Kupovina motora - lifestyle, ego ili dečački san

[Zarkela 1592 Napisano Decembar 20, 2022 (promenjeno)]

Idejom kojom sam se vodio prilikom postavljanja ove teme je bio moj lični razlog zbog kog sam i kupio motor. Voleo bih da podelite svoja iskustva i razloge koji su doveli da bas priustite sebi motor. Da li je to bilo da bi zadovoljili želju iz detinstva ili ste hteli da zadivite neku devojku. Da budete glavni ,,baja" u društvu, da se osećate moćno ili ste krenuli u teretanu napucali se pa ste smatrali da uz dobar izgled treba da izgledate opasno na nekom sportskom motoru. Možda ste smatrali da je deo vaše ličnosti i zbog čega ste baš taj motor odabrali za sebe - lifestyle. I na kraju po meni bitno da se objasni kako ste savladali svoj ego na motoru, a svakom dođe žuta minuta da malo podivlja. Mislim da bi ova tema pomogla mnogim mladim budućim vozačima.

Da počnem od sebe. Od detinstva sam bio okružen motorima, što Tomos što ,,velikim". Ćale je dugo dugo godinama vozio MZ 175 ES 1 sve dok ga nije parkirao u garazu iz finansijskih razloga i prešao na automobil zbog nas. Tada je i morao da polaže jer je do tad imao samo A kategoriju. I kao mali sam se vrzmao oko tog Mz-a maštajući da ću ga ja jednog dana voziti. Prošle su godine i nikako se kockice nisu poklopile da položim za A kategoriju. Moji nisu bili radi da mi plate jer su se bojali moje naravi. Kao klinac išao sam na moto susrete i sa oduševljenjem posmatrao motore. Ruta defilea je bila i moja ulica, sećam se da sam sa ogromnim nestrpljenjem čekao da motoristi prođu. Isterivao sam MZ naravno uz pomoć ćaleta i sedeo ponosno na njega dok su bučne mašine prolazile mojom ulicu i svirali mi i mahali. Ne mogu da vam opišem taj osećaj, ponos, sreća ma nešto nezaboravno. Dodje i fakultet a ja i dalje i bez A kategorije i bez motora. Vozio sam i od strica Tomos Automatik i APN sam probao, kasnije skuter ali ništa od toga me nije zanimalo. Prosto nije me radilo. Posle faksa sam imao neki skuter kineza naravno i pao sam jedno dva puta sa njega. Mali točkovi, loše kočnice, kamenčići na putu... Srećom sa par ogrebotina. Baš sam se smorio jer mi nije i dalje radio onaj osećaj iz detinstva. Prodadoh skuter i skroz sam tu želju za motorima potisnuo u sebi. Posle 5-6 godina se ponovo javila želja za motorima i tako presečem u svojoj glavi i odem i upišem se u auto školu, ali sada već kao zreo čovek koji ima svoja primanja. Sećam se motor u školi je bio Fazer 600 cc 2003 god., zver od mašine. Počela je potraga za motorom. Te ovaj te onaj... ali nikako me nisu privlačili sportski motori, kao ni do danas. I tako kupih čopera 500 cc, želja da budem ,,pakleni andjeo" (holivudska varijanta). Vrlo brzo sam shvatio da je to samo kul izdaleka, ledja mi se kočila, noge u nekom čudnom položaju, kao da sedim na hoklici jedva sam čekao da ga prodam. I na kraju sam se pronašao u naked varijanti. Preporodio sam se baš zbog tog položaja sedenja. Počeo sam da osećam čari vožnje i ponovo mi se vratio onaj dečački osećaj. Eto to je moje putovanje dok nisam došao do prvog dobrog motora. I vredelo je, da je bilo drugačije verovatno ne bi valjalo.

 

Promenio Decembar 20, 2022 član Zarkela

[Disko Nindža 10489 Napisano Decembar 20, 2022]

Volem motore još od svojih dečačkih dana 

Još se sećam kad je brat '90-te doterao Katanu 550  to je bila ljubav na prvi zvuk/pogled  

[Zeleni 65 193 Napisano Decembar 20, 2022]

Iskreno nista od navedenog. Druzim se s motorima od 14.god zivota, znaci skoro 44 god  a motiv je : sloboda,sunce, vjetar, nove destinacije, putovanje, druzenje sa istomisljenicima ili jednom rijecju ljubav prema dvotockasima. Nikakvo dokazivanje ili skretanje paznje mi nije vazno. To su moji motivi ali vjerujem da nismo svi  isti... Pozdrav.

[Jupiter 3259 Napisano Decembar 20, 2022]

Kupovina vozila na dva točka najčešće ima poreklo psihičke prirode, i najbolje se objašnjava na kauču metodom slobodnih asocijacija. 

[Motorcyclist 16783 Napisano Decembar 20, 2022]

Zbog zvuka, ja sam audiofil 

[Petre 779 Napisano Decembar 20, 2022 (promenjeno)]

Sa 40 godina vidim da ne mogu vise da se nosim sa kolicinom stresa koji namece zivot (kafana je to uspesno sregjivala , al stigle neke hronike). Poceo sam da trazim neki "ventil" u vidu nekog hobija ili sporta. Nista staticno mi nije odgovaralo (cak i odmor u mestu mi nije nikad bio opcija, statika me ubija). Neki rogjaci i poznanici su vozili enduro motore, a kako volim planine, odlucim se za manji enduro. Dozvola mi nije bila problem, to stajalo neiskorisceno jos iz JNA .

I tako krene, rupa, kamen, gas, kocnica, ustani, sedi... ako nisi tu  tresnes dole. Izvanredan nacin da bukvalno ceo mozak okupiras onim sta radis u momentu i ne ostane nista za ono izvan trenutka.

A sto se tice ega, lako. Posle nekoliko padova (srecom ne previse skupih i sa duzim posledicama) shvatis da vise nemas 18.

Onda porastu apetiti pa uzmem veci enduro...

Promenio Decembar 20, 2022 član Petre

[nafetS 3818 Napisano Decembar 20, 2022]

Oduvek su me zanimale mehanika i vozila, petrolhead.. Volim da vidim sređen auto, bolestan po pitanju "mehanički mora da je ispravan". Al nikad da budžim i pakujem neki auto, već da se uživa u vožnji, da se kreće, da se putuje, da dupe vidi sveta...

Tata me je vozio na tomosu malo kao klinca i to je to, nikad seo na skuter, motor, sve do 2020, kad sam otišao i upisao A. Uvek sam bežao od motora i mlađi kad sam bio, previše drugara se lomilo, padalo. Trebalo mi je godina i godina da skontam da je to bilo do njih, da moram u glavi da budem čist.
Tako položio i krenulo je kao zanimacija, pa hobi, pa sad ne mogu da zamislim da putujem negde da nije na motoru. Majka kaže "nisi kao mlađi to radio, sad "po stare dane" sa 30 godina"... Da, ali sad vozim glavom, imam iskustva u saobraćaju i mogu da se pazim. Takođe upoznah gomilu jako dobrih i kvalitetnih ljudi, postaje sve bolje i bolje, druženja, vožnje, avanture..

[Jupiter 3259 Napisano Decembar 20, 2022]

1 hour ago, nafetS said:

Oduvek su me zanimale mehanika i vozila, petrolhead.. Volim da vidim sređen auto, bolestan po pitanju "mehanički mora da je ispravan". Al nikad da budžim i pakujem neki auto, već da se uživa u vožnji, da se kreće, da se putuje, da dupe vidi sveta...

Tata me je vozio na tomosu malo kao klinca i to je to, nikad seo na skuter, motor, sve do 2020, kad sam otišao i upisao A. Uvek sam bežao od motora i mlađi kad sam bio, previše drugara se lomilo, padalo. Trebalo mi je godina i godina da skontam da je to bilo do njih, da moram u glavi da budem čist.
Tako položio i krenulo je kao zanimacija, pa hobi, pa sad ne mogu da zamislim da putujem negde da nije na motoru. Majka kaže "nisi kao mlađi to radio, sad "po stare dane" sa 30 godina"... Da, ali sad vozim glavom, imam iskustva u saobraćaju i mogu da se pazim. Takođe upoznah gomilu jako dobrih i kvalitetnih ljudi, postaje sve bolje i bolje, druženja, vožnje, avanture..

Veliki broj nezgoda u kojima učestvuje motocikl, čak 2/3, je krivicom baš motocikliste.

 

Nego, jesi ti uzeo neke pare sa ovom slikom?

[Alexandra995 4587 Napisano Decembar 20, 2022]

Volim motore od kad znam za sebe, što kažu - "U srcu prvo motor, pa deset mesta prazno". 

 

Od najranijih sećanja pamtim da sam kao mala na "386" igrala neke moto trke, kasnije vozila bajs.

 

2006. godine sa tad 11 god prvi put sam sela na skuter, vozila sam ga po naselju bez dozvole. Vrlo brzo sam doživela prvi pad kad sam stisla prednju kočnicu zbog auta koji mi je izleteo, ulica je bila neasfaltirana. Skočila sam sa skutera, on je završio nekih 3-4m ispred mene, prošla bez ogrebotine. Zaboravila mala Aleksandra da su kočnice na bajsu kontra od skutera.

 

Sledeće 4 godine sam ga gledala sa strahom, nisam smela da vozim iako sam htela. U međuvremenu sam 2009. položila PSP. Sledeće godine primećuje keva da sam se uzvrtela da vozim, te me pitala da je odvezem do grada da završi obaveze, jedva sam pristala. 

 

I tako, žutaća sam aktivno leto-zima vozila sve do 2016. god dok nisam položila za auto, još malo do 2017. god i tu prestajem. Dosadio mi je, gledam Yamahu R125, Hondu CBR125, Kawasaki Ninja 250R, nema se € vitamina, sa minimalcem se jedva sastavlja kraj sa krajem...

21 godina, još 3 god me dele do A kategorije, a imam samo AM i B.

 

Tad shvatam da su moji snovi malo teže ostvarivi, pokušaćemo da ih ugušimo. Samo sam se varala da mogu tek tako...

 

I onda sledi još jedna duža pauza od dvotočkaša, sve do leta 2021. god kad sam prijatelju lepila nalepnice na njegovom Suzukiju. Kad se pokrenuo japanski stroj (redni četvorocilindraš), srce je htelo da mi iskoči iz grudi.

Pamtim da je bila subota i bila sam na godišnjem, odlazim do mojih da pričamo, dobila sam punu podršku uz reči "Ako ti je merak - uzmi, uživaj i pamet u glavu."

 

Zovem auto školu, međutim, ne rade, dogovaramo se da odem u ponedeljak. Ko će da čeka čak ponedeljak? Odem prvo do auto škole gde sam polagala za auto, sećam se da su imali Suzuki SV650. Prodali su motor, nemaju trenutno, upućuju me kod njihovog prijatelja koji me ubeđuje da meni A kategorija ne treba, šta će meni veliki motor kad nemam ni A1 ni A2 - nudi mi A2 koju odbijam. Odlazim do treće auto škole i tu se upisujem posle isprobavanja motora, ne bi li utvrdili da li mogu da dohvatim zemlju.

 

Kreće potraga za motorom, listaju se Yamahe R1 2004-2010, R6 2006-2012, Honda CBR 600RR 2003-2007. Sve mi je bilo manje više skupo, planirala sam da uzmem do 2000e kredit. Tu mi nekako zapada za oko Honda CBR 600 FS, nalazim kragujevčanku koja mi je bila pristupačna sa cenom. Zvala vlasnika da se raspitam, kaže čovek da ima još zainteresovanih, a meni se motor ne ispušta. Podnosim online zahtev za kredit, traže mi pero od snežne sove, od popa uvo, jedva živo su odobrili. U petak idem da podignem pare od kredita, a u subotu planiran put za Čačak na drift i svraćanje u KG da se pogleda crvena lepotica. 

 

Prvi čas na poligonu petak 27.08.2021. prolazi skroz smešno u početku, duvao je neki vetar, a kako sam sporo polazila sve me guralo u travu. Mislim da sam istraumirala instruktora taj dan. Sledeći dan u subotu idemo da gledamo Hondu u Kragujevcu. Pošto još i ne znam da vozim, vlasnik motora me provozao kroz naselje, da pokaže da motor šalta kroz sve brzine. 

Ostavljamo kaparu i u ponedeljak 30.08.2021. bebica stiže kući na prikolici.

 

Položim ja sve tu iz prve, početkom oktobra se pridružujem BJB zajednici.  Dalje sve manje-više znate, tu sam skoro svaki dan, iako ne švrljam često.

 

Posle godinu dana sam krenula da dobijam samopouzdanje, motor sam sve brže i spretnije vozila dok nisam imala par neprijatnih situacija o kojima ne želim da pišem javno. Posle toga me auto pokupio i evo ne vozim već skoro 2 meseca. 

Takve stvari valjda čoveka malo spuste na zemlju. Posle udesa mi je frka da skrećem levo iako znam da vozim auto i da dođe do kontakta neće ništa naročito da mi se desi, i dalje trnim. Nisam indijanac u saobraćaju, pustim motor gde ocenim da je bezbezno, što je uglavnom auto-put. Nikad u rizik.

 

Do sada sam pored Spirit City-a GY6 50cc probala i Keeway ARN 150, Yamaha Aerox, Tomos Automatic A35, Tomos APN4 i Tomos Colibri.

 

Mnogo sam odužila, da odgovorim na pitanje zašto sam uzela motor? Zato što obožavam zvuk rednog četvorocilindraša i sportske motore generalno. Obožavam vetar u kosi, slobodu, svaki miris prirode koji ne može da se oseti iz auta, adrenalin koji me radi kad skače kazaljka obrtomera. Motor je moja ljubav i moje utočište.

 

Uzela sam ga da bi ispunila svoje snove iz detinjstva, dete u meni posle više od 20 godina nije odustalo od ove lude ideje. 

 

Mlađa Aleksandra je htela R1, starija je skapirala da je i 110 KS i više nego dovoljno.

 

Živi bili i dabogda vam se sve lepe želje ostvarile! 

 

 

 

[nafetS 3818 Napisano Decembar 20, 2022]

Pre sat vremena, Jupiter je napisao:

Veliki broj nezgoda u kojima učestvuje motocikl, čak 2/3, je krivicom baš motocikliste.

 

Nego, jesi ti uzeo neke pare sa ovom slikom?

Naravno, zato sam i bežao od toga kao klinac, jer se svodilo na trkalice koje se točkiraju, dok nisam nabasao ovde na forum i preskočio to uvreženo mišljenje, pročitao gomilu putopisa i divnih saveta i otišao da položim zbog te baš lepe strane ovog sporta i putovanja

Nisam, jel to ima da te neko negde gađa parama? Šalim se, kačio sam u temu neku da je bilo glasanje, drug koji je slikao je poslao na NatGeo. Hvala još jednom svima koji su okinuli + tamo

[Djeronimo 362 Napisano Decembar 20, 2022]

Nije bilo motora u mom okruzenju kad sam bio mladji, mada su mi uvek bili privlacni iako nisam znao mnogo o njima. Znao sam npr da su sportski motori brzi al nisam imao predstavu koliko je brz neki "pocetnicki" motor kao SV650 ili ER6 na primer. 

Kad sam poceo da radim i zaradjujem poceo sam ozbiljnije da se lozim na automobile, istrazujem sta bih mogao da kupim da dobijem dobre performanse. Tad sam skontao koliko dobre performanse imaju svi veci motori, u odnosu na tipicne automobile. Sa 30 sam polozio i kupio svoj prvi motor, i od tad samo njih gledam  Prodao sam 2 auta koja sam imao i sad vozim caletovu Daciu Logan, al zato gledam Z1000SX i FZ1  

[SlobodanR1 3096 Napisano Decembar 20, 2022]

Jednostavno od kako znam za sebe..volim..kao dijete da sam im blizu, da pipnem, da sam tu Niko u okruženju nije vozio, kažu da je djed koga nisam zapamtio a čije ime nosim je vozio Pretisa, pa je možda osim imena nasleđeno još nešto

[Tošbo 214 Napisano Decembar 20, 2022]

Kod nas je to u porodici, skoro svi muški do pradede su imali motore

[VLAD81 1593 Napisano Decembar 20, 2022]

Na motor sam prvi put seo sa 20 godina, vespa 150 kubika i nisam ja vozio već rođak. Nije mi bilo prijatno uopšte. Znači, u životu nikakav kontakt sa motorima. 

Voleo sam da čujem zvuk mašine kad prozuji ali toliko, nisam razmišljao o tome. 

Sa nekih 34-5 godina rešimo supruga i ja da kupimo skuter. Zapravo je to više bila njena želja. Sprint sport, kinez, još uvek je u porodici. Kupljen od kolege. 

Otišli do njega, pogledali i tu ja prvi put u životu teram "motor". Vozili smo ga i supruga i ja, podjednako. 

E, onda sa punih 40 uđe neki virus u dušu. Najbolji drugar vozi, pa bio ovde, išao tamo, počnem ja da se zanimam al ništa ozbiljno. Ajd reko mogao sam položiti za A1 pa da uzmem nešto, čisto da se vozika. 

Moto skup u Loznici, na 100 metara od kuće, odemo sa istim tim drugom i on počne imaš od 500-600 kubika dobrih mašina, drž ne daj, gospođa reče da će mi ona platiti polaganje kao poklon(a inače se plašila vožnje na motoru) i to i bi. Položih za A2 i eto i mene u tom društvu. 

Motivi. 

Putovanje, nova mesta, proći, prići, biti na jedan drugačiji način, naravno sa lepšom polovinom. 

Sad čitam putopise i planiramo kuda, naravno u skladu sa mogućnostima, ali se ne opterećujemo previše sa tim. Nama je super vožnja i do neke obližnje planine, pojedemo sendvič, popijemo kafu i srećni nazad. 

I naravno, oprez i rezon a uživanje dođe samo. 

E da, i sinovi hoće sad da polažu za motor. Šta ćeš, nek bar neko u porodici krene na vreme

[Chedo 150 Napisano Decembar 21, 2022 (promenjeno)]

Davno je to bilo, mator sam ja konj. Vreme Poni expresa i Tomosa za nas klince, Mz-a i Jawe za one malo iskusnije, bio je i poneki NSU-Pretis (izvučen iz dedine šupe, plen iz drugog svetskog rata), BMW i Moto Guzzi (većinom kupljeni od JNA ili policije), a oni imućniji su vozili Hondu, Kawasaki i noviji BMW, malo ih je bilo i svi smo im se divili. Kao i većina klinaca iz mog društva maštali smo da i mi nekad provozamo nešto slično, sekli slike motora iz časopisa i lepili po sobi... Prvi susret s motorom (u stvari bicikl sa motorom) je bio u Mokrinu, kod deda Bače, negde početkom osnovne škole. Retko je gde išao pešice, u većini slučajeva je na kapiju izlazio na svom Poni expresu, pa kad dođemo na raspust, posadi me na ono veliko "sedlo" ispred sebe i teraj... Nije me dugo trebao nagovarati da probam, i naravno, svidelo mi se. E, onda je moj najbolji drug kupio Tomos automatik (imali smo 14 god.) i počelo je skoro svakodnevno vozikanje. Komšija imao APN i zezao nas jer on ima menjač, pa hajde da me provoza, pa hajde da ja probam da vozim, pa kad sam izašao na pravac i sa strahom malo ubrzao obgrlio me ludak oko prsa i stisnuo svom snagom, ruka mahinalno gas do daske, pluća samo što ne eksplodiraju, nozdrve se maksimalno otvorile, upile miris benzina i dvotaktola, vrelog avgustovskog asvalta, a osetio se i vetar u kosi (deca ne veruju da sam je ikad imao) i tu je bio i početak zaraze. Onda sam dosađivao tati danima i čovek uzme Citroen Dak iz firme, mene za ruku, odveze nas u robnu kuću "Čelik" na čaršiji i kupi mi glanc nov Tomos 14 (nisu imali 15-icu). Utovarimo je u Daka i pravac kući. Istovaramo ga ispred zgrade, a mama se dere sa kuhinjskog prozora sa drugog sprata "Ne zna se ko je luđi od vas dvojice, bolje da si mu pušku kupio da se odmah ubije..." Pošto je već pao mrak ubacimo ga u ostavu u prizemlju i mi u stan, a mamu prošla huja i kaže "Baš mu je fina ona crvena boja." Registrovao, položio PSP, vozio ga sav sretan par godina, pazio, mazio, čuvao i sebe i njega. Sreća ni Nemanja ni ja nismo se ložili na divljanje, a i viđali smo loše primere ozbiljnog povređivanja i pogibija pojedinaca sa MZ-ima i Jawa-ma, pa ako nas nekad i uhvati luda, odemo pored Bosne, ispod mosta na livadu i tu se izdivljamo, dižemo na zadnji, padamo, trava to sve ublaži i mirni se vratimo na put. Jedne večeri stižem ispred "Diska", a na parkingu Borina Honda Gold Wing 1100 i Antarina Honda Silver Wing 750, parkiram između njih, ne vidi se Tomos. Izlazi Boro i kad je video počeo se smejati i pita "Kako voziš?" , rekoh "Dobro." Sede iza mene i kaže "Vozi". Obiđemo krug, vratimo se i kaže, "bravo, hajde sad provozaj Hondu", ja seo, a noge vise taman do papučica, rekoh "Boro, volio bih ga provozat' više nego hljeba se najest, al' ne smijem." Provoza nas on lagano i to mi je bila najudobnija vožnja motorom ikad. Preko raspusta kopao kanale preko studentske, zaradio nešto para, prodao Tomosa i jedva ubedio poznanika gastarbajtera da mi proda Jawu (california 350). Niko sretniji od mene, napunio 18. spremam se da polažem za A (C i B već položio), uporan da polažem na mojoj Jawi, neću iz principa na Slavenovom  Tomosu electronic 90 (odličan motor u to vreme) kao većina. Večiti kontraš, jbg, takav sam. Uvežbam, položim... i odem u vojsku, maštam o Suzukiju od 500ccm. E onda sranje, drug sa Kawasakijem GPZ 1100 udari fiću u vrata i ubije vozača (posle je sticajem okolnosti oženio njegovu kćerku). Tata se uplaši, izvadi motor iz garaže i proda. Vratio se iz vojske, život me odvede u drugom smeru, želja tinja, ali uslova nema i tako sve do ove godine. Kockice se posložile, porodica se saglasila i opet sam u "sedlu". Idemo iz početka i uživamo. 

Oduži se ovo pisanije, nadam se da vas nisam udavio. 

Promenio Decembar 21, 2022 član cheindjic

[salem 814 Napisano Decembar 21, 2022]

Nemam pojma kako je sve pocelo. Svaki vecernji izlazak mi se svodio na odlazak na ušće, stariji znaju sta je pre 30 - 40god bilo ušće.

  Kada zagrme gpz- i i katane, kad se pojavi boldorka i cbx 1000 sa 6 cilindara... to treperenje u telu je neopisivo.

  Kasnije kada sam provozao veci motor bio sam pečen.

  Tek kada sam poceo aktivnije da vozim shvatio kakav je zaista osecaj.

 U kolima sedim i gledam kako sve prolazi pored mene a na motoru gledam prostor oko sebe i osecam da se ja krecem... ne umem da opisem ali sam siguran da vecina razume

 

[PremieRacing 3043 Napisano Decembar 21, 2022]

Sa 3god sam dobio motor na akku, Benelli, gas na nožnoj pedali desno i obe kočnice, sa pravim gumama, ne kao ova kineska sranja danas sa plastičnim točkovima... tu je sve krenulo.

Bajs do 12god non-stop, od kako otvorim oči pa do spavanja sam bio na dva točka. Lopta me nije ineresovala. Kako su godine prolazile i zakonski se sticala mogućnost za veće, tako sam i ja napredovao. Ništa pre vremena, ali sve na vreme. Hvala Tata. 14-50ccm, 16-125ccm pa 18-750. Ostalo je istorija koja traje i danas. Posedovao i vozio svojih 21 motocikla (i skutera) do sada. And counting...

[gebee&co 8138 Napisano Decembar 21, 2022 (promenjeno)]

Mislio sam da ne pišem,al ajd.Počelo je sa nekih 6 ili 7 god. prvi Tomos automatik,posle ih je bilo tri u garaži.Sledeće je bila nova 14-ica(pošto 15-icu nisi mogao nigde da ubodeš),pa onda sa ne punih 18,vasionski brod,nov MZ etz 250 sa diskom,i dan danas kad naletim na nekog emzejca,volim da čujem ono njegovo zin,zin,zin na leru.Skuplje motore smo mogli da viđamo kad su strendžeri prolazili i balavili pored njih.Motorrad je bio redovan časopis,i dan danas čuvam 10 tak brojeva(iz 83,84 i 85).Posle shodno finansijama bilo je motora,skutera.Ono što je meni vrlo važno,a to je kad sam kao klinja čuo dobar zvuk motora,ja se naježio.Evo danas sa 50 i kusur,isto,kad god čujem zvuk tog čuda ja se naježim.Znaci, infekcija nije prosla,dal ce.......ne verujem.I nemojte da vas lazu......nema leka.

Promenio Decembar 21, 2022 član gebee&co

[Zeka75 105 Napisano Decembar 24, 2022]

Ništa od navedenog. 
Kod mene je to išlo porodično, oduvek sam okružen motorima. Prva fascinacija je bio motocross sa nekih 5 godina, pa sam onda BMX-om jurio, skakao, točkirao i lomio se. Sve to do neke 12 godine kad me otac naučio da vozim njegov motor. Sa 13 godina dobijam svoj prvi motor Yamahu DT50 i nedugo zatim KTM Sxf 250 sa kojim pocinjem da vozim motocross trke. U tom momentu razlog je samo i iskljucivo cist adrenalin. Kasnije, do danas se promenilo gomila motora svih kubikaza i tipova, bukvalno sve sem skutera i čopera. Kasnije se razlog od adrenalina promenio u zelju za putovanjem i prostom potrebom za prevoznim sredstvom jer bar 7-8 meseci u godini auto ne palim uopšte. 

[ser 7723 Napisano Decembar 25, 2022]

On 20.12.2022. at 10:50, Motorcyclist je napisao:

Zbog zvuka, ja sam audiofil 

I diskretno pucketanje sa malo plamena pri oduzimanju gasa sa blago rastelovanim karburatorima!

I to je to, nema drugi razlog...

[vex 3963 Napisano Decembar 25, 2022]

Jbg prvi put kad sam vozio motor inao sam 10- ak godina. Komsijin(sada zet) Puch sa pedalama i na prvoj voznji udario u drvo( jedino u krugu od ,500 metara i bolest se ispoljila. Kasnije Apn, Bt ,MZ sve po redu. Od tada proslo 35+ godina i ako posedovah nakede,sport touring, street fightere, R, sada coper kada cujem MZ ili Jawu najezim se, neopisiv osecaj povratka u proslost i decacke nevine dane.

[drmilan_ 5459 Napisano Decembar 25, 2022]

Deda jeo leba i masti da bi ustedeo za motor. Kupio u kesu tada novu jawu. Bile 2 u Subotici. Isao svuda sa njom i babom. Cale bio u stomaku babi u 8 mesecu trudnoce dok su se vozili na jawi. Kasnije deda garazirao tomos t13, jos uvek stoji pokriven i provoza ga jednom godisnje. On je sad na automatiku sa 80god i dalje aktivan i svuda ide sa njim. 
 

Normalno kako to biva, matori krao dedi motore, apn nam uvek bio u garazi, a tek sa 40 ispunjava sebi zelju i kupuje Transalpa pa posle bugija. Usled krize prodaje oba i do dan danas nema nista sem honde nes 150. 
 

Naravno kad odrastes u takvom okruzenju ne mozes biti drugaciji. Sa 10god vec uveliko vozim dedin automatik po kraju. Sa 12 dobijam svoj prvi automatik koji je isao 70kmh. Sa 14 tek polazem za psp i dobijam piaggio typhoon koji je isao 80kmh. Usput caletu uzimam hondu nes od 125cc da je vozam. Sa 23god i nesto para u dzepu kupujem freewind, koji ubrzo menjam za transalpa koji sredjujem od nule zajedno sa ocem koji uziva vise nego iko. Nakon godinu dana ispunjavam sebi zelju i uzimam afriku, taj trenutak kada kupis motor koji zelis ceo zivot je neopisiv. Prodajem ga zbog nedostatka vremena i potrebe za finansijama i sad sam trenutno na bevu 250. Dva tocka moraju biti u garazi uvek.

 

Ali nedeljno 5x upalim oglase da vidim kakve se afrike nude, samo to i nista drugo  

 

Tako da ljubav prema motorima mi od roda, iz kuce. 

[Jovan Ristic 5421 Napisano Decembar 26, 2022]

Ne znam kako je počelo, ali znam da čim sam postao svestan sebe divio sam se motorima i želeo da ih imam i vozim. Cenim da je za deo moje ljubavi i strasti zaslužna genetika, za drugi deo životne okolnosti. Prvo je moj deda još u mladosti imao  motocikl, Pusch 175. Zatim su pokojni otac i stric voleli i imali svašta od motora. Tata je vozio pažljivo, dok je stric bio malo nebouzdan. Vrhunac njegove karijere bila je trkačka Yamaha TZ250 koju je igrom slučajeva kupio od čoveka koji će mi kasnije postati očuh.

 

Prelaskom da živim kod očuha, kreće još jedno poglavlje moje ljubavi prema motorima, budući da je on bio trkač i imao  radionicu u kojoj  su se šrafili Tomosi. Tu se moja želja za motorima podgreva i krčka, ali zbog loših odnosa sa njim morao sam san za motorom da gradim na drugu stranu. Prvi svoj motor, Tomos APN4. Radio celo leto za njega, kupio i njega i kacigu i strast je krenula tokom koji se cenim nikad neće zaustaviti. Videvši koliko volim i čuvam motore, očuh mi ipak pomaže. Zaradi 5.000 din i donesi mi i srediću ti nešto.

 

Retko smo komunicirali iako smo živeli u istoj kući. Ponovo radim neke fizičke poslove i zarađuje pare. On vadi i pokazuje mi cilindar, karburator od T15SL i auspuh od E90! Montiramo, palimo mašinu, šteluje, zavrće gas, a moj ljubimac se pomera unazad na centralnoj nogari od vibracij!

 

"pazi dva rezervoara goriva dok se ne razradi da ti ne zalepi klip!". Jedva sam izdržao da ga ne zavrnem, a prvo zavrtanje je bilo vauuuuu. Mislio sam da ništa jače ne postoji na svetu! Nažalost, taj APN4/SL mi ukrali na moto skupu u Adi. Biće to poslednji moto skup na koji ću otići.

Pravim još jedan AP4/T15SL, ovog puta i sa prednjim krajem od T15, zbog jačih kočnica. Eno ga još uvek u garaži, stoji za uspomenu...

 

Završava se srednja škola, upisujem fax i od prvog dana smaram cimera, docimera i celim društvom rečima: "jednog dana ću raditi nešto što je vezano za motocikle, voziću najnovije motore i živeću od toga!" 

Govorili su mi da sam lud i da se manem toga i hvatam knjige, pošto sam više buljio u moto časopise nego u knjigu.

 

Deset godina kasnije, ispostaviće se da je bilo pametno što sam jurio snove, još par ispita je ostalo, ali san je tu u rukama, takoreći.

 

Ceo život, svaki dan svog života sam posvetio motorima. Deo sna sam ostvario, ostaje još jedna stavka da bi san bio potpun: trkačka staza.

 

Da se vratim na naslov teme: dečački san i način življenja. Ne vozim u grupi, vozim sam. Nije mi bitno da me vide, bitno mi je da uživam. Volim svaki trenutak na dva točka, bilo da sam na Tomosu, nekom malom motoru, Ducatiju, Yamahi, ili šta god. Bitno mi je samo  da se vozim i da imam svakodnevni kontakt sa motorima.

 

Kratak je život i ne pristajem da živim drugačije, osim za ono što volim.

 

Raspisah se previše, izvinjavam se ako smaram.

[nemanja 89 52 Napisano Decembar 29, 2022 (promenjeno)]

Kod mene je počelo sa 5-6 godina kada me je deda vozio na svom Tomos Automatiku. Dolazio je kod nas svake nedelje po dva-tri puta i jedva sam čekao da dođe. Nakon toga sa 8 godina sam počeo i da ga palim ali nisam se usuđivao da sednem na njega. To je sve trajalo do moje desete godine kada sam ga upalio i iskoristivši trenutak kada nikog nije bilo oko mene, seo i odvezao se niz ulicu sa njim. Kad sam se vratio, deda je otišao a ćale mi je zalepio takav šamar da se toga još uvek sećam i rekao mi je da motori ne dolaze u obzir. Međutim, ja sam nastavio da uzimam nekako od dede motor pa je ćale nakon par godina popustio i kupio nekog automatika da imamo da se vozamo tu po lokalu pod uslovom da ja položim PSP (moj ćale isto voli motore, ima A kategoriju ceo život ali je ćutao zbog keve). Taj automatik je neslavno završio tako što sam mu dušu izvadio, izgubio papire od njega i na kraju je tako i prodat. 

Kada sam bio u srednjoj školi, pojavili se Sprint skuteri, ja sam molio i kumio ćaleta da uzmemo jedan. Ni sam ne znam kako sam to uspeo (bio sam loš đak, plus ovako malo lud) ali se sećam da je jedan dan otišao u Novi Sad u Masetehnik i doterao novi crno-crveni Sprint Sport. Mojoj sreći tada kraja nije bilo, vozio sam ga punih 7 godina, popravljao, padao sa njega itd. Nakon toga kupim Sprint Max, malo veći ali isto 50. Sa njim sam se slatko navozao, išao i do Mitrovice, Tronoše, Ilinja... Posle njega Spint Maxx 50, dvotaktni. Njega sam kratko imao (dve godine) jer sam ga skršio 2019 kada mi je jedna budala izletela iz bočne ulice i pokupila me. Srećom, odreagovao sam kako treba, pa sam prošao samo sa ugruvanim kukom, kolenom i kragnom koju sam nosio mesec dana. Nikad neću zaboraviti facu moje keve kada sam došao u 1 ujutru iz bolnice (nije znala da sam pao, mislila je da sam u gradu) kada me je videla sa sve kragnom i rendgen snimcima, žena kad nije okapila, rekla je "nadam se da ćeš se sad okaniti motora". Međutim, drugi dan nakon pada sam otišao da poteram polupan motor od druga gde je bio posle udesa. Naravno, seo sam na njega i doterao ga. Ubrzo sam ga sredio posle pada i prodao.

Došla 2020, korona, nema putovanja nigde, a ja ne mogu bez motora pa to ti je. Opet nekako skupljaj pare, pa ajde da ne uzimam opet 50, aj nešto malo jače. Upisujem autoškolu, polažem za A na Kawi ER6N, testovi i vožnja iz prve. Kupujem ovo moje kinesko sokoćalo. Isto sam išao u Novi Sad da ga poteram (ali ovog puta JA) i eto me na njemu već malo jače od dve godine. Za sledeće sezone ću gledati neki opet malo jači skuter da uzmem (SYM HD300 mi se mnogo sviđa) pa polako.

Inače odgovor na pitanj iz naslova teme: pre mesec dana kad sam seo na motor da odem negde da se provozam da iskoristim još neki lep dan (išao sam na Tekeriš), upalim ja motor, sedam na njega i kez od uveta do uveta. Izlazi moja keva gleda me i kaže "zar je moguće da toliko voliš da voziš to". Naravno da volim! Eto zato sam na dva točka.

I ja se raspisah kao i kolege pre mene, nadam se da ni ja nisam smorio. Da smo samo živi i zdravi i da su nam putevi široki a motori ispravni!

 

Promenio Decembar 29, 2022 član nemanja 89

[mladji referent grof 55 Napisano Januar 1, 2023]

Uh, tema je krajnje zanimljiva. 

Sto se tice pocetka, kao klinac sam dobio nov skuter, vozio ga svaki dan po svakakvom vremenu dok nisam seo u kola. I onda sam zanemario svaki motor. Ako nekad uzmem od nekog da se provozam i to je to ali jako retko. 

Onda sam napunio 30tu. Kao sto u mom nadimku pise, ja sam zaduzen za nabavku u firmi u kojoj radim. 

20k artikala, velika firma a ja sam posle faksa i nekih 2 godine iskustva, znaci 26 zivota, reformisao program po kome firma funkcionise i kako rekoh postao recimo sef nabavke, recimo zato sto mrzim te titule tipa sef, direktor, menadzer bla bla. 

Jako naporan posao, hteo sam da batalim i kupim mali bager. To je trebalo da kosta cca 15k evra. I vec sam se dobro raspitao, nasao, bla bla i odluku doneo. Medjutim.. Pukne mi film jedan dan na poslu. Dodjem kuci nervozan i kazem caletu(lik koji zivi na auto oglasima bukvalno) da mi se smucilo sve i da hocu da kupim motor. On kao iz topa covek kaze, znam gde ima, ko ima. 

Rekoh ok, krecemo sad da kupimo.

Sad? Sad. 

Nisam ni probao motor, teraj kuci. Ni pogadjao za cenu. 

Ljudi, najbolja stvar ikad za opustanje. Bezanje od lobotomisane mase koja luta okolo pod velom potrosackog drustva. Dakle.. 

Kupio sam ga kao sredstvo za odmor, potencijalno orudje za brusenje pozitivnih vidika. I to je to. 

Jedino sto sam hteo taj bas model, nsmestilo se da su bas taj ljudi prodavali (gle sudbine) zato sto mi je kao klinji ostalo u secanju da je to nesto najlepse. A i licno sam dugo vozio bmw automobil tako da eto.. 

Tako da motor smiruje, kad treba podize, vec znam da cu da se jos dugo druzim s njim/a.