The Ride Around 2010 - iliti put oko svijeta...

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Garaza

 

U garazi pomalo svega. Radimo, popije se poneko pivo, svrate nam drugari (Ranko, Dusko, Djodja, Duka, Madza, Ivan…). Ima dosta toga da se spremi, a pomalo i kasnimo sa nekim stvarima.

 

Blazov BMW je prakticno spreman, ali Ninov BMW i moja Africa cekaju odredjene radove.

 

Veci deo je zavrsen, Touratech oprema je postavljena. Neke stitnike smo crtali sami i nosily da nam ih iseku od aluminijuma.. Na slikama mzoete videti da nije lose ispalo. Pre neki dan smo u garazi nasli jedne maglenke, koje su bile predvidjene za psotavljanje na mog bivseg F 650 GS-a ali on to nije docekao J Ali Africa jeste, pa smo za nju nacrtali nosace i isekli ih od aluminijuma. Nakon toga je sledila izrada instalacije za maglenke, kontrolu rada reglera i uticnicu za 12V. Preostaje jos zamena reglera i neke sitnice…

 

BMW F650 GS Dakar jos uvek ceka svoju strujnu instalaciju, promenu guma, promenu ulja u viljusci i postavljanje jos nekih stitnika.

 

BMW R 1200 GS Adventure je spreman kao zapeta puska

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Napredujemo mada ne bas kako bi zeleli...

Uh.. Pripreme ulaze u poslednjih 15 dana. Posla ima dosta. Pitaju nas zasto? Zato sto smo, kao ponasem starom dobrom obicaju puno toga ostavili za kraj, odlazuci obaveze

 

Uglavnom spremamo se i cekamo dan kada cemo krenuti. Neke sitnice koje nam jos uvek fale, polako pristizu, pa se NADAMO da cemo imati sve kompletirano pre polaska.

 

Zurim sad, al bice jos sutra

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Farbanje satora.. Nas logo na satoru.. Jel neko to nekada radio? Mi jos nikada, do sad...

 

Odlucili smo da probamo, kupili sprej, satore imamo. Tu su nam u susret izasli nasi srugari iz firme VAPOR, koji su potrosili dobar deo dana lepeci sablone za nas logo po satorima. Nas mali (kako nazvasmo momka koji je sa nama radio) je vecinu stvari uradio odlicno iako smo mu jedno 1000 puta rekli "kako si to uradio, kao pocetnik"... Ispalo je ok, a kao da ce nekoga u Sibiru i biti briga sta tu pise

 

 

 

 

 

 

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Put oko svijeta je počeo

 

 

Jutros oko 10 sati ispred zgrade »Vijesti« trojica avanturista na motorima, porodice i prijatelji na početnoj tački puta oko svijeta Nestrpljenje da se čuje zvuk motora i hrabri put u neizvjesno su malo ubrzali ovaj ispračaj, pa svi koji su htjeli da isprate ove momke nisu baš stigli na vrijeme...

 

Vladimir, Blažo i Nikola su krenuli, a na ovom mjestu ćete moći da čitate o njihovom putu, gdje su, kuda su prolazili i što su sve vidjeli.

 

Ono što su kazali danas, prije polaska, svakako će ih držati sve ove mjesece.  Napetost zbog nepoznatog, svakako će smanjiti podrška najbližih...Daleke zemlje ih čekaju, a oni su obećali da će se javljati kada god im se ukaže prilika.

 

Vadimir Jovićić: - Ima malo nevroze zbog porodice, što je i normalno pred ovako dug put. Supruga me odavno  podržala jer ovo nije prvi put da idem. Nikada nismo išli ovako daleko, ali smo se dobro pripremili za put, pošto smo na organizaciji radili još od oktobra. Sa nama su i dva prijatelja iz Njemačke koji idu sa nama do Ukrajine. Oni se nakon toga vraćaju, a mi nastavljamo dalje.

 

Blažo Milić: - Uzbuđenje je veliko i  zaista nam puno znači ovaj ispračaj i podrška porodice i prijatelja. Prvi dan idemo do Vršca, gdje ćemo odmoriti, a tamo nas očekuju naši prijatelji iz Beograda i Vršca. Dugo smo se i pažljivo pripremali kako bi što manje toga tokom puta prepustili slučaju i nadam se da će put proteći sa što manje problema. Kad dođemo do Kijeva tamo treba da sredimo Kazahstanske vize, a posle toga je sve mnogo lakše, što se birokratije tiče. Imali smo i ranije slična putovanja, ali je ovaj mnogo duži i vodi nas kroz zemlje koje imaju mnogo slabiju putnu infrastrukturu, a put će trajati ukupno tri mjeseca.

 

Nikola Bojić - Ima malo straha i treme prije polaska, ali vjerujem da će sve ipak proteći u najboljenm redu. Put je težak i naporan, a toga je svjesna i moja supruga koja me pitala da li mi se ide, a kada sam odgovorio »da«,  dala mi je potpunu podršku. Možda neki misle da su naš motiv finansije, ali nije tako, naprotiv sa te strane ne stojimo najbolje, a očekivali smo i daleko bolju podršku jačih crnogorskih firmi koja je ovog puta izostala. Sredstva smo uglavnom sakupili preko prijatelja i sami.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 1.

 

Nakon gotovo godinu priprema, došao je i dan puta - pretposljednji dan maja, nedjelja.

Prva stvar je bilo pakovanje. Došli smo u garažu oko 8 sati i pripremali motore  narednih sat i po. Iz garaže, koja nam je bila kao kuća posljednjih pola godine, otišli smo na pumpu po gorivo i da napumpamo gume.

 

Ispraćaj je bio organizovan ispred redakcije  “Vijesti”  u 10 sati. I tu nastaje naš prvi problem... mislili smo da ćemo taj dio najlakše da prebrodimo, gotovo smo i u žurbi od priprema i zaboravili na taj dio - na rastanak sa najbližima.  Bilo je veoma teško i napeto, i meni, a a kamoli Ninu i Vladu koje su pratila djeca. Onda sam shvatio da smo toliko bili u pripremama i planiranju da nismo imali vremena da razmišljamo o rastanku na ovaj način. Ipak, krenuli smo. U 10 sati i 15 minuta je otpočelo naše putovanje. 

Prvi zvuk motora ispred redakcije “Vijesti” koji je označio polazak neću zaboraviti. Pored nas trojice, par bajkera se odlučilo da nas prati određeni dio puta. Milan do Bijelog Polja, Džoni i Wolfy do Kolašina, Duka do granice sa Srbijom. Ivan  je išao sa nama do Zlatibora, odakle smo nastavili sa prijateljima motociklistima iz Njemačke  Rokijem i Detlefom, koji su prevalili taj dug put samo da bi vozili sa nama jedan dio puta.

Iako je to jutro osvanulo kišno u Podgorici, sada je već nije bilo mnogo. Nekoliko puta smo stajali da obučemo odijela za kišu, pa da ih skidamo, te nam je to oduzelo dosta vremena. U Beograd smo došli večeras oko 20 sati.  Tamo nas je dočekala ekipa Ride Or Hide, ugostila i poklonila majice.  Već oko 21 smo krenuli prema Vršcu, po lijepoj noći bez kiše. Tamo smo stigli sinoć oko 22.30. Došli smo kasno i nismo znali gdje da postavimo šator  (da ga ne postavimo ispred kuće gradonačelnika ) pa smo tražili prenoćište...

Tu se desio prvi peh. Vladova “Afrika” nije htjela da upali. Odgurali smo je do hotelske garaže i brže bolje rastavili da nas jutro ne bi dočekalo nespremne. Sve smo riješili odmah, naravno!

Otišli smo na spavanje. Sjutra idemo za Rumuniju da posjetimo zamak grofa Drakule a onda se rastajemo sa prijateljima iz Njemačke. Oni idu kući, a mi za Ukrajinu.

Danas smo prešli nekih  650 km. Ostalo nam je još samo  34.400

 

 

 

 

 

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 2.



Spavanje je proslo odlicno, nismo se probudili ni jednom u toku noci. U Vrscu nas je jutros sacekala kisa. Nakon dorucka, dosli su da nas posete nasi drugari iz Vrsca, Zoki i Peca i Sasa koji su prosle godine vozili po Juznoj Americi.

 

Zoki nas je odveo da Ninu uradimo rezervni kluc od motora i kupimo jos neke sitnice za motore. Nakon kratkog druzenja sa njima, polazak. A napolju, potop... DO granice nas prati jaka kisa. Na granici (Vatin) nam policajac kaze da RUmunski granicari strajkuju do 15h. Odlucismo da probamo da prodjemo, pa ako nas ne puste, nazad za Vrsac. Rumunima nismo dali da nas preduhitre, vec mi njih uhvatismo na pricu idemo na put oko sveta, pokazujemo mape, drugim recima, hvalimo se, u nadi da ce nam to pomoci da predjemo granicu. I uspeva nam Nama uzimaju dokumenta, a Detlefu ne. Evropa, sta ces. Kad vide Nemacki pasos, kao da kazu: "respect" i ne uzimaju dokumenta. Uglavnom, prodjosmo dalje. Kisa nas je pratila i narednih par sati. Uputili smo se ka Transilvaniji da vidimo kako je ziveo Vlad Cepes aka  Grof Drakula. Prosli smo kroz:  Berzovia, Caransebes, Voisova, Valcele, Sebes, Sibiu, uz jedan kratak odmor pored nekog arheoloskog nalazista iz Rimskog doba (ime ne znamo i nije nas sramota). Kisa je prestala na jedno sat vremena, a onda je ponovo udarila po nama. Stigli u Faragas oko 20:30, nasli neki pansion, klopa i na spavanje... Sutra Drakula pa Ukrajina i konacno sator. Motori su bili skroz ok, nije bilo nikakvih problema.

Presli smo nekih 550km... Mozemo mi to i bolje, ali smo kasno posli iz Vrsca.

 

 

 

 

 

 

 

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 3.

 

 

Dan 3 je mogao i bolje da prodje. Probudili se i gle cuda, kisa. Nije padala dugo, prakticno od sinoc.Al mora se dalje, Mr Drakula, here we come. Do tamo je jedno 60-ak kilometara, naravno kisa jos pada. Malo smo se izgubili, jedno 5 km pred cilj (ovo je za one koji su to na tracking-u videli, pa ne smem da izostavim da nas ne bi zezali psle kako smo precutali

 

Sve tri navigacije su zakazale, a ROki je pokusao da nas problem iskomunicira sa jednim dekom, ali nam to ni je pomoglo. Uspesmo na kraju da dojemo u podnozje brda na kojem se nalazi kuca u kojoj je ziveo gore pomenuti gospodin. Nakon dorucka (ili je to vec bio rucak - pileca supa je bila ocajna, stavljaju kokosija creva u nju) krecemo da pogledamo taj zamak. Lepo, prosecno, misljenja su razlicita ali vredi videti. Nakon obilaska, nastavljamo dalje. Tu se prakticno pozdravljamo sa Rokijem i Detlefom, iako ce oni jos jedno 50 km voziti sa nama. E sad ovde moram da pomenem jos nesto tj nekoga - Detlefa. Malo nas je posramio kada je na dorucku izvadio 200 eur i dao nam kao njegov doprinos nasoj turi ali bi bila jos veca sramota da ga ne pomenemo. Hvala Detlef! Inace lik je super i pozvali smo ga da u septembru dodje kod nas, da mi njega ugostimo. Elem, psole malo lutanja, jer nas je navigacija opet zezala, nastavljamo dalje. Mi krecemo ka Ukrajini, a nasi drugari kuci u Nemacku. Naravno, kisa ne prestaje ni jednog trenutka. Cilj za veceras nam je granica, medjutim nismo do nje stigli. Izgubili smo dosta vremena na losim putevima, a i Dakar-a je nesto mucila viljuska pa smo odlucili da prenocimo u kampu Barai i ujutru rano nastavimo ka Kievu. U cetvrtak vadimo KAzakhstanske vize, tako da sutra uvece moramo biti tamo. I moramo da potrazimo BMW-ov servis, da sebi olaksamo muke

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=97:dan-3&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 4.

 

 

Danas smo krenuli ranu ujutru kako bi sto pre stigli do Kieva-a, s obzirom da smo za taj dan predvideli dosta kilometara. Naravno, kisa opet ne prestaje. Ovoga puta jos jaca kisa.

 

 

Sreca pa je put sasvim solidan. Prvi grad u koji smo usli u Ukrajini je bio Chernishev. Kisa pljusti, a mi smo pokusavali sat vremena da pronadjemo banku koja ima para da zameni 200 eur. Nakon sat vremena i tri banke uspevamo da zamenimo pare i Nino onda trcecim korakom odlazi na pijacu da kupi nesto da jedemo jer je vec 14h. Stajanka na sledecoj pumpi, klopa i neverovatna provala oblaka. S obzirom da nemamo vremena, sedamo na motore i nastavljamo. Neki 250 km od Kieva, zaustavlja nas policija (lokalno ih zovu DPS:). Blazo je malo zurio, a Nino i ja stajemo i pravimo se blesavi, kao gledamo sta se desava. Uglavnom, onda nastupa Nino, koji na svom, sasvim solidnom ruskom objasnjava policajcu gde idemo i on nam vraca dokumenta i jos se slikamo sa njima za uspomenu. Nastavljamo dalje i opet pocinje, sta?? Nevreme! I to kakvo. Kisa lije, a munje udaraju po livada oko nas. Ugasio sam Spot ali mobilni nisam stigao Al ne lezi vraze. Na sledecoj pumpi Nino je primetio da su mu spali teg i nosac stitnika desne ruke. Vracamo se kilometar nazad i pronalazimo skoro sve delove... U Kiev dolazimo u ponoc. E onda pocinje navigacija da nas zeza, jer pokusavamo da nadjemo htoel u blizini Kazakhstanske ambasade. Nakon 10-ak kilometara kruzenja, oko 01:00 nalazimo hotel u industrijskoj zoni. Potpuno sablasno mesto, sa sobama iz 60-ih godina.. Umorni, jedva cekamo da legnemo. Mirno spavamo, jer znamo da su motori sa stvarima na bezbednom (valjda, mad aje vrlo moguce da je cuvar, kojem smo dali 10 eur zaspao). Sutra idemo po Kazakhstanski vizu i u BMW servis da vidimo mogu li nam srediti Ninovu viljusku. Sve u svemu, danas smo vozili od 08 ujutru do ponoci i presli nekih 800 km.

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=98:dan-4&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 5.

 

 

Jutro jhe fenomenalno! Nebo vedro, sunce, konacno!! Idemo do ambsade da predamo za vizu tj proverimo za koliko je vremena mozemo dobiti.

 

 

Dogovor je, da ako se puno ceka, zaobidjemo Kazakhstan. Veoma ljubazni policajac nas vodi do konzulata gde se ja malo rqaspitujem i dobijam informaciju ( uz dosta moljenja, kukanja itd..) da vizu mozemo dobiti ujutru u 11h. Nije lose, al moramo da se slikamo, jer je jedini Nino bio dovoljno inteligentan da slike ponese iz PG. Sedamo u taksi i molimo ga da nas odveze da se slikamo ali ceovek pojma nema gde da nas vozi. Srecom, nakon kratke voznje oko  bloka, slikamo se, kopiramo pasose ( koje sam ja azboravio u kopirnici, pa se blazo vracao po njih) i ja odlazim u konzulat da predam. U medjuvremenu prelepo vreme se pretvara u OGROMNO nevreme, a Blazo i Nino me cekaju napolju. Sfreca, njima je neka zena otvorila ulaz pa su se sakrili. Zavrsavamo u konzulatu i pravac BMW servis. U toku prelaska jedne ulice, Blazov zadnji tocak je prilikom prelaska preko sina proklizao i on pada. U toku pada naslanja se na jedan parkiran kombi. Srecom, Blazu nije nista, isli smo 15 na sat, ali kad smo podgili motor videli smo da su nosaci kofera krivi. Eto jos malo posla za BMW servis. A tek BMW servis.. Ljudi, to je ogroman prodajni salon i servis. Ljudi su ljubazni, fenomenalni, bili su nam pri ruci svo vreme. Dozvolili su da uteramo motore u servis kako ne bi stajali napolju, Blazu ispravili nsoac kofera, a Nini promenili ulje u viljusci i u motoru. A u salonu, svega Kao deca smo u prodavnici slatkisa. F 800 GS  sa Touratech opremom (komada 2), R 1200 GS Adventure, s 1000 RR, HP2 Sport, odela, rukavice, cross oprema, cizme, kacige... Stvarno dobra oprema ali skupa. Kad ovde zavrsimo picimo nazad u onaj prejeftin hotel i cekamo sutra kako bi krenuli dalje. Motori se relativno dobro drze. Sve ovo sto smo do sada popravljali je zapravo ostatak onoga sto nije uradjeno pred put, takod a su nas neke sitnice stigle. A Blazo kao da je znao da ce i njegov motor da se osteti. juce mi je rekao: "Prvo smo imali problem sa akumulatorom na Africi, pa onda sa Ninovom viljuskom. SAd je red na mene". Sreca on je super, motor ok. Sutra idemo dalje. Mozda i stignemo da udjemo u Rusiju.

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=99:dan-5&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 6.

 

 

Uzeli Kazakhstansku vizu Konacno mozemo da krenemo iz Kieva. Do prvog vece grada imamo oko 500km, a mi smo krenuli iz Kijeva oko podneva.

 

Plan je da stignemo do Kharkiva i da posle njega negde spavamo. Konacno je vreme lepo. Put je prav i katastrofalno dosadan za voznju. Tu noc smo spavali pored u sumi preko puta vojne baze (mislimo da je neki vojni aerodrom u pitanju). Oko 21 h smo postavili sator, a komaraca je bilo milion. Sve smo radili u kacigama i jaknama jer su nas ujedali sa svih strana. Dogovor je da se ujutru ustane rano i krene kao Ukrajinsko Ruskoj granici. Sve u svemu, poprilicno dosadan dan, bar sto se voznje tice.

 

 

 

 

 

 

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 7.

 

 

Ustali smo oko 6 ujutru i krenuli prema Krasnodar-u, koji je oko 60km od Ukrajinsko Ruske granice.

 

Nakon dorucka na pumpi krecemo dalje i opet nas ceka prakticno prav put kroz ravnicu. Pred sam dolazak u Krasnodar (mozda oko 30 km), na Hondi se prosuo tj pokvario lezaj zadnjeg tocka. U prvom momentu nam se ucinilo da je u pitanju kvacilo zbog zvuka koji se cuo. Nino ga je probao i shvatili smo da je ipak lezaj, sto nas je pomalo obradovalo. Imamo rezervni, samo ga je potrebno zameniti. Uz kratku konsultaciju sa Ninovim drugom Radom iz Beograda i nakon jedno pola sata rada, uspesno smo ga zamenili. Sto se nas tice, vrlo smo zadovoljni, jer je ovo prvi ozbiljniji kvar koji smo sami resili. U Svracamo u Krasnodar da jedemo. DOk su Blazo i Nino u prodavnici, oko motora se sakupilo puno ljudi koji su se slikali, rukovali se sa nama i interesovalo ih je gde idemo. "Slavenskaja braca" - to oni tako definisu. Mahom svi znaju za Crnu Goru i Srbiju, a poneki nas prepoznaju kroz Jugoslaviju. Pred granicu sa Rusijom dolazimo oko 14h. A onda dolazi Ukrajinska granica i prvi problemi. Prilikom dolaska do Ukrajinskog carinika, prolazi se kroz skener. Ja sam sa Hondom bio prvi i odmah su trazili da otvore moj levi kofer. U njemu su nasli moj Tantno noz i rekli da je to prekrsaj, da nosimo oruzje ! Nakon objasnjavanja sa njima smo shvatili da je u Ukrajini potrebna dozvola za takav noz, koju mi naravno nemamo. Iako su bili ljubazni, trebalo im je citavih 6 sati da zavrse proceduru, popune papire i oduzmu nam noz. Uz slikanje sa njima, rastajemo se i odlazimo na RUsku granicu. Za divno cudo, vrlo ekpeditivni, a prvi kontakt je bio "Slavenskaja braca" Carinik nas je uveo u sobu, pomogao da popunimo papire, vrlo ljubazno objasnio na sta da obratimo paznju i rekao nam kurs dolara i eura, da nas neko ne bi prevario. Medjutim kod njegovog kolege nije radio racunar, pa smo se tu malo zadrzali. Sve u svemu, utisci sa RUske granice odlicni. Vec je ponoc i lagano trazimo mesto da spavamo i kupimo vodu. U prvom mestu nakon granice nam objasnjavaju da ne mogu da prime dolare, a da njih nemamo gde da zamenimo. Malo iznervirani zbog celog dana vec polazimo, kada iz radnje izlaze dve veoma ljubazne gospodje koje nam donose 2 flase vode Sreca, ima normalnog sveta svuda. Pokusvamo da nadjemo mesto za spavanje i nakon jedno 30km voznje dolazimo do nekog grada (ne secam mu se imena). Trazec mesto za sator nailazimo na grupu ruskih motorista, koji su nam vrlo ljubazno pomogli i odveli nas do kampa, cak i pregovarali za nas o ceni. A kamp, sa toplom vodom i tusem (koji nam je bas trebao) je bio svega 12 USD JEdan je posle ponoci, lezemo pa pravac Volgograd i Kazakhstan.

 

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=101:dan-7&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 8.

 

 

Prethodnu noc smo proveli na parkingu/kampu koji uglavnom, mozda je bolje reci iskljucivo koriste kamiondzije. Sator smo podigli na maloj travnatoj povrsini izmedju parkinga.

 

Nismo poranili jer smo morali da se prepakujemo. Ustanovili smo da su nam s vari koje su nam naj esce potrebne u torbama koje su nam ispod guma i samim tim tesko dostupne. Prepakivanje je proslo, off we go. Krenuli prema VOlgogradu. Oko nas je ravnica, put prav pa biva pomalo dosadno. E sad bi neko rekao kako na ovakvom putumoze da bude dosadno? Pa eto moze, ovaj deo je bio poprilicno dosadan, kako za voznju, tako i za razgledanje. Ravnica, brezuljci, svi uglavnom pod psenicom i to je to. Tek poneki spomenik iz doba komunizma da podseti kako se nekad borilo za svu tu zemlju. Vozimo oko 4 sata sa predahom za kratko slikanje i sipanje goriva. Inace, kod njih na pumpama je pogtrebno prvo platiti gorivo pa tek onda sipati, tako da je vrlo tesko nasuti pun rezervoar. Imali smo malih problema sa sporazumevanjem i prihvatanjem ovog sistema I onda VOlgograd. Klasican ruski veliki grad. A u njemu nas ceka hrana, par obaveza i pravac granica. Prvo hrana - izbor je pao na Mc Donalds, a Nino je narucivao. Ne smem ni da pomenem sta smo sve pojeli. Sledeci zadatak je bila apoteka, jer komaraca ima na sve strane. Nakon obilaska par, uspevamo da pronadjemo sprej za zastitu. E sad, razmisljanje o granici. Astrakhan je daleko, skoro 450 km, pa smo se malo raspitali i dobili informaciju da je moguce poci severno do Palasovke, preko Nikolaevska. Tu bi trebalo da bude par prelaza koji su od Volgograda udaljeni 200km. Idemo tamo... Na putu do Nikolaevska nas zasutavlja policija, regularna kontrola, Nino majstorski komunicira sa njima i nastavljamo dalje. E onda sledi put koji je prav 100km.. DA poludis. Sreca pa nas noc stize i postavljamo sator iza sumarka pored puta, a iza nas stepa dokle pogled doseze. Tek se u daljini vidi nesto sto bi trebalo da lici na stado. Ujutru ustajemo ranije i pokusacemo da sto pre stignemo do Kazakhstana.

 

Jos nesto: oprostite ako ne pisemo na vreme, nekoliko je razloga za to: ovih dana smo stalno nekuda zurili, pa nije bilo internet-a.. Nema opravdanja ali eto, izvinite

 

Sto se tice motora, do sada smo imali sledece probleme:

 

1.    Afrika se ugasila jer nismo dovoljno dobro stegli kleme na akumulatoru kad smo stavljali novi regler – reseno za 20 minuta

2.    BMW F 650 GS Dakar – semering viljuske se potpuno popustio I pomesao ulje I vodu (kisnicu). Ovo smo resili u Kievu u BMW servisu. Tada je zamenjeno I ulje u motoru

3.    BMW R 1200 GS Adv – prilikom pada iskrivili se nosaci kofera. I pored intervencije servisera BMW-a, nisu uspeli dovoljno da ih isprave, takoda su koferi I dalje krivi.

4.    POdmazivaci lanca – na Dakaru podmazivac je tako postavljen da lepo podmazuje obe strane lanca. Na Africi je malo problematicno isto tako postaviti podmazivac, pa je unutrasnja strana lanca poprilicno suva…

5.    Honda Africa Twin – prosuo se zadnji lezaj. Nije neocekivano, s obzirom na starost lezaja, koja je nepoznata Zamenjeno za pola sata

 

Puno pozdrava od ekipe The Ride Around 2010 iz satora u Ruskim stepama

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=102:dan-8&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

 

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 9.

 

 

Idemo konacno ja Kazakhstanu I nadamo se da cemo danas stici tamo. Medjutim, nismo taj prelaz bas najbestije isplanirali.

 

Mislili smo prvo da idemo na Astrakan ali je daleko I dovodi nas na jug KAzakhstana, sto I nije bio plan. Odlucujemo da idemo na Pasavalk-u jer tamo postoji nekoliko prelaza. Medjutim, ispostavlja se da na tim prelazima, nakon sto izadjemo iz Rusije, nema asfalta. I mi, kao pravi konformisti, odustajemo od te ideje. Prvi najbilizi, normalan prelaz, je 200 km od nas. U Pasavalki ispred radnje u koju smo stali da kupimo hranu, okupilo se dosta ljudi koji su hteli da cuju gde idemo. Jedan deka iz mase nam objasni da je on isao skoro u Kazakhstan I da ce nam objasniti kako najlakse da stignemo. A onda krecu peripetije. Uopste nije lako pronaci neka od tih mesta o kojima lokalci pricaju. Pitramo mi ljude cesto usput, ali i kad oni objasne, tesko je. Tako smo poslusali jednog lika koji nam je rekao da do mesta Krasnij Kut ima 20km makadama, a ispostavilo se da je to pesak koji smo jedva prosli. Slavili smo kad smo izasli na normalan put ponovo  Uvece oko 8h smo dosli do granice. I ond aponovo gubljenje vremena. Prvo Ruska granica. Opet prelazak traje dugo. Prvo meni pregledaju kofere I od nbekud pocinje da ispada beli prah… Odmah panika na trenutak dok svi nismo shvatili da je to zapravo puder koji se prosuo  U|glavnom, posle jos malo zeza ja, kopiranja viza I ostalog maltertiranja, pustaju nas dalje. A ojda stizemo na Kazakhstansku granicu. Popunjavamo opet neku gomilu papira I cekamo. TO cekanje traje do 1 posle ponoci. Blazo I Nino su otisli da zavrse neke papire za motor kod speditera, a ja sam ostao napolju I ukocio sae od hladnoce. Napokon, posle 1, pustaju nas dalje! Kazakhstan najzad!! Prva livada I na spavanje. Vec je 2 posle ponoci I poprilicno smo umorni. Sutra nas ceka nova voznja…

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=103:dan-9&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 10.

 

 

Ustajemo tek oko 10, izmoreni od prethodnog dana, spremamo se na brzinu I pravac Uralsk. Ideja je da tu promenimo novac, kupimo hranu, kartu KAzakhstana I idemo dalje.

 

Tu stvari pocinju da budu interesantne. Prbo nam ispred supermarketa ( u kojem nema bukvalno nista!) prilazi lik da se slika sa nama I kaze namn da postoji blizu jedna radnja u kojoj mozemo kupiti kartu. E, preko put ate radnje je neka velika kuca iz koje je izasao jedan klinac na malom kros motoru I dosao do nas. Malo smo popricali sa njim I krecemo dalje. Klinac nas prati I mi ga na jednoj raskrsnici pitamo gde bi mogli da kupimo karticu za telefon. Mali kaze ima vrlo blizu I povede nas. Dok smo mi sa klincem bili u prodavnici, Blazo je ispred sa gomilom ljudi nesto pokusavao da prica  Uglavnom, dolazi I otac tog klinca I veoma ljubazno se ponudi da pomogne ako nesto mzoe. Mi ga zamolismo da nam kaze gde da kupimo kartu I nakon kratkog razmisljanja onj povede klinca I Nina negde. Nakon par minuta, mali se vratio I pozvao mene I Blaza da  podjemo sa njim, Mali nas je odveo upravo u onu veliku kucu preko puta radnje u kojo smo vec bili. Covek, cije ime je Aleksandar, sa svojom porodicom je insistirao da se malo domorimo kod njih. Prvo nas je poveo do njegove radne sobe gde su se on I njegovi sinovu momacki potrudili da nam na kartama I internetu pokazu kako da stignemo do Kustanaia, a potom Astane. Dali su nam par saveta gde da ne stajemo I rekli nam da je osim u tim mestima, Kazakhstan poprilicno bezbedan. A onda sledi tus  Poveli sun as u letnju kuhinju, koja je velicine manjeg stana, gde nas je docekala cela porodica, sve sa kolacima, sirom, mesom, cajem, sokovima, kafom itd… Stvarno nas je bilo sramota ali smo bili I srecni jer smo upoznali ove ljude. Domacinova majka nam je spakovala punu kesu domaceg sira da imamo za put. Svi su nam pozeleli srecu I da se bezbedno vratimo svojim porodicama. Dali sun am svoje brojeve telefona d aim se javimo ako nam bilo sta zatreba dok smo u Kazakhstanu. Bas smo bili dirnuti ovim gestom I pozvali smo ih da dodju u goste u CG, a oni nam rekose da inace to planiraju. Sjajno, znaci bice prilike d aim se oduzimo. Inace, oni su imucna porodica u tm gradu, imaju oko 17,000 hektara zemlje. Na rastankus a ovim divnim ljudima par slika I polazak. Jedan od njegovih sinova nas je ispratio do izlaska iz grada I pokazao gde dalje. Mi nastavljamo put kroz nepreglednu ravnicu severnog Kazakhstana. VEc pociva da biva neverovatno koliko je ravno, koliko je put pra vi koliko je nama vruce. Neposredno pred ulazak u Aktobe nas hvata mrak i dizemo sator u jednom sumarku pored puta. Ideja za sutra je da stignemo do Kustanai-a.

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=104:dan-10&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 11.

 

 

Danas zaista nemamo sta puno da napisemo. Kazkahstan je definitvno jedna nepregledna ravnica, sa nadmorskom visinom od 0 do 300 metara I putevima koji su pravi po 300km.

 

Odlucili smo da danas stignemo do Kustanai-a. Nakon dosta dobrog puta I jednog dela loseg (koji tockove otkida) stizemo u Kustanai. Danas smo samo vozili I vozili I vozili… 896 km presli I videli sta? Nista, osim ravnice… Zlatan li je Balkan  Nino kaze: “Vozili smo se I ovakve pustare niko od nas nije video”.

 

Inace, za one koji su pitali za kilometrazu, do sada smo presli 5,639km.

 

Sutra idemo u Rusiju (Omsk, Novosibirsk)… Mozda vidimo neko brdo tamo

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=105:dan-11&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 12.

 

 

Na osnovu informacija koje imamo, Mongolsku vizu mozemo da dobijemo u Almati-ju, Irkutsku I Kyzulu.

 

Almati je daleko, a posto je Kazakhstan poprilicno dosadan za voznju, on otpada. Irkutsk nam je pos red Mongolije, pa bi morali da se vracamo, tako da ostaje Kyzul kao najbolje resenje. Pada dogovor da idemo preko Petropavlovska (Kazakhstan) I da onda izadjemo u Rusiju (Omsk) pa dalje Novosibirsk da kupimo ulje za motore itd… Krecemo oko 08:00 ali prvo svracamo do grada da nadjemo internet kako bi poslali izvestaje. Prvi koji nalazimo ne dozvoljava koriscenje flash-a, a nema wireless. U nekom business centru nalazimo super net I odatle radimo. Prvo je nastala mala zabuna oko slika (zabuna izmedju nas) ali smo to ubrzo ispravili I krenuli dalje. Danas nam je cilj Petropavlovsk, udaljen oko 440km. Nije previse ali razlog je sledeci: hocemo da dodjemo na granicu pre podne. Svaki put do sad smo dolazili na granicu popodne I svaki put se oteglo minimum do ponoci. E onda legnemo oko jedan ili dva posle ponoci, da ne pominjem dap o tom mraku nije bas lako naci mesto za sator.

Inace svi ljudi koje smo do sada kontaktirali, pitali za smer, savet, su bili ekstgremno ljubazni prema nama, pocevsi od onih na pumpama pa do ljudi u gradovima koej smo pitali za smer. I policija koja nas je zaustavljala je to vise radial da nas pita gde idemo nego da trazi dokumenta. Motori nas dobro sluze iako su delovi puteva kroz Kazakhstan katastrofa. Toliko su losi da lokalno stanovnistvo vozi kroz livade pored puta. Glavni putevi, I to ne svi, su u dob rom stanju. CIm sidjes jedan metar sa njih, odmah si na zemlji ali bukvalno. Inace ima malo nervoze, ostavili smo kuci porodice, devojke, prijatelje. Nismo to pisali ranije da ne ispadne da kukamo odmah ali nam svi oni jako nedostaju. Nas trojica inace malo vremena preko dana provodimo zajedno jer smo od 10 sati voznje, 2.5 do 3 sata na pumpama I pauzama, a ostalo vozimo. A ispod kacige, ne verujete sta va, sve pada na pamet I tako ce biti 3 meseca. Verovatno cemo ceo zivot prelistati, razmisljati o buducnosti, greskama u proslosti, Njutnovim zakonima i cevapima.. Ovo je vec sada interesantan put. St ace tek biti kad dodjemo u Mongoliju. Danas smo stigli da ramenimo mail sa Banetom iz Los Angelesa, koji se velikodusno ponudio da nam bude pri ruci kad budemo dosli na zapadnu obalu. Bane hvala I cujemo se jos pre nego sto krenemo.

I da dodamo jos nesto: is Podgorice smo krenuli sa gumama Continental COnit Trail Attack. Prvo smo vozili samo po kisi pa smo cekali da ih malo provozamo po suvom kako bi vam rekli utiske. Mi nismo neki strucnjaci, nama je guma I kad je hladna I kad je topla ista. Ali ove gume su fenomenalne po kisi ako nas pitate. Po suvom su takodje super ali po losim putevima su ok, sto je I normalno imajuci u vidu namenu ove gume.

 

I saljemo specijalni pozdrav iz Kazakhstana nasem drugaru Zeljku Dobrovicu! 

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=106:dan-12&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 13.

 

 

Danas smo presli relativno malo kilometara sto smo I ocekivali. Danasnji dan smo odvojili za slanje izvestaja I za prelazak granice. Ustali smo dosta kasno, malo smo trazili internet centar I nakon slanja izvestaja smo krenuli ka KAzakhstansko-Ruskoj granici I gradu Omsk-u. Do granice smo brzo stigli I onda krece klasicno cekanje na granici. Kazakhstansku prelazimo relativno brzo I dolazimo do Ruske. Braca rusi fini na recima kao I uvek ali smo cekali skoro 4 sata. PA pregledaju pasose, pa nas vode u neku kancelariju da popunjavamo neke papire. Trude se da obaujsne ali sve to traje. A kad smo zavrsili papire, onda krece pregled motora. Meni I Blazu su sve povadili, svaku sitnicu gledali, a Ninu nista. Vide valjda stariji covek, ozbiljan pa nece da ga cimaju.

 

 

Negde oko 18h napustamo konacno granicni prelaz i ulazimo u Rusiju i krecemo ka Novosibirsku. Ovde je vec oko 20:30 i nalazimo mesto za sator – pravac odmor (sumica pored puta idelana za prenociste) nm,k . Ujutru ustajemo ranije jer je plan da do uvece stignemo u Novosibirsk, do kojeg ima oko 770 km. Ideja je da u Nopvosibirsku svratimo do BWM saervisa i potrazimo da kupimo ulje za motore i neki lezaj i onda dalje ka Kyzyl-u, po Mongolsku vizu.

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=107:dan-13&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 14.

 

 

Danas smo vozili skoro 900km. Put sasvim solidan, kilometara ne manjka. A dan sam po sebi je bio vrlo interesantan.

 

Ustajemo i naravno ceka nas brdo komaraca, kojih ovde ne nedostaje. Ogromni su i grizu nas sa svojim zubima u nameri da nas upropaste  Ustali smo oko 06:00 i krenuli da vozimo. Napolju je neverovatno hladno – osecamo da Sibir dolazi da nas pozdravi. Negde oko 11 ili 12 smo stali na pumpu da jedemo i tu dan pocinje da biva interesantan. Krecemo sa pumpe i posle jedno 20-ak kilometara Nino shavta da mu nema mobilnog telefona. Posto ne zna gde ga je ostavio, na pumpi ili na motoru, on krece do pumpe, a Blazo i ja lagano motorima nazad u nadi da cemo ga pronaci negde na zemlji. Nino odlazi, a mene i Blaza posle jedno 5 km hvata kisa. JA stajem da obucem kisno odelo i u tom momentu pored nas staje Toyota Land cruiser (onaj stari model, sva prljava ali sa gomilom opreme na sebi). Tu upoznajemo brcni par iz Australije koji je krenuo za Roterdam, preko Kine, Mongolije i Rusije i na putu su skoro godinu ipo. Zovu se Micko O Byrne i Liesbeth Goedhart a detalje o njihovom putu mozete pogledati na http://www.rottnest2rotterdam.com ). Predivni ljudi, daju nam savete oko puta kroz Mongoliju i kontakt dva britanca koji imaju servis u Ulan Baotru, u slucaju da nam zatreba. Sa njima stojimo pored jednog restorana cekajuci da se Nino vrati. Posto vidimo da ga nema, krecemo da ga trazimo i pozdravljamo se sa njima. Na DPS punktu (to je policijski punkt) vidimo Ninov motor. Zaustavili ga jer je vozio bas polako   Telefon nije nasao ali ga je policija zaustavila. Blazo odlazi da trazi telefon, a ja ostajem sa Ninom. Nakon samo par minuta, gore pomenuti par iz Australije takodje biva zaustavljen, tako da nastavljamo druzenje i na DPS punktu. Tu se desava jedna vrlo interesantna stvar: Nino prevodi Australijancu sa ruskog na engleski i onda policajcima sa engleskog na ruski.. A nama kaze da ne zna jezik  Naravno, sve smo lagano resili i uz jednu zajednicku sliku svako nastavlja svojim putem. Kilometri ispred nas ne donose nista posebno. Pred Novosibirsk pocinjemo da trazimo mesto za spavanje. Ako ste primetili na tracking-u da smo se provozali dobrih 100 km da nadjemo neki kamp koji nam je GPS pokazivao. Naravno, od kampa nije bilo nista jer je na tom mestu bolnica za pacijente sa tuberkulozom (gle cuda, ko se ovde bavi tim poslom?). Vracamo se nazad i napokon nalazimo mesto. Komaraca? Zilion! Ja ne skidam ni kacigu ni rukavice vec postavljamo sator i na spavanje. Inace ovde je dan skoro do ponoci, a noc uopste nije totalni mrak… Nama to uopste ne smeta jer smo uzasno umorni, sto od voznje, sto od hladnoce, a sto od vremenske razlike. Ujutru idemo u Novosibirsk, tamo cemo u neki hotel i da vidimo grad. Onda u ponedeljak u BMW servis pa ka Mongoliji.

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=108:dan-14&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 15.

 

 

Ustali smo malo kasnije, spremamo se i pravac Novosibirsk.

 

Naravno kad smo ustali, cekala nas je jutarnja smena komaraca ciji broj se utrostrucio kad smo izasli iz satora (valjda su zvali i nocnu smenu na gozbu, jer se te noci nisu najeli). Vrzmamo se po gradu i nalazimo hotel vrlo blizu Trega Lenjina, koji je super, ima net, a pri tom jeftiniji od nekih gostionica u kojima smo bili. Smestamo se u u obilazak grada. Ali prvo hrana, gladni smo Prilikom obilaska Trga Lenjina, videsmo jedan IVECO kombi, opremljen za offroad voznju. Posli smo da ga vidimo i gle iznenadjenja, opet stranci koji obilaze svet Ineke van der Bol i njen muz su krenuli iz Haga da obidju Bajkalsko jezero i da se vrate kuci ali polako. Planiraju da ostanu na putu 4 meseca, a za veceras su rezervisali karte za balet (njen muz nije bio odusevljen idejom). Inace u Novosibirsku se nalazi najveca baletska scena u Rusiji. Detalje o njihovom puytu mozete pogledati na http://berry.reislogger.nl. Bas fini ljudi, dobro smo se ispricali i mi nastavljamo obilazak. Na samom trgu nailazimo na svirku; neki bend svira, a puno bakica i dekica plese. Fenomenalna scena, nadam se da cete uzivati u slikama. Meni moja partnerka nije bila tu, inace bi se i mi pridruzili Obilazimo Trg Lenjina, i sam centar grada ali nas vec umor stize i polako odlazimo do hotela. Imamo da se javimo porodicama i da napisemo izvestaj. Sutra pravac BMW servis i onda dalje ka Kizyl-u po Mongolsku vizu.

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=109:dan-15&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 16.

 

 

Jutros smo ustali oko 08:00, kansije nego sto smo plamnirali. Malo smo umorni, malo nas mrzi da ustajemo ranije, a malo nas ubija i vremenska razlika, koja je sada 5 sati.

 

Napolju je padala kisa, a nama je plan sledeci: prvo do BMW servisa da kupimo ulje, pa dorucak i onda pravac Krasnojarsk, Uz malo muke pronalazimo BMW servis ali on nije ni blizu ono gu Kijevu. Naravno, ulej za motore nisu imali ali su bili dovoljno ljubazni da nam pronadju neku prodavnicu moto delova. Prodavnica se nalazi skroz na periferiji grada, prakticno uz makadamski put. Medjutim, unutra ima svega. Prodaju motore, imaju apsolutno sve moguce delove za motore, Motul ulja svih vrsta, bas su nas iznenadili. Radnja se zove NBS Motors (www.nbsmotors.ru). Pre polaska su nam dali vizit kartu i rekli da im se javimo ako imamo bilo kakav problem sa motorima u Sibiru, jer oni imaju i servis. Od njih krecemo dosta kasno, tek oko pola 12 pa pada dogovor da danas vozimo malo duze, jer je do Irkutska preko Krasnojarska preko 1,800 km. Vozili smo do skoro 9 i danas presli oko 650 kilometara. Put je bio sasvim dobar ali vozaci kamiona su potpuno ludi. Prestici kamion je skoro nemoguce. Inace na ovim putevima se uglavnom voze Toyota, Mazda, Nissan, Subaru i naravno Lada, Od kamiona su to uglavnom Kamazi i nadje se poneki Volvo. Uglavnom, sutra idemo dalje ka Irkutsku gde vadimo Mongolsku vizu. Plan je da sutra predjemo sto vise kilometara, kako bi prekosutra u Irkutsku bili do 10 ujutru. Inace predeli su konacno poecli da budu lepi. Brezuljci, mala jezera, sume. Ni nalik onoj stepi iz Kazakhstana u kojoj je bilo ocajno voziti. Usput smo svratili i u jedan mali memorijalni centar posvecen logorasima. Nismo bas razumeli kojim logorasima, ali slike govore vise od reci..

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=110:dan-16&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 17.

 

 

Jutros smo poranili kako bi u toku dana prevalili sto vise kilometara i dosli sto blize Irkutsku. Prvi grad pred nama je bio Krasnojarsk ( i nekoliko malih mesta izmedju). U jednom od tih mesta, pokusali smo da nadjemo bankomat, jer je prifalilo “dengi”. Na samom ulasku u to mesto sretosmo coveka (ime smo mu saznali kasnije, zove se Aleksandar) koji vozi novi BMW F650GS. Ponudio se da nas provede kroz grad i odvede do bankomata. Nakon toga je bio ljubazan da nas izvede iz grada i pokazem nam put ka Krasnjoarsku. Dok smo stajali sa njim, dao nam je i korisnu informaciju: u Krasnojarsku postoji BMW-ov salon koji prodaje motore i ima delove. S obzirom da nismo nasli lezajeve za prednji tocak Blazovog motora, odlucismo da okusamo srecu i podjemo do BMW-a. Na ulazu u Krasnojarks pitali smo gde je BMW i objasnili su nam otprilike. Medjutim, kada smo usli u grad, nismo znali dalje. Pokusasmo sa navigacijom, i gle cuda, ima BMW. A u BMW-u… Lele, cene su ne visoke, vec pfrevisoke. F800GS kosta 21,000 USD, a R 1200 GS Adventure kosta oko 33,000 USD… I oprema je skupa ali lezajeva nazalost nema. Nista, idemo dalje. Put je dobar, prosto letimo  A onda krece los put. Los? Bas los. Verovatno ga pripremaju za novi asfalt, ali to je samo zemlja i kamenje. Kamiona je na putu previse, nista se od prasine ne vidi. I onda se tako smenjuju, malo asfalt, malo vise makadam. Danas smo uspeli da predjemo negde oko 700 km i mrtvi umorni odlazimo  da spavamo. Sutra moramo stici do Irkutska, a put je verovatno los. Inace, ovaj deo Sibira je prelep. Brezuljci, sume, sve to fenomenalno izgleda. Mislim da smo za ova dva dana videli vise sokolova nego sto cemo videti ptica za ceo zivot.

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=111:dan-17&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 18.

 

Pravac Irkutsk. Ceka nas jos jedno 560km. Krecemo oko 07:30 i pred nama je makadam.

 

Nakon jedno 20-ak kilometara srecemo 2 Finca koji idu do Vladivostoka preko Rusije i nazad preko Kazkahstana i Mongolije. K|ratko stojimo sa njima i pravac Irkutsk. Posle jedno 200km konacno krece normalan put. Medjutim, problemi nedaju da stignemo do Irkutska nikako. Kontrolne lampice za rad relglera na Africi pokazuju da nesto nije uredu. Stajemo pored puta i pronalazimo da se jedna zica na regleru odlemila. Pokusavali smo da to namestim0po na brzinu ali nije islo. Stavljamo rezervni regler, a ovaj nosimo sa m sa planom da nadjemo elektricara u Irkutsku koji ce nam to zalemiti. Negde oko 20h stizemo u Irkutsk i na Garminu nalazimo d apostoji neki kamp pored Bajkalskog jezera, na jedno 30-ak km od Irkutkska. Opet nas ceka jedno par kilometara makadama i dolazimo na obalu jezera. Ali je kamp zatvoren jer je pre nekoliko dana goreo… Dok planiramo gde da postavimo sator, nailazi jedna gospodja, koju pitamo gde bi mogli postaviti sator, jer je svuda oko nas nesto sto lici na vikend naselje. Ona rece da je svuda ok. Dok smo mi birali mesto, ona ista gospodja se vratila i pozvala nas da postavimo sator kod nje i njenog supruga u dvoristu. Posle malo razmisljanja pristajemo… A tamo nas ceka njen muz, njegov brat i klinac, a svi veseli jer je coveku rodjendan. Nismo imali pri ruci nista drugo pa smo mu kao poklon dali majicu The Ride Around – cistu  Ljudi preljubazni, izneli neku domacu rakiju i zadrzasmo se do 23:00. Nakon pozdrava domacini su otisli, a mi sa prelepim utiscima odosmo na spavanje..

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=112:dan-18&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 19.

 

 

Jutro je hladno, a kakvo bi drugacije bilo u Sibiru. Vetar je malo duvao preko noci. Budi nas lupanje na kapiji dvorista.

 

Dosao je prvi komsija koji nam je doneo caj. Negde oko 09 krecemo ka gradu da nadjemo Mongolsku ambasadu. Ka gradu je prvi isao Blazo i on vozi tako da mi mislimo da zna gde ide. Nakon kruzenja, on staje i kaze da bi mogli da pitamo nekoga tj policiju gde se nalazi ulica u kojoj je ambasada. Policajci su bili bas ljubazni i nakon krace voznje, dolazimo do ambasade. Tamo nailazimo na jednu neljubaznu sluzbenicu ali smo uspeli da se izborimo za razgovor sa konzulom – rekli su nam da pozivno pismo koje imamo nije dovoljno i zamolili nas da zovemo ambasadu u Bugarskoj, gde su nam to rekli. Kada smo im rekli da je u 11h po lokalnom vremenu tamo noc, sluzbenice su se cudile . Rekose nam da sacekamo do 12h i da ce nas onda primiti. Posto smo cekali ispred amabasade, malo smo pregledali motore i druzili se sa vozacem ambasade. U toku pregleda motora, utvrdjujemo da Ninu na BMW-u negde curi ulje, i to ne malo, jer je napravilo veliki trag u prljavstini koja je na motoru. Nakon pregleda utvrdili smo da ulje curi na senzoru pritiska ulja. Probali smo da ga malo dotegnemo ali ulje je i dalje curilo. Vozac ambasade se ponudio da nadje nekoga ko bi Nina prebacio do radnje gde moze kupiti isti takav senzor. Nino odlazi, a mene pozivaju u amabsadu. Prethodno neljubazna sluzbenica sad postaje ekstremno ljubazna i objasnjava da vizu mozemo dobiti i da moramo da popunimo formulare. To zavrsavamo, predajemo dokumenta i rekose da dodjemo sutra u 12 po vize. U medjuvremenu Nino se vraca i namestamo mu deo, koji radi zadovoljavajuce. Nicim izazvani i bez ikakve komunikacije sa nama, pored nas staje LADA Niva i izlaze kamerman koji odmah montira kameru i novinar kojio hoce da razgovara. Objasnili smo im da ne govorimo ruski ali se novinar odmah dosetio i zvao nekoga u redakciju, ko mu je izdiktirao pitanja na engleskom. Ali onda stize Nino na odlicnom ruskom daje maestralan intervju. Mozete ga potraziti na http://www.vesti.irk.ru  Dok smo cekali ispred amabasade, upoznali smo i jedno motoristu iz Irkutska, koji nam je dao svoje telefon i kontatke svojih drugara koji za par dana krecu u Mongoliju na 10-ak dana. U medjuvremenu nam prilazi i jedan stariji gospodin i koji prepoznaje CG tablice. Odusevljeno nam kaze on ima stan u Becicima. Nakon tog prvog susreta, Juri ponovo prolazi pored nas i nudi nam da motore smestimo kod njega u garazu. Kako bi mu se zahvalili nudimo mu da ide na pice sa nama. Mi idemo da se rosetamo po gradu,a Juri nam obecava da ce nas zvati kasnije, ako bude nasao vremena. Naravno, ostavlja nam kljuc od garaze. Mi smo vec u dilemi gde cemo spavati, jer su svi hoteli i gostionice skupi i odlucujemo da cemo podici sator u garazi, bice nam to dosta. Oko 20h, Juri nas zove da prosetamo i posto je cuo da ne znamo gde cemo da spavamo, nudi nam da spavamo kod njega u UAZ kombiju. Fenomenalana ideja! A onda nam ostavlja i kljuc od kombija Covek je fenomenalan i zaista nam je puno pomogao! SVAKA CAST!

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=113:dan-19&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

[Pauk 613 Napisano Jul 28, 2010]

Pratim

[The Ride Around 2010 1 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 20.

 

 

Noc u UAZ-u kombiju (za one koji ne znaju UAZ je proizvodjac automobila)?

 

Pa nije bila losa. Imao je dva reda sa po tri sedista i dovoljno prostora izmedju da jedna osoba moze da spava na podu. Odluka je bila da Blazo i ja spavamo na sedistima, a Nino na podu (ujutru se ispostavilo da je njemu bilo najudobnije). Ustali smo oko 8 jer je vlasnik kombija, nas drug Jurij, morao na posao sa njim oko pola devet. Nakon dorucka u garazi, spremamo se i idemo u internet centar kako bi poslali zaostale izvestaje i procitali mail. Imamo dosta vremena, jer tek u 12h idemo po vize u mongolsku ambasadu. Napolju je padala kisa, a mi smo se nadali da nece ceo dan. Srecom, prestala je taman kad smo krenuli na kafu pa u amabasadu. U amabasadi smo sve zavrsili za jedno 40 minuta pa pravac Rusko-Mongolska granica. U medjuvremenu stajemo ispred jedne prodavnice i tu upoznajemo Denis-a, momka iz Nemacke, koji je krenuo motorom do Vladivostoka. Decko vozi Suzuki Freewind i putuje sam. S obzirom da mu navigacija nesto nije radila, a da nam se deo puta poklapao, posli zmo zajedno do obala Bajkalskog jezera. Izlgeda fenomenalno, to nije jezero, vec more. Pozivamo Denisqa da sidje sa nama do jednog mola na je\eru i da tu zajedno rucamo. On vadi keks i caj, a mi piletinu, kupus, sir, hleb, luk  Naravno, odusevljeno nam se pridruzio  Tu primecujemo da nam se desio prvi peh te vrste: Ninu se probusila prednja guma. Niej problem, imamo rezervnih, imamo flekice za lepljenje. Sve smo skinuli lagano ali se ispostavilo da flekice i lepak koji imamo nisu najbolje resenje tj nisu nekog kvaliteta. Odlucujemo da gumu odnesemo u “sinomontaz” (za one koji ne znaju ruski, to mu valjda dodje vulkanizer na Ruskom), a da na Ninov motor monitramo novu. To ide lako, naduvavamo gumu…. Ali neee, i ova pusta. Probusili smo je pajserom, neverovatno. Skidamo i tu i stavljamo trecu, srecom kako treba. Odlazimo do vulkanizera kojeg ima ama bas na svakom cosku. Dok nam on to resava gledamo malo sta ima po radnji i ostajemo odusevljeni jer u njoj ima svasta sto se moze iskoristiti za motore (lezajevi, sajle, itd..). Ipak je ovo mesto malo, zapravo selo je. Tu se razilazimo sa Denisom, on put Vladivostoka, a mi put Mongolije. Predeli su fenomenalni, to je skoro neopisivo. Ovo svako mora da vidi. Dok se mi divimo predelima, zaustavlja nas policija, koja se ljubazno predstavlja i objasnjava da smo u nacionalnom parku i trazi nam dokumenta. Naravno pitaju odakle idemo. Mi kazemo “Cernogorija” ali nas nesto cudno gledaju. Dodamo: “Jugoslavija”, a oni se samo nasmejase i kazu “slavenskaja braca” i “mozete ici dalje, ne trebaju dokumenta”  Noc vec polako pada tj vec psotaje kasno (tacno je 22:25) i verovali ili ne ovde je jos dan. Noc je tek oko 23:30, a bas nesto rano svice. Vremenska razlika je 7 sati, a mi se jos nismo na nju navikli.  Rano ujutru picimo za Mongoliju…. Inace za sve one koji pitaju, izvestaje pise Vlada, tako da su u tekstu druga dvojica ili oni, Blazo i Nino…

 

Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan20/