baš previše goriva.

Za doručkom smo upoznali jednog Amerikanca koji se 33 dana vozi po Aljasci i on nas upućuje na najinteresantnije stvari, što ne bi valjalo da propustimo. Međutim, već poslije prvih 5 kilometara makadama odlučujemo da ga ne slušamo i da vozimo po starom dobrom asfaltu. Samo kad smo pomislili da treba da vozimo 250 km offroada nikako nam nije bilo milo, poslije Mongolije i Rusije…

Dolazimo do mjesta Daese Lake (mislim da je tako) i odlučujemo se za dalje, mada na putu postoji znak da je saobraćaj zabranjen zbog šumskog požara. Ali tek je 17 casova i ne znamo šta da radimo...

Krećemo i prelazimo nekih 200 km gdje nas sačekuje barikada. Kažu da će tek sjutra ujutro da vide da li da  otvore put jer se vatra previše raširila. Pokušali smo da ubijedimo moka koji je na rampi da se okrene i da mi prođemo, međutim nije htio ni da čuje, jer kaže, ako vas pustim moram da prijavim da ste prošli i onda će spasioci da vas traže i sl. Da ne bi momka dovodili u nezgodnu situaciju, odlučujemo se na kampovanje na jednom proširenju. Razapinjemo šator i čekamo sjutrašnji dan da vidimo hoće li nas pustiti, jer koliko smo shvatili, prvo helikopteri moraju da provjere da li je sve sigurno i tek onda puštaju saobraćaj.

Inace Kanađani su svi veoma pažljivi. Dok smo vozili po nekom makadamu (tih 5-10 km) cijelo vrijeme su kola išla ispred nas kao pratnja - da nam se što ne desi

Morate priznati po malo smiješno izgleda poslije 1000 i 1000 kilomatara takvih I gorih puteva po Rusiji

Ali nema veze, ostalo nam je jos nekih 1800 km do Ankoridža, pa planiramo da krajem 69 dana budemo tamo.

Inace toliko smo prljavi (onako poprilicno) da smo morali da se okupamo u potoku koji je u sred kampa  Voda dosta hladna, svi nas gledaju a mi ipak odrađujemo kupanje

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan67/

[The Ride Around 2010 1 Napisano Avgust 9, 2010]

Dan 68.

 

 

Opet pakovanje šatora,  spremanje stvari na motor, kretanje, punjenje goriva, doručkovanje i vožnja….

 

A sve izgleda kao i drugih dana, nismo vidjeli ni jednog medvjeda, ni losa, samo jednu vjevericu jutros i to je to. Vozili smo kroz šumski požar, onda po kiši, onda smo vidjeli dugu kakvu nikada do sada u životu nismo vidjeli, pa smo se skvasili, prešli 1100 kilonmetara…Eto tako, uglavnom sve po starom… Da rezimiram, ranije smo se zaustavili jer je put zatvoren zbog požara. Kažu dim na sve strane, vatra i sa jedne i sa druge, ne može se proći. Ulogorili smo se  se i pozajmili kupku od dvojice Švajcaraca koji već sedam nedjelja obilaze parkove po Kanadi.

Zaspali smo malo ranije I navili sat za 7 ujutro da bi mogli već u 8 da krenemo. Tako smo i uradili jedino što nismo krenuli, jer je put i dalje bio zatvoren. I dalje se čeka helikopter da provjeri teren. Gluvarili smo jedno sat vremena i tada su se smilovali da nas puste. A i kada su nas već pustili, opet su nam dali pratnju. Vatru nismo ni vidjeli samo onako blago tinjanje borove sume. A što se tiče dima zaista ga bilo jutros I to dosta.

Dolazimo na raskrsnicu, lijevo je kažu kraći i dosadniji dio, desno duži ali mnogo interensantniji. Pogađate -  krećemo desnim putem

I tako dolazimo do Watson lake-a (mislim da je ovako) gdje nalazimo veliko polje puno nekih znakova?! Kao nelka galerija slika…. Tu se naravno potpisujemo, stavljamo našu naljepnicu i idemo dalje…. Vozimo baš lijepo I opušteno, kad odjednom…makadam!

Šta sada?  Fino se okrenemo i pitamo prvog  čovjeka kakav je put do sljedećeg mjesta. Kaže da ima 550 km od čega je nekih 400 makadam!!!  Nema šanse! Jeste da volimo offroad, ali nam ga je stvarno bilo dosta u protekla dva mjeseca. Okrećemo se i pravac dosadni put koji je kraći. I onda se ispostavlja da put uopšte nije doasadan.  Smjenjuju se jezera, planine, glečeri, borova šuma, pašnjaci, naselja. Uglavnom fini predijeli. Polako se približavamo granici sa Aljaskom i onda nas hvata strašna kiša. I gle  čuda, potpuno smo mokri. Valjda su nam i kišna odijela već po malo popustila, međutim gazimo i dalje! Dolazimo do 20 km pred granicu sa USA a već poprilično kasno i odlučujemo se da tu prespavamo.

Ali pošto smo mokri idemo da pitamo koliko je spavanje u hotelu. Tričavih 110 dolara! Ha ha! Okrećemo se i pravac  -  livada. Uštedjeli smo 95 dolara  jer je mjesto za šator 15!

I tako se završio i ovaj dan, pređenih 1100 km, još nekih 600 do Ankoridža i onda smo na cilju druge etape. Od tog trenutka slijedi povratak kući!

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan68/

[The Ride Around 2010 1 Napisano Avgust 9, 2010]

Dan 69.

 

 

Znate li onaj stari dobri vic: Klinac zaboravi papagaja u frižideru. Kada  otvori frižider poslije dva sata, vidi papagaja i kaže: “O koga to moje okice vide”? A papagaju mu odgovori: “Pingvina!*

 

E tako je bilo i danas. Kada smo se probudili shvatili smo da nešto nije u redu. Pokušavali smo da se ugrijemo u onim vrecama ali bezuspješno. Izašao sma iz šatora i pogledao sam na motoru trenutnu temperaturu i vidio, 6 stepeni! Nije ni cudo što smo se smrzli. Nema veze, navukli smo na sebe sve to šmo imali, cak i kišna odijela. Pošli  smo do kancelarije u kampu u kojoj imaju internet da pošaljemo ono što ste citali prije ovoga i da probamo da zovnemo naše u Crnoj Gori i naravno da doruckujemo. Sinoc smo otkrili da imaju nevjerovatnu corbu za samo 3.5 dolara. Znam, nije tako jeftino, ali vjerujte mi kada je obican sendvic 10 dolara, sve što je ispod jnam je veoma jeftino.

Granica je odmah na 5 min od našeg kampa tako da smo jutros sve brzo završili. I onda pocinje vožnja. Mislim glupo je reci da su predijeli prelijepi jer se to podrazumijeva. Opet smo gledali jezera, opet gleceri, opet visoravni, popeli se na 1000 metara, opet jezera opet visoravni, nigdje ni jednog losa  (po malo podsjecam na legendarno pismo iseljenika iz Kanade)...

Uglavnom oko 6 sati popodne stižemo u Ankoridž. Kiša jke padala gotovo cijelo vrijeme, temperatura izmedu 10 i 15 stepeni. Prelijepo. Na motoru poporilicno hladno. Onako promrzli, idemo na tuširanje i krecemo da vidimo gradic. Fino mjesto, ništa narocito, more je hladno, nemaju plaže, neka luka u blizini i to je to!

U gradu je dosta Indijanaca i Eskima, uglavnom piju i sjede po autobuskim stajalištima ili po lokalnim kafanama.

Malo setamo i sjutra idemo nazad. Osvojlili smo još jednu tacku ovog puta, Ankoridž i sada se spremamo da krenemo dalje. Idemo kuci. Mislimo da je odsta bilo skitnje. Kada smo danas razmišljali o našem putu, izlgedamo ako da nas je neko namjerno razbacao po cijelome svijetu. Sve nešto sa kraja na kraj. Nego, sjutra krecemo prema Njujorku pa onda lagano Evropa.

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan69/

[puza pd 0 Napisano Avgust 11, 2010]

svaka vam cast momci...