U Gruziju nećete moći - Turska kao uteha

[Gliga 6367 Napisano Novembar 11]

Pre 6 sati, VPetar je napisao:

Godinama čitam tvoje putopise, pogotovo nekad dok je Kleka žarila i palila  

 

Šta misliš, mogao si i sa Kle-om da prođeš sve ovo, jel bi ti bilo bolje ili gore?

Mogao je KLE, a realno i bilo koji drugi motor. Na celom putu smo imali možda 10 kilometara nečeg što nije bilo baš baš lako za vožnju. E sad, KLE-om mi ne bi bilo ni približo zabavno. Rekao bih da mi čak ni na autoputu nije prijatniji za vožnju. Van asfalta ne vredi ni spominjati.

[andrej. 2924 Napisano Novembar 11]

Ja čekam da se završi putopis da čitam sve, do tad preskačem. Piši neko obaveštenje kad bude

[Gliga 6367 Napisano Novembar 16 (promenjeno)]

Dan 9, 14.8.2025.

 

Rekoh da smo imali savršenu lokaciju za hvatanje jutarnjeg Sunca. Nakanio sam se da ustanem baš rano u nadi da ću napraviti neke lepe fotke a potom se vratiti u vreću.

 

 

 

Jutro je bilo dosta hladno. Vetar se jeste smirio, ali ipak smo na velikoj visini... Dok sam obavio šetnjicu i fotkanje više mi se nije ni vraćalo u šator, razbudio sam se.

 

 

Malo šta izjutra prija kao hladan tuš. A malo šta je hladno kao izvor na ovoj visini. Nisam rekao da smo blizu kampa imali česmu? Jesmo, ledena voda. Mi od polaska iz Samsona, pre milion dana, zapravo nismo ni imali priliku da se negde bućnemo ili istuširamo. Srećom pa skoro nikada nije vruće i slabo se znojimo, ali nekoliko dana u istom aktivnom vešu, moto opremi i čizmama (hvala merino vuni na odsustvu poganog smrada) je ipak nekoliko dana. Gre'ota propustiti priliku. Čak sam i vunu oprao. I spasio žabu - opet žaba na samom izvoru - koja je upala u korito bez mogućnsti izlaska.

 

Spaja i Čeda su se nećkali, ali su na kraju su se i oni čeličili. Da li će te iznenaditi ako kažem da je neko od nas nosio parfem? I da li možda možeš naslutiti ko je to? Na kratko smo bili prava gospoda!

 

 

U nekom trenutku nalazi nas čoban. Na savršenom turskom ulazi u razgovor. Mi klasika "Srbistan", mašemo rukama "odande a idemo tamo"... Za razliku od većine ljudi koje smo sretali u Turskoj, nije delovao srećan. U pomoć priskače Google translate. Četiri ovce se prethodno veče nisu vratile u obor. Pita da li smo ih možda videli. Spaja diže dron u vazduh u nadi da će ih negde primetiti ali ništa od toga.

 

 

Ovo je bio dan kada smo se ubedljivo najranije probudili. Imali smo odličnu šansu da krenemo rano, recimo pre 10. U 11:20 smo bili na motorima... Recimo da je sušenje garderobe oduzelo dosta vremena.

 

Vraćamo se do asfaltnog puta i prevoja. Asfaltni put se na prevoj penje sa jedne strane i spušta sa druge. Mi idemo grebenskim putem koji na prevoj zapravo silazi, samo da bi se odmah posle ponovo penjao. Ovo je početak novog segmenta (6) TET trase, ako je nekom zgodno tako da prati. Eğribel Geçidi - prevoj Egribel

 

 

Posle kratkog uspona izlazimo na plato. Visina je između 2500-2600 metara. Drveta nigde na vidiku, oblaci koje vidimo u daljini su ispod nas. Naravno da stajemo. Fotkanje, dron, sve po redu. Od kampa prešlli koliko? 6km...

 

 

 

Sa mesta gde stojimo vidimo plato i put kojim ćemo proći. To je par minuta vožnje. To bi bilo par minuta vožnje da nismo još 2-3 puta stajali i fotkali...

 

 

 

 

 

 

Vidiš vrh sa antenom u pozadini poslednje fotke? To nam je lokacija za prvu pravu pauzu, mada mi to sada još ne znamo. I on je na svega nekoliko kilometara vožnje, samo što će potrajati... Mislim da na osnovu fotki možeš shvatiti koliko smo uživali, koliko nismo imali potrebu da žurimo i protrčimo kroz doživljaj.

 

 

 

 

Još stajanja za fotkanje, još letenja dronom. Šta nam teško.

 

 

 

 

I, dok dlanom o dlan, stižemo do odvajanja za malopre spomenuti vrh. Jedna razmena pogleda je bila dovoljna da skrenemo sa rute i uputimo se gore. Uspon je kratak. Pošto put ne vodi nigde sem na vrh, u lošem je stanju. Nismo navikli na to  Na vrhu antene mobilne telefonije i to je to. Možda uzimamo po gutljaj Dobrodošlice jer ipak treba proslaviti prvih 15km i sat vremena vožnje. Ne zadržavamo se dugo jer je dan zaista tek počeo.

 

 

 

Nastavljamo dalje po istim terenima. Do prvog sela uspevamo da stignemo bez ijednog stajanja! Deset kilometara vožnje bez pauze!

 

 

Na izlasku iz sela kapija. I asfalt. Sad gledam satelitski snimak, selo je sa jedne strane potpuno ograđeno kamenom ogradom dužine par kilometara. Pretpostavljam da bi sprečilo stoku da siđe sa planine, jer odavde počinje spust u dolinu.

 

 

 

 

Naravno da ima Street view, što pitaš?

 

Google Maps

WWW.GOOGLE.COM

---

★★★★☆ · Gebirgspass

 

Kada smo se spustili u dolinu kreće veselje. Dočekuje nas, makar za naš tip motora, odličan krivudavi asfaltni put koji u početku prati potok i blago se penje. Oko nas je retka borova šuma. Saobraćaja bez. Kramponi pevaju, obrtaji vrište. Dvadesetak minuta čistog odsustva razuma. Ni na kraj pameti da se zaustavljam i fotkam, makar ne dok na prevoju nismo sišli na neki manji, betonski put koji vodi dalje prema vrhovima.

 

 

Ali čekaj. Skrenuli smo na BETONSKI put. Šta će beton na planini?! Ispostavlja se da napredak stiže u ove krajeve... Do kraja dana, preko 100 kilometara vožnje, nećemo videti nijednu makadamsku deonicu vrednu pomena. Ono malo makadama što jesmo videli je bilo u raznim fazama pripreme za betoniranje.

 

Ne brini, ovo naravno ne znači da ostatak dana nije bilo događaja vrednih pomena.

 

Posle par minuta uspona izlazimo na manji plato. Sklepana kućica kraj puta. Ne znam ko je spazio bakicu i peć za čaj, ali hvala mu. Odličan tajming za pauzu.

 

 

 

Da smo bili malo pametniji ili gladniji tražili bismo i neku klopu. Kokoške su šetale po livadi tako da makar jaja ima. Imam osećaj da je bakica mislila kako nas je odrala sa cenom čaja. Zapravo smo ga platili duplo manje nego ona dva od juče. A cena je reda 5-10 dinara po čaši, ne sećam se tačno (jedna od retkih stavki koje su zapravo baš jeftine. Njihova kola takođe spada u tu grupu. I, veoma iznenađujuće, Red Bull)...

 

Mi i dalje vozimo atraktivnim krajolikom. Iznad šume smo, ponovo preko 2000m visine. Međutim, obzirom da je put betoniran (a u par deonica je neko bio optimističan i stavljao behaton kocke...) gubi se osećaj avanture. Stajemo samo da se sačekamo. Retko vadim fotoaparat.

 

 

Možeš naslutiti da predeo nije urbanizovan. Povremeno prođemo kroz seoce gde sve izgleda taman kako i očekujem. Onda se na horizontu pojave četiri minareta, zatim i cela velika džamija. Pomislim kako je baš čudno što se na takvoj poziciji razvio gradić koji ima potrebu za tako velikom džamijom.

 

 

I da, nije se razvio gradić. Selo od možda stotinak kuća... Na prevoju, na 2300m. Pri tome apsolutno svako seoce kroz koje smo prošli ima svoju džamiju. Male, skromne.

 

Od tog sela počinje definitivni spust ka "pravoj" civilizaciji. Silazimo sa planine. Obzirom da sam stajao da fotkam, Spaja i Čeda su ispred mene. U narednom selu ih nekom prečicom prestižem. Vozim lagano i čekam da me stignu. Međutim oni zaostaju sve više, vidim ih iza... Stanem da ih sačekam. Bilo mi je čudno što ne čujem buku motora. Tek kada su mi prišli shvatim da su ugasili motore i da se "trkaju". Sprdnja na maksimumu.

 

 

Mislim da smo sastavili preko 10km spusta bez paljenja motora. Valja štedeti gorivo, ne znamo kada će sledeća pumpa. Negde na toj deonici srećemo već drugog motoristu od početka putovanja. Turčin na CRF-250. Stajemo da proćaskamo, čovek priča engleski. On putuje solo u kontra smeru od nas. Spominjemo mu situaciju sa benzinom i dobijamo info o pumpi koja nas uskoro čeka. Kao i tip da u slučaju zabiti pitamo bilo koga u selu. Neko će materijalizovati par litara benzina po potrebi.

 

 

Da li je to čoveku ispao šraf sa štitnika ruku? Da li je Čeda možda imao adekvatan zamenski? Glupo i suvišno pitanje. Naravno da jeste. I naravno da mu je to sredio dok smo pričali  

 

Put prati planinsku rečicu i obzirom da više nismo na velikoj visini vruće je. Na žalost nismo našli mesto pogodno za kupanje. Posle nekog vremena dolazimo do velikog veštačkog jezera.

 

 

Na karti obeležena benzinska pumpa, kao i gradić. I zaista, pumpa postoji. Rešavamo gorivo za naredni period. "Gradić" je desetak zgrada na obali. Vrlo neobično izgleda, zgrade ne deluju staro, nema nijedne kuće. To kod nas ne postoji.

 

 

Sedamo u restoran sa pogledom na vodu. Klopamo brzinski spremljeno i ukusno testo sa krompirom. Posle rešavamo i prodavnicu, nalazimo čak i pivo za večeras.

 

Sat ipo kasnije smo spremni za nastavak. Sada je već kasno popodne. Na izlasku iz gradića dočekuje nas veoma lepa magistrala. Uredno igrnorišemo sva moguća ograničenja.

 

Na izlasku iz jednog tunela se greškom isključujemo sa tog puta i skrećemo na uključenje na autoput. Tunel je sveže probijen pa nas je trek zbunio. Pogrešno skretanje na autoput koji ide u smeru suprotnom od nama potrebnog. Šta će prosečan Balkanac uraditi u toj situaciji? Pa vratiće se par stotina metara u kontra smeru da bi došao tamo gde treba da bude. Mi naravno nismo prosečni Balkanci. Mi smo se VEOMA PAŽLJIVO vratili par stotina metara u kontra smeru kako bismo došli tamo gde trebamo biti  U našu odbranu, saobraćaj je nepostojeći i još uvek smo bili na rampi.

 

Ubrzo skrećemo na neki lokalni put. Bliži se doba dana kada vredi razmišljati o mestu za kampovanje. Lagano se penjemo sve više i više. Nalazimo i usputnu čemu čime kompletiramo potrepštine za noć. Obzirom na to kakav je put (uzani asfalt) srećemo iznenađujuće mnogo saobraćaja u suprotnom smeru. Ispostavlja se da se dalje niz put nalazi jezero koje je turistički popularno. Koliko se sećam sa puta se nije ni videlo, a svkako je postojala kapija, ograda i naplata ulaska. Mi nismo klijentela za to. Ovde je to:

 

Google Maps

WWW.GOOGLE.COM

---

Find local businesses, view maps and get driving directions in Google Maps.

 

Jezero je na 2000m visine. Odmah posle njega asfalt prestaje a počinje nagliji uspon savršenim makadamskim putem. Ne treba nam mnogo vremena da se popnemo na prevoj.

 

 

Kraća pauza za fotkanje i konsultacije. GPS kaže da se trek odavde samo dodatno penje, vrlo brzo i na preko 2500m. Na manjoj visini od trenutnih 2300 nećemo biti u narednih 50-60 kilometara. A do sada nam je jasno da 50-60 kilometara u ovakvom okruženju nije sat vremena vožnje.

 

 

 

Odluka je laka: tražimo mesto u blizini. Nasumično biramo jedno od račvanja na prevoju (neverovatno koliko svuda ima puteva...) koje se odvaja od TET-a.

 

 

 

 

Kilometar-dva dalje nalazimo ono što ćemo proglasiti savršenom lokacijom. Travnati greben sa malom zaravni. Sa jedne strane pogled na zalazak Sunca, sa druge strane pogled na istok.

 

Pisao sam već o tome kako su ove planine barijera za vlagu koja stiže sa Crnog mora. Eno ih oblaci na horizontu. Valjaju se preko grebena i nestaju na suvljoj, južnoj strani. Lepo je ovo gledati sa suvlje, južne strane

 

Glupo mi i da spominjem da duva hladan vetar. Ali eto, igrom slučaja baš je duvao veoma hladan vetar.

 

 

Činjenicu da smo vožnju završili ranije nego obično Čeda i ja koristimo da pregledamo vazdušne filtere i generalno bacimo pogled na stanje motora. Čedi to podrazumeva skidanje plastika i rezervoara.

 

 

Šta, čudno ti je što Čeda ima akumulatorski duvač? Stvarno ti je čudno?!?

 

Meni je posao mnogo lakši. Skidam sedište i to je to. Na put nisam poneo drugi vazdušni filter. Dosta su kabasti, masno lepljivi. To bi meni napravilo svinjac u prtljagu, kako god da zapakujem. Imao sam pred-filter, hiruršku navlaku za obuću. Iznenađujuće delotvorna.

 

Najlepše mesto na kom sam radio bilo kakav servis

 

Posle devet dana, odlučio sam da je ovo savršena prilika da motor počastim svežim vazduhom te skidam pred-filter.

 

 

Ovo nam je najviši kamp do sada, blizu 2350m. Prethodnih nekoliko dana konstantno podižemo granicu. Malo se opuštamo u pogledu mogućnosti smrzavanja tokom spavanja. Nijednu noć nam zapravo nije bilo hladno u vrećama.

 

 

 

Imamo sreću da uprkos velikoj visini blizu nas postoji šumarak. Uveliko pod svetlošću lampi dovlačimo solidnu zalihu suvog drveta. Ima li potrebe da govorim ko je našao tu gomilu suvog drveta, i doneo najveći deo? Nema, naravno 

 

Obzirom na vetar, nismo se usuđivali da založimo neku veću vatru. A ona koju jesmo založili nije mnogo pomagala protiv istog tog vetra. Dakle bilo je hladno za sedenje. Nešto se ne sećam da smo pekli kobaje. Lako moguće da smo očekivali noć bez vatre pa smo obezbedili drugačiju večeru.

 

Ove večeri se javlja i moj drugi problem na putovanju (prvi je bio davno, kada sam ostao bez zaliha rakije). Ispostavlja se da punjač za bateriju fotoaparata neće da radi na Stromu. Dabome, jedino Strom ima klasični upaljač punjač kakav je potreban. Baterija na izdisaju a rezervne nemam. To znači da sutra do dolaska u nekakvu civilizaciju sa strujom moram veoma sporadično ili nikako da koristim aparat. Velika šteta obzirom na okruženje.

 

160km vožnje danas. Zatrašujuće mnogo toga asfaltom i betonom. Ipak, daleko od toga da nismo uživali. Trek u prilogu.

2025-08-14 101932__20250814_1119.gpx

Promenio Novembar 16 član Gliga

[Libero 2242 Napisano Novembar 16]

Svojevremeno smo se zezali na temu Čedinih torbi i njihovog abnormalnog sadržaja, zvali smo ih ''Sport Billy'' torbe jer u torbu od 20 l staje 40 l bez problema (ko ne zna, neka pita Google)

Čedin top case - mađija čitava... 

 

Samo naglas razmišljam, @Cedo11+Tuareg= 

 

Putopis po tvom standardu, uživanje pratiti... 

[Cedo11 2539 Napisano Novembar 16]

@Libero

Čokoladno mleko, šargarepe, banane,...  

 

A što se tiče Tuarega, tu si u pravu. Probao sam svojevremeno Gliginog Tuarega i baš mi je legao. Onda sam pre dva meseca probao Tuareg Rally, raspametio sam se kakav je to motor i rekao sam da je to to.

Samo još da nađem načina da posedujem isti, jer je preskup.

[Gliga 6367 Napisano Novembar 16]

Sačekaš da neko postavi oglas za polovan i kupiš za "tepsiju ribe". Tako je moj otišao...

[Gajo Sevojno 2191 Napisano Novembar 16 (promenjeno)]

pre 55 minuta, Cedo11 je napisao:

Tuareg Rally, raspametio sam se kakav je to motor

Много добар. Ја га поседујем 5 месеци и већ сам му набио 10.000км  . А ово куда сте возили.. браво.. шта рећи. 

Promenio Novembar 16 član Gajo Sevojno

[Gliga 6367 Napisano Novembar 22 (promenjeno)]

Dan 10, 15.8.2025.

 

Kako nestvaran početak dana! Budim se kada je Sunce već malo ugrejalo šator. Otvaram vrata i ostajem zatečen.

 

 

Mi smo na sunčanom prevoju. Ispod nas je more od oblaka. Rekoh da mi je sinoć baterija na aparatu bila na izdisaju. Pa, nekako je izgurala ovih par snimaka.

 

 

 

 

 

Ovo je sve sa našeg kamp mesta. Nema tog hotela koji omogućava ovakav ugođaj.

 

To što nemam fotoaparat predstavlja ozbiljan hendikep. Telefon koji imam je i u najboljim danima pravio loše fotke. A najbolji dani su mu prošli davno. Od tada je dobio izgreban i naprsnut objektiv. Dakle koristim samo za dokumentovanje, a i to kada nema druge opcije. Ali... Ima Gliga kamericu koju već par dana nije izvadio iz torbe! Dakle, danas ću biti video produkcija. Makar do momenta kada se dokopamo struje. Snimak će biti na kraju dana, ili u narednom postu.

 

Ne sećam se da smo se posebno razvlačili tog jutra. Rutina je nekako već ustaljena. I dabome, pre 11 smo na točkovima. Prva pauza? Posle dva minuta, na česmi.

 

Od česme na prevoju put počinje da se penje. Vrlo brzo ćemo se naći na preko 2500m i tu ćemo provesti nekoliko sati.

 

 

Do sada smo već smanjili "Reli mod" vožnje kada se uključi GoPro. Može i normalno

 

Drveće je ovde misaona imenica. Travnata golet na sve strane. Ipak, to sve uspeva da deluje pitomije od očekivanja. Oblaci koji su jutros bili u dolinama su se do sada podigli. Sada su oko nas pa povremeno vozimo kroz njih.

 

To što ja nemam aparat ne znači da se ne zaustavljamo. Spaja ima dron, a ima i mesta koja prosto zahtevaju da se izbleji na njima.

 

 

 

Put kojim vozimo ima Street view, ako nekom nedostaju fotke:

 

Google Maps

WWW.GOOGLE.COM

---

Find local businesses, view maps and get driving directions in Google Maps.

 

Od juče nam je ostala neostvarena ideja da negde na planini nađemo domaću klopu. Rešeni smo da to danas nadoknadimo. Kada smo na daljem kraju doline/livade/platoa videli kuću sa postavljenim stolovima znali smo da je to naša prilika. Nameračeni na jagnjetinu, bez bilo kakvog osećaja za vreme. Ispostavlja se da to u podne nije izvodljivo, ražanj se aktivira tek kasnije. Utehu nalazimo u turskoj verziji ćufti. Još uvek nismo navikli na njihove "običaje" tako da dobijamo meso i salatu bez priloga. Prilozi se ne podrazumevaju, i moraju se posebno tražiti. Klopa je bila onako... Ništa specijalno. Čaj se podrazumeva, bez njega nigde ne sedamo

 

 

 

Obzirom da smo se dokopali struje, baterija aparata je otišla na punjenje istog trenutka. Nismo u bilo kakvoj žurbi.

 

Napunjenih stomaka i baterije krećemo dalje. Prva pauza? Posle deset minuta.

 

 

 

 

Naredna? Posle još dve minute... To je taj žestoki tempo. Čeda vežba letenje i snimanje dronom a Spaja i ja smo modeli.

 

Odavno nismo imali točkiranje

 

 

Koliko god tereni bili spektakularni, posle nekoliko dana čovek ogugla na to. Ja sam prestao da imam osećaj da je ovo nešto posebno. A jeste, definitivno jeste.

 

 

 

Jer ako nema pljuge onda to nije Čeda

 

 

Vozimo bez zadržavanja. Bližimo se tački gde se jedan krak rute odvaja do obližnjeg manastira. Spuštamo se na prostrani prevoj. Velika livada, potok vijuga preko nje. Mnogo je izletnika. Imaju jednak odnos ka smeću u prirodi kao i mi. Na žalost svuda je.

 

 

Kaže Spaja "Pali Gopro i prati me". Sledi par minuta dosta neosnovanog glupiranja. Vozamo po toj livadi, preko potoka, prska blato oko onih izletnika. Čeda kao pravi glas razuma ide odmah iza nas 

 

Da se ovo dešava u nekoj uređenoj zemlji verovatno bi nas poslali na robiju. Pošto nije baš uređena zemlja, klinci nam mašu, muškarci klimaju glavama. Žene? Ko zna, sve su u burkama. Nemam snimak, nije mi dostavljen. Možda i bolje tako. Da, do kraja putopisa će verovatno biti baš malo gopro materijala...

 

Elem, odvajanje sa treka za manastir. Nemamo pojma o kakvom se manastiru radi ali odlučujemo da se provozamo. Besprekoran, nov krivudavi asfaltni put nas vodi nizbrdo. Danas nećemo biti u prilici da točimo gorivo te motore pretvaramo u teške bicikle. "Trkamo" se. Brzo nam postane jasno da je najbrži onaj što sme da koči najmanje.

 

Manastir je zidan u podnožju visoke litice. Vrlo impozantno deluje čak i iz daljine. Turistička je atrakcija. Do samog manastira se ne može vozilima, od parkinga vodi pešačka staza. Nešto nismo bili u tom raspoloženju tako da samo okrećemo nazad ka prevoju.

 

Sümela Monastery ako nekog interesuje. Google kaže da datira iz IV veka. Verujem da ima interesantnu istoriju, nisam proveravao.

 

 

Ono malo goriva što smo uštedeli vožnjom nizbrdo smo itekako potrošili u tih 12km do prevoja. Rekoh već: beesprekoran, nov krivudavi asfaltni put. Dve trake, ništa saobraćaja.

 

 

Na samom prevoju opet silazimo sa asfalta, nastavljamo "grebenskim" putem. Vreme je prilično sveže i uglavnom je oblačno. I da, naravno da duva jak, hladan vetar.

 

 

 

Ovo selo sa slike iznad se nalazi desetak kilometara od prevoja, makadamski putem. Na prevoj se samo sa jedne, severne, strane stiže asfaltom. Kamion za smeće smo sreli na izlasku iz sela, i ide još "dublje" u planinu. One smešne, male kontejnere imaju svuda. Samo su izletišta štrokava...

 

Nastavljamo dalje i uskoro počinjemo da se spuštamo.

 

 

Posle ovog sela, koje izgleda "isto" kao i sva prethodna, nešto se menja. Naredna sela, bliže podnožju kanjona, su drugačija. Kuće su od kamena i deluju staro. U par sela postoje ruševine starih utvrđenja i crkava. Biće da je ovo bila pravoslavna enklava u nekom momentu (grčke crkve). Izgleda da je kraj pod visokim stepenom zaštite i nema gradnje.

 

 

Sad malo gledam po Google maps, žao mi je što se ovde nismo zadržali. Prošli smo bez stajanja, a ima istorije.

 

Google Maps

WWW.GOOGLE.COM

---

Find local businesses, view maps and get driving directions in Google Maps.

 

Ovde, ako nekog interesuje.

 

Kačimo i dva kilometra asfalta koji vodi dnom kanjona, pre nego što započnemo uspon na drugu stranu.

 

NASTAVIĆE SE.

 

Promenio Novembar 22 član Gliga

[Gliga 6367 Napisano Novembar 23 (promenjeno)]

Dan 10, nastavak

 

Penjemo se iz kanjona. U početku kroz četinarsku šumu, ali brzo smo ponovo okruženi travom. Razlika u odnosu na veći deo putovanja leži u tome da je trava sveže zelena, kao u proleće. Ovo je definitivno vlažna strana planina. Zapravo, kanjon na sever vodi direktno do Crnog mora što znači da ovde završava mnogo vlage.

 

 

 

Pravimo pauzicu da prezalogajimo po čokoladicu, možda podelimo pivo. Iako smo do sada prešli manje od 100km, svi smo se osećali umorno. Oblačno, sveže, povremeno i neka kap kiše.

 

Kako se penjemo sve više, jedno vreme vozimo i kroz oblak. Prolazimo kroz par sela ali vidici izostaju. Niske, kamene kuće, limeni krovovi otežani kamenom. Iz nekog razloga me podseća na Škotsku u kojoj nikada nisam bio.

 

 

 

 

 

 

Ovo je već civilizacija, neporedno pre nego što smo sišli na asfalt.

 

Dolazimo do mesta koje na krati deluje kao gradić. Prilazimo prečicom, preko livade i starog kamenog mosta. "Gradić" ima deset kuća od kojih su četiri-pet restorani, a dve su prodavnice. I jedna pekara. Ništa bez pekare. Ovako napisano možda i deluje kao neko lepo turističko mesto. Turističko jeste. Lepo ne. Srećemo i lokalca (što znači da je negde iz Turske) na 450MT, ali osim "hi-hello" nemamo komunikaciju.

 

 

 

 

Izbor u prodavnici nikakav. Srećom, jedan od restorana ima i mesaru gde kupujemo sudžuk. Pekara standardno, tu nema greške. U svakom slučaju snabdeli smo se klopom za kamp, a to je bitno.

 

 

 

Sedamo u jedan od restorana da se malo ugrejemo, pojedemo čorbu i popijemo čaj. Napunimo moju bateriju. Posle klope Spaja odlučuje da potraži gorivo. I baš kao što je pre dan-dva momak na CRF-u rekao, nakon dva minuta je našao čoveka koji ima zalihe goriva. Nije baš bilo neophodno, a i ja od starta imam 10 litara rezerve u zadnjem rezervoaru, ali bolje iskoristiti priliku kada se već ukazala. Realno nemamo pojma kada ćemo naići na sledeću pumpu.

 

Dovoljno sveže da su aktivirana kišna odela, prva linija zaštite.

 

 

Pitaš se gde je sve ovo? Ovde:

 

Google Maps

WWW.GOOGLE.COM

---

Find local businesses, view maps and get driving directions in Google Maps.

 

Dok smo mi obavili sve što smo imali, prošlo je više od sat vremena. Solidno kasno popodne. Ispostavlja se da od ovog mesta kreće asfalt i spust u novu dolinu/kanjon. Put je standarno bez saobraćaja ali uprkos tome vozimo lagano.

 

 

 

U kanjonu smo pred zalazak sunca. Optimalno vreme za traženje kamp mesta je prošlo i sada smo u fazi "daj bilo šta". Tu prolazi neka važnija magistrala. Kraj puta ima restorana i smeštaja, ali nismo još za to. Inače, ovo je prvi trenutak današnjeg dana da smo sišli ispod 1000m. A samo u dva druga momenta smo bili ispod 2000.

 

 

GPS kaže da se naša ruta uskoro odvaja od ove magistrale i da se ponovo penjemo. Odlučujemo da guramo dalje a kamp mesto potražimo u planinama. Brzo smo ponovo na preko 2000m okruženi travnatim padinama. U sumrak stajemo na zaravn kraj samog puta. Sada je već dovoljno kasno da nema smisla voziti dalje. Ni najmanje nas ne dotiče što šatore postavljamo 20m od druma. Sve naredne fotke su iz kampa.

 

 

 

 

I naravno, neizostavna Dobrodošlica.

 

 

Kampujemo nešto niže nego prethodnih par dana, na 2200m. Noć je malo toplija od prethodnih, što je dobro jer nismo imali od čega da ložimo vatru. Motore smo opet parkirali kao vetrobran, mada se ne sećam da je duvalo kao ranijih dana.

 

Rekoh već, kampujemo odmah pored puta, makadamskog. Sa mesta na kom se nalazimo vidimo nekoliko sela, a zaseok je i kilometar-dva iza nas. Dok sedimo i ćaskamo prolazi iznenađujuće puno vozila. Na ovakvom mestu to znači da ih je bilo preko pet u toku večeri. Neka toliko nova i luksuzna da ovde deluju potpuno neprikladno. Na nas apsolutno niko ne obraća pažnju.

 

 

Izgurasmo 150km danas  Trek je u prilogu. A sutra idemo na D-915, ono što internet proglašava jednim od najopasnijih puteva na planeti. Ono za šta ja do pre dva-tri dana nisam ni čuo.

2025-08-15 105321__20250815_1053.gpx

Promenio Novembar 23 član Gliga

[Gliga 6367 Napisano Novembar 23 (promenjeno)]

Evo ga odmah i pripadajući video. Sad vidim da je kvalitet prilično loš i izvinjavam se zbog toga. Editovano je na starom telefonu, bez namere da ikada dospe u javnost. Imam sve sirove snimke ali ne i volju da ponovo montiram.

 

EDIT:
Ipak je original dovoljno loš da sam odradio novu montažu  Ujtru će biti online.

Promenio Novembar 23 član Gliga

[Gliga 6367 Napisano Novembar 24 (promenjeno)]

Ide film.

 

 

Promenio Novembar 24 član Gliga

[aca-pn 7021 Napisano Novembar 24]

Tek snimak u stvari stvarno dočarava lepotu predela. 

p.s. Izgleda niko od vas ne hrče, čim postavljate šatore tako blizu jedan drugom

[Skandi 115 Napisano Novembar 24]

I da hrče neko, trebalo bi da to "Dobrodošlica" dovoljno priguši

[Cedo11 2539 Napisano Novembar 24]

1 hour ago, aca-pn said:

Tek snimak u stvari stvarno dočarava lepotu predela. 

p.s. Izgleda niko od vas ne hrče, čim postavljate šatore tako blizu jedan drugom

Mislim da se meni desi da zahrčem, ali verujem "ništa strašno."

32 minutes ago, Skandi said:

I da hrče neko, trebalo bi da to "Dobrodošlica" dovoljno priguši

Zamišljam scenu kako Gliga ustaje i dolazi do mog šatora (jer hrčem ponekad) da me probudi i da mi da malo "Dobrodošlice", kako bi imao miran san. 

[aca-pn 7021 Napisano Novembar 24]

48 minutes ago, Cedo11 said:

Mislim da se meni desi da zahrčem, ali verujem "ništa strašno."

Uvek je onom što hrče "ništa strašno", za okolinu je druga priča

[Gliga 6367 Napisano Novembar 24]

Svi hrknemo po malo, nista strasno. Satore smo postavljali sto blize kako bismo koliko-toliko svi bili u zavetrini.

 

Od onog jezera u magli, posle Samsona, svaku noc je bio bas jak vetar. Pravili vetrobran od motora, satore postavljali odmah do njih.

 

Dobrodoslica se konzumirala veoma umereno. Mislim da smo samo jednu noc "popili", a i to je bilo zanemarljivo u odnosu na balkanski prosek 

[Gliga 6367 Napisano pre 15 sati (promenjeno)]

Dan 11, 16.8.2025.

 

Tokom noći je je u par navrata padala kiša, ali jutro je suvo. Sunce i oblaci se smenjuju, tako da smo malo u magli a malo pod vedrim nebom.

 

 

 

 

Obrati pažnju na terasice koje se vide na prethodne dve fotke. U pitanju su kameni "zidovi", svaki deo ove planine koji nije suviše strm je ovako raščićen. Koja je to količina posla...

 

Odavno smo odustali od ideje da "krenemo pre 10". Bez obzira koliko rano ustanemo, bez obzira što nemamo nikakvih obaveza koje bi oduzele vreme. Kafa, doručak, pakovanje... Nekako uspemo da to traje tri sata. Danas nije izuzetak. Solidno iza 11 smo na točkovima.

 

Od kampa put nastavlja da se penje do obližnjeg prevoja. Oblaci su prilično nisko i nema šta da se vidi. To nas naravno ne sprečava da skrenemo sa puta i poigramo se na livadi.

 

 

 

 

Odavde put polako počinje da se spušta. I dalje smo daleko iznad granice šume, svuda oko nas su travnati obronci. Neverovatno mnogo sela. I neverovatno mnogo saobraćaja od jutros.

 

 

Na izasku iz jednog od sela nailazimo na pijacu/vašar. Gomila ljudi, vozila. OK, to objašnjava gužvu u saobraćaju. Lokacija je za naše pojmove baš zabačena. Najbliži asfaltni put je na dvadesetak kilometara odavde, i to u pravcu iz kog mi dolazimo. Ali skoro nijedno vozilo ne dolazi odatle... A auti... Bolji i noviji vozni park nego u većini gradova u Srbiji.

 

 

Vreme je takvo da se ne zaustavljamo često kao inače. Brzo dolazimo do sela koje se nalazi na ivici kanjona. Očigledno turistička destinacija, nama nimalo primamljiva.

 

 

Odatle počinje spust u kanjon gde ćemo se priključiti na put D-915, "najopasniji put na planeti". Pravimo pauzu za fotkanje na samom početku spuštanja. Vrh kanjona, od dole izviru oblaci. Svakih petnaest sekundi se smenjuju uslovi, čas vedro, čas unutrašnjost oblaka.

 

 

 

 

Natovaren Strom, visoko na planini, nije pogodno vozilo za učenje "elephant turn".

 

Ne, stvarno nije.

 

 

 

 

Sam spust u kanjon traje. Na deonici od oko 12km se gubi 1400m visine. Dakle serpentine. Mnogo serpentina. Dvadeset sedam serpentina (izbrojao sad na karti, daleko bilo ta se bavim takvim stvarima dok vozim).

 

 

U samom kanjonu izlazimo na asfalt, to je put D-915. Ovo nam je najbolja prilika za točenje goriva. Gradić sa pumpom je na 15km u kontra smeru od onog gde mi treba da idemo. Ipak, nemamo mnogo izbora jer do sledeće pumpe koja je baš na našoj ruti ima mogo jahanja. Sam put nije bio nešto zabavan za vožnju i po tome je izuzetak. Mnogo saobraćaja (nije mi jasno odakle i gde), do mere gde često nije imalo smisla prestizati.

 

 

Sipamo gorivo i malo odmaramo na pumpi. Preskačemo nabavku hrane za kamp jer je prilično rano, iako je veliko pitanje da li će do kraja dana biti naselja sa prodavnicama. Ja u naselju mašim jedno skretanje i umesto izlaska na magistralu mi počinjemo da se penjemo na brdo. GPS kaže da možemo i tuda, u nekom momentu ćemo se spojiti sa glavnim putem. I tako se iznenada nađemo u mreži uzanih asfaltnih puteljaka. Dok kažeš "keks", popeli smo se par stotina metara iznad doline. No, uskoro se vraćamo na glavni drum i produžavamo dalje ka čuvenim serpentinama.

 

Kako se penjemo priroda postaje lepša. U jednom trenutku sam imao osećaj kao da vozim kroz austrijske ili švajcarske Alpe.

 

 

Od mesta gde asfalt prestaje put postaje prilično uzan. Pretpostavljam da se dva vozila mogu mimoići, ali rekao bih da to zahteva malo pažnje. Mi imamo sreće i sustižemo samo par auta i kamion sa senom. I srećemo momka i devojku koji pedalaju u suprotnom pravcu. Na par mesta put je skoro pa uklesan u liticu. Dovoljno je visoko i strmo da bi sletanje sa puta gotovo sigurno bila poslednja stvar u životu. Olakšavajuća okolnost je što je sam put u odličnom stanju pa ne postoji opasnost da će neki iznenadni kamen ili slično zabaciti prednji točak. No, to je samo par mesta vrlo kratke dužine. Nismo ni stajali.

 

Kada se dođe u podnožje serpentina, najatraktivniji deo puta je zapravo prošao. Deonica sa serpentinama nije na toliko strmoj padini i potpuno izostaje osećaj izloženosti i rizika.

 

 

 

 

 

 

 

 

Blizu samog vrha je manje proširenje sa lepim vidikovcem. Koliko je put zahtevan za vožnju možda najbolje oslikavaju vozila na fotki ispod.

 

 

 

 

Elem eto, odvozasmo i to čudo. Obzirom da do pre nekoliko dana nisam ni znao za postojanje ove deonice i reputacije koju nosi, moje razočarenje je potpuno izostalo. Put kao i mnogi drugi. Nema očekivanja=nema razočarenja.

 

Ovekovečen trenutak u kom Čeda postaje glumačka zvezda.

 

Kraj serpentina i izlazak iz kanjona ne označavaju kraj uspona. Put se još koji kilometar penje, sve dok ne izađe na visoravan koja se prostire na 2200-2300m. U kanjonu i tokom uspona smo bili zaklonjeni od vetra, oblaci su bili iznad nas. Sada smo na platou, u oblacima i potpuno izloženi vetru. Tu su i vetrenjače, za slučaj da mi sami ne primetimo koliko duva. Hladno je.

 

Pisao sam već da su ove planine prva prepreka za vlagu koja dolazi iz pravca mora. Malo koji oblak pređe na drugu stranu. E, mi posle kratke vožnje dolazimo na mesto gde se asfaltni put spušta na drugu stranu, ka jugu. Sa tog mesta, dokle god pogled doseže na jug vidi se samo vedro, plavo nebo. I prava je šteta što mi uopšte ne idemo u tom pravcu 

 

Na kratko asfaltom silazimo do obližnjeg sela u bezuspešnoj potrazi za prodavnicom, ali brzo se vraćamo na prevoj, u maglu i vetar. Vozimo dalje i pratimo TET, jer nemamo pametnijih opcija. Meni odavno nije bilo hladnije na motoru, al' nemoj nikome da kažeš da smo svi i dalje u letnjoj opremi.

 

Praktično i ne znamo kuda se vozimo. Većinu vremena smo okruženi oblacima, ali na sreću magla za sada nije gusta. Tek povremeno se ukaže neki prizor.

 

 

Bonus poeni za onog ko pronađe motor na fotki iznad

 

Sledeća fotka prilično lepo dočarava kako je bilo.

 

 

Da, bilo je sranje. Stajemo da se malo konsolidujemo, obučemo makar kišna odela. Mnogo je vlage u vazduhu, viziri su mokri i magle. Kada podignem vizir da bih video kuda vozim pokvase mi se naočale... A ipak, to što je vlaga u vazduhu uopšte ne sprečava da put bude veoma prašnjav. Lepljiva, prljava kombinacija.

 

 

Put se u nekom trenutku na kratko spušta u šumu. Ispod oblaka i zaklonjeni od vetra, dobrodošao predah.

 

 

 

 

Ipak, to ne traje dugo. Vrlo brzo smo opet na goleti, na 2400m visine.

 

 

 

Gužva u saobraćaju. Taman kada pomisliš da će tele uraditi pametnu stvar i poći za ljudima, ono pobegne dalje uz put.

 

Ubrzo posle ovog sela izlazimo na najvišu tačku dana, na 2600m visine. Ni primetili nismo. Tu je magla bila prilično gusta i vožnja nije valjala. A par kilometara kasnije se uključujemo na uzani asfaltni put. Srećemo tipa na Teneri (recimo da je bila Tenera) koji dolazi iz kontra pravca. Kaže da je prethodna 2-3 sata od prethodnog mesta vozio kroz maglu. GPS kaže da blizu nas postoji naselje. Nema mnogo dileme. Iako dan još nije pri kraju, odlučujemo da odemo do gradića/sela, sednemo da jedemo a onda nađemo smeštaj. Dalja vožnja i kampovanje u ovakvim uslovima, na ovoj visini bi bili daleko od uživanja.

 

Evo ga restoran, snimak preuzet sa Google street view.

 

 

Google Maps

WWW.GOOGLE.COM

---

Find local businesses, view maps and get driving directions in Google Maps.

 

Ispostavlja se da je ovo opet neko turističko mesto, Demirkapi. I dalje nameračeni na pečenje koje nam danima izmiče, sedamo u prvi restoran. Zastakljena  terasa, pogled na dolinu ili oblake. Sad, to lepše zvuči nego što je u onom trenutku bilo. Mi smrznuti i željni toplote, ali grejanja nema.

 

I ovde smo izvisili za pečenje. Jeli neke ražnjiće i faširane šnicle, ništa vredno hvale. I ovde smo se ispalili za poručivanje priloga  Svi natipisi su na turskom i arapskom. Konobar koji nas služi (veoma prijatan), verovatno ujedno i gazda, je Arapin. Gosti koji sede u letnjikovcima razbacanim po dvorištu su Arapi.

 

Kako sam shvatio, ovo je veoma popularno mesto za arapske turiste. Priroda zapravo jeste lepa, iako je mi ne vidimo, u blizini su lednička jezera.

 

E sad, kada spominjem turizam nipošto ne treba zamisliti da to izgleda kao kod nas. Ovde, u Turskoj, je to drugačije. Turisti dođu do naselja, lokalci uz put, po livadama, duž potoka postavljaju tende i šatore sa mini terasicama. Svaka turistička porodica ima svoj šator/tendu i tu provodi vreme.

 

 

Svaki put kada sam prethodnih dana spominjao da "prolazimo kroz turističko mesto" to manje-više izgleda kao na slici gore. Samo što je ovo prvi put da sam fotkao. Konkretno ovde su otišli i korak dalje, tako da postoji i ringišpil, tramboline, nekoliko zip-lineova...

 

Sve u svemu, meni deluje prilično pogrešno. Ali apsolutno prihvatam da je samo stvar navike.

 

Uglavnom, tokom ručka preko Booking-a pronalazimo i smeštaj u blizini. Recimo da je cena za nas trojicu 70€. Daleko od jeftinog, ali jedna od najpovoljnijih ponuda u široj okolini.

 

Kada smo se spremali za pokret i sedali na motore prilazi nam par klinaca. Zamisli: Arapi. Jedan od njih dobro priča engleski. A klinci k'o klinci, zanimljivi im motori. Koji je najbolji, koji je najbrži, kako se čuju, da li mogu malo da turiraju... Potrajalo je to par minuta. Do kraja su stigle i starije sestre, majke. Vadili se telefoni, snimalo za Instagram. Pišanija živa.

 

 

Ovaj mali sa cvikerima, lagano zavrne u blokadu. I ne pušta.

 

Do smeštaja stižemo za par minuta. Na licu mesta cena je niža nego preko Booking-a i tu štedimo 10€. Drveni bungalov SA GREJANJEM I TOPLOM VODOM, odvojena spavaća soba, terasica za sedenje. U prvi mah smo planirali da se istuširamo (ko pažljivo prati zna da je prethodna civilizovana prilika bila u Samsonu pre ko zna koliko dana, a posle toga samo ledeni izvor na vrhu planine) a onda prošetamo u potrazi za prodavnicom.

 

 

Ipak, blagodeti grejanja i tople vode nismo mogli tek tako da ignorišemo. Brzo rešavamo da nećemo mrdati odavde. Koristimo priliku za pranje garderobe. Neko samo aktivni veš, neko kompletno moto odelo uključujući i kacigu.

 

 

Kako to misliš "Ko je svo vreme putovanja nosio prašak za pranje veša?!?" ? Jedan je Čeda!

 

Nekako uspevamo da ne napravimo haos u smeštaju. Sve što imamo od elektronskih uređaja je uključeno u struju. Kao što rekoh, treba iskoristiti priliku.

 

 

Za kraj dana čaj na terasi. Nekako baš zaslužen predah.

 

 

Oko 145km danas. Možda 50 od toga asfaltom. Trek je u prilogu. 

2025-08-16 111911__20250816_1119.gpx

Promenio pre 15 sati član Gliga

[Cedo11 2539 Napisano pre 8 sati]

7 hours ago, Gliga said:

 

Ovaj mali sa cvikerima, lagano zavrne u blokadu. I ne pušta.